Sajt Za Upoznavanje
Hot SMS Chat
Tražiš devojku za hot sms chat? Ove devojke čekaju baš tebe!

Nata Vera Dora Mira Tica Dara Olga Bojana Ljubavnica Anka Plavusa Smokvica Ema Maki Leca Nina Sneki Jaca Ceca Kaca Vendi Maza Lili Keti Matorka Ina Sladja Lady Viki Sonja Lola Jeca Mina Djina Naja Ena Bilja Nena Blondi Tina Lela Tea Bubi Koka Taca Ana Daca Lana Cana Mila Cica Anci Breskvica Milfica Goca Iva Maja Mica Olja Maca
Prijavite se !
Unesite svoju email adresu ukoliko želite da primate obaveštenja sa sajta!
Email *

Author Archive

Cura iz pizzerije

Jednog vrućeg proljetnog jutra sjedim u sobi i razmišljam koju cu curu danas okrenuti ? Možda onu hot plavušu od jučer, možda iskusniju srednjovječnu ženu ogromnih sisa, ili najjednostavnije koju prijateljicu ?

Nakon jutarnjeg (ili točnije reci podnevnog) rituala odlazim u garažu i vadim makinu van (iliti kako moj susjed kaže pizdolovca) . Prvo radim krug do plavuše, ali njezina starija sestra mi je rekla da još spava (u istom trenu mi kroz glavu projure scene hard sexa sa njenom starijom sestrom). Tako počinjem razgovor i pitam je da li je možda za piće ili nešto drugo … A ona odgovara, čovjek si cudan ali duhovit, ne bi hvala, možda drugi put.

Tako u čudu stavljam kacigu i krečem dalje, te mi kroz glavu prođe misao što ako to čuje Jelena (sexy plavuša), onda više nikad neću vidjeti njenu pičkicu, a to stvarno ne bi bilo dobro. Još razmišljam kud ću dalje. Da odem kod neke frendice po dnevnu dozu sexa ili jednostavno do obližnje pizzerie i tamo neđem svježe meso ?

Moja glad je ipak pobijedila – pravac pizzeria, a tamo je sjedila ona (najsavršenija žena na svijetu – prekrasno istureno dupe, poveće sise, plave oči u kompletu s plavom kosom , izgledala je tako jebozovno ) ja sam je gledao dok je ispijala neki koktelčić u suzama., Prvo sam joj platio piće te došao za njen stol i probao klasičnu foru, ”Kako može tako lijepa žena kao ti sama piti ?”
Ona je nešto kratko prozborila, samo da me se riješi ali ja nisam odustao. Nastavljam razgovor i dolazim do saznanja da ju je dečko spucao . Osjetim da je to prilika koju moram iskoristiti. Na početku sam slušao kako se žali i tada sam joj ponudio utjehu. Rekoh, ”Ja živim par minuta odavde pa ako želiš dođi se istuširati i pojesti nešto…”
Ona je sasvim neočekivano pristala. Posjedam je na svoju Yamahu i krečemo.

Za koju minutu došli smo do stana mog frenda koji je trenutno u Australiji. Odmah na ulazu uhvatila me za dupe i strasno poljubila (čitaj : gurnula jezik u grlo ). I tako smo nepomično stajali i ljubili se dobrih pet minuta. Tada je rekla, ”Idem se istuširati, a ti čekaj ovdje, imam iznenađenje za tebe.”

Dok se ona tuširala ja sam se lagano skinuo, razvalio na tepih i cekao… Onda se ona pojavila i počela skidati. Želio sam se ukljuciti ali samo je rekla, ” Sjedi tamo i drkaj ako hoćeš , ovo moram obaviti sama. ” Striptiz je mogao početi.
Dok sam slinio ona je prvo skinula majicu, pa grudnjak , hlaće i…. velika senzacija, htjela je da joj ja skinem gaćice. U tom trenu sam gledao prekrasnu ženu velikih grudi, bez ikakvih misli, samo čisti užitak i zabava. Odmah sam se približio i bez razmišljanja joj skinuo gaćice. Tada sam legao na leđa a ona mi e počela navlačiti kitu, ponosno dignutu, pa je htjela malo pušiti pa opet drkati. Sve u pravom ritmu. Lagano sam je polegao na bok, te joj počeo lizati guzu i pičku. Išao sam skroz preko sisa do usta i opet dolje, lizao sam je dugim snažnim lizovima dok se nije skroz navlažila a onda sam je počeo lizati po abecedi (jezikom sam radio slovo a, pa b, ..) , došao sam samo do slova m, a ona je već svršila. Morao sam se prebaciti na sise da se malo ohladi. Sada je bila spremna, i lagano sam je kurcem udario po licu, sisama i konačno ušao.
Tako je stenjala da nisam mogao čuti svoje misli. Prvo smo probali misionarski položaj, pa pozu 69 (meni najdražu), te još nekoliko njoj dragih položaja. Brzo sam nasao med i namazao ga po njenom vlažnom klitu, pa opet počeo lizati (gore ,dolje ,lijevo i desno) . Malo sam ulazio jezikom u njenu sočnu i prekrasnu pičku; ona se tako nabijala na moj jezik da sam joj opet morao dati kitu.
Prvo sam je lagano nabijao dok nije poludjela i rekla, ”Daj mi ga do jaja,daj,daj…” Sada sam je tako nabijao da je i gumica pukla pa sam ga izvadio i svršio po njenim grudima i trbuhu.
Ona me počela lizati i ljubiti, te je opet lizala kurac. Stvarno je voljela taj miris i okus.

Kad je mislila da je sve gotovo, sagnula se da pokupi odjeću a tad sam joj ga gurnuo s leđa i nastavio je guziti. Nije očekivala pa je imala dvostruki užitak. Rekla je da joj tako nešto lijepo još nitko nije učinio.

Na kraju svega dala mi je svoj broj i rekla, ”Ako te ikada cura ostavi ili me želis vidjeti samo nazovi taj broj !”
Ja sam joj rekao da čemo se opet sresti mi.
To je bila priča o onoj koju nikad neću zaboraviti, o onoj koje se nikad neću odreči, o onoj koja voli sex kao i ja, o onoj koju ću sigurno još jednom ševiti !!

Autor: Biker

Nataša protiv Robin Hooda

Bila jednom jedna Nataša. Visoka cura, plave kose, nosila je Nataša
naočale. Tijelo joj je za njene godine bilo u sasvim dobrom stanju (a
godina je brojila trideset i pet); Nataša je imala čvrstu četvorku, duge
noge i obrijanu picu. Šminkala se nije jer je mislila da joj šminka u poslu
kojim se bavi ne treba. Nema je tko vidjeti. A Nataša se bavila
oporezivanjem. Putovala je iz sela u selo, uzimala dadžbine, gulila seljake
do gole kože. Ni Shrek joj nije mogao stati na kraj, a Hulka je zavela
anđeoskim osmijehom i zlobnim sjajem u dnu lijevoga oka. Na kraj joj nisu
mogli doskočiti ni Rob Roy, nit Wilhelm Tell, ma nitko, kad vam kažem.
Nataša ih je sve s lakoćom vodala žedne preko vode, obavljajući svoj posao
poreznice strogo i savjesno. Da se odmah razumijemo, nije joj bilo lako,
posebno ne kad je od seljaka uzimala i zadnju škudu koju su skrivali ispod
slame na kojoj su spavali. Ali za Natašu zakon je bio zakon, i ako je zakon
propisivao visinu poreza, nitko nije mogao zakonu izbjeći. Pa i ona je
plaćala porez, na vrijeme i do zadnjeg talira, za primjer drugima. Posao je
posao, a u posao emocije ne unosiš. Eto kako je rezonirala Nataša, odgojena
u porezničkoj obitelji. Jedne su obitelji generacijama uzgajale kupine,
druge su stoljećima pravile medovinu, a treće su s koljena na koljeno
prenosile umijeće porezništva, kao Natašina obitelj.
Poreznici su se oduvijek odijevali u crveno. S novim vremenima nastupila
je i nova moda, pa je umjesto crvenog odijela svojeg oca i crvenog mundira
svoga pradjeda Nataša nosila crveni kožni komplet, crvenu kožnu minicu koja
je otkrivala njene izuzetno fino građene noge i nevjerojatnu guzicu, možda
za mrvicu preveliku od onoga što je narod običavao zvati savršenim dupetom,
ali bez sumnje Natašino je dupe bilo za prvu ligu. Plavu je kosu skupila u
rep, stavila svoje najbolje naočale i krenula u još jednu akciju. Na redu
je bilo selo iza pruge, selo u kojem su se jedini preostali stanovnici,
mahom starci i poneki grubijan, bavili svinjogojstvom. Što će reći da je
cijelo selo smrdilo na svinje i napoj, ali u one dane u godini kad se
sprema kolinje selo je odisalo na šunku, kobasice i krvavice. Nataša je
ujahala u selo na svojoj riđoj kobili, obučena u svoju sjajnu crvenu kožu i
usku crvenu majicu ispod koje su se orisavale prekrasne grudi. Čista
četvorka! Kad je sjahala, seoski ju je poglavar bez krzmanja dočekao
otvorenih ruku. S ovim selom nije nikad bilo problema; svinje generiraju
novac, zaključila je Nataša već nakon što je drugi puta posjetila ovaj
zabačeni prekopružni kraj.
Seoski joj poglavar pruži kožnu kesu s parama, a Nataša je otvori i
nabrzinu prebroji novac. Sve je bilo na svome mjestu, sav porez koji su
prikupili proteklih mjeseci, škuda toliko da bi se za njih moglo kupiti
pola sela sa svime u njemu, s ljudima, svinjama i s infrastrukturom. Nije
loše, pomislila je, i izjahala brže nego što je ušla. Ispratili su je
znatiželjni pogledi pametnih svinja koje su se valjale u kaljužama,
ispratio ju je nesnosni smrad od kojeg jedva da se moglo disati. Nataša je
izjahala iz Svinjareva, okrenuvši svoju kobilu prema šumi. Šuma je bila
mjesto prepuno raznih opasnosti, od divljih životinja do šumskih
razbojnika. Ne znamo kako, ne znamo ni zašto, ali Nataša je kao poreznica
imala toliko sreće da nikad, nijednom u životu nije imala bliske susrete sa
šumskim razbojnicima. Suvišno je reći da ova gamad, ovi zlikovci i barabe,
ma te lopuže jedva da izbjegnu koju priliku da ne napadnu poreznika. Ili,
kad smo već kod toga, poreznicu. Natašina je kolegica netom preživjela
napad srčanih muževa koji su nasrnuli na nju u južnom dijelu kraljevstva.
Pa i Natašin je djed stradao od ruke Jessea Jamesa, jednog od najopakijih
šumskih razbojnika u povijesti svih šuma i poreznog sistema, stradao je od
ruke jednog od najvećih otpadnika s američkog Juga, preostalih nakon
završetka Građanskog rata. Ovo je bila činjenica kojom se Natašina obitelj
dičila, činjenica da pripadnike njezine uže obitelji ne ubija bilo tko. Pa
Billy The Kid je ubio kraljevog šerifa, a Jesse James Natašinog djeda. Kako
bilo, Nataša nije imala nikakvih kontakata sa šumskim razbojnicima.
Sve do sada. Jahala je Nataša svoju kobilu nježnim i pitomim šumskim
puteljkom, vrebala je ptičice koje su nezaštićene i malene pojale i širile
svoj cvrkut blagim zelenilom guste šume, jahala je tako Nataša sve dok nije
došla sve bliže srcu šume i sredini puta. Priznala nam je jednom, kasnije
kad smo razgovarali, da se i sama znala zapitati zašto je nitko nije napao,
posebno u to doba kad su porezi bili sve veći, a poreznici u sve slabijoj,
redovno nenaoružanoj pratnji. Odgovor na svoje pitanje dobila je čim je
pred njom na grani, ne previsoko od puta, nije dočekao pristali mladić od
svojih dvadeset i šest, sedam godina, riđe kose i vatrene bradice, obučen u
maskirnu odoru, s lukom i strijelom na leđima.
»Dobar dan, gospođice poreznice,» zazvao ju je on i svojim šeretskim
pogledom odmjerio od glave pa do pete, ili bolje rečeno, od grudi pa do
nogu.
»Dobar dan, mladiću,» rekla je Nataša, bez ometanja nastavivši svojim
putem.
»Biste li malo stali, gospođice?» upitao ju je mladić, okrenuvši se na
grani dok je ona prolazila ispod njega.
»Zašto, pobogu?» rekla je ona, glumeći začuđenost. Eto, konačno je došao i
taj dan, Natašin prvi susret sa šumskim razbojnikom.
»Pare ili život, gospođice poreznice,» reče joj mladić svojim baritonom i
razvuče usne u široki osmijeh.
»Ni jedno, ni drugo,» rekla je Nataša jašući od njega. Kad li odjednom
pade pred nju stablo, sruši se i uplaši njezinu kobilu. Kobila se prope i
samo je Natašina vještina uspije umiriti, smiriti, ne dati joj da krene u
galop koji bi bez sumnje završio tragedijom.
»Čestitam, gospođice,» rekao je mladić. «Rijetko se u kraljevstvu viđa
ovakva vještina kroćenja preplašenog konja.»
»Ime mi je Nataša, razbojniče,» rekla je Nataša i sjahala. Popravila je
svoj kožni komplet, učvrstila grudi, namjestila najbolji ali ujedno i
najprezirniji osmijeh koji je pronašla u svojoj kolekciji. Iako je mladić
bio razbojnik, bio je i muškarac. Zamjetnoga primjerka, sudeći po onome što
se ocrtavalo u pregibu njegovih prepona.
»Razbojniku je ime Robin Hood,» reče mladić i skoči s grane pred nju.
»Čula sam za vas,» rekla je Nataša. Robin je bio odmetnik od zakona,
bezočni lažljivac, ubojica, ali i ruralna legenda. Plemićkog porijekla, ako
je vjerovati pričama, a i po kultiviranosti glasa mu se osjeti da ima nečeg
i u tim pričama.
»Klanjam se,» reče i fakat se nakloni. «Kradem bogatima da bih dao
siromašnima.» Namigne joj. «Ne kao Superhik.»
Super tko? upita se Nataša. Očito, cura ne čita Alana Forda. Nema veze,
opraštamo joj jer ima predobro tijelo. «Onda si u krivu, Hoode, jer ovaj je
novac porez što su ga stanovnici Svinjareva skupili od svog mukotrpnog
rada. Novac koji pripada njima.»
»Tehnički,» reče Robin Hood, «od trenutka kad je novac dospio u tvoje
lijepe ručice, postao je kraljev novac. Dakle, novac jednog trulog
bogatuna. A ako ćemo iskreno, ni stanovnici Svinjareva nisu sirotinja.
Gledano iz svakojeg kuta, morat ćemo ti oduzeti ovu kesu što ti visi na
bisagama, draga moja Nataša.»
»Ti i tko još?» rekla je Nataša samouvjereno.
Robin Hood zazviždi.
»Ja i moja vesela družina,» reče Robin Hood, a iz šume se kao sjenke iz
dubokih sjena pojave njegovi prijatelji. «Dopusti mi da te upoznam,» reče
Robin prozivajući svakog ponaosob. «Moj najbolji pajdaš Mali John.»
»Zašto ga zovete mali kad je tako krupan?» pitala je Nataša. A tip je
fakat bio grmalj, gorila od sto pedeset kila i dva metra i nešto sitnoga,
širok kao vaterpolist.
»Recimo samo da Majka Priroda nije Johna obdarila na jednoj strateški vrlo
važnoj poziciji,» reče Robin Hood, a vesela družina prasne u gromki smijeh.
»Da nastavimo s Willom Scarletom, onim gospodinom što mu oko vrata visi
lutnja, a odjeven je u grimiz.» Scarlet se nakloni. «Will je naš pjesnik,
čovjek koji je o nama proširio najveći broj balada.»
»I poneku veneričnu bolest!» dovikne netko. Vesela družina, dakako, prasne
u gromki smijeh.
»Dosta, momci, gospođica je poreznica,» reče Robin Hood. «Pa i sami znate
koliko su poreznici smrtno ozbiljni. Tu je i fratar Tuck, onaj gospodin
odjeven u popovske halje, s ogromnom pivskom mješinom što se talasa i na
ovako slabom svjetlu.» Družina prasne u gromki smijeh. «Dakle, kao što i
sama vidiš, okružena si raznolikom, ali moćnom gomilicom, pa ću te moliti
da odriješiš kesu i daš siromašnima.»
»Kojim siromašnima?» upita Nataša.
»Nitko nije siromašniji od nas,» reče Robin Hood.
»A što ako neću?» upita Nataša. «Ili što ako se požalim šerifu od
Nottinghama i on na vas pošalje svoje ljude i Gaya od Gisbornea?»
»Tresu mi se bokserice od straha, meni i drugima sveudilj, Natašice,» reče
Robin Hood i priđe joj. Nataša osjeti njegov slatkasti dah na svom licu. «A
možda ćemo ti morati začepiti usta, Natašice draga.» Robin je uze u naručje
i zažvali, čvrsto i nesalomljivo, bojeći se, kako se činilo, da joj ne
naudi. U skladu s pričama, uzima samo bogatima, i nikad ne ubija. Kad ju je
pustio iz svog naručja, Nataša se okrenula prema veseloj družbi i spazila
da su svi goli.
»Vesela družba,» reče Robin Hood. «Što ćeš? Ne smijemo te pustiti samo
tako.» Nataša ih promotri. Malom je Johnu kurac stvarno bio mali, sićušan i
minijaturan, dok je nasuprot njemu Will Scarletova kita dosezala rekordne
dužine. Nataša se pobojala hoće li joj ga Will moći turiti do kraja, a da
je ne ozlijedi. Ironično, kako je kasnije primijetila, jer nije se nimalo
plašila što će je četvorica neznanaca silovati. Fratar Tuck je tu bio samo
kibic, činilo se, jer je ostao sjediti sa strane i promatrati cijeli
performans.
»Trudit ćemo se da ti olakšamo,» rekao je Will Scarlet. «Ne pruža nam se
svaki dan prilika da poševimo zgodnu ženu, pa još k tome i poreznicu.»
»Istina,» nadoveže se Mali John. «Jebe se Robertu,» pokaže prstom na Hooda
koji se upravo svlačio. Nataša ga promotri od glave pa do pete, ili bolje
reći od kurca pa do kurca, promotri njegove lijepe bicepse i čvrsti trbuh.
Vidjelo se da je Robin svaki dan posvećivao laganim šumskim vježbama. «On
ima svoju ledi Marian i redovno dobiva pičke, a mi, jadnici, mi smo
prisiljeni ševiti svašta.»
»Dobro, mislim,» reče Will Scarlet dok mu je impozantna kurčina pulsirala
od novopridošle krvi, «nemoj se uzbuđivati, draga, nije da baš jebemo
svašta.»
»Uglavnom se jebemo međusobno!» vikne Tuck iz prikrajka dok je masturbirao
gledajući svoje gole drugare kako su okružili u crvenu kožu obučenu
poreznicu.
»Osim Roberta, dakako,» reče Mali John i slegne ramenima. «On je još
uvijek nevin u guzu.»
»Dosta priče,» reče Robin Hood, razmakne ih i priđe Nataši. «Nataša,
vrijeme je da se skineš,» rekao je i naglim joj pokretom, naglim ali
vještim, zbacio kožnu jaknu s ramena. «Skidaj se,» rekao je.
»Bez brige,» rekao je Will Scarlet, «nitko te ne vidi osim nas.» I vesela
družina prasne u gromki smijeh.
Nataši je bilo svega dosta. Odlučila je da će i Robinu Hoodu, pa i
njegovoj veseloj družini, pokazati od čega je sazdana. Odlučnim i odsječnim
se pokretima počela svlačiti. Najprije je pala suknja. Momci su razrogačili
oči. Čak i Robin Hood.
»Šta je?» rekla je Nataša pomalo prepotentno. «Vaše šumske oči nikad nisu
vidjele obrijanu pičkicu?» Obrijanu, bez ijedne dlačice, takva je bila
Natašina pičkica. Kao da je znala u čemu će završiti, jučer ju je svježe
izbrijala. I ne samo to, Nataša nije nosila gaćice. Nikad. Ostala je pred
njima u crnim samostojećim čarapama.
»A u pičku materinu!» reče Robin Hood. «Zbogom, ledi Marian… Dobar dan,
Nataša!»
Potom je Nataša svukla svukla svoju majicu i pružila momcima još jedan
šok. Grudnjak, naravno, nije nosila, jer joj čak i s njezinih trideset i
pet godina, nije ni trebao. Sise su joj bile i dalje savršene. Četvorka, ma
milina. Nataša je, kratko rečeno, bila komad i pol. A pred njom su stajala
tri komada, jedan veći od drugoga. Zlatnu sredinu po veličini, ali i
nesumnjivo pravo prvenstva, držao je Robin. Nataša priđe, spusti se na
koljena i požudno mu uvuče kurac u usta. Mali John i Will Scarlet su samo
blenuli. Pa šta su očekivali, nevinu djevojčicu? Pred njima je bila zrela
žena koja zna što želi. Fratar Tuck se samo cerio i navlačio kožicu. Robin
se primio rukama za Natašinu glavu, mrseći joj plavu kosicu, uzdišući.
Zašto mu ledi Marian nikad nije htjela pružiti oralni užitak? E, tog se
podatka bilo teško sjetiti u času kad je držao svoj kurac u Natašinim
ustašcima. Nataša ga je sisala, oblizavala od korijena prema glaviću,
jebala ga ustima, fafala mu ga je stručnošću jedne poreznice. Lizala mu je
jaja, draškala ga po njima dok mu je istovremeno pušila, osjećala je
pulsiranje u svojim ustima. Mali John i Will Scarlet su bacali drkicu, a
Tuck se samo cerio. Stari pervertit. Uskoro veliki Robin Hood nije mogao
izdržati; Nataša je osjetila predorgazmičko uzbuđenje u korijenu njegovog
uda, i Robin ispali svoje sjeme, najprije u njena usta, a onda, kad ga je
Nataša izvadila iz usta, Robinova se sperma razleti po njezinim grudima, po
licu i po kosi.
»Dugo nisi svršio,» rekla je Nataša. «Ima puno spermice.» Govoreći, lizala
je spermu koju je pokupila vrhovima svojih izuzetno lijepo namanikiranih
noktiju. Sve je progutala, svu tekućinu finog, tečnog ukusa, punu proteina.
»Dugo se nisam vidio s Marian,» odgovori Robin. Kojom Marian?
»Sad je na meni red,» reče Will Scarlet i priđe Natašinim ustima.
»A ne,» reče Nataša. «Dosta mi je pušenja, sad je na redu nešto drugo.»
Istini za volju, nikad nije imala tako veliki kurac, ni u jednoj rupici.
Srećom joj se pičkica dovoljno navlažila. Da dovoljno! Prava je bujica
potekla iz nje kad je Robin stavio svoj kurac u njena usta. Okrenula se na
sve četiri i uzdigla dupe u zrak. Willu Scarletu nije trebalo dvaput reći;
kleknuo je i glavićem zaigrao po njenim usminama. «Nemoj se zajebavati,
nego me jebi,» rekla je. A Will ni pet ni šest, nego sedam: zabije joj ga
do balčaka, zabije joj ga toliko duboko koliko nijedan kurac nije bio.
Osjetila mu je jaja koja su je tukla svaki puta kad je Will ušao i izašao,
svaki put kad je osjetila njegov glavić koji je dere po unutrašnjosti.
Ševio ju je brzo, ševio ju je dobro, tako ju je ševio da je od užitka
povremeno gubila svijest. Začudo, Willov je veliki kurac nije nimalo bolio.
Dapače, čak joj se i sviđalo što je ševi tako velika, čvrsta i moćna
kurčina. Zamislila je kako Will jebe Malog Johna, kako buši njegov veliki
šupak istom preciznošću kojom sada buši njezinu picicu. Stenjala je od
užitka, pojačavala njegove nabode svojim jebačkim pokretima, predavala mu
se do kraja, kao kučkica. Nije dugo potrajalo i Will Scarlet se zgrči,
napravi glupu grimasu na licu i svrši. Izvadi kurac i izlije joj se po
leđima, izlije pravi potok žućkasto bijele sperme po njezinim leđima grčke
boginje.
»Sad si ti na redu, dragi moj,» rekla je Malom Johnu kad je na sve četiri
dopuzala prema njemu i poljubila mu kurčić. Stvarno kurčić jer tako malenog
nikad nije vidjela. Mali John, odnosno mali Johnov. «Imam ja i treću
rupicu, k’o stvorenu za tebe!» I okrenula se u ful istu pozu u kojoj ju je
jebao Will Scarlet, samo što je očekivala da je John napuni u prdu. «Pokaži
mi šta znaš!»
I Mali John pokrene svoje veliko tijelo, sjuri se svojim kurčićem ne baš
toliko duboko u Natašinu prdu. Nataši je njegov mališan savršeno odgovarao.
Da ju je u guzicu napucao Will Scarlet, dva tjedna ne bi mogla sjediti.
Ovako je ipak bilo bolje, usku je rupicu punio mali kurčić kojeg jedva da
je i u ovakvoj uskoći mogla osjetiti. John ga je pomicao, ali sve je to
bilo slabo. Zapravo, morala si je priznati da su najbolje kurčine one
srednje veličine. Ma koliko mi šutjeli o tome. Willova je bila fina, ali ne
bi je mogla konzumirati stalno, a ovo, ovo i nije bio kurac u pravom smislu
te riječi. Ugodu je donekle pružao, a bit će i nešto sperme. Nataša je
obožavala spermu. Da može, pila bi je danima, umjesto kave. Sigurno je i
hranjivija. Eto, pomislivši o spermi, kao da je Malome Johnu dala neki
znak. On poče svršavati ravno u njezinu prdu, puneći njezinu ritnicu gustom
tekućinom. Izvukao je kurčić iz nje koji je u ovako opuštenom stanju
izgledao kao minijaturni crvić. Slatko malo.
»K’o da jebem Willa u dupe,» provalio je Mali John, a Will se zacrveni.
»On se, naravno, šali,» reče on.
»Ma naravno,» reče Nataša. «Dođite vas dvojica ocvalih.» I napravi
znakovitu i nadaleko raširenu kretnju kažiprstom. Dođi, dođi. Robin Hood i
Will Scarlet joj priđu, a ona sjedne na pod i krene naizmjence ih uzimati u
usta. Obrađivala ih je Nataša tako dok im se udovi nisu ponovo uzdigli, kao
sablje i batine u njezinim ručicama ošaranim svijetlim dlačicama. Nataša se
slasno oblizivala već samo na pogled na ta dva kurca. Bacila je pogled na
Tucka; stari je fratar i dalje drkao, a kraj njega je na tlu već bila
hrpica sperme. Očito je stari radije preuzeo ulogu promatrača nego aktivnog
sudionika. Nataša je dečkima drkala, pušila, lizala, uzimala ih
naizmjenično u usta, igrala se s njihovim jajima, priljubila kurčeve jedan
uz drugi i pokušala ih progutati najednom. Uspjela bi da je Will imao za
tri broja manji kurac, no i ovako je napravila dobar posao. Kurčevima je
ovo bilo drugi puta toga dana, pa im je trebalo malo više vremena da dođu u
pravu formu. Prvi je i opet svršio Robin Hood, ravno po njezinim raskošnim
sisicama. Sasuo je svu svoju preostalu spermu i zalio joj bradavice, zalio
joj rumenilo na njezinim dojkama, istresao se po divnoj četvorki. Opet je
ostala začuđena količinom koju je Robin ispalio. Willa je Scarleta Nataša
obrađivala malo duže; pušila mu je i gušila se njime, ali kad je Will
svršio, Nataša je progutala sve što je izašlo. Istini za volju, manje što
je očekivala. Nekako je tada stekla dojam da je količina sperme prilikom
svrša obrnuto proporcionalna veličini kurca. Willov je bio najduži, ali je
davao najmanje sperme. Bit će da se izgubila putem. Mali je John, osjetila
je i kad je prdila poslije, izbacujući Johnovi spermu, on je sasuo naizgled
litre sjemena u njezin pakšu. Ali osjećala se dobro s toliko sperme u sebi
i po sebi, po sisama i leđima, na faci i u kosi, u želucu i u prdi. Jedino
mjesto u koje nije dobila sjemena bila je njezina picica.
»Budući da si ti ovdje vođa veselih momaka, red bi bio da se baš ti
isprazniš u moju pičku,» rekla je Nataša Robinu Hoodu, ostavivši na cjedilu
tužnog Malog Johna kojem se više nije htio dići ni da ga potplati, ali i
Willa Scarleta kojeg je očigledno iscijedila do posljednje kapi. Robina je
uzela za kurac i odvela ga iza visokog i gustog grmlja koje ih je skrivalo
od znatiželjnih pogleda. Will Scarlet, mali Johnov i fratar Tuck više nisu
vidjeli ništa, no kako smo mi ipak Natašini prijatelji, red je da vam
ispričamo i kako je Nataša pomogla Robinu da mu se kurac vrati u prvobitni
položaj, a to će reći u punu uspravnost. Pomogla mu je na vrlo jednostavan
način nekoliko puta već opisan u ovoj priči; svojim ustima. Nataša je imala
pušačka usta, makar u svom tridesetpetoljetnom životu nikad nije zapalila
cigaretu. Međutim, u pušenju kurčina bila je vrsna majstorica. Meštar od
zanata. Poigravala se s Robinovim jajima dok je on stenjao od ugode, što
nije ostalo nezamijećeno od strane Johna i Willa. Momci su se opet
uzbudili, pogledali jedan drugoga i slegnuli ramenima. Razumjeli su se bez
ijedne riječi. John je počeo pušiti Willu Scarletu kao i mnogo puta ranije
dok su bili sami u šumi, a Tuck je požurio dublje u šumu, prema logoru
vesele družine da nađe svoju stalnu družicu, kozu po imenu Judy. Nataša je
bila pička u koju svršavaju samo najbolji, a družina je neveselo skužila da
je među njima to ipak Robin. Uvijek Robin. Ali bit će jednom i njihov dan,
mislio je Will Scarlet dok je okretao Malog Johna i zarinuo mu svoju batinu
u dupe.
Istovremeno je Nataša legla na leđa i razotkrila Robinu svoju obrijanu
picu. Robin je pred sobom imao bujno tijelo mlade žene koje je bilo toliko
drugačije od njegove konzervativne Marian. Njegove Marian kojoj je poza 69
bila krajnja perverzija, s tim da ona u toj pozi nije dopuštala ništa više
od petinga. Onda poza automatski nije bila 69, ali bolio je njega kurac.
Marian je ipak bila pička, a bolje jebati i takvu pičku nego dlakavo dupe
Maloga Johna koje je Will Scarlet upravo prašio nesmiljenom žestinom,
ubadajući ga sve dok mu krv nije počela curiti iz šupka. A Robin je raširio
Natašine noge i pomirisao joj pizdu koja je odisala svježinom. Bio je tu i
miris sperme koja se još uvijek slijevala po Nataši, ali njezina je pička
još uvijek bila čista i netaknuta, spremna da ga primi. Robin svojim
prstima raširi njene usmine, napipa klitoris, a Nataša se zaprepasti koliko
je ovaj nježan dodir prene i uzburka svaki živac u njezinom tijelu. No
moment je bio kratak jer Robin zarije svoj kurac u njezinu picu doslovno u
istom trenutku kad je: a) Will Scarlet svršio u dupe Maloga Johna; b) kad
je koza po imenu Judy preplašeno pobjegla jer je u liku koji joj se
nakeženo približavao iza leđa prepoznala fratra Tucka; c) kad je veliki
crni mercedes pristao na putu gdje su se Will i John prašili, zaustavivši
se upravo na mjestu gdje je Nataša privezala svoga konja.
Robin se pokrenuo u Nataši prouzročivši i sebi i njoj naletaje iskonskog
užitka. Majku mu, pomisli Robin, ako smo zbog ovoga bili prognani iz Raja,
vrijedilo je. Nastranu vjerske konotacije, ali Nataša je uživala. Robin je
bio upravo veličine i debljine koja joj je pasala, a pasala su joj i
njegova jajčeka koja su je lupkala svaki put kad bi joj ga Robin zabio do
balčaka. Bilo je baš fino i Nataša se nasmije kao prava pičkica. Ne biste
vjerovali, ali upravo tada je fratar Tuck konačno prisilio Judy na
kapitulaciju, a Mali John je našiljio Willa. Nije da je Will nešto osjetio,
ali bolje išta nego ništa. A iz mercedesa izađe visoki crnomanjasti grmalj,
bijelih čarapa i zlatnog mobitela koji mu je zvonio neprestano. U toku
svakog razgovora grmalj po imenu Jozo bi se ogledao po šumi, a kad je
spazio Johna i Willa, isključi mobitel i hitne ga u visoku travu. Začuje se
jauk na koji Jozo nije obraćao pažnju. A jauknuo je Tuck kojeg je mobitel
pogodio pravo u čelo junačko, onesvijestivši ga i davši jadnoj Judy
dovoljno daha da se sakrije u visoku travu kraj obližnjeg jezera.
Nataša je skupila noge oko Robinovih leđa, ne puštavši ga iz svog čeličnog
stiska. Nemojmo se zajebavati, ipak je Nataša redovno vježbala karate (samo
zato što je u riječi kara bila naglašena). A Robin je pumpao, šiljio,
stenjao i znojio se, pruživši našoj poreznici tri predivna i jedan minoran
orgazam, sve dok i sam nije ispraznio svoja jajčeka ravno u njezinu od
sperme ne više suhu picu. I treći je put Nataša bila impresionirana
količinom koja je izletila iz Robinovog kurca. Uto neka jaka ruka podigne
golog Robina s Nataše i odbaci ga nekoliko metara.
»Pička ti materina,» reče Jozo. «Pa koji kurac ti radiš ođe, kurvo
jedna!?»
»Tko si ti?» upita preplašeni Robin Hood. Will Scarlet i Mali John bili su
u nesvijesti jer ih je Jozo onesposobio svojskim udarcima. Kurac karate!
»Ja sam Ero s onoga svijeta!» vikne iziritirani Jozo i pljune čačkalicu za
koju je i zaboravio da je ima u kutu usana, popravi bijele čarape i pruži
Nataši ruku. «Ja sam dečko od ove kučke!»
»Pa nemoj tako, Jozo, šećeru!» reče Nataša, zadovoljna što ju se tretira
na grub, napola kurvinjski način. Ma zaboravila je Robina u tren, željna da
se poigra Jozinim kurcem.
»Ne smje te čovjek poslat da skupljaš poreze, odma nešto najebeš!» vikne
sad već poprilično razjarcani Jozo. Digla mu se kita kad je vidio da mu
curu puni jedan šervudski kržljavac. «Tužit ću te šerifu od Nottinghama,
majke mi!»
»Tužit ću i ja tebe da si zajebo kralja Johna u pretvorbi!» reče Nataša i
nasmije tako da su joj sise nabrekle. Nato se Jozo lecne i reče:
»Primirje? Šutim ja, šutiš ti. Dogovoreno?»
Nataša kimne i pogladi Jozu po kurcu koji se očito digao ispod njegovih
hlača. «A da se preselimo u auto?» upita ga ona. Uskoro je mercedes jezdio
kolskim putem prema dvorcu šerifa od Nottinghama, jureći preko sto na sat.
Jozo je obožavao kad mu Nataša puši kurac u velikoj brzini. I tako je porez
bez većih zapreka sretno stigao na svoje punopravno mjesto, u kraljevsku
riznicu.
Svaka priča ima i svoj epilog. Pa da vidimo što se zbilo sa svim akterima
ove priče. Nataša i Jozo su se vjenčali jer je Nataša ostala trudna. Jedino
što Jozi nikako nije išlo u glavu kako je zatrudnila od tog pušinga u
mečki.
Robin Hood je ostao impotentan jer mu je i sam spomen Marianinog imena
izazivao mučninu. Jedina prava pička njegovog života ostala je tajnovita
poreznica.
Marian je prešla u časne.
U veseloj su družini uslijedila čak dva vjenčanja. Fratar Tuck je nakon
višegodišnjih silovanja sklopio zajednicu sa svojom premilom kozom po imenu
Judy, a nakon što je kralj John ozakonio homoseksualne brakove, uzeli su se
i Mali John i Will Scarlet. Johna s tako malim ionako nijedna nije htjela,
a kako žena baš u šumi i nema na izbor, Will je bio sretan da je mogao mami
javiti da se oženio. Samo što je prešutio s kim.
Devet mjeseci poslije susreta s Robinom Nataša je rodila dječarca riđe
kose…

Autor: Ribisi

Burni vikend u kvartetu 7

Želeo sam da što pre zaboravim na njih. Imao sam mnogo važniji problem u mom životu. Moju Danijelu. Mada još nisam imao nikakvu ideju kako da ga rešim, jer slika onog tipa u njenom zagrljaju i još kako se žvale, nije mi izlazila iz glave.
Rale se oduševio kad me je video. Odmah je palo piće i meze. To mi je mnogo značilo da se povratim i dođem sebi. Bio sam maltene pod stresom što je i Rale primetio.
– Zabrinut si mi, prijatelju, – prekinuo me je iz razmišljanja, – i … ovako rano na Zlatiboru? Sumnjiv si mi. Kao da si upao u neka žešća govna.
– Rale, ne seri. Budi srećan što sam uopšte došao i ispunio svoje obećanje.
– Znam, dobro, preterao sam, ali to je zbog toga što si mi prijatelj. Znaš već … Neću te više ništa pitati, ali sad je tek pola tri, a mi smo nameravali da krenemo večeras.
– Nije problem. Ostavi me da spavam, dok ti ne budeš hteo da kreneš, i sve je rešeno.
– Pa, mogao bi i ti sa nama.
– Rale, dogovorili smo se, – pogledao sam ga prekorno.
– U redu, u redu, – slegnuo je ramenima.
Poveo me je u potkrovlje. Vikendica je bila veoma uksuno uređena. Stepenicama smo direktno ušli u prostranu spavaću sobu koja je bila sva u drvetu. Bacio sam se na krevet i mahnuo mu rukom.
– Jebi ga, idem još jednom sa klincima da se malo sankaju dok se ne smrkne, da ih želja mine. Posle ćemo se mirnije vratiti u grad.
– Aha, – bilo je sve što sam uspeo da prozborim pre nego što sam definitivno utonuo u mrak.
Probudilo me je šuškanje po sobi. Pogledao sam na sat. Spavao sam svega sat vremena. Kad sam podigao glavu, ugledao sam Raletovu ženicu Olgicu koja se tik uz krevet svlačila.
– Olgice, – šapnuo sam joj, plašeći se da ne naiđe Rale.
– Molim, Igore – okrenula se posve obnažena prema meni.
Zagnjurio sam glavu u posteljinu.
– Moraš li ovde to da radiš? – procedio sam dok mi je pred očima bila slika prilično očuvane žene, majke dvoje dece sa kojom sam se pre nekoliko godina umalo smuvao, ali nisam ništa želeo sa njom zbog Raleta. Ipak sam provirio kroz prste dok mi je srce ludački lupalo. I imao sam šta da vidim. Par slatkih dojki, delimično ugojeno telo, tek da nije ni debela ni mršava, i gusta šuma u međunožju iz koje su virile jagode debelih usmina.
– A šta bi ti da si na mom mestu? Sinoć se Rale ubio k’o majka. Nije znao gde mu je dupe, a gde glava. A kad je legao, nije mogao ni da mu se digne, a ja se k’o budala napalila, velim, biće nešto. Čak smo se i svađali oko toga. Malo je nedostajalo da dobijem i batine, a on inače često digne ruku na mene. Sve samo zbog toga što hoću da se tucam sa njim, a on naravno, zbog pića ne može. Jutros ga boli glava, i opet ne može. A ja sam pomislila da ću se na Zlatiboru provesti baš onako kako mi je Rale obećavao. Kao što i uvek obećava, a nikad ništa od toga. I šta da radim? Ti si mi idealna prilika. Pošto se veoma dobro znamo i od ranije. Bože, kako sam te tek onda želela, ali mi nisi verovao. Ni sad mi ne veruješ, znam. Molim te. On je sa decom, ja sam tu, ti si tu …
Zaskočila me je otkopčavajući mi pantalone. Za tren ga je izvukla onako mlitavog. Skočio sam sa kreveta zaprepašćen.
– Hej, ženo, da nisi otišla malo predaleko? Rale je moj prijatelj i bio bi greh …
– Ne seri, to si i prošli put govorio. Zar još ništa nisi shvatio? – prekinula me je i počela prilaziti poput mačke, – baš bi Rale išta saznao, sem ako mu ne kažemo.
– Ali, ja mu ne bih mogao u oči pogledati.
– Ne budi idiot. Već ti se i digao. Neću valjda morati da te silujem. Hoćeš li to da uradim?
Bila je u pravu. Moja karina me je izdala. Digao se maltene spreman za upotrebu. Pokrio sam ga rukama, gurajući ga u pantalone.
– Olgice, ovo nije za tebe. Imaš Raleta. Kakav je, takav je, muž ti je.
– More, pizda ti materina. Misliš li ti da ja nemam oči, da nisam videla tvoju Danijelu na Zlatiboru kako se smuca sa nekim frajerom?
Zaćutao sam.
– Sad ćeš mi još reći da ne znaš za to, a?
– Pa, dobro, znam, i šta sad?
– E, pa, dečko moj, ispada, po tvome, da smo svi sveci. A šta si ti radio? Gde si ti bio?
– Ja … ovaj … – zamucao sam.
– Znam ja, sve znam. Rale mi je sve ispričao pošto ne zna ništa da sačuva za sebe. Dođi, želim te. Ispuni me, barem ti imaš sa čim.
Okrenuo sam joj leđa i pošao stepenicama. Zgrabila me je snažno za ramena i povukla ka krevetu. Nisam se tome nadao. Izgubio sam ravnotežu i pao.
– E, sad da vidimo šta znaš …
Razbesneo sam se. Bilo mi je svega dosta. Stavio sam joj ruku na usta, samo da više ne priča. Oborio sam je na krevet, na leđa i drugom rukom izvadio nabrekli kurac. Iskolačila je oči na mene. Podigao sam joj jednu nogu na rame i oslobodio prilaz šipražju među nogama. Veoma grubo, gurnuo sam ga u njenu pičku već podobro podmazanu i pripremljenu. Ponašala se kao da to nije očekivala. Sklonio sam ruku sa njenog lica misleći da će ćutati.
– Igore, idiote jedan! Igore … ! – zavrištala je.
Dohvatio sam jastuk i bacio ga na njenu glavu. Zario sam moj kolac divljački ne dozvoljavajući joj da me prekine.
Brzo sam svršio, maltene bez osećaja. Jaja su me strahovito zabolela. Na vreme sam ga izvukao i prosuo malu količinu guste vrele sperme po njenom stomaku, valjda još to, što mi je ostalo u jajima od ovog vikenda.
Ustao sam i zakopčao pantalone. Sklonila je jastuk sa glave.
– Marš! Marš i marš! – prosiktala je.
– Što si tražila, to si i dobila, – prkosio sam.
– Za mene si od sada mrtav, jesi li me čuo? Mrtav! Ja nisam kurva pa da me jebeš ovako. Odvratan si! Odlazi, odlazi!
– Idem, idem, ne deri se toliko.
U tom trenutku smo začuli smeh i dečiju vrisku ispod prozora.
– To je Rale sa decom, – prošaputala je Olgica užurbano se oblačeći, – ti lezi i pravi se da spavaš. Zaboravi šta je bilo.
– Hoću.
– Ali, molim te, ipak gledaj Raleta u oči da ne bi svašta posumnjao, i smatraj da ništa nije bilo. Ja sam kriva, ali opravdano.
– Znam, ali ne znam.
– Želela sam dug seks, a ne iživljavanje.
– Znam ja dobro šta si ti želela.
– Pa, što si bio takav?
– Je li ti muž pred vratima?
– Jeste, u pravu si. Pričaćemo neki drugi put, kad budeš imao prilike i za popravni.
– Možda.
– Ne seri opet, majke ti.
– Nemam šta da serem. Na popravni se ide u školu, a ja mogu samo da nastavim. Pošto nisam zainteresovan …
– Molim? Šta reče? Nisi zainteresovan, – prekinula me je, – a ovamo si me silovao. Neka, doći ćeš ti kod tvoje Olgice. U to budi uveren. Kad tad. Ali, onda ću ja da razmišljam. Ja ću biti ta koja će se pitati.
– Koji vam je kurac? Šta se derete? – upao je Rale u sobu.
– Ma, ništa, – pokušavao sam da ga smirim, – malo sam nervozan, jer me je ona slučajno probudila. Ja sam kriv.
– Pizda ti materina! – povikao je na Olgicu, – nikad se nećeš naučiti.
Na moje oči, razvalio joj je takvu šamarčinu da se jadnica zateturala. Postalo mi je žao Olgice posebno zato što je bila iskrena. Bilo mi je posle toga mnogo jasnije kakav je Rale bio prema njoj. Poverovao sam sve što mi je rekla, i bila je u pravu.
– Vuci se kod dece i da te ne čujem više, – nije prestajao Rale.
Samo me je pogledala uplakanim očima i izašla.
– Izvini, Igore, ponekad ne zna šta radi, – obratio mi se, -budala od žene. Ponekad se pitam šta sam to na njoj našao, te je oženih.
Nisam hteo da se mešam, mada sam bio frapiran takvom izjavom. Dobro sam znao kakva je Olgica i da to nije tačno. Samo sam slegnuo ramenima i izašao.
Ostavio sam ih da se spreme i otišao po kola. Čistač snega je odradio svoj posao, tako da sam mogao bez problema da dođem kolima do vikendice. Nešto me je ipak, uprkos svim mislima, vuklo u hotel.
Svratio sam u bar. Sve je bilo pusto. Seo sam za šank i moj već poznati šanker mi je doturio votku.
– Jesi li se, najzad, smirio? – upitao je.
– Valjda. Gde su one dve?
– Ne izazivaj sudbinu. Veoma nervozno švrljaju okolo. Verovatno traže tebe, ako smem da primetim.
– Ne verujem.
– Onda ih pitaj sam, – odgovorio je šapatom i izmakao se.
Silvija i Klara su, elegantno obučene, ulazile u bar. Ovog puta su se uputile ka stolovima. Krajičkom oka sam ih pratio. Nisu me ni pogledale.
– Ovo još nisam doživeo od njih. Izgledaju kao posrene kvočke, – dobacio mi je šanker, – da nisi ti tu umešao svoje prste?
– Eh, da su samo prsti u pitanju, dobro bi bilo, – odgovorio sam i popio piće, – koliko ti je ovo? Da platim.
– Ja častim.
Ipak sam mu ostavio jednu novčanicu i pozdravio se sa njim.
Rale i Olgica su se još pakovali. Pomogao sam im da ubace stvari u gepek. U jednom momentu mi je prišla Olgica i dobacila:
– Jesam li sad u pravu?
Klimnuo sam glavom u znak odobravanja.
– I molim te, ne zaboravi za ono.
Pogledao sam je upitno.
– Znaš, ne seri, popravni i tako to.
Pravio sam se da ne čujem.
– Znaj da si mi stvarno potreban.
Slatko se nasmejala i prešla rukom preko mog dupeta.
Celim putem sam zamišljao susret sa Danijelom. Uradila je isto što i ja. Obostrana prevara. Bila je s tipom celi vikend i to s onim s kojim me je prethodno upoznala, s kojim se domunđavala celo veče u “Baronu”. Za sebe nisam imao šta da kažem, videla me je. Nije glupa da ne shvati u kakvom sam društvu bio. A kamoli šta sam s njima radio. Mada ona nije videla ništa. Nije imala dokaze. A ja sam je video. Ljubila se pred mojim očima. A to me je užasno bolelo. Bilo bi mi lakše da se to nije dogodilo. Možda sam trebao da se umešam.
Povremeno sam osećao Olgicin dah na vratu koji me je vraćao u stvarnost. Rale je povremeno kunjao. Valjda se umorio od igre sa decom. Ni njih nisam čuo. Samo kad bi neka kola naišla u susret, na svetlosti farova, mogao sam da primetim da su zaspala. I naravno, Olgicine oči koje su me pomno pratile. Pustio sam je da radi šta hoće. Bilo mi je žao. U jednom trenutku me je njen jezik zagolicao po ušnoj školjci. Kratko, tek da me podseti da je tu, iza mog sedišta. Da me želi, sada možda još više, jer me je probala … kratko. Poželeo sam da je ne poznajem. Bilo bi mi sigurno lakše. Ali, toliko sam puta bio kod njih na ručkovima, rođendanima, onako usput. Znao sam da joj je puklo pred očima, da je posle ove avanturice konačno progledala. Znala je šta hoće i na kraju krajeva, bila je iskrena. Retko koja žena bi se usudila to da učini.
Vratio sam misli ponovo na Danijelu. Bio sam strahovito nervozan, jer je pretila velika opasnost da se naša veza rasturi. Čak sam pomišljao da je sve ionako puklo. Ali, bili smo zvanično vereni.
Stigli smo u grad koji je bio u istom onakvom ružnom, maglovitom ruhu. Kao da je za njega vreme stalo. A i, čini mi se, još za nekog.
Nisam svraćao kod njih. Dobio sam veliku želju da što pre raščistim situaciju. Dug i tužan Olgicin pogled ispratio me je kao čoveka koga više neće nikad imati u životu.
Ali nisam imao više vremena da razmišljam o njoj. Stigao sam pred stan i parkirao kola. Otključao sam vrata i upalio svetlo.
– Za ime sveta! – trgnuo sam se, – otkud ti? Kako si me uplašila, samo da znaš.
Bez ikakve mimike lica na ovaj moj komentar, Danijela je sedela šćućurena na kauču u jednom ćošku i pušila cigaretu. Nije mi odgovorila.
– Hoćeš li da pristaviš kafu? Ako hoćeš. Ne teram te.
Nije me ni pogledala.
Postalo mi je neprijatno. Slegnuo sam ramenima i otišao u susednu prostoriju odvojenu samo zavesom, gde je bio rešo. Grozničavo sam razmišljao kako da joj priđem i šta da pričam, a da ne sevnu neke žešće varnice. Pretpostavljao sam da je i ona u sličnoj situaciji, pa je smatrala da je bolje da ćuti i pusti mene da probijem led. Kasnije se pokazalo da sam bio u pravu. Postavio sam kafu na stočić nasred sobe i seo naspram nje, na stoličicu. Tišina, u gozničavom iščekivanju. Nasuo sam nam i po piće, i više nisam znao šta da uradim, jer sam se osećao prilično glupo.
– I? – prekinula me je u razmišljanju Danijela.
Pala mi je na pamet ideja.
– Nema “i”. Na televiziji ionako nema ništa. Da izađemo? – upitao sam.
– “Baron” – ni u snu, grad – nema pojma, – nabrajala je, – a da ostanemo večeras u stanu?
– Samo ti i ja, i par sveća, zbog ambijenta. Slažem se.
Spustio sam pogled ka podu.
– Šta ti je sada ? Nešto nije u redu?
– Ne, nije u redu dok definitivno ne otkačimo ovaj vikend.
– Ne razumem. Šta se to dogodilo za vikend? – nasmešila mi se praveći se kao da nema pojma ni o čemu.
– Pa, nadam se, ništa.
– Zaboravljamo?
– Zaboravljamo, – nakašljao sam se, – ne spominjemo?
– Ne spominjemo.
Prasnuli smo u smeh. Bili smo oduševljeni što smo uspeli da prebrodimo trenutnu beznadežnost i to u nekoliko reči, verovatno zbog toga što se isuviše dobro poznajemo.
Čaše su se kucnule, a kamen sa srca konačno pao.
Ustao sam i pružio joj ruku.
– Dođi.
Poveo sam je u kupatilo.
– Skidaj se i na tuširanje. Kad se dobro istuširamo i skinemo mirise ovog vikenda, onda ćemo ponovo biti Igor i Danijela, – predložio sam.
– S tim da za vreme tuširanja nema pipkanja, dodirivanja, poljubaca i eventualnih bludnih radnji, – nastavila je zadovoljno.
Svukli smo se čini mi se što smo brže mogli da bi se što pre istuširali i sprali tuđe dodire i mirise sa naših tela. Posmatrao sam je pod mlazom vode i shvatio da mi nema života bez nje. Setih se one narodne: svuda pođi, svojoj kući dođi, te i ja na to rekoh: svuda pođi, svojoj ljubavi dođi. Ipak, Danijela je jedna na svetu. Moja Danijela.
Sapunjali smo svaki delić tela po nekoliko puta. Izašao sam prvi i onako nag pripremio sobu. Upalio sam sveće i raširio kauč. Muzika sa stuba je bila taman ona koja odgovara novonastalim događajima. Vratio sam se po Danijelu.
Brisala se peškirom žureći da što pre bude sa mnom. Raspuštena mokra kosa učinila je da u mojim očima bude lepša nego ikad. Podigao sam je u naručje. Dodir njene hladne kože učinio je svoje. Moja batina je bila spremna da izvrši svoj poslednji zadatak za ovaj vikend i, naravno, da me opravda.
Polegao sam je na kauč i dolio piće u čaše. Kucnuli smo se.
– Za nas, – prošaputao sam.
– Za nas, – uzvratila je nakon kraće pauze i ispitivačkog pogleda, a zatim ispila gutljaj. Za par sekundi naše usne su završile u dugom i toplom poljupcu. Sve smo činili polako, valjda da bi što duže trajalo. Jezici su nam se upleli, a rukama smo se nežno milovali kao da smo se plašili da jedno drugo ne povredimo. Ljubio sam je po očnim kapcima, po vrhovima usana, a zatim se lagano spustio na vrat. Jezikom sam palacao po njenim ušnim školjkama mameći uzdahe zadovoljstva. Shvatao sam razliku, biti sa drugom i biti sa onom koju toliko dobro poznajem i znam šta treba da uradim da nam oboma bude lepo.
Nastavio sam da je ljubim po dojkama, nežno ih masirajući šakama. Bradavice su se veoma ukrutile. Sisao sam ih kao bombone.
Protežući telo, zgrabila me je rukama za kosu i gurnula nadole. Znao sam šta želi. Preleteo sam jezikom preko stomaka, malo se zaustavio na pupku i opasno se približio ružičastom pupoljku njenog tela. U zanosu je pridigla karlicu široko raširivši noge. Ovlaš sam prešao vrhom jezika od čmara do klitorisa. Vrisnula je i u nastaloj izbezumljenosti mi pritisla glavu među noge. Lizao sam je sa zadovoljstvom. Kao da sam joj to prvi put radio. Povremeno sam obrađivao klitoris koji je bio toliko nadražen i nabrekao da je podsećao na maleni kurčić. Danijela se iznenada okrenula na bok i potražila svojim jezikom moju nabreklinu. Ne gubeći vreme, Odmah ga je strpala u usta i počela da ga obrađuje. Gurnuo sam joj dva prsta u uzavrelost pičića i nastavio da je ližem po preponama. Nabijala se na prste vriskajući i mumlajući, ne ispuštajući moju kurčinu iz dubine svog grla. Počeo sam i ja da stenjem dajući joj do znanja da ili prekine sa dudlanjem ili da ga stavim u pogon u njenoj uspaljenici. Držeći ga čvrsto u malenoj šaci, legla me je na leđa i primila ga u sebe. Kliznuo sam u nju kao mačor, bez imalo napora. Počela je lagano da me jaše i da se sve snažnije nabija na moj kolac. Lovio sam ustima njene sisiće koji su vragolasto poskakivali na sve strane. Mozak mi se isključio.
Podigao sam se, ponevši i nju na sebi, i preneo na sto. Škripa klimavih nogara od stola umešala se u zvukove koje smo ispuštali nas dvoje. Zabijao sam se svom snagom, čvrsto je pridržavajući za noge. Mislio sam da neću moći. Bilo mi je potrebno samo malo. Danijela se već bacala po stolu u ekstazi. Dodirnuo sam je prstima po klitorisu zbog čega je ona još više podivljala. Grčenje njenih vaginalnih mišića iritiralo je moju batinu. Pridružio sam joj se zabivši se do kraja u njeno telo. Osećao sam njene nokte po rukama i leđima. Držao sam je čvrsto za bokove praveći poslednje trzaje, uz životinjski urlik na njen ekstazični vrisak zadovoljstva.
Na vreme sam ga izvadio i prosuo se po njenom stomaku. To je bila mala i bolna lepljiva barica, tek kao dokaz mog urnebesnog završetka ljubavne igre.
Ostali smo mirni neko vreme. Noge su mi zadrhtale od napora. Legao sam na kauč. Danijela se tiho prišunjala i legla pored mene. Zaspao sam za sekund.
Kad sam se ujutro probudio da bih pošao na posao, Danijele nije bilo u stanu. Na stolu je bila poruka:
“Znam da ti nije bilo lako, a ni meni, moram priznati. Volim te i želim mnogo više nego što možeš i zamisliti. Možda zbog toga i odlazim od tebe. Oprostićeš mi, znam …
Tvoja Danijela”
Dodao sam ispod teksta samo jednu reč: “Naravno!”, i bez imalo nerviranja pošao na posao. Nije joj bilo prvi put.
Oko 09.00 časova, zazvonio je telefon u kancelariji. Javio se moj kolega i odmah mi pružio slušalicu.
– Da, – javio sam se.
– Igore, ovde Olgica.

Autor: Vladimir Rapčenko

Burni vikend u kvartetu 6

Topao tuš je blagotvorno delovao na moje izmučeno telo, maltene isceljujuće. Malo sam se povratio i pala mi je na pamet pomisao šta dalje raditi. Međutim, suviše sam bio umoran da bih mogao o bilo čemu razmišljati, pa sam odustao od svega. Krevet me je neodoljivo privlačio, poput magneta. Bacio sam se na njega. Posteljina je predivno mirisala na njih dve. Omamljen tim mirisima, zaspao sam kao malo dete.
Iz sna me je trgnulo kucanje na vratima. Pogledao sam na sat. 13.15. Vrata su se otvorila. Nečija noga je ugurala usisivač u sobu, da bi se zatim pojavila moja sobarica sa kofom i krpom u rukama. Zaprepašćenje je bilo obostrano. Spustila je sav pribor za čišćenje na pod i zatvorila vrata.
– Otkud ti ovde? – upitala je, prilazeći mi.
– Ne pitaj me ništa. Kad bih ti morao sve ispričati, ostario bih. Isuviše je komplikovano.
– Ništa ne može biti komplikovano ako ga sam ne napraviš takvim.
– Pametno rečeno.
– Je li ti mali, kad sam te ostavila da spavaš kod mene, očekivala sam da ću te naći u mom krevetu. I klopu sam ti bila donela. A ti se dovukao i u ovaj krevet. Čiji je to krevet? – govorila je i usput raskopčavala košulju.
– Nemoj sada, molim te, nije mi do toga, – uhvatila me je panika zbog mogućnosti da naiđu Klara i Silvija.
– A što, mili moj? Da neće možda da naiđe vlasnica kreveta ili možda neko drugi? – spustila je gaćice i zavrnula suknju. Nije se posve skinula. Jednim pokretom je raskopčala prsluče koje se otkopčava spreda, tako da su njene zanosne dojke zavijorile oslobođene pred mojim očima. Bio sam tog trenutka izgubljen slučaj. Pomiren sa sudbinom, nisam mogao ništa učiniti da bih je zaustavio, a i zakasnio sam, jer bilo ko da naiđe, mogao je da pretpostavi celu situaciju.
Povukla je čaršav sa mene.
– Bingo! – uzviknula je presrećna, – pa ti si već spreman za akciju.
Naravno, moje koplje je već bilo upereno ka plafonu.
– Nemoj sada, molim te, drugi put ćemo, – zamolio sam je.
– Ma, čega se ti to bojiš? Valjda imamo vremena da se malo pomazimo. Ja to moram učiniti. Pogledaj samo kako sam napaljena.
Zavukla je kažiprst u usta i prešla njime preko pičića. Prst je nestao između usmina da bi ga gurnula do kraja u sebe.
– Ah, moram li pored tebe ovo sebi da činim? – zajecala je.
Nisam znao šta da joj odgovorim. Pulsiranje mog kurca govorilo je umesto mene. Zakoračila je na krevet i raskrečivši se iznad mene, prilično navlažena, primila celu moju batinu u sebe bez ikakvog oklevanja. Uleteo sam glatko kao prstom u puter. Zažmurio sam i utonuo u mirisni mrak njenog tela. Duboko je uzdahnula prošaputavši:
– Mislila sam da ga neću više nikada imati u sebi. Ahh … tako mi prija.
Telo joj se treslo dok se lagano micala na meni. Tom prilikom sam neverovatno osećao njenu rodnicu koju sam dodirivao glavićem i vlažne i klizave zidove vagine.
– Želim te, mili, tako te želim. Reci da i ti mene želiš. Reci mi, molim te, reci mi, – molila me je.
– Želim te, tako mi to dobro radiš, – u potpunosti sam se predao uživanju.
Počela je strahovito sporo da odiže zadnjicu puštajući me da izađem iz nje skoro celom dužinom, da bi se istom brzinom ponovo spuštala na mene primajući ga do samog korena.
Otvorio sam oči i pogledao za svaki slučaj ka vratima. Poželeo sam da propadnem u zemlju.
– Želiš je stoko jedna! Nju želiš, mene želiš, Klaru želiš! Vucibatino jedna! Postoji li žena koju ti ne želiš, pizda ti materina?! A ja ti još i verovala! Kome?! Jednom seljoberu, kurvaru! Majku ti jebem! – vrištale je Silvija ulazeći u sobu.
– Smiri se, Silvija. Badava ti je. Tip nas je izradio, – smirivala je situaciju Klara koja je maltene trčkarala za njom.
– Pusti me, pusti me, sestro slatka, da mu jebem milu majku!
Moja sobarica je skočila kao mačka sa kreveta popravljajući uniformu na sebi.
– A ti, kurvo?! Kako te nije sramota?! Njega si našla, a?! – obratila joj se sikćući.
– Nju ne krivi, Silvija. Ja sam je naveo na ovo, -branio sam je, pokrivajući se čaršavom.
– Kako se zoveš? – pitala je Klara.
– Katarina, a zovu me Katica, – promuklo je izgovorila moja sobarica.
– Pičkopaćeniče, odvratni stvore! – nastavila je Silvija prilazeći mi. Raskopčavala je pantalone. Nije mi ništa bilo jasno. Klara je zagrlila Katicu i posmatrala bez namere da se više uopšte meša u Silvijine nastupe besa.
– Hoćeš pičke?! Je l’ hoćeš?! Ako hoćeš, evo, imam i ja pičku, ako si je slučajno zaboravio od jutros! – govorila je skidajući gaćice. Raširila je prstima obrijane usmine i nastavila:
– Je li je vidiš, konju?! Dobro je pogledaj i zapamti, jer si jedini kome sam dozvolila da uđe u nju, i još i da je probije! – vrištala je sikćući na mene. Okrenula se ka Katici i nastavila:
– A ti, droljo?! Nemoj da bleneš u mene kao tele. Koliko vidim, nisi ni ti blesava. Žao mi je samo što ćeš zbog ovoga izgubiti posao.
– Nemojte mi to učiniti, molim vas. Evo, otići ću i nećete me više nikada videti, – molila je Katica.
– Pa, otići ćeš, ali tek kad ti pokažemo da ti njegov kurac i nije bio toliko potreban. Sviđaš mi se, Katice. Veoma, – raznežila se Silvija, masirajući joj vrat, dok su Klarine ruke već uveliko opipavale Katicine obline.
– Ja bih zaista da idem, – sada već šapatom pokušala je da se izvuče Katica, ali je popustila pod nežnim dodirima sestara.
Zatvorila je oči uživajući u Klarinim nestašnim dodirima koji su je na kraju potpuno razgolitili. Suknja je spala na pod, da bi se na kraju sama oslobodila košulje. Gledao sam ne verujući rođenim očima.
– Silazi sa kreveta! – naredila mi je Silvija, – i vuci se odavde! Nije ti više mesto među nama.
Pokupio sam odeću i prišavši vratima počeo da se oblačim, ne skidajući pogled sa nesvakidašnjeg prizora.
Silvija se razodenula i legla na krevet, pozivajući Katicu i Klaru da joj priđu. Katica se sagla ka Silvijinom međunožju uputivši joj ispitivački liz. Za to vreme je Klara svukla gaćice i ispitivala jezikom Katicina bedra i prepone. Za nekoliko trenutaka, sve tri su bile na krevetu, gole, obrađujući jedna drugu. Naravno, Silvija je prihvatila Klarinu guzu i sve su bile zadovoljne. Čuli su se samo uzdasi i tihi jecaji. Ruke su im letele na sve strane. Prosto nisam mogao da poverujem. Jedino što sam znao je to da mi tada tu nije bilo mesto. Ali, imao sam neodoljivu želju da uživam u njihovoj ljubavnoj igri koja je tako blesavo i spontano počela.
Čučnuo sam kraj vrata i posmatrao. Palila su me njihova gola i isprepletana tela. Silvija me je odjednom primetila.
– Rekla sam ti da nestaneš iz ove prostorije. Odlazi, ostavi nas na miru, – procedila je i odmah zatim nastavila sa maženjem.
Nisam želeo da stvaram nikakve probleme. U svakom slučaju, bila je u pravu, izuzimajući događaj koji je usledio. Pustio sam ih da se zadovoljavaju na lezbejski način, jer sam ionako praktično izvisio. Jedino mi nije bilo jasno kako je Katica tako lako pristala na tu vrstu odnosa. I još da me potpuno batali iako smo bili započeli da vodimo ljubav.
Taman sam pomislio kako je krajnje vreme da otvorim vrata i izađem, kada se Silvija izvukla iz klupka i pošla ka meni. Zastao sam očekujući da će me pozvati u društvo. Međutim, pao je jedan, pa drugi šamar. Otvorila je vrata i bukvalno me izgurala u hodnik. Nisam se opirao.
– Napolje izlazi, kad sam ti već jednom rekla. Neću da te molim. Nemaš prava da nas gledaš i uživaš u nama. Dovoljno si nas sve tri povredio. Prema tome, zbogom, zauvek.
– Ma, jebi se, budalo, – odmahnuo sam rukom i pošao niz hodnik, – u suštini vam je bio potreban neko koga ćete okriviti za svoje postupke, zar ne?
Okrenuo sam se ka njoj hodajući unazad. Stajala je posve gola na vratima sobe. Bez imalo stida. To me je još više iritiralo i postalo mi je čak i krivo što sam uopšte bio sa njima. Nastavio sam:
– I imate ga! Ja sam, jesi li zadovoljna, – bio sam sve glasniji, – vi se jebite kako ste i počele, lezbejke nijedne! Ne znam kako sam sebi smeo dozvoliti da me na takav način obrlatite i iskoristite! I? Sad sam ja kriv! Da, ja sam kriv! A one se jebu!
Stariji bračni par je lagano prošao pokraj mene zaprepašćeno gledajući.
– Ne gledajte mene, gledajte nju!
Pogledao sam ka vratima. Silvije više nije bilo tamo.
Zamakao sam iza ugla hodnika još mrmljajući sebi u bradu. Bilo mi je krivo što je moralo na ovakav način sve da se završi, što su mi ipak zadale prilično nizak udarac. Ne znam kako bi se neki drugi muškarac ponašao u takvoj situaciji. I to njihovo … pa još i Katica … na moje oči. Pa, ona ih još i ne poznaje.
Sišao sam do bara. Dok sam prilazio šanku nameštajući odeću na sebi, šanker mi se nasmejao:
– Očigledno su te ispalile.
Natočio mi je piće.
– Sve znaš, – odgovorio sam i uzeo čašu. Pogledao sam po baru i još više se razočarao. Moja Danijela je sa njenim bivšim sedela u jednom ćošku i žvalila se, uživajući u njegovom zagrljaju.
– Ali, najgore je što su me sve ispalile, – dodao sam i eksirao votku, – daj još jednu, ali duplu.
– Molim, molim, samo polako, nije kraj sveta. Samo znaj da će na kraju sve te tvoje i trčati za tobom, – rekao mi je prilično ubedljivo, – dolazile su i prošle godine. Bežaćeš ti od njih i to vrlo brzo.
– Sve se bojim da će biti baš tako. A šta ću sa mojom devojkom? U vezi smo skoro dve godine.
Pokazao sam rukom ka stolu gde su se ono dvoje i dalje mazili i ljubili.
– Povlačim se. To je već ozbiljan problem. Ne mogu ti pomoći. A usput baci pogled ka holu.
Okrenuo sam glavu i ugledao Klaru i Silviju kako se pozdravljaju sa Katicom. Začudilo me kako su tako brzo odradile posao. Očigledno je bila stvar da mene otkače.
– Sve znaš. Da nisi ti neki vidovnjak pa tako lako predosetiš situaciju?
– Godine, čoveče, godine. A i za onu tvoju, mislim da ne treba da brineš. Vratiće se kao i one dve.
I zaista, čim su me primetile, prišle su mi sa osmesima do ušiju. Prevrnuo sam očima, jer mi je odjednom postalo neprijatno.
– Nadam se da si naučio lekciju, frajeru, – šapnula mi je Silvija, sedajući na stolicu.
Klara me je samo znalački odmerila kao da proverava jesam li čitav.
– Nećeš ni piće da nam platiš? – pao je prvi komentar.
– Ne znam zašto bih to učinio?
– Možda kao mali znak izvinjenja, – unela mi se u lice Silvija.
– Nemam naročitih apetita za takve stvari.
– Nije valjda da očekuješ da ti se mi izvinemo?
– Ne.
– Samo da ti kažem. Katica je divna devojka. Čak smo se i sprijateljile.
– Ne zanima me nikakva Katica.
– Vidi, vidi! Do maločas mu je bilo lepo sa njom, a sad? Gospodin se našao veoma uvređen, – ironično je konstatovala Silvija.
– Zahvaljujući tebi.
– Nas dve smo joj oprostile, a samim tim i tebi. Je li sada stvar u redu?
– Nije.
– A šta treba da uradimo da bude u redu? I nemoj da misliš da smo lezbejke. To je sve bilo zbog tebe.
– To me ne zanima, a sve što treba da uradite je da otkačite od mene.
– E, to neće moći. Isuviše nam duguješ, samo što ti toga nisi još svestan.
– Kako ti kažeš.
Platio sam svoje piće i krenuo ka izlazu. Još jednom sam se okrenuo ka Danijeli. Mahala mi je. Pognuo sam glavu ka podu. U glavi mi je bio haos. Bila je to poslednja kap u prepunoj čaši.
Pošto je napadalo mnogo snega, pošao sam peške do Raleta da vidim mogu li uopšte do njega kolima. Zastao sam na trenutak i duboko uzdahnuo. Prijao mi je oštar planinski vazduh sa mirisom snega. Osetio sam se nakon toga pomalo rasterećen.
Postojala je jedna prečica u vidu staze preko obližnjeg brdašceta, kroz šumu. Primetio sam da je neko već prokrčio prtinu, pa sam se i ja uputio njome.
– Igore, stani! Igore! – čuo sam povike za mnom.
Zastao sam. Silvija je trčala uzanom stazom padajući po dubokom snegu. Sačekao sam je, da vidim šta je ponovo izmislila.
Zadihana, Silvija se pridržala za jedno drvo.
– ‘Ej, nemoj sve ovo shvatiti za ozbiljno. Malo sam se zajebavala. Ipak, želim da ostanem sa tobom u vezi.
– Ali, ja ne želim.
– Zašto? – razočarala se Silvija, – zar možeš preći preko svega onoga što sam ti pružila?
– Da, i još više od toga. Slušaj, ja nisam igračka, već muškarac i čovek koji razmišlja i oseća. A ti, ti si celu stvar zajebala, a to malo više boli ako nisi znala.
– Slušaj, evo, neću više. Čekaj, znam šta je u pitanju. Da ti nisi malo zaljubiška, a?
– U koga?
– Pa, ne znam ja u koga, ali imaju samo dve, pardon, tri solucije ako računamo i Katicu.
– Ne računaj ni na jednu od tih koje si nabrojala.
– Znači da je u pitanju neko koga ne znamo. Nema veze, samo se ti meni vrati.
U glavi mi je sinula perverzna ideja. Pogledao sam uokolo i utvrdio da oko nas nema žive duše.
– Vratiću se, ali pod jednim uslovom, – nasmešio sam se i pošao lagano ka njoj.
– Grešim li ako kažem da znam šta hoćeš od mene.
– Pogađaj.
– Pa, reci ti šta?
– Pogađaj, – sada sam već bio uz nju, – i ostani tako.
– Nećeš valjda?
– Hoću ili odlazim. Ionako sam ostao napaljen od onog susreta u sobi sa Katicom.
Spustio sam joj pantalone, a zatim i gaćice. Nije se opirala.
– Može naići neko, – šapnula je.
– Na primer?
– Klara?
– U tom slučaju ćemo i nju.
– Ti si definitivno lud.
Izvukao sam kurac kroz šlic na pantalonama, koji je bio u erekciji još od kada mi je palo na pamet da je tucam u šumi.
– Budi nežan, molim te, – govorila je Silvija zagrlivši drvo.
Isturila je guzu očekujući da joj ga uvalim. Kratko dahtanje je značilo da se i ona prilično napalila.
Raširio sam joj guzove i prineo glavić njenog ćelavici. Još je bila mokra od nedavnog Katicinog liza. Umočio sam ga u njenu vlagu i prineo otvoru anusa koji se grčio u ritmu uzbuđenog Silvijinog dahtanja. Primila ga je odmah isturivši dupe i nabijajući se na njega. Izmamio sam joj krik zadovoljstva koji je odjeknuo Zlatiborom.
– Ne Igore, nemoj da joj to ovde radiš, – začuo sam Klarin glas. Rukom me je uhvatila za rame i povukla. Grubo sam je odgurnuo, tako da je pala na leđa. Povukao sam Silviju za bokove i oborio je na Klaru. Obe su zavrištale. Nastavio sam da tucam Silviju još žešće.
– Ne mogu više, ne mogu, prestani, Igore! – povikala je Silvija.
Poskočila je i moja batina je iskliznula iz njenog čmara. Poludeo sam zbog toga i bacio se na Klaru. Pošto se nije odmah snašla, uspeo sam da joj na prepad spustim pantalone do ispod guzica.
– Nećeš me imati, nećeš! – vriskala je.
Ne obazirući se na njene povike, okrenuo sam je na stomak pri čemu joj se lice našlo u snegu. Bespomoćno, razgrtala je sneg. Strgao sam joj pantalone i zgrabio za bokove.
– Ti si lud, ostavi je! Jesi li ti pri sebi?! – vikala je na mene Silvija, oblačeći se.
– Jesam, luda sam zbog vas, – odgovorio sam i prešao prstima preko Klarine pičkice. Sperma mi je totalno udarila u glavu. Klara je prestala da se opire, valjda zbog toga što sam rekao. Nisam bio siguran. Počela je da vlaži što me je veoma obradovalo. Razmazao sam joj nadolazeće sokove iz utrobe po stisnutom anusu i lagano gurnuo kažiprst u još neskrnavljeni otvor. Kliznuo je unutra okupiran stisnutim mišićima.
– Igore, ne radi to! Igore! Šta sam ti ja skrivila?! – histerisala je Klara.
– Neka ti sestrica kaže. Ona je gospodarila situacijom, – rekao sam odlučno prislonivši glavić na ulaz.
– Nemoj, molim te, nemoj, to boli! – molila me je, ali time još više izazivala.
– Opusti se, pa, neće, – šapnuo sam joj na uvo i gurnuo ga. U prvom naletu upao je glavić. Nastavio sam sa prodiranjem polako, dok se Klara tresla što od besa i hladnoće, što od mog kurca, na kojem se našla nabodena tamo gde nije ni sanjala.
Kada sam ušao sa više od pola uda, počeo sam da se pomeram.
– Boli me, budalo, lakše malo! – govorila je, ali sa mnogo mirnijim tonom.
– Samo se ti opusti i uživaj, – govorio sam joj.
Silvija nas je posmatrala u neverici. Klarino telo je polako uskladilo ritam mog zarivanja u njenu guzu. Mislim da se sneg počeo topiti oko nas. Zabijao sam se sve jače i brže. Kleknuo sam od napora i pred očima mi se prikazao ceo kosmos, sva zvezdana jata. Klara je već bila izgubljeni slučaj. Svršavala je i na pičku i na dupe. Sperma je nagrnula punivši je. Zateturao sam se i uz prodorne krike, poput zveri, pao na sneg pokraj Klare. Otvorio sam oči i na kratko uživao u njenom dupetu i mom kurcu, sa kojih se pušilo od toplote.
Poljubili smo se prilično strasno, što je izazvalo negodovanje kod Silvije. Odmah je pala u zagrljaj Klari, sva ozarena, sa rečima:
– Sele moja, ode i tvoje dupe.
– I tebi tvoja nevina pička, – odbrusila je podrugljivo.
Nasmejale su se.
Dok sam ustajao da se zakopčam i popravim odeću na sebi, njih dve su razgovarale.
– Boli nas kurac, – rekla je Silvija, – kako ti je bilo, je li te bolelo?
– U početku jeste, ali posle, udarilo mi nešto u glavu, da nisam znala ni kako se zovem.
Pokušala je da ustane.
– Joj, što me boli čmar.
– Neće dugo, brzo će proći, – tešila ju je Silvija.
– Igore, ti si mene maltene silovao. Što si bio tako grub? – pitala je Klara više mazno nego kritički.
Već sam se bio obukao.
– To je moja osveta. Ništa više, – odgovorio sam ponosan što sam ostvario moju nameru, mada su one verovale da ću ostati sa njima, što ni u snu nisam nameravao.
– Nisam mogao više sebi da dozvolim da me onako izvozate, – nastavio sam.
– A je l’? A gde sad to nameravaš? – začudila se Silvija videvši da krećem stazom dalje.
– Zar se nisam osvetio? Sad je definitivni kraj: 1:1. Nerešeno. Ne znam šta još hoćete od mene? Da vam služim za upotrebu kad vas zasvrbi?
Tek onda su osetile da sam rešio da ih definitivno napustim.
– Marš, pizda ti materina! Ubiću te! – skočila je Klara na mene. Izmakao sam se i ona je pala u sneg. Potrčao sam smejući se k’o blesav.
Dugo su me psovale, dozivale i klele. Bio sam brži, tako da me nisu mogle stići.

Autor: Vladimir Rapčenko

Burni vikend u kvartetu 5

Klara je klonula preko mene iznemogla. Na svojim grudima sam osećao lupanje njenog srca pomešano sa mojim. Kao da su se namerno sudarala u ritmičkoj malaksalosti naših bića. Rasutom kosom mi je prekrila lice. Istog trena smo zaspali izmoreni ljubavnim igrama. Vino je ostalo nepopijeno. Cigareta koju sam zapalio sama je dogorela u pepeljari. A mi smo utonuli u san najnevinijih stvorenja na svetu. Bar mi se tako činilo.
Iznenadna jaka svetlost me je primorala da otvorim oči. Brzo sam shvatio da je svanulo, ali mi nije bio jasan prizor nadamnom. Naravno, glatko izbrijana pička sa tek malo razmaknutim usminama pred mojim očima, već mi je bila poznata. Pogledao sam naviše preko izrazito čvrstih dojki i susreo se s ironičnim sjajem očiju Silvije.
– Šta treba ovo da znači? – upitao sam protežući se.
Klare nije bilo pored mene, ali mi je dala znak da je tu pošto sam osetio njene usne na nožnim prstima.
– Dobro jutro, ljubavniče! Došla sam, eto i ja da se na neki način iskupim. Mislim da sam bila malo preterala. Nemoj odmahivati glavom. Zar ti se ne sviđa ovakav način buđenja? Mnogi muškarci bi umrli za ovako nešto.
– Da, to je sve u redu, ali si u startu pogrešila, jer si mi poturila pogrešnu stranu.
– Ne razumem šta to hoćeš da mi kažeš.
– Trebala si da mi okreneš svoje dupe, – nasmešio sam se zadavši joj vrlo nizak udarac, jer se odmah razbesnela.
– Klaro, ti si idiot. Zašto si mu to ispričala? Ti si jedina osoba koja je znala za tu tajnu, – obratila joj se sikćući.
– Pa, šta hoćeš? Zar nije tako? Još nijednom muškarcu nisi dozvolila da pipne tvoju pičkicu, a toliko si ih preturila preko sebe. Ništa nisam slagala, – branila se Klara.
Ćutke, posmatrao sam njihov verbalni duel.
– To si ih možda ti preturila preko sebe ko zna koliko. Ni sama im ne znaš broja. Mene su imala samo trojica, četvorica, – nastavila je Silvija.
– Da, ali u dupe. Kako možeš tako? Što se ne pojebeš kao normalna devojka? Za koga to čuvaš svoju nevinost? I kako uopšte možeš normalno da svršavaš u dupe?
– To je moj problem. I da znaš da mogu. Naučila sam.
Da bih prekinuo dalju raspravu, prislonio sam jezik na Silvijinu ćelavicu i zavrteo ga razmičući joj usmine.
– Ahhh! – oteo joj se uzdah, – šta mi to radiš, glupane? Nisam više raspoložena za takve stvari. Jebi se sa klarom.
Nisam se obazirao na njene reči. Pokušala je da ustane sa mene, ali sam je čvrsto uhvatio za bokove ne popuštajući, u nameri da joj slomim svaki otpor. Počeo sam da je ližem isprva po celoj dužini pukotine, da bih nakon par trenutaka došao do veoma izraženog klitorisa. Klara mi je namignula dajući mi do znanja da idem do kraja. Telo Silvije se, htela to ona ili ne, izvilo u nadolazećem sladostrašću ka Klari, koja ju je spremno dočekala strasnim poljupcem.
Kurac mi se ukočio poput drvenog kolca udarajući po Silvijinim leđima.
– Ne! Ne želim to! – branila se, ali su se njene reči gubile u jecajima i uzdasima. I više nije mogla da se kontroliše, niti je imala snage i volje, niti je više uopšte htela.
Potpuno se prepustila meni dok sam divljao jezikom po njenoj pici grabeći je šakama za guzice. Odignuo sam je i liznuo po ružičastom otvoru anusa. Vrisnula je. Počeo sam jezikom da prodirem u njeno primetno razvaljeno dupe. Verovatno zbog toga što je naviknuta na tu vrstu odnosa, mišići anusa ubrzo nisu davali nikakvog otpora, tako da sam joj slobodno zabijao jezik u otvor koliko god sam mogao. Njeno telo se potresalo pri svakom mom ulasku. Za to vreme Klara je Silviju obrađivala po vratu i grudima češući svoju pukotinu o moje nožne prste koji su povremeno upadali u njeno vrelo meso.
Na koncu, ubacio sam jezik u Silvijinu rupicu za koju je Klara rekla da nije nikada skrnavljena. Silvijina vriska je postala nekontrolisana, skoro nepodnošljiva. U glavi mi se neprestano vrzmala misao da moram da je pojebem u pičku. Imao sam idealnu priliku za to, ali sam se nećkao. Pogledao sam u Klaru kao da sam tražio odgovor. Kao da mi je pročitala misli, pokazala mi je srednji prst upirući njime prema Silviji, koja od sladostrašća nije znala gde se nalazi. Klimnuo sam glavom u znak odobravanja i uhvatio Silviju za bokove gurajući je prema Klari. Klara ju je prihvatila u zagrljaj i podigla, da bih ja mogao da uguram mog pendžovana u Silviju.
– Šta mi to radite? – trgla se dolazeći svesti Silvija.
Međutim, bilo je već kasno. Uterao sam joj glavić u tesnu pičkicu, očekujući da je Klara spusti. Silvija je zavrištala sedajući mi na karu koja je očas posla pronašla mesto u njenoj utrobi. Bila je neverovatno tesna. Glavić me je veoma boleo, pošto sam osetio da sam je probio u naletu spuštanja njenog tela. Silvija se svom svojom težinom spustila na mene. Bio sam zariven u njenu pukotinu poput noža dok se jedan tanki potočić krvi slivao niz stablo mog ponosa.
– Nije trebalo, stvarno ste pokvareni, nije trebalo, – šaputala je u sebi Silvija dok je moj ud ludački pulsirao u njoj očekujući dalji tok događaja.
“Jebo te, ona je stvarno bila nevina,” – pomislio sam u sebi.
Ali, povratka nije bilo. Pridigao sam se i oborio je na leđa ne vadeći ga iz sveže probijenog Silvijinog vrela. Moj falus u postignutoj maksimalnoj erekciji, bio je bukvalno zarobljen među stešnjenim zidovima njene vagine. Silvija je bila izbezumljena. Vrtela je nekontrolisano glavom kao luda, što zbog besa, što zbog novog doživljaja u njenom životu. Klara ju je tešila ljubeći je po telu. Podigao sam Silvijine noge i počeo da se polako pokrećem u njenoj utrobi. Ispuštala je krike kao da je neko guši, ali već nakon nekoliko momenata, malo se dozvala sebi i njeno telo je prihvatilo nametnuti ritam.
Tempo prodiranja mog koplja postajao je sve brži, razarajući i poslednji otpor njene vagine. Sokovi njene unutrašnjosti su u talasima nadolazili neprestano podmazujući putanju neodoljivog tunela. Očigledno je bilo da joj je prijalo. S obzirom da se ne bih osećao normalno da mi ne padne na pamet neka nova ideja, zastao sam i naglo izvadio moju zahuktalu mašinu. Silvija i Klara su me pogledale zainteresovane za to šta sam naumio. Lakim pokretom ruke, prislonio sam glavić na već prilično podmazan i ovlažen otvor anusa. Zabio sam ga kratkim i snažnim pokretom. Mislim da je Silvija htela da umre. Pogledao sam nadole. Ispod rascvetalog pupoljka zauvek zaboravljene nevinosti bio sam zariven do samog korena. Pulsiranje moje nabrekline najavio je kraj.
Pošto nisam mogao više da se kontrolišem, počeo sam da se ubrzano zabijam u njeno dupe. Nije nas bilo ni na nebu ni na zemlji. Ni mene ni Silvije. Klara je pokušavala da primiri Silviju, ali je bilo nemoguće. Pretvorili smo se u jedinstveni plamen strasti koji je za par trenutaka trebao da utihne. Nabijajući se svom snagom u nju, izgubljene pameti, bez pojma o svesti, ubrizgavao sam u njeno dupe moje vrelo seme. Neobuzdanost je bila potpuna. Silvijino i moje telo su se zgrčili u izgubljenosti, dok je njen orgazmički krik ispunjavao prostoriju. Klarina kosa je bila rasuta po Silvijinim grudima.
Ekstaza. Kraj sveta. Mrtvaja. Nirvana.
Došao sam sebi umiren nakon bezobzirnog svršavanja i pao kraj Silvije. Omlitaveli ud mišići anusa su potisnuli napolje uz izvesnu količinu sperme koja se slila niz rasporak na guzi.
Neko vreme smo sve troje mirovali u tišini. Valjda niko od nas nije znao šta prvo da kaže. Nakon nekog vremena, Klara je ustala.
– Ne idi, sestrice, molim te, – šapnula je Silvija.
– Neću nigde, samo da naručim kafu i doručak.
– Za troje.
– Da, za troje, a šta si ti mislila?
– Ništa, – raznežila se Silvija i priljubila još više uz mene. Drhtala je. I šta sam drugo mogao, no da je zaštitnički zagrlim. Poljubio sam je u kosu.
Pogledala me je u oči. Sjaj u njenim zenicama odavao je zaljubljenost. Bio sam apsolutno siguran u to. Nedugo zatim, pronašla je taj segment u mojim mislima.
– Nikada, rekla sam nikada, – započela je Silvija, – mogli su imati samo moju guzu. To me je nagovorila jedna drugarica. U početku mi je bilo odvratno. Mnogo me je bolelo. Sa prvim kad sam bila, rasturio me je. Prokrvarila sam, a tri dana nisam mogla normalno da sedim. Kasnije, kada sam se navikla, bilo mi je predivno. I bila sam srećna. Nisam mogla zamisliti da mi ga neko turi u moju pičkicu. A veruj mi, svršavala sam na guzu. Međutim, došao si ti i uzeo me. Uhvatio si mog leptira u letu i učinio da se zaljubim u tebe.
Klara se pravila kao da ne čuje šta Silvija meni priča. Primetio sam da joj je bilo veoma krivo. Ćutao sam jer sam znao da je suvišno bilo šta reći povodom toga.
Neko je pokucao na vrata. Klara se ogrnula i preuzela kolica sa narudžbom.
U tišini smo doručkovali. Sada tople, Silvijine oči su celo vreme bile prilepljene za mene.
Kad smo prešli na kafu, Silvija mi je zapalila cigaretu i stavila u usta. Klara je već bila u agoniji ljubomornog besa. Tu sam dobio i udarac po potkolenici.
– Silvija, idemo. Oblači se, – zapovedila je.
– A gde?
– Znaš da smo se dogovorile da idemo na Tornik. To smo isplanirale još pre nego što smo došle na Zlatibor.
– Pa?
– Pa, ništa. Imaš pola sata fore da se spremiš, jer posle nećemo imati prevoz.
– Zar moramo da idemo?
– Nećeš me ubediti u suprotno.
– A Igor? – pomilovala me je tužnim pogledom.
– Ja ću se malo odmoriti i spavati dok se vi ne vratite. Nadam se da neće smetati, – predložio sam.
– Ne, zašto bi? – potvrdila je Klara primetno zadovoljna što će Silviju odvući od mene, – lezi i spavaj, brate, do mile volje.
Posmatrao sam ih dok su se oblačile predamnom, bez imalo stida. Uživao sam u prizoru, prateći njihove pokrete, dok se nisu konačno spremile za izlazak.
– Želim vam lep provod, – dobacio sam im dok su napuštale sobu.
Poturio sam ruke pod glavu smiren i opušten. Bio sam srećan što se sve ovo dogodilo sa Silvijom, ali sam znao da ne smem da se previše prepustim emocijama.

Autor: Vladimir Rapčenko

Burni vikend u kvartetu 4

Za šankom sam ugledao Klaru. Delovala je veoma zabrinuto. Naslonjena na šank zurila je u svoju čašu.
U jednom trenutku se okrenula ka meni. Kad me je ugledala, maltene mi se bacila u zagrljaj.
– Pa, dobro, gde si ti, Igore? – upitala je radosno, – mislila sam da te više nikada neću ugledati.
– Koliko je sati? – prekinuo sam je.
– Pola šest. Gde si se to zaglavio? Silvija te je čekala skoro sat vremena. Posle smo šetale po okolini hotela ne bi li te ugledale i ništa. A sada ti odjednom dolaziš niotkuda kao da je sve u najboljem redu. Čak mislim da si i zaboravio na nas. Jesi li?
– Ama, nisam, samo sam malo umoran.
– Hajde ti lepo meni reci, stvarno, gde si bio?
– To nije bitno.
– Kako nije? Pošao si stepenicama. Ispratila sam te lično. I … ? Shvataš li da si nas izradio?
– Kako to misliš “izradio”? Između nas ionako nema ništa. A to što se dogodilo trebalo bi definitivno zaboraviti.
– I?
– Nema “I”.
– Do Silvije nisi došao.
– Nisam.
– Nego? Ma, daj, reci mi, šta okolišavaš? Da nisi neku drugu upoznao i bio sa njom?
– Nisam. I šta ti je toliko stalo do toga da saznaš gde sam bio? – u tom trenutku se setih Raleta, – sećaš se onog tipa što je jutros bio sa mnom?
– Da?
– Sreo sam njega na spratu i čovek me je lepo zamolio da mu nešto hitno pomognem u vikendici. Ipak, on mi je veliki prijatelj, a vas dve jedva poznajem. I sad sam se vratio. Doduše, razmišljao sam o vama, i da vam se izvinim što sam tako naglo otišao.
Slagao sam k’o budala, ali je uspelo. Poverovala je.
– Pa, eto! A tebi je bilo teško da mi kažeš. Nemoj mi zameriti, ali sam htela da znam zbog Silvije, znaš već, ona će me sigurno pitati. Strašno joj je krivo, – pogledala je ka podu.
– Ona me ne zanima, – bio sam grub.
– Nemoj tako, nego šta misliš o tome da popijemo po pićence, a posle toga da večeramo? Sad će i Silvija doći.
“Klopa!” – sinulo mi je u glavi. Sve što sam planirao tim povodom, palo je u vodu. Neprestanu muziku iz stomaka prosto nisam mogao više da slušam. U startu sam pristao, pa neka bude, šta bude.
– Može Klara, sve može, – utešio sam je, – ali, ostaću na večeri samo zbog tebe.
– Tebi kao da je stalo do mene ili mi se to samo pričinjava. U svakom slučaju, veoma mi je drago.
Seli smo za šank. Njeno društvo i piće su mi itekako prijali. U jednom trenutku, dok sam joj nešto objašnjavao, spustio sam ruku na njenu butinu. Pogledali smo se. Razgovor između nas je naglo zamro. Poklopila mi je šaku svojom i stegla.
– Želiš li me još, Igore? – prošaputala je.
Lagano sam gurnuo ruku ka njenom međunožju zavlačeći je ispod suknje. Kurac mi se u isti mah propeo. Vrelina mi je zarobila prste.
– To pitanje je suvišno. A ti?
Uhvatila mi je ruku i polako je izvukla.
– Da, ali ne ovde.
Nasmejali smo se. Samo što smo se latili čaša, začuo se poznati glas iza mojih leđa.
– Vidim, lepo se zabavljaš, Igore, i to opet sa mojom sestricom, ali nemoj da se uzbuđuješ. Nas dve smo se veće raspravile oko toga, – glas joj je ironično delovao.
– Silvija, nemoj počinjati, molim te, – uzvratio sam.
– A gde se to izgubio? – obratila se Klari.
– Ispričao mi je sve, u redu je, – branila me je.
– Nije Klaro moja, nije ništa u redu. Igor je prefriganiji nego što ti misliš. Ko zna šta se u njegovoj glavi kuva.
– Sad je dosta, Silvija! Ideš mi na kurac! – pobesneo sam.
– Opa, vidi frajdžu. E pa, slušaj, dragi moj, idem ja na taj tvoj kurac, ali mi u zadnje vreme sve nešto izmiče, kao da se smanjuje.
– To kad tebe vidi, – odbrusio sam.
– Dosta! Silvija! Igore! – prekinula nas je Klara, – idemo na večeru i više nema svađe. Kraj. Jasno?
– Šta je Klaro? I na večeru si ga pozvala. Kako si mogla ovog uštogljenog pedera? – provocirala je i dalje Silvija.
– Prvo proveri da li sam peder, pa onda o tome pričaj, – uneo sam joj se u lice.
– Dokazaću ti da jesi, mili, – šapnula je kratko me poljubila u lice, – hajdemo onda.
Pošli smo ka stolovima. Na opšte zaprepašćenje, pogledom sam se sudario sa Danijelinim razgoračenim očima. Sedela je za jednim stolom sa istim tipom sa kojim se prethodno veče domunđavala. Uzdahnuo sam i odlučio da ipak ostanem do kraja. Ona mi je sada dala ogromnu snagu, a da toga nije bila ni svesna. Trudio sam se da Klara i Silvija ne primete izvesnu promenu u mom ponašanju. Seli smo za sto.
Dok smo naručivali hranu, a prilično dugo nam je trebalo da se odlučimo, Danijela i njen tip su već napustili svoj sto. Laknulo mi je. Definitivno sam prestao da razmišljam o njoj i potpuno sam se posvetio društvu za mojim stolom. Međutim, Silvija ne bi bila Silvija da ne zavuče svoj nos i gde treba i gde ne treba.
– Da li se to meni učinilo ili je tvoja devojka sedela sa nekim tipom u ćošku?
– Mislim da ti se učinilo. Ja nisam primetio nikog poznatog, a pogotovo ne nju. Glupo bi bilo, zar ne? – hladno sam odgovorio.
– Kako ti kažeš, dragi. Nećemo se ljutiti, – odgovorila je smeškajući se.
Uprkos svemu, večera je protekla iznenađujuće prijatno. Pogotovo meni, pošto sam uspeo glatko da izgladim neprijatnosti u vezi Danijele. I apetit sam solidno zadovoljio priličnom porcijom mešanog mesa. Klara i Silvija su uživale gledajući me kako obilato jedem. Finale je bilo belo vino “Krstač” koje sam lično izabrao. Ispili smo čak dve boce. Na njih je delovalo, jer su počele naprasno da se smeju i zajebavaju. Zbog njihovog blesavog ponašanja, nisam mogao mnogo da saznam o njima, sem da su studenti, sa roditeljima punim para i nezasitom željom za provodom. Začudilo me je da obe imaju svoje momke ali mi je bilo jasno da su te veze uglavnom zbog njihovih para.
I Silvija je prestala sa svojim verbalnim napadima. Čak mi se veoma svidela, što je Klara ljubomorno primetila. Kad smo ustajali od stola, Silvija mi se obratila tonom punim krivice:
– Igore, želim da ti se izvinim. I tebi Klara. Bila sam stvarno grozna.
– Nema veze. Zaboravljeno. Ali, gde ćete sada vas dve? Šta imate u planu? – upitao sam, plašeći se da ne uzvisim posle ovako prijatnih trenutaka.
– E. Što se toga tiče, imamo nešto za tebe, – pogledala je u Klaru, što me je prilično zbunilo, – poći ćeš sa Klarom do moje sobe. Tamo te čeka poklon od mene. Kao znak izvinjenja.
– Daj, ne zezaj, kakav poklon? Ne dolazi u obzir. To mi ne treba u životu.
– Ne budi idiot. Svideće ti se, garantovano, – ubeđivala me je Klara, gurkajući me, – ako odbiješ, obe ćeš nas naljutiti.
Normalno, nije me bilo teško ubediti.
– A ti? Gde ćeš ti? – upitao sam Silviju.
– Za mene se ne sekiraj. Ja imam običaj posle svakog obroka da se malo prošetam. Doći ću kasnije.
Slegnuo sam ramenima.
– Kako hoćeš, ali poklon – to stvarno nije trebalo. Čisto bacanje para.
– Hajdemo, Igore, – uhvatila me je zaruku Klara i povukla za sobom. Ubrzo smo bili pred sobom broj 208.
– Ti ostaješ ovde i čekaš. Kad te pozovoem, onda ćeš ući. Poklon nije poklon ako nije iznenađenje.
– Kako ti kažeš. Ali, imam osećaj da smo sada sami, – utišao sam glas i pružio ruke ka njoj da je zagrlim.
– Ne budi toliko bezobrazan, – izmakla se i poljubila svoj kažiprst da bi ga prislonila na moje usne. Prihvatio sam ga i usisao. Iznenađena, Klara se istog momenta zaključala u sobu. Ostao sam da čekam. Razmišljao sam:
“Šta li su sad smislile? Da mi je znati o čemu se radi? I Klara mi je čudna. Toliko me je želela, a vidi je sada. I šta taj poklon treba da znači?”
Prekinulo me je okretanje ključa u bravi. Otključala je vrata. Uhvatio sam sa nestrpljenjem kvaku i odlučno ušao u sobu, živo zainteresovan da saznam šta je u pitanju. Samo što me kap nije udarila zbog prizora pred mojim očima. Klara je stajala pokraj raspremljenog kreveta potpuno gola, sa ogromnim crvenim mašnama na telu. Jedna je bila vezana preko njenih dojki poput prslučeta, a druga preko bokova sa čvorom preko tajanstvenog trougla kome umalo da razbijem uglove.
Zatečen novonastalom situacijom, pokušao sam da budem pribran. Srce mi je kucalo kao ludo. Grlo mi se steglo, a neka vrućina obuzela celo telo. Moje oružje je bez komande zauzelo stav za “GOTOVS”.
– Pretpostavljam da … poklon je … – zamucao sam i zastao, zureći u njenu razgolićenu pojavu.
– Da, ne treba da se čudiš. Ja sam taj poklon od moje sestre, a i od mene, naravno. A da li je skup ili ne, prosudi sam.
– Ne mogu da verujem. Prosto ne mogu da verujem da je Silvija tako nešto dozvolila.
– Svuci se, pa ćeš poverovati. Koliko me pamćenje služi, prošli put nismo bili u prilici da završimo što smo započeli.
– A sad bi kao trebali da nastavimo.
– Tačno.
– A Silvija? Ako naiđe?
– Nema Silvije i mislim da je neće vetar naneti u ovom pravcu barem dva sata. I zaboravi na nju. Sada smo tu samo ti i ja. Hoćeš li ti da otvoriš poklon ili ne?
– Hoću, samo sekund.
Za tren oka sam svukao sa sebe svu odeću. Zadovoljno se nasmešila obliznuvši jezikom usne kad je moje koplje dospelo na slobodu. Prišao sam joj i uzeo je u naručje.
– Šta … šta ćeš to? – upitala je, začuđena mojim prvim potezom.
Polegao sam je na krevet.
– A sada da razvežem mašne i uzmem poklon. Da vidimo šta tu ima za mene.
Zadovoljna, klimnula je glavom.
Počeo sam da je ljubim počevši od stopala ka naviše. Jezikom sam lagano klizio uz noge povremeno prislanjajući usne na njezinu mirisnu kožu, natopljenu uljem za telo. Celivao sam joj unutrašnje strane bedaradok nisam stigao do prve mašne. Pod mojim zubima, mašna se lagano razvezala otkrivajući špilju njene požude. Prešao sam celom dužinom jezika po pukotini istovremeno joj šireći usmine. Vrh jezika je zakačio njen klitoris u obliku bombonice. Instiktivno, telo joj se od nadražaja trznulo izmamljujući duboki uzdah iz njenog grla. Valjda više nije mogla čekati, drugu mašnu je sama razvezala. Rukama je gnječila svoje sise koje su se razlile na sve strane. Posred njih, poput piončića u mini-šahu, štrčale su bradavice okružene ružičastim kolutovima, poput ostrvcadi. Sklonio sam joj ruke preuzevši inicijativu, dok sam jezikom kružio po stomaku, oko pupka i po bokovima. Uvijala se telom poput mačke maksimalno uživajući u mojim nežnostima.
Stenjući, uhvatila me je rukama za glavu i blago gurnula nadole. Shvatio sam šta želi.
Poslušno, vratio sam se nazad, ka ošišanoj travi livade njenog venerinog brega i pritisnuo jezikom klitoris. Ponovo se ponašala kao da ju je drmnula struja. Raširila je noge da bi mi omogućila što bolji pristup njenoj alavici, čvrsto mi držeći rukama glavu.
– Ahhh … kako mi prija, – čuo sam je između nadolazećih uzdaha,
Palacao sam jezikom po ulazu u dobrano navlažen pičić što od moje pljuvačke, što od bujice njenih sokova, a zatim se ponovo igrao sa klitorisom. Šamarao sam ga i sisao dok nije posve izgubila kontrolu i počela da se baca po krevetu pritiskajući mi glavu na pubičnjak. Na kraju sam je tucao bradom, dok sam jezikom izmamljivao čitavu seriju orgazama. Nekontrolisana vriska ispunila je našu sobu.
– Šta mi … to … radiš … čoveče … – nazirale su se reči iz njenog transa, – ne mogu … ne mogu više …
Nakon jednog prodornijeg vriska od ostalih, naglo sam ustao i promenio položaj svoga tela u šezdesetdevetku.
– Ne, ja to ne mogu, jednostavno neću, – uhvatila ju je panika.
– Neće ti ništa biti. Svideće ti se, kao što se i meni svidelo. Ne želim da te povredim, Klara, ali želim da i ti meni ispuniš želju.
Ćutala je. Vratio sam se mirisu njenog uzavrelog međunožja i tek pipnuo jezikom klitoris. U trenutku je uzdahnula, spustio sam se telom i ugurao joj moju nabreklinu u usta.
Iznenađenje je imalo efekta. Nastavio sam da joj obrađujem picu. Popustila je i prihvatila bezdimnu cigaretu kao novu vrstu zadovoljstva. Za početnika, fantastično ga je pušila. Osećao sam da joj se svidelo, a verovatno je i htela da ostavi dobar utisak na mene. Prosto ga je gutala. Da čovek ne poveruje. Par puta se i zagrcnula, ali nije prekidala. Kad je zapretila opasnost da ću brzo svršiti, ustao sam i okrenuo Klaru na stomak. Široka leđa su se prema guzi sužavala i završavala istaknutim strukom i priličnim kukovima. Kliznuo sam jezikom duž udubljenja kičme pri čemu se Klara izvila telom i zajecala iščekujući trenutak poniranja moje podmornice u njene dubine. Kleknuo sam iza nje, što je i ona učinila isturajući guzu pred mojim očima. Crvena, zajapurena i balava pičkica izgledala je divno. Prstima sam joj nežno raširio usmine otkrivajući rupicu koju je trebalo ispuniti. Uhvatio sam je za bokove i centrirao pulsirajući ud. Sjurio sam ga bez milosti dotakavši glavićem vrh rodnice. Vrisnula je od zadovoljstva.
Ne zastajkujući, zabijao sam se ritmički uz zvuke šljapkanja kao produktom otvorenih svih slavina njenog tela. Na moje iznenađenje, zavrtela je kukovima uvijajući se poput mačke. Zaustavio sam se i prepustio njoj inicijativu milujući joj obešene sise koje su se klatile tamo-amo u ritmu nabijanja njenog tela na moj kolac.
Pao mi je mrak na oči. Ne znam ko je bio glasniji u orgazmičnom haosu. Zaboravio sam i gde se nalazim i šta se uopšte događa. U poslednjim naletima njene goleme guzice, pridružio sam joj se zabijajući se koliko sam mogao. Svu snagu sam usmerio na otvrdli komad mesa kojim sam razbijao zidove njene vagine i lagano se utapao u navali miline i zadovoljstva.
Izvio sam kičmu unazad kao da nije moja zabijajući se uz glasne krike i mumlanje. U trenutku sam video sve zvezde svemira. Sperma je šiknula pod pritiskom ispunjavajući proširenu šupljinu njenog tela.
– To … Igore … to … to … ahhh … gotova … gotova sam … gotova, – odnekud je dopiralo u moje uši.
Pretrpeo sam još par udaraca njenih guzica prazneći se, dok mi kurac nije konačno i ispao. Omlitavelog i balavog, Klara ga je istog momenta strpala u usta. Još jedno čudo. Slatko ga je posisala oblizujući se nakon toga.
– Šta ti bi? – upitah.
– Bio si u pravu. To je sve, – oči su joj svetlucale od sreće.
Zapalili smo cigarete i legli jedno pokraj drugog onako goli i znojavi, nadasve iscrpljeni. Nismo ništa govorili.
– Jesi li zadovoljan poklonom? – trgnuo me je glas koji sam počeo da mrzim.
– Šta ti misliš?
– Klara?
– Odjebi Silvija!
– A, neće moći tako. Ja ti ga prepustim, a ti meni spuštaš.
– Čula si je Silvija, odjebi, izlazi iz sobe i ostavi nas na miru, – pridružio sam se Klari, jer nisam mogao više da izdržim.
– Golupčići moji mali. Neka vas, samo nastavite.
Zatvorila je vrata.
– O čemu se sad radi? – pogledao sam Klaru.
– Radi se o tome da treba da nastavimo. Može li prvo piće, da se okrepimo?
U svakom slučaju, cela njihova igra mi se nije sviđala, pa sam zato imao ogromnu želju da saznam šta se sa njima dvema zaista događa.
– Znači, ne mogu od tebe ništa da saznam.
– Ne, i nemoj da se trudiš.
Pozvala je telefonom recepciju i naručila lagano predjelo i bocu vina. Nakon par minuta, vrata sobe su se naglo otvorila. Zgrabismo na brzinu čaršav da se pokrijemo.
– Dobro veče! – razvalila je svoja usta Silvija, – ponudila sam se da vam ja donesem klopu. Morate da dobijete malo snage za dalje. Bogami, na sve ste mislili.
– O, ne! – ustao sam iz kreveta.
– Pa, bogami, i nisi ti za baciti, – prokomentarisala je gledajući me u međunožje.
– ‘Ajd’ ne seri, nego ostavi ta kolica i izađi. Dosta je više bilo.
Prišla je i liznula mi uvo, šapćući:
– Ostavi i meni malo ovoga.
Osetio sam dodir njenih hladnih prstiju na mudima. “Pobedila je, ludača” – pomislih, dok mi se kurac počeo pod njenim dodirima ukrućivati.
Sagla se i liznula mi rupicu na glaviću. Razgoračila je širom oči kad je moje koplje dostiglo punu veličinu. Kliznula je nežno rukom po njemu.
– Kako si sladak, – rekla je i zatim se sa podsmehom obratila Klari, – srećna si ti devojka pored ovog pastuva. Nadam se da nećeš zaboraviti na svoju sestricu.
Gurnula je kolica sa hranom prema Klari i izašla.
– E, jesi i ti neki! Zar je morao i na nju da ti se digne? – prekorila me je Klara više iz zajebancije, – a reci mi, bi li nju tucao?
– Da, ali iz besa. Kosti bih joj polomio.
– Ih, ne verujem ti.
– Verovala ti ili ne, baš me briga. Hajdemo da jedemo.
– Svi ste vi muškarci isti. Jebali biste svaku koja bi raširila noge. Znam ja to. Ali nema veze. Meni je lepo s tobom, – zaključila je Klara.
Sedeli smo na krevetu i u tišini meznuli malo te suve klopice. Otvorio sam bocu vina i nasuo ga u čaše.
– Silvija se jebe samo u dupe, – počela je iznenada Klara, – pitanje je da li joj je iko ikad oduzeo nevinost. Nije mi pričala.
– Zezaš?
– Ne, stvarno. Znam to pouzdano, jer bi svakom tipu naglasila šta želi od njega u tucanju.
– I?
– Uglavnom je odbijaju. Kažu da je otkačila. Možda je zato i takva.
– Razumljivo, – gucnuo sam malo vina, – a ti?
– A, ne! Nećeš me i na to nagovoriti. Pušenje i nekako, ali da mi ga uvališ u dupe – to nikako!
– Dobro, neću. Evo, obećavam. Je l’ si sad zadovoljna? Je li sve u redu? Nisam te trebao to ni pitati.
– I nisi. A jesi li ti ikada tucao neku žensku u dupe?
– Da.
– I kako ti je bilo?
– Solidno. Očas svršim jer je mnogo tesno.
– Odvratno.
– Za nekoga i nije. Uzmi za primer tvoju sestru. Njoj se to verovatno mnogo sviđa.
– U pravu si.
Legao sam na krevet i zapalio cigaretu.
– Ti nećeš da pušiš? – upitao sam.
– Ja ću nešto drugo, – odgovorila je i prešla jezikom preko mog penisa. Nakon par lizova već je poskakivao dižući se lagano poput robota.
– Sad ću ja tebe da tucam, – šapnula mi je i usisala ga u usta.
Malo sam raširio noge da bi se ona bolje ugnezdila. Pružila je ruke ka mojim bradavicama i nežno ih štipkala i zavrtala, dok je kratkim pokretima glave zabijala kurac sebi u grlo.
Ugasio sam cigaretu i prepustio se u potpunosti njenim željama.
– Klaro, nastaviš li tako, brzo ćeš osetiti špric u grlu, – prostenjao sam s obzirom da ga je dudlala kao sumanuta.
Pridigla se i obrisala rukom usta. Sela mi je na prepone i postavila ga na ulaz vrele rupice. Ovog puta karte su bile njene. Lagano je sela na mene dok sam s lakoćom prodirao u njenu unutrašnjost. Zabacila je ruke pozadi sebe držeći se za moja kolena i savila noge u čučanj. Zažmurio sam znajući šta me čeka.
Počela je da se nabada na moju zabreklu kurčinu, ispočetka polako, a onda se zaukala kao da se nalazi u školi za jahanje.
Podigao sam glavu prema njoj i otvorio oči. Njena pičkica je bukvalno gutala mog balavca. Nestajao je između njenih razjapljenih usmina kao da nikad nije ni postojao, da bi se naglo pojavio u svoj svojoj veličini. Sise su joj odskakivale kao najbolji amortizeri na svetu. Tresla je glavom i vriskala.
Znao sam da neću dugo izdržati.
– Ne mogu više, Klaro, gotov sam, – procedio sam pokušavajući da budem priseban.
– Ni ja, ni ja … aaahhh! – oteo joj se vrisak.
Proradio je i moj aparat za izbacivanje semena. Pošao sam joj u susret podižući trup. Udarci su me boleli, ali nisam imao vremena da razmišljam o tome. Počeo sam da se tresem ispuštajući teške uzdahe i zvuke nalik na promukle krike. Eksplodirao sam i ekstazično definitivno ispraznio moja jaja.

Autor: Vladimir Rapčenko

Burni vikend u kvartetu 3

Kad sam seo za šank, šanker je zavrteo glavom kao da je sve znao, kao da je i on u toj igri. Nisam morao ništa ni da poručujem, votka je već bila predamnom.
– Kuća časti, – dobacio je.
Istresao sam čašu na eks i pošao ka izlazu. Sustigla me je Klara. Sva zadihana, opet u novom ruhu na sebi, u providnoj crnoj bluzi i nekakvoj šašavoj išaranoj haljinici, zgrabila me je za ruku.
– Ne idi, molim te. Samo da ti objasnim.
– Ne dolazi u obzir, sve mi je već jasno, – odbrusio sam.
– Sačekaj, koji ti je kurac? Molim te, zbog mene. Silvija te čeka u sobu. Želi da ti se izvini.
– Lažeš me.
– Idi, slobodno proveri. Svašta sam joj rekla, pa joj je sad žao. Rekla mi je da po svaku cenu moraš doći. Molim te.
– A koja je cena u pitanju?
Pogledao sam je u oči. Krupne kestenjaste oči su tako tužno svetlucale nagomilavajući kapi suza u uglovima. Jedna se skotrljala niz obraz.
– Ja sam u pitanju, – skoro je procedila.
– Dobro, samo da ne bude opet kao dosad.
– Neće sigurno.
– Samo mi reci iskreno, jesi li me zaista onoliko želela u trenutku kad nas je Silvija prekinula?
Oborila je glavu i naglo podigla. Kosa joj se razletela na sve strane.
– Iskreno? Jesam.
– Onda idem iz ovih stopa do nje.
Klara je ostala kod vrata dok nisam zamakao uza stepenice. Ušao sam u sobu bez kucanja. Već sam bio sasvim dovoljno iznerviran i rasejan, tako da nisam ni primetio da sam promašio čitav sprat, dok se nisam našao u sobi. Raspored je bio sasvim drugačiji. Roletne na prozorima su bile spuštene, a u polumraku sam uspeo nazreti da neko spava u krevetu. Vratio sam se ka vratima, ne bih li odmah napustio sobu.
– Dođi, – začuo sam šapat iz kreveta.
Okrenuo sam se ka krevetu i ugledao sada otkrivenu polugolu devojku koja me je zvala i pokazivala rukom na mesto pokraj nje.
Zatvorio sam vrata i prišao joj.
– Ne boj se, neću ti ništa ako se svučeš i legneš pored mene. U protivnom ću toliko vrištati da će me čuti pola hotela u najmanju ruku. I optužiću te za pokušaj silovanja.
– Ko si ti? – upitao sam. Nisam bio nimalo uznemiren zbog takve njene pretnje.
– Radim ovde kao sobarica. To je sasvim dovoljno. A danas sam slobodna i željna malo nežnosti. Maločas si me bukvalno oteo iz takvih snova od kojih sam postala maksimalno napaljena. Valjda me sada bolje razumeš.
– Zajebavaš me?
– Ne, – uzdahnula je i pošla rukom uz moja bedra. Veštim pokretima prstiju, otkopčala mi je pantalone. Moj paćenik se već po ko zna koji put digao čvrsto ukrućen, u nadi da će konačno isprazniti prepunu kesu bolnih mošnica.
Izleteo je iz gaća i pljesnuo je po ustima. Ne gubeći ni časka, otvorila ih je i primila ga u svoje ždrelo. Od nadošlog talasa rasplamsane strasti, zgrabio sam je za kosu. Počela je da me lagano obrađuje. Vrškom jezika je klizila niz pulsirajuće stablo do korena, a onda je usnama obuhvatila moja nikad punija jaja nežno ih usisavajući, jedno pa drugo. Moram priznati da je bilo prilično bolno, ali takođe i prijatno, jer sam znao da me sigurno nko neće prekinuti. Bar sam se nadao.
Nije zaobišla ni prepone, da bih ponovo mog orijaša izgubio duboko u njenom grlu. To je već bilo previše. Razmišljao sam o najblesavijim stvarima samo da ne bih pre vremena svršio. Na brzinu sam se oslobodio dok ga ona ni trena nije ispuštala sa usana. Na sebi je imala neku dugačku košulju koju je s lakoćom zbacila sa ramena. Spustio sam ruke na njene dojke sa veoma isturenim i tvrdim bradavicama. Draškao sam ih vrteći ih palcem i kažiprstom. Počela je da nešto mumla zabijajući ga u grlo sve brže i brže.
“Gotov sam”, pomislio sam u sebi.
Bilo mi je odviše teško da izdržim njen tempo, pogotovo kad su njene ruke počele da istražuju moje dupe i leđa.
Oborio sam je na krevet držeći je za ruke, čvrsto ih pritisnuvši za krevet. Nežno sam je poljubio. Uzvratila je poljubac i zaglavila svoj šiljati jezik u moja usta, istražujući unutrašnjost moji zajapurenih obraza. Spustio sam se do nevelikih sisića i usisao jedan. Jeknula je. Mislim da mi je cela sisa stala u usta, jer me je bradavica golicala po nepcu.
– Uzmi me, ne čekaj više. Mmm … želim ga u sebi, – stenjala je izbezumljeno.
Nije trebala dva puta da mi kaže. Opipao sam uspaljeno međunožje. Bila je totalno mokra i gnjecava poput prezrelog voća. Zavrtelo mi se u glavi. Prislonio sam glavić na ulaz u vrelinu njenog tela. Raširila je široko svoje noge i cimnula karlicom prema meni. Upao sam kao u puter, bez imalo otpora. Taj deo tela je maksimalno prepustila uživanjima, tako da sam joj mogao komotno zavući celu šaku. Oteo mi se uzdah, negde iz dubina mužjaka u meni.
Sobarica samo što nije počela da vrišti kad sam ga polako, celog ugurao u njenu utrobu. Nabio sam ga do jaja i malo zastao. Nadolazeći talas orgazma samo što me nije obrukao pred njom. Nastavio sam, ali prilično oprezno. Trenutak je bio dovoljan da je poprskam sa već nestrpljivom spermom.
Jezikom sam je šamarao po grudima neprestano dodirujući vrhove bradavica. Kao parna lokomotiva u polasku, počeo sam polako da hvatam ritam izvlačeći ga do kraja, a zatim ponovo zabijajući ga sve jače i snažnije. Pogledao sam je u oči. U transu, sevale su beonjače. Zenice su bile izvrnute negde u njenoj glavi. Držeći je čvrsto za raširene noge, uspravio sam se za završni udarac. Jecala je, vrištala. Nisam prestajao da je tucam dahćući k’o krmak. Sperma je jurnula ka glaviću. Kroz kičmu mi je prošišao orgazmički potisak. Osetila je to izlazeći mi u susret karlicom.
Ispuštao sam neartikulisane krike dok su prilični mlazevi sperme zalivali njenu rodnicu. Bio je to orgazam godine, pogotovo što sam uspeo da ga toliko odgodim.
Izvila je telo i zgrčila se u prodornom vrisku. Zgrčili su se i zidovi njene vagine u pokušaju da mi zarobe đoku. Još par puta sam zaronio u njen raspaljeni pičić dok i poslednja kap sperme nije napustila moja izmučena jaja. Pao sam na njeno telo. Ljubila me je po kosi polako dolazeći sebi.
– Bio si divan. Zaista. Da nisam ovo uradila sa tobom, zasigurno bih se pokajala, – cvrkutala mi je na uvo.
– Aha, – promumlao sam više za sebe. Nije bilo šanse da se pomaknem, a kamoli da otvorim oči.
– Kako ti se ja dopadam? – negde iz daljine sam jedva čuo.
– Aha, – bio je isti odgovor.
– Hoćeš li ostati još malo sa mnom?
– Aha.
Pomerio sam glavu na njenim grudima i namestio je tako da sam mogao da joj sisam bradavicu. Osmehnula se i uzbuđeno uzdahnula.
– Možeš spavati ovde ako hoćeš, s tim što večeras radim. Treba da zamenim koleginicu u vešeraju.
– Aha.
– A posle možemo nastaviti, naravno, ako ti želiš, – nije se zaustavljala.
– Aha.
Možda mi je još nešto pričala, ali ja sam zaspao kao top. U svakom slučaju, moje zadovoljstvo je bilo ogromno posle onoga što su mi priredile one dve bitangice. Čovek ne može da ih uhvati ni za glavu ni za rep, a kamoli za pičku.
Kad sam se u neko doba probudio, soba je bila u apsolutnom mraku. Zaključio sam da je uveliko veče. Ležao sam neko vreme i razmišljao da li da sačekam moju napaljenu sobaricu, ali mi đavo nije dao mira. Izvukao sam se iz toplog kreveta i istog momenta završio pod tušem koji mi je prijao tada više nego sve žene sveta. Na noćnom ormariću stajala je poruka na ceduljici:
“Ljubavi moja bezimena, ako se probudiš pre nego dođem, naruči na moj broj sobe večeru i neko vino. Želim te, mili. I ne brini, požuriću i ja.
Tvoja sam.”
Po nabacanosti u poruci, shvatio sam da moram što pre da se izgubim, jer ženska je odlepila za mnom. Kako posle da je otkačim? Obukao sam se i sišao u bar. Morila me je glad. Ceo dan ništa nisam bacio u kljun. Pošto sam predlog za večeru moje sobarice već odbacio, bilo je ili da se zaputim kod Raleta na večeru ili da sve batalim i vratim se u grad na neku klopu, s obzirom da u stanu nisam imao kuhinju.

Autor: Vladimir Rapčenko

Burni vikend u kvartetu 2

Ustao sam prilično rano, s obzirom da smo se kasno vratili i to zahvaljujući jednoj budali koju veoma dobro poznajem. Probudio me je telefon oko 09.00 časova.
– Da, – jedva sam izgovorio, onako iz sna.
– Nije valjda da još spavaš? Rale ovde. Slušaj, pokvarila su mi se kola, a trebalo je da odvedem ženu i decu na Zlatibor preko vikenda.
– I?
– Pa, znaš gde mi je vikendica. Da nas baciš do tamo, a?
– I?
– Daj, nemoj me zajebavati. Plaćam gorivo. Učinićeš valjda toliko za prijatelja? Posle spavaj do kad hoćeš. Ne mogu bre, nikog od naših da nađem kući. Svi su nekud pobegli.
– Zar baš mora sada?
– Trebalo je i ranije. Ili, ako ti ne trebaju kola, da mi ih pozajmiš do nedelje uveče.
– Ne seri, o tome nemoj ni da sanjaš.
Već sam se bio razbudio.
– Znam da ne mogu da računam na to, samo sam namerno spomenuo jer ti si mi jedina nada. ‘Ajd’, plaćam i piće.
Pade mi na pamet ideja.
– U “Palisad-u”?!
– Ih, bre! Gde nađe baš u hotelu?
– Onda, ‘ajd’ zdravo. I pusti me da spavam.
– Čekaj, čekaj, važi! Pička ti materina, oleši me živog.
– Skrati. Dolazim za pola sata. Budi spreman. Ćao!
Potrpao sam ih u kola i za kratko vreme, pošto smo zbrinuli njegovu porodicu u vikendicu, nas dvojica smo se obreli u baru hotela “Palisad”.
– Svaka ti čast, prika. Ovo ti nikad neću zaboraviti.
– A kako misliš da se vratiš?
– Pa …
– ‘Ej, muka mi je od tebe, čoveče. Ta nisam ti ja privatni “taxi”. Ne znam što sam ti uopšte spomenuo.
– Valjda ti neće biti teško. Inače sam hteo i to da te zamolim. Sutra uveče kad god hoćeš. ‘Ej, slušaš li ti mene?!
Pogledom sam šarao po baru pokušavajući da, ako naiđe, prepoznam moju neznanku iz “Baron-a”. Zastao sam kod jedne devojke meni okrenute leđima. Na moje iznenađenje, pred njom je stajala njena drugarica. Nešto su se dogovarale. Na samo par metara od stola za kojim smo Rale i ja sedeli.
– Vidi, vidi, nisi ni ti mutav, – dobacio mi je Rale.
– Zaćuti, bar malo.
U tom momentu devojka se okrenula da pođe. Osetio sam njene oči na sebi, taj pogled koji me je toliko očarao. Videla me je. Moja neznanka. Srce mi je zalupalo toliko da ga je, čini mi se, i Rale mogao čuti.
– Silvija, zaboravila si ključ! – doviknula joj je drugarica.
– Ah, da, umalo da ga zaboravim, daj mi ga, – njen glas mi je odjekivao u ušima.
Uspeo sam da pročitam broj sobe na ogromnom privesku. 208.
Okrenuo sam se prema Raletu.
– Koje su ti ove? – odmah me je dočekao.
– Ne pitaj me ništa, jer ne znam ništa, nego plati mi to piće koje si obećao.
– Pa, popio si kafu.
– Dogovor je bio – piće. Baš mi je sada potrebno.
– E, jesi peder …
– A ti obična stipsa, a ovamo bi da te još i vratim u grad.
– Znači, ipak hoćeš?
Pogledao sam po baru. Silvijina drugarica je sedela sama za šankom i pila “expreso”.
– Hoću, – odgovorio sam, nakon kraće stanke, – jesi li sada zadovoljan?
– E, da znaš da si pravi čovek i prijatelj. Konobar!
Veliki zidni sat pokazivao je 10.35. Napolju je ponovo počeo padati sneg. Velike snežne pahulje su stvarale jedinstvenu zavesu sa one strane prozora.
Rale je nešto pričao, ali ga praktično nisam ni slušao. Nisam ni razmišljao. Samo sam čekao. Vreme je sporo prolazilo. U trenutku kad je sat pokazivao 10.50 časova, ustao sam od stola.
– Hej, kud tako brzo?
– Rale, dogovorili smo se. A sad žurim, imam važnih poslova.
– Dobro, neću da se mešam. U svakom slučaju. Hvala ti. Samo ne zaboravi za sutra.
– Sve je u redu.
Pošao sam ka glavnom holu. Okrenuo sam se ka šanku. Njena drugarica je podigla čašu i nazdravila mi.
Vrlo brzo sam našao sobu. Za divno čudo, ključ od sobe je bio sa spoljašnje strane brave. Pokucao sam. Nije bilo odgovora.
Ušao sam u sobu i zaključao vrata. Na prostranom krevetu bila je spremna odeća za oblačenje.
Osetio sam da je neko u kupatilu. Pošao sam prema vratima, kad su se naglo otvorila. Izašla je moja neznanka gola kao od majke rođena, sa peškirom kojim se usput brisala. Prošla je pored mene kao da nisam tu, dobacivši:
– Ti si, očekivala sam te.
– Ali, ja nisam tebe očekivao u takvom izdanju, – promucao sam.
– Što, da li mi to nešto nedostaje?
Raširila je ruke otkrivajući lepotu njenog skladnog tela. Okretala se predamnom nudeći mi sve svoje obline kao na dlanu, izbačenu čvrstu guzu, savršen struk, sisiće za pojesti. Frizura sa kratkom crnom kosom je otkrivala liniju divno oblikovanih leđa. Postigao sam najbržu erekciju na svetu što je i ona odmah primetila. Zagledao sam se u njeno međunožje. Bila je komplet obrijana. Pukotina se izazivački crvenela. Čoveku da voda pođe na usta.
– Šta je bilo? Nikada nisi video obrijanu picu? Sviđa li ti se?
– Još pitaš?
Pogledao sam je u preplanulo lice. Bila je veoma lepa, punih usana, sa rupicom na bradi. Ali, mrtva hladna.
– Dosta je bilo voajerstva. Hoćeš li makar da mi obrišeš leđa?
– Sa zadovoljstvom.
Uzeo sam peškir i nežno trljao njenu kožu, da bih je na kraju ovlaš milovao niz leđa. Uzdahnula je izbacivši guzu ka meni.
Spustio sam ruke niz njene bokove i pritisnuo uz primetno otvrdli i uspravljeni ud. Istrgla mi se iz ruku pošto ga je dobrano osetila.
– To se nismo dogovorili.
– Znam, nismo, – oborio sam glavu.
– Što si došao? Zbog mene? Zar ono nije bila tvoja devojka? Kako se zoveš? I što si zaključao vrata? Misliš da nisam čula? Verovatno si mislio da te čekam u krevetu spremna za tucanje. E, moj frajeru.
Počela je da se oblači kritički klimajući glavom i uzdišući. Gledao sam u nju razočarano. Radila je to polako, sa neskrivenim zadovoljstvom. Crveno prsluče, crvene gaćice, crvene čarape sa halterima i crvenim pojasom. Prosto da se čovek razboli. Udarila mi je čežnju do bola.
– Umeš li ti da pričaš? Kako se zoveš?
– Igor. U pravu si, došao sam zbog tebe, mada nisam očekivao taj doček u krevetu kako si mi ga opisala.
– A onaj dole? I on bi malo da se omrsi, pa si ti kao poslat u izvidnicu.
– On ne zna ništa o ovome. Dovezao sam ga sa njegovom porodicom, jer su mu se kola pokvarila.
– A devojka? Voliš li je? Mislim, jesi li u ozbiljnoj vezi sa njom?
– Volim je i imam ozbiljnu vezu sa njom, – priznao sam.
– Pa, što si onda došao ovde? Što nisi sa njom, nego sada mene maltretiraš?
– Sada već više ne znam. Možda zato što si mi se neverovatno svidela.
– A sada, kad si imao priliku da me vidiš, i više od toga, da li ti se sada sviđam?
Obukla je dugu crvenu haljinu do poda i prišla mi. Stajao sam pred njom kao posran. Pružila je ruke ka meni u nameri da me zagrli i poljubi.
– Dođi, – šapnula je tiho.
Naglo sam se okrenuo i izašao iz sobe ostavljajući moje ime u njenom grlu.
Sišao sam do bara iznerviran, seo za šank i naručio votku. Nedugo zatim, za kraj šanka je sela i Silvija. Pozvao sam šankera i naručio za nju piće, bacajući svu krivicu za ovo što se desilo, naravno, na sebe. Neko bi još stvarno pomislio koliko sam osetljiv i emotivnog duha. Nemo me je posmatrala. A i ja nju. Nisam uspeo izbeći njenu privlačnu figuru i lepotu kojom je zračila. Sedela je prekrštenih nogu i nalaktivši se na šank, pušila cigaretu. Šanker se brzo vratio.
– Gospodine, gospođica je izjavila da ne želi piće bez društva. Da li biste bili ljubazni da pređete na stolicu do nje?
– To ona tako želi?
– Da, – odgovorio je i namignuo, uzevši mi piće i cigarete da bi ih premestio do Silvije.
Sišao sam lenjo sa stolice i prišao joj.
– Izvolite gospodine. Nemam običaj da pijem sama piće. Nadam se da vam ne smeta?
– Ne Silvija. Više mi ništa ne smeta.
– Odakle znate moje ime? Koincidencija ili … ?
Imao sam neverovatan opsećaj da se zajebava sa mnom.
– Odakle ti takav ton? Kako se to ponašaš? – prosiktao sam.
– Izvinite, ja vas uopšte ne poznajem.
– Što se praviš? Stavljaš me u izuzetno neprijatnu situaciju. Folirantkinjo!
– Smirite se, dragi moj, – nije prestajala, – da vas upoznam sa mojom drugaricom.
Uto je prišla odnekud i ona. Rukovali smo se. Bila je to veštačka plavuša sa izrazitim obrvama, bucmasta u obrazima, malo nižeg rasta od Silvije, u farmerkama i košulji koja je s mukom prikrivala njenu izrazitu prsatost.
– Ja sam Klara.
– Drago mi je, Igor.
– Ah, kakvo krasno ime imate Igore. Veoma vam pristaje, – ubacila se Silvija, smejući se samoj sebi kako imitira nekakvu damicu iz visokog društva.
– Prekini da se foliraš, Silvija, – iznervirala se Klara, – ja ne znam više šta ću. Onaj kofer nema šanse da otvorim. Bravica je sigurna pokvarena. Šta misliš, kad je već on tu, da ga zamolimo da pokuša nešto da uradi?
– Zavisi, Klara, da li gospodin želi da nam pomogne, – pogledala me je direktno u oči.
– Juče smo došle i ja sam bukvalno hendikepirana jer ne mogu doći do svojih stvari, a žao mi je da razvaljujem bravicu tek kupljenog kofera. Možda biste stvarno mogli vi da probate? – požalila se Klara.
– Silvija, – obratio sam joj se, – da i ovo nije neka tvoja zajebancija? I dosta više sa tom zvaničnošću.
– Dobro, hoćeš ti da joj pomogneš? Ako misliš da možeš, naravno.
– Hoću, ali bude li sranja …
– Hajdemo, – povukla me je za ruku Klara, ne dopustivši mi da završim rečenicu. Ubrzo smo ušli u sobu.
– Kofer je u ormanu. Ogroman je. Sad ću ja.
– A gde ćeš to ti?
– Pa, valjda da se istuširam i zamenim odeću. Glupo pitanje.
Otrčala je u kupatilo.
Pogledao sam po sobi tražeći nešto što nije u redu. Otvorio sam orman gde je stvarno bio veliki kofer. Podigao sam ga na krevet. Brave su bile na ključ i šifru. Nešto mi je bilo sumnjivo. U kupatilu se čuo tuš. Brzo sam shvatio da kofer ustvari uopšte nije bio zaključan. Otvorio sam ga kao od šale. Nekoliko puta sam ga zatvorio i otvorio da bih se lično uverio da je sve u redu, a onda ga, konačno, širom otvorio da bih zadovoljio svoju znatiželju. U njemu je na vrhu, iznad ostale garderobe, bio složen seksi veš, i to više vrsta. Nisam mogao da izdržim, a da se ne nasmejem. Pomislio sam na onaj isti scenario od malopre, sa Silvijom, i stvarno, Klara se pojavila gola sa peškirom u rukama.
– Šta se smeješ? – pitala je brišući se.
– Svaka vam čast, odlično glumite.
– Nemoj zajebavati. Jesi li imao problema sa koferom?
– Ne seri. Kakvih problema? Bio je već otključan, a bravice savršeno funkcionišu. K’o podmazane.
– Majke ti, a kako ja nisam mogla da ga otvorim?
– Dosta foliranja, – prišao sam joj, – daj mi taj peškir da ti obrišem leđa.
– A taman sam htela da te … – zastala je dok sam posmatrao njeno telo, – … pitam.
Imala je povelike sise sa velikim ružičastim kolutovima i bradavicama kao pupoljcima. Za razliku od Silvije, bila je krupnija, sa većom guzom i uredno podšišanim pičićem.
Zaboleo me je stomak. Sperma mi je udarila, k’o kap u glavu. Morao sam nešto da uradim s obzirom da mom pastuvu svakako više nije bilo mesta u gaćama.
Uzeo sam peškir i počeo da joj brišem leđa. Ovog puta sam drugom rukom nežno klizio po dojkama i stomaku. Klara mi se nakon par trenutaka potpuno predala.
Bacio sam peškir i zagrlio je milujući je svuda po telu. Uhvatila me je za nabrekli kurac dok sam joj prstima razmicao latice ružičastog cveta koji je dobrano ovlažio. Raširila je malo noge dopustivši mi da zaronim prste u vrelo lepljivo meso. Počela je tiho da stenje i steže me za kurac do bola. Temperatura uzbuđenja rasla je sve više. Uspela je da mi raskopča pantalone i oslobodi ud koji se odmah propeo i našao sebi mesto među njenim guzovima. Ljubio sam je po vratu i ramenima, a zatim povio u struku. Naguzila se držeći se rukama za stranicu kreveta.
Spustio sam pantalone niz noge zajedno sa gaćicama ljubeći je po leđima.
– Pizda ti materina! Nju si našao da tucaš. Ona mi je sestra, budalo jedna! – upala je u sobu Silvija.
Kurac mi je odmah pao. Nisam se još bio ni osvestio, a ona je prišla i opalila mi žestok šamar.
– A ti Klara, oblači se. I hoću da razgovaram odmah sa tobom. Droljo jedna, kako te nije sramota?
– Nisi u pravu, Silvija, – branila se Klara.
– Ko te pita za pravo. Vidiš da je luda, – pridružio sam joj se oblačeći pantalone.
Klara je na brzinu obukla slične krpice kao i Silvija, samo u crnom tonu. Veoma mi se svidela kad se obukla.
– Šta ti čekaš? Izlazi, barabo belosvetska! – i dalje se drala na mene Silvija.
– Ma, odjebi, – rekao sam i ljutit izašao iz sobe dok se ova i dalje drala na jadnu Klaru koja samo što me nije primila u vrelu utrobu. Pomirisao sam ruke. Miris njene uspaljenosti zadržao se po prstima pod kojima je otvorila vrata svoga tela.
Bilo mi je krivo. Najgore mi je bilo to što su me napaljena i neispražnjena jaja mnogo bolela. Pomislio sam da popijem još jedno piće i definitivno napustim hotel.

Autor: Vladimir Rapčenko

Burni vikend u kvartetu

Petak. Ni po čemu različit od drugih. Jedina dobra stvar je što sa njim završava radna nedelja. I problem – šta i gde preko vikenda.
Noć se uveliko spustila na grad, donevši maglu sa prljavim vazduhom. Da čovek od velike količine smoga ne može ni disati. Mojoj devojci i meni bilo je ubitačno dosadno u stanu. Na televiziji nije bilo ništa zanimljivo, a nismo bili baš mnogo raspoloženi za muziku, niti smo hteli da preturamo po gomili kaseta i ploča, jer sigurno bi na kraju odustali. Čista mrtvaja. A dese se u životu i takvi dani. Skuvao sam kafu tek da bi nešto radili.
– Hajdemo u “Baron”, – odjednom je predložila, zbunivši i tišinu u kojoj smo kunjali, – nismo nikad bili tamo.
– Bojim se da će nas mnogo koštati.
– Nema veze, jednom se živi.
– Hej, stvarno si otkačila. Pa, vidiš valjda kakvo je vreme napolju. Pitanje je i da li bismo uopšte i stigli tamo. Putevi su zavejani, a leda po putu koliko hoćeš.
– Ne seri, ljubavi. I po gorem vremenu smo znali ići i dalje od Zlatibora. Treba li da te podsećam na to?
Nije trebalo dalje ništa da kažem, pošto je sve bilo jasno. Iz istih stopa smo seli u kola i uputili se ka Zlatiboru, u ekskluzivni i preskupi noćni bar “Baron”. Moram priznati da smo se jedva probili kroz sneg koji je ovaj januar dobro upamtio.
Pošto u tom baru nismo nikada bili, utoliko nam je bilo interesantnije nego da smo ostali stanu, ili u najgorem slučaju da smo izašli u neki od ofucanih kafića u gradu koji su nam već prilično dosadili. Već pri samom ulasku u bar stekli smo utisak u stilu: “Kako je ovde lepo”, ali malo kasnije smo shvatili suštinu. Razlika u odnosu na slične kafiće je bila samo u enterijeru i cenama, dok je provod bio isti.
Prelazeći preko podijuma za igru koga su neprekidno rešetali mnogobrojni reflektori, osmatrali smo goste. Uglavnom “krem” društvo. Bilo ih je prilično malo, tako da smo odmah zauzeli jedan sto leđima okrenuti uzdignutom ćošetu za živu svirku. Pripremljeni instrumenti su nagovaštavali da postoji mogućnost još jedne zanimacije, osim cevčenja piva. Muzika koja je dopirala iz nekoliko zvučnika veličine omanjeg ormana bila je preglasna za normalan razgovor, tako da smo, uglavnom, ćutali i zverali po baru kao da nekoga tražimo.
Naručismo po pivo. Sve više gostiju je dolazilo. Zaključili smo da se radi o gostima iz obližnjeg hotela “PALISAD”.
Moja devojka se, osmatrajući teren po baru, najednom uzvrpoljila. Kao da joj je ušao crv u guzicu.
– Šta ti je, pobogu? – upitao sam.
– Sačekaj još malo, pa ću ti reći. Budi siguran u to.
To je bio sav njen odgovor.
Već sam počeo da razmišljam o propaloj večeri. Pošto je ona i dalje zurila u goste, pridružio sam se.
Počeli su da padaju komentari. Za stolom do nas, četiri devojke. Našminkane, doterane, što u miniću, što u pantalonama, ali ružne i neizgledne. Neverovatno sa koliko malo ukusa su izašle u noćni život. Ni oraha da im jedeš iz ruku. Počeli smo da se smejemo. Malo je nedostajalo da počnemo da im dobacujemo.
U jednom momentu kao da me je struja drmnula, pogledao sam prema ulazu. Ulazila je jedna devojka, savršeno obučena, u kompletu sa pantalonama i sakoom, dostojanstvenog držanja. Hodala je polako gledajući ispred sebe. Neka druga devojka je bukvalno trčkarala za njom uporno joj nešto objašnjavajući rukama. Dotična se nije obazirala na nju.
Pratio sam je pogledom, vođen nekakvom neobjašnjivošću. Dogodilo se što sam i očekivao. Okrenula je glavu prema meni. Mislim da su nam se zenice sudarile od preterane direktnosti. Zastala je na trenutak, a zatim nastavila ka stolu za koji je već sela njena drugarica. Bila je zaista lepa, što je i moja Danijela kasnije sama potvrdila. Skromno našminkana zračila je nečim veoma nedokučivim.
– E, sad mogu da ti kažem, – prekinula me je Danijela, – ovde je tip čoveka koga obožavam. Pošto vidim da si se ti tako dobro primio na nju, ti nju šacuj, a ja ću njega. Tako nećemo jedno drugom prebacivati. Važi?
Složio sam se. Pogledao sam prema osobi koja me je naglo zainteresovala i iznenadio se. Smešila se i mahala mi. Uzvratio sam joj na insistiranje moje devojke, dok je njen pogled bio uperen u jedan ćošak, gde je sedelo poveće muško društvo.
Povremeno smo ćaskali, a povremeno održavali gestikulacioni i vizuelni kontakt sa našim duhovnim partnerima. Naravno, jedno piće bilo je malo, pa su pale čak još dve ture. Danijela je bila izuzetno raspoložena, što me je radovalo i učinilo celokupni utisak za to veče kompletnim. Svirka neke grupe sa strane takođe je bila odlična, što me je prijatno iznenadilo.
Ali, došlo je vreme i da se otkriju karte. Neočekivano, Danijela me je upoznala sa gitaristom, čovekom sa kojim se ustvari čitavo veče i domunđavala. Bio je veoma učtiv, a iz njihovog kraćeg razgovora sam zaključio da se poznaju od ranije, što mi je i sama priznala. Nisam se mnogo uzbudio zbog toga, smatrajući nebitnim, jer sve je ovo bila naša igra. Čak mi se tip i svideo.
Međutim, situacija se naglo počela menjati. Kad je moja Danijela ustala i pošla ka toaletu, još neko je ustao i pošao za njom. Da, kao po dogovoru, ka toaletu se uputila i moja naznanka, dok je njena drugarica pratila moju reakciju. Naravno, ispratio sam je pogledom mada se nije ni osvrnula ka meni. Čekao sam sa nestrpljenjem razvoj događaja. Nakon par minuta, došla je moja devojka vidno uzbuđena.
– Jebote, ovo postaje ozbiljno, – rekla je.
– Što? Šta je bilo? Jesi li je videla?
– Ma šta videla! Čekala je da izađem i pitala me za tebe.
– A je l’? – našalio sam se, – a šta je pitala?
– Šta si mi ti? Ja rekla, rođak. Samo što nije vrisnula od uradi, čoveče? zadovoljstva, ali kad me je pitala do kada smo na Zlatiboru, razočarala se. Šta joj to
– Ništa, sem osmeha, nazdravljanja čašom, i nekoliko dugih pogleda.
– Dovoljno.
Dok smo pričali, neznanka se vratila za svoj sto. Krajičkom oka sam primetio da vrlo uzbuđeno razgovara sa drugaricom. Rukama je pokazivala ka meni i nešto objašnjavala. Očigledno da sam bio tema broj jedan.
– Vreme je, dragi moj, da upropastim ovo veče i nama i njoj. Ionako je prilično kasno. Koliko je sati?
– Tri.
– Vidiš, onaj momak s kojim sam te upoznala, to je moj bivši dečko koga sam ostavila zbog tebe.
– Divno, sad mi kažeš. Izvini, ali ovo je trebalo da bude fer igra. Podvalioa si mi.
– To sad više nije bitno. Želim da me poljubiš, i to sad kad nas oboje gledaju.
Pogledao sam po prostoriji. Bila je u pravu. Zagrlio sam je i pružio joj jedan dug i topao poljubac koji se za tren pretvorio u ljubavnički. Kao po komandi, neznanka i njena drugarica su bukvalno demonstrativno napustile bar. Iz njenih očiju siktao je bes. Verovatno je bila uvređena što mi je poklonila toliko prijatnih trenutaka živeći u nadi da ću joj prići ili tako nešto.
Takođe, i Danijelin bivši dečko nam je okrenuo leđa i naručio još jedno piće, valjda da se previše ne rastuži, a mi smo kao neka vrsta pobednika u svemu tome izašli zagrljeni iz bara.
Planinska hladnoća i sneg u ogromnim količinama, osvestio nas je. Celim putem nismo ništa pričali. Negde, u nekom uglu srca mi je bilo pomalo žao što je baš tako moralo ispasti, ali sve je to život.

Autor: Vladimir Rapčenko

Maštarija ili stvarnost?

Priča koju sam morao napisati…
… jer kad mi dame vide kurac na ne netu , obavezno pitaju ” a šta bi mi
sve radio?”
Neke ideje su moje, a neke sam dobio od devojaka sa kojima sam imao sybersex.
Ako se, kojim slučajem budeš “našla” u ovoj pričici, biće mi mnogo drago.
Ako ti se svidi šta sam napisao, ima još toga. Ostale su istiniti događaji, ova je čista izmišljotina i moja bujna mašta.

Nagrada koju pominješ me ne zanima. Najveca nagrada mi je tvoj komentar…
Bitna mi je zabava i da dokažem da nisam sirovina koja ima samo kitu…
Nadam se da me se još sećaš, stavila si me u svoje dečke?

Upoznali smo se na netu, javila si se na moj oglas. Izmenjali smo brojeve mobilnih telefona i našli se ne dogovorenom mestu.
Popili smo pićence i malo se bolje upoznali, zatim krečemo kod mene.

Zaustavljam taksi sa zatamnjenim staklima i krečemo prema mojoj gajbi …Vozimo se u taksiju na zadnjem sedištu. Ti si izazovna u kratkoj suknji. Dodirujem tvoja kolena, nameštaš se , širiš noge. Zavlačim ruku između tvojih nogu, osećam vrelinu tvoje pičke.

Zabijam ti dva prsta u nju skroz, vlažna je, disanje ti se ubrzava. Ne sediš skrštenih ruku, vračaš mi istom merom, odkopčavaš mi šlic i zavlačiš ruku , napivaš veliku i tvrdu batinu, glavić mu je već vlažan. Bestidno ga vadiš napolje i drkas brzo, nervozno.

Dođe mi da glasno uzdahnem, ali se uzdržavam.
Taksi polako klizi kroz gradsku gužvu. Nalazim tvoj klitoris, mazim ga vlažnim prstom. Ne možeš više da se uzdržiš, okrečeš se na bok i nabijaš mi svoju guzu u krilo.
Zadižem ti suknjicu i zabijam ti moj ogromni kurac u vlažnu, napaljenu pičketinu.

Dočekuješ ga spremno svojim mišićima i sokovima, tako lepo klizi kroz nju, celu te ispunjava, jako ga osećaš . Nameštaš se jos bolje da ti uđe što dublje.
Trudimo se da nas taksista ne primeti, ali lepljivi miris se širi u malom prostoru. Pali te taj prirodan miris kurčine i što neko može da nas vidi.
On pomeri retrovizor, baca često pogled na njega. Stoji na semaforu, prolaznici mogu da nas vide, baš nas briga, mi pratimo svoj ritam, sve smo brži I brži.
Raskopčavam tii košulju i ščepam te za grudi, nabijam te žestoko, dahćem glasno, pri kraju sam kao i ti.

Orgazam trese naša tela, sve kontrole su popustile, urlamo, vrištimo…
Kada se sve smiri, zakopčavamo se I pravimo kao da ništa nije bilo i izlazimo iz taksija, praćeni zabezeknutim pogledom našeg taksiste.

Pošli smo kod mene na kafu, i ulazimo u zgradu. Još u ulazu te hvatam za dupe i sise. Počinjem da ti uvlačim jezik duboko u grlo. Ulazimo u lift i posle par spratova zaustavljam lift i zaglavim ga. Počinjem da te ljubim žestoko dok te istovremeno hvatam za sise i dupe. Izvlačim sise van i
grickam bradavice. Sisam kao mala beba a ruka mi miluje tvoju vlažnu pičku.

Uvlačim prste u pičku a gore pokušavam da stavim celu sisu u usta. Izvadila si moj kurac i drkaš ga besomučno. Tvrd je kao kamen i pulsira u tvojoj ruci.

Raskopčavam ti košulju i silazim niže i niže. Ljubim i ližem ti stomak, pupak i spuštam se na kolena. Skidam ti gaćice i počinjem da ljubim vlažnu pičkicu. Miris sokova se širi na sve strane. Prebacam ti jednu nogu preko mog ramena i odozdo uvlačim jezik u pičku. Kako je samo sočna i vlažna.

Malo grickam klitoris dok je prst u pičkici. Onda uvlačim jezik duboko u tvoju pičku i jebem te njime. Dok mi je jezik u tvojoj pički, polako ti masiram čmar prstom i počinjem da ga guram u nju. Poludela si od zadovoljstva.

Jednu ruku dižem gore i mesim ti sise naizmenično.
Podižem se gore i stajem iza tebe. Od pozadi ti zavlačim kurac i počinjem da te jebem. Mali lift miriše na naša tela i sokove. Jebem te odpozadi stojeći žestoko i držim za bokove.
Ruke spuštam na tvoje lepe sise da ih mesim i gnjavim .
Karam te žestoko, dok mi jaja udaraju po tvojoj pičkici.

Čujem da neko napolju negoduje što je lift u kvaru, ali to nas još više pali…
Jebem te još žešće, ar uku zavlačim ispod i dražim ti klitoris. Ne možeš više da izdržiš i doživljavaš žestok orgazam…

Vadim kurac iz tvoje izjebane pičke i lupam te njime po guzi koja se još trese od žestokog orgazma. Okrečeš se i klečiš ispred mene sa zadovoljnim osmehom na licu. Prinosim glavić tvom licu i trljam kurac preko celog lica.
Lupkam te kurcem po nosu, obrazima, celu… Uzimaš kurac rukom i sad se sama igraš njime.

Drkaš ga prvo polako , a zatim sve brže i brže.
Prestaješ sa drkanjem i počinješ da mi ljubiš i grickaš kurac celom dužinom. Spuštaš se još niže i sisaš mi jaja. Oh, poludeću od toga.

Polako navlačiš kožicu od kurca dok su mi jaja naizmenično u tvojim ustima i dok ih muljaš jezikom. Polako se vračaš na kurac i obrađuješ ga usnama.
Sad stavljas glavić u usta u počinješ da ga nežno grickaš i sisaš. Uvlačiš kurac dublje u tvoja usta. Sladak je, jel da?

U kabini lifta se čuje samo tvoje mljackanje i moji uzdasi. Okrečeš glavu u svim pravciam dok mi pušiš kurčinu. Za to vreme mi rukom gnječiš jaja a drugom mi mesiš guzu. Hvatam te za glavu rukam i fiksiram je u jedan položaj.

Sad počinjem da te jebem u usta a kurac mi je sve tvrđi i tvrđi. Neću moći dugo da izdržim, jaja počinju da me bole od nagomilane sperme.
Ubrzavam guranje kurca u tvoja usta, dok me ti držiš za guzu. Oh, poludeću od zadovoljstva!

Počinjem da svršavam u tvoja usta, ti ga vadiš van i ostatak semena usmeravaš na lice. Žmuriš dok svršavam obilno, a kako i ne bi bilo obilno kad sam tako napaljen.
Moji sokovi su na tvojim usnama, nosu, bradi… Kaplju niz lice i padaju na sise, stomak i kolena. Cela kabina lifta je ispunjena mirisima životinjske jebačine.
Rukom držiš moj kurac koji još uvek pulsira i razmazuješ spermu po licu. Trljaš kurac celom dužinom po celom licu, gde god ti padne na pamet. Sva si ulepljena od mojeg semena. Nežno ljubiš glavić i oblizuješ ga. Gledaš me odozdo zadovoljnim osmehom i ljubiš moj kurac.
Zadovoljni smo oboje, a kako i ne bi bili!?

Oblačimo se , sređujemo i stavljam lift u pogon. Pokvarili smo lift više od pola sata, ali je vredelo. Izlazimo u hodnik i krečemo prema mojoj gajbi…

Ulazimo u moj stan i u hodniku nastavljamo da se ljubimo i milujemo. Ruke nam istražuju tela uzajamno i polako ostajemo bez odeće, tu u predsoblju.
Sad nema bojazni da će neko da nas vidi. Ulazimo u kupatilo i tuširamo se zajedno. Nasapunao sam te i moje ruke klize po tvom telu.
Sad su na čvrstim sisama, sad su na obloj zategnutoj guzi, sad su između butina…

Ni ti ne dangubiš, drkaš mi kurac koji je opet u punoj erekciji. Dok topla voda pere naša tela od malopređašnje jebačine u liftu, duboko ti zavlačim jezik u usta a dole nalazim vrelu pohotnu pičkicu i uvlačim prst u nju. Držiš me za kurac i privlačiš ga napaljenoj ribici.
Sklanjam svoju ruku a ti počinješ da kružnim pokretima masiraš klitoris i usmine mojim glavicem.

Zadižeš jednu nogu i trljaš pičkicu o moj kurac, dok ti ja stiskam guzove. Uvlačiš glavić mog nabreklog kurca u tvoju pičkicu, dok se voda sliva niz naša tela. Držim te za guzu dok ti dižeš obe noge i obavijaš ih oko mojih bokova a rukama si me zagrlila.
Stisak je tako jak, da mogu samo da ti dižem guzu gore-dole dok tvoje telo drhti od uživanja. Silaziš sa mog kurca i ponovo peremo sokove sa naših tela.

Ulazimo mokri u sobu i ležeš na krevet. Dok puštam sentiš muziku, tvoje telo je nestrpljivo ti mesiš svoje sise i treseš se na krevetu. Stojim na sred sobe i drkam kurac polako, gledajući divan prizor na krevetu. Tvoje telo je prelepo i mami na blud. Ležem pored tebe i počinjemo da se ljubimo nervozno, dok nam ruke istražuju tela kao da se ne znamo. Spuštam glavu na
tvoje grudi i naizmenično grickam tvrde bradavice.
Drugu ruku zavlačim u tvoje međunožje i pronalazim otvor oko kojeg se vrti svet.

Zajahujem te i stavljam kurac između tvojih sisa. Stežeš ih oko kurca a ja te jebem među njih, dok mi ruka iza miluje tvoju pičku. Stvaljam prvo jedan, a zatim drugi prst u u tvoju vlažnu picu, dok se ti bacaš nogama na
sve strane i počinješ da gladno pušiš moj kurac.
Spuštam jezik na tvoje telo, počinjem od grudi i silazim naniže. Zaustavljam se na pupku i ližem. Ludiš od zadovoljstva, dok silazim još niže. Nosom ti trljam pičku i klitoris, dok se trudim da jezikom doprem do šupka.
Zadižem ti noge i zavlačim jezik u šupak. Držiš me za glavu i nabijaš je bliže tvojim otvorima, dok ližem naizmenično pičku i guzu. Jebem te jezikom u guzu, dok zavlačim prste u sočnu pičku.

Dohvatam bananu sa stočića i oslobađam je kore. Gledaš me iznenađeno i začuđeno. Stavljam banannu u tvoju pičku i jebem te njom. Zavlačim ti prst u guzu, dok jedem bananu iz tvoje mačkice.
Ukus je predivan, a ti doživlajvaš plimu zadovoljstva. Perverzan sam, zar ne?
Ustajem, otvaram teglu sa eurokremom, umačem kurac u nju i dajem ti “slatki doručak”, dok ti sediš na krevetu. Halapljivo ližeš moj glavić, namazan crno-belim kremom. Usta i lice su ti umazani kao u male bebe.

Uvlačiš kurac u usta koliko može da stane i mičeš glavom napred-nazad. Saginjem se malo dok ne dohvatim tvoje tvrde sise i počnem da ih milujem.
Naizmenično mi drkaš i pušiš kurac dok ti diram grudi.

Ležem na leđa i nameštam tvoju pičku na moje lice. Duboko uvlačim jezik u vreli i vlažni otvor. Spuštaš glavu i željno gutaš moj kurac dok ti ližem pičku i jebem te prstima. Razvlačim ti usmine do kranjih granica i trudim se da uvučem jezik što dublje u sočnu balavicu. Tvoji sokovi su po celom mom licu a ja osečam nežne ugrize na glaviću, osećaj je predivan.
Ne mogu više da izdržim, moram da te jebem.

Okrečem te i podižem te na sebe. Polako te spuštam na uzdignuti kurac, dok me noktima grebeš po grudima . Počinješ da jašeš rodeo dok ti šamaram guzove. Krevet će se raspasti od tvog skakanja na mom kurcu. Gnječim ti grudi dok tvoja duga kosa pada na moja ramena. Mrdaš karlicom levo-desno napred-nazad dok spuštam ruke i hvatam te za bokove. Navlačim te gore-dole a ti samo ispuštaš krikove divlje zveri.

Spuštaš glavu na moje rame, zavlačim ti jezik u uvo a odozdo moj klip bije kao singerica. Zavlačim ti prst u guzu i širim je dok tvoje telo igra neku divljačku igru. Ako sad krevet ne ode u paramparčad od naših potresa, nikad i neće.

Vadiš kurac iz iz pičke i hvataš ga rukom. Drkaš ga i nameštaš guzu na glavić. Polako počinješ da spuštaš guzu ne njega, kurac polako širi šupak i lagano ulazi u tesan otvor. Mrdaš guzom i uvlačiš ga milimetar po milimetar u čmar. Oh, kako je tesno!

Širim ti guzove rukama, da budem i ja od neke pomoći. Skačeš po mom kurcu, dok on dobija na čvstini u tvojoj guzi. Prstom nalazim otvor prazne pičke ( nisam trebao da pojedem bananu)
i zavlačim ga u nju. Rukom ti milujem pičku i zavlačim prste u nju, dok te odozdo jebem guzu.

Opet ti se telo grči u transu a mišići stežu moj kurac koji je sve tvrđi i tvrđi od silnog uživanja. Ubrzavam pokrete i stiže eksplozija.
Životni sokovi pune tvoje dupe, a ti mi hvataš jajaj i stežeš ih do bola. Istresam i zadnju kap u tebe dok ubrzavaš trzaje na mom kurcu.
Glasni uzdasi i krikovi označavaju još jednu seriju tvojih žestokih orgazama.

Ležimo goli i ljubimo se i milujemo naizmenično. Tela nam se polako smiruju dok se milujemo …