Sajt Za Upoznavanje
Hot SMS Chat
Tražiš damu za hot sms chat? Ove dame su raspoložene za chat!

Nata Vera Dora Mira Tica Dara Olga Bojana Ljubavnica Anka Plavusa Smokvica Ema Maki Leca Nina Sneki Jaca Ceca Kaca Vendi Maza Lili Keti Matorka Ina Sladja Lady Viki Sonja Lola Jeca Mina Djina Naja Ena Bilja Nena Blondi Tina Lela Tea Bubi Koka Taca Ana Daca Lana Cana Mila Cica Anci Breskvica Milfica Goca Iva Maja Mica Olja Maca
Prijavite se !
Unesite svoju email adresu ukoliko želite da primate obaveštenja sa sajta!

Avgust kod muževljeve rodbine

Avgust. Još jedno leto bez mora, još jedan odmor bez odmora, opet kod svekra i svekrve i opet isto, dosadno selo i iste, dosadne priče. Ali suprug je bio neumoljiv, a njihov budžet tako tanak da je čak i crnogorsko primorje delovalo udaljeno poput Bahama.

„Pa tako ti i treba“, znala bi da kaže njena majka, „tako ti i treba kad si za golju otišla a takve smo planove za tebe imali“. I bila je u pravu, ali šta je devojčurak od osamnaest leta znao, šta je devojka koja se prvi put zaljubi shvatala o značaju školovanja i danima što slede kad izbledi prvi zanos, a nastupe računi i obaveze.

Ali sada je znala, napunila je tridesetu i uz zadebljalu zadnjicu stekla i životno iskustvo.
– Evo ga!
Suprug uspori auto pokazujući na udolinu pred nama.
– Nije li divan prizor?
Nije bio, bar ne za nju, ali njihov sinčić koji je poskakivao na zadnjem sedištu nije mislio tako.
– Stigli smo stigli smo! – podvriskovao je grleći s leđa njenog supruga. – Je l’ stvarno smem da hranim jaganjiće, je l’ da da smem tata?

U junu je napunio pet i za njega je odlazak na selo nalikovao najlepšoj bajci.
– Naravno da smeš, Jovane.

Željko se smejao, a onda su već prošli trošnu kapiju i praćeni oblakom prašine parkirali pod razgranatom orahovom krošnjom.

Sve isto kao i lani.

Prostrana seoska kuća, koja je videla previše zima, štale, obori i bunar u dnu dvorišta, a u dovratku nasmejan starac. Bio je nadomak sedamdesetih, ali još uvek čio i kada je strčao sa trema delovao je kao da na plećima nosi dvadeset leta manje.
– Stigli ste, dragi naši.
Uzeo je unuka u naručje a onda je sišla i svekrva, visoka vitka žena, petnaest zima mlađa od supruga, sa osmehom upućenom sinu i unuku i onom istom uzdržanošću kojom je svaki put dočekivala snaju.
– Pa, lepo mi izgledaš, draga moja.
Poljubila je Sanju u obraz, sa neodobravanjem odmerila njene sređene nokte a onda već povela unuka u pravcu štala.
Ostatak dana prošao je u ispraznim razgovorima, u sedenju za bogatom trpezom i Željkovom ispijanju šljivovice sa ocem.

Sledeće jutro su poranili, muškarci izašli na njive praćeni nestrpljivim Jovanom. Ona je ustala oko deset, do tada je svekrva ispekla hleb i pristavila ručak a snajino kašnjenje nije prošlo bez zajedljivih pogleda u pravcu sata na zidu. Nije marila, izašla je u dvorište i popila kafu na tremu, nalakirala nokte i ponovo izdepilirala ionako glatke noge.
– Pa, snajo – svekrva se pojavila noseći vedro sa vodom. – Mogla bi obući nešto pristojnije, danas nam dolaze majstori za zimus obrušen krov.
Pokaza u pravcu najdalje štale.
„Pa šta ako dolaze, imaće šta i da vide.“ Ipak nije to izrekla.
– Mani me, Borisavka, vrućina je. Danas najavljuju trideset pet i ako stavim još nešto na sebe neću preživeti.

Rukom pokaza na znoj koji joj se skupljao između lepo oblikovanih grudi iako je na sebi imala samo tanku haljinu koja joj je sezala do polovine butina i ostavljala otkrivenim ramena i dobar deo leđa.
– Uostalom, valjda su ti majstori već nekad videli ženu.
– Jesu, jesu – Borisavka iskrivi lice. – Ima i ođe žena, al’ one drže do sebe i svoje časti.
Onda je otišla ne sačekavši odgovor.

Majstori su stigli za nepunih pola sata. Dvojica, nizak pogrbljen starčić i visok, krupan muškarac, nadomak pedesetih.
– Šta ima, snajka?
Prišao je kao da su u pitanju stari znanci, protresao šaku svojom ručerdom besramno zureći u njene grudi i široke bokove. Delovao je napadno i arogantno i dok je onako niska sa jedva preko metar i šezdeset stajala pred tim, gotovo dva metra visokim muškarcem, osetila se neprijatno i nekako ogoljeno.

– Nema ništa – odvrati. – Sad ću da zovnem Borisavku.
– Ma pusti Borisavku – nasmejao se i nepozvan seo za sto. – Nije posao zec da utekne. Nego kako to nema ništa kod tako lepe žene?
– Pa eto, nema.

Sela je drsko uzvrativši na seljačko zurenje. Navikla je na muške poglede. Snažnih bokova i uzana struka, sa dugom crnom kosom, bila je magnet za muške oči.

Pa ipak, iako nije prevarila supruga prijalo su joj pogledi puni želje, saznanje da je smatraju privlačnom. Ali ovo je bilo drugačije, otvoreno zurenje drske seljačine, čoveka koji joj je maltene mogao biti otac, i ona po prvi put sa zahvalnošću dočeka Borisavkin dolazak.
– O, stigli su majstori – Sanjina svekrva požuri noseći šljivovicu. – Hajde, popijte jednu pre posla, valja se.
– Naravno da valja, Borisavka – krupni muškarac preuzme flašu. – Ti znaš šta treba muškarcu.

Zadržao je šaku na njenoj ruci trenutak duže nego što je trebalo i Sanja vide kako joj svekrva crveni.
„Ma nije valjda“, prođe joj kroz glavu dok je odmeravala vitku Borisavkinu figuru. „Mada, Milun je znatno stariji od nje. Ma nije valjda, a ovde mi se matora veštica pravi sva fina i poštena.“
– Naravno da zna – Sanja dobaci fiksirajući Borisavkine oči. – Štošta zna moja svekrva.
Borisavka pocrveni još jače. Zamuckivala je pokušavajući nešto da odgovori, ali iz nevolje je izvukao povratak njenih ukućana. Traktor je ušao u dvorište bučno trubeći. Milun je sedeo za volanom, a Jovan u njegovom naručju.

Poslužili su ručak, povukli se na popodnevni odmor dok su majstori poslovali na krovu štale. Kasnije, kad je sunce oslabilo Jovan je nagovorio oca i dedu da krenu još jednom do njiva, a Sanja je ostala kući pravdajući se umorom. Ustvari majstorova šaka na ruci njene svekrve nije joj izlazila iz glave i već je skovala plan. Sačekala je pola sata, a onda odluči da ode u šetnju.
– Idem da prošetam do jezera – objasnila je svekrvi. – Neće me biti do večeri.

Izašla je, pošla stazom ka jezeru ali je nakon desetak minuta skrenula u šumu, obišla imanje i kada se vratila, sa male uzvisine obrasle brezama, imala je odličan pogled na kuću i dvorište.

Nije čekala dugo, majstori su radili na krovu obnaženi do pojasa, a kada je Borisavka iznela pivo dočekali su je ovacijama. Kratko se zadržala, razgovarala sa mlađim od njih dvojice, a onda se povukla u kuću. Oni su ostali u hladovini, ispijali pivo i bučno se smejali nekom samo njima čujnom razgovoru. Zatim se stariji od dvojice vratio poslu, a kada je i drugi ustao Sanja pomisli da je pogrešila, da je sve umislila ali umesto da se priključi starcu koji je poslovao po krovu on se zaputi u kuću.
„U kuću ka Borisavki, ka njenoj prečasnoj i prepoštenoj svekrvi.“ Sanja oseti kako se ježi od uzbuđenja, od isčekivanja šta će se desiti.

Sačekala je desetak minuta, zatim se tiho iskrala do ograde, preskočila nisku žicu i prišla kući sa stražnje strane. Oprezno je provirila kroz prozor, spavaća soba njene svekrve, prazna i uredno složena. Zategnut krevet, noćni stočić i krupan garderober od masivna drveta.

Ode do narednog prozora. I tamo ništa, samo uzan hodnik sa cipelarnikom na kom su ležale cipele.

Treći prozor bio je kuhinjski. Teren je padao na toj strani, a saksije sa cvećem dodatno su joj otežavale vidik. Ipak ovde je čula glasove, grub muški i drugi prigušen, nalik na mumlanje. Ispela se na prste, uzalud, i dalje je bila preniska. Tiho se iskrala do ugla kuće, pronašla tronožac odložen ispod trema i opet se vratila pod prozor.

Sada je bilo bolje, oprezno je provirila i ugleda sudoperu, radni sto na kom su stajale čaše i flaša sa šljivovicom. Sišla je, pomerila tronožac i pokuša ponovo. Kuhinjski sto bio je rukotvorina njenog svekra, masivan i prostran za osmoro, tako čvrst da su na njemu mladenci mogli spavati, kako je voleo da kaže u šali. Samo na njemu nisu bili mladenci već njegova žena.

Opružena na stomak, haljine zadignute do pola leđa Borisavka je mumlala i grizla kuhinjsku krpu dok ju je majstor guzio svom silinom ogromnog tela.
– Mmm… Mmm… Mmmm… – mumlala je zatvorenih očiju dok je šakama gnječila ivicu stola.

A on je gnječio njene guzove, mršave i zapanjujuče čvrste za ženu u tim godinama. Šakama opaljenim od sunca stezao je belinu njene puti, a onda bi je povremeno snažno dlanom odalamio po guzi ne prestajući da pumpa.
– Mmmm… Aaaahh… – uzvraćala je Borisavka na njegove udarce ali po grimasama lica videlo se kako joj majstorova grubost u stvari prija.

A onda je krenula da svršava.
– Aaaahh… – zacvilela je nalik na kuju.
Ispljunula krpu koju je dotad stezala zubima i nekontrolisano počela tresti glavom.
– Aaaah, Petre! Aaaaa, Perooo… To, to, to!

Gotovo je vriskala a on je polegao po njenim leđima maksimalno ubrzavajući ritam.
– Oooo… – i on je počeo da riče nalik na kakvu ogromnu zver. – Oooo, kučko matora!

Zabio se do kraja prazneći jaja u pičku Sanjine svekrve.

Bila je visoka i snažna žena, ali onako pritisnuta njegovom masom delovala je sitno, poput kakve devojčice i Sanja se zapita kako bi tek ona, znatno niža od Borisavke, izgledala pod tim krupnim muškarcem. Pomisao od koje se sva naježila i osetila vlagu između butina.

Primirili su se, zatim je majstor ustao a kada je izvukao svoj kurac iz razjebane pičke to je bilo propraćeno sa glasnim plop, kao kad neko vadi pampur iz boce.

„O bože“, Sanja raširi oči u neverici. Ud majstora Pere već je izgubio na tvrdoći ali i dalje je bio ogroman, mnogo duži i deblji od uda njenog Željka. „O bože, pa ne bih bila u stanju da šakom obuhvatim tu grdosiju“. Nešto je izgovorio a onda su se oboje smejali, zatim se Borisavka uspravila, polako, kao na izmaku snaga. Pička joj je bila zarasla u taman busen, a kada je razmakla noge gust mlaz majstorovog semena prosuo se po podu.
„O bože koliko je sperme isuo u nju“, Sanja oseti kako joj bradavice nadimaju tanku tkaninu haljine.

A onda se prenula iz transa, povukla od prozora i udaljila u šumu, istim putem kojim je došla. Tek tamo pod zaštitom krošnji strovalila se na travu. Obraz su joj bili zažareni, bradavice ukrućene a pička nabubrela i nalik na močvaru. Zavukla je prste i za manje od deset sekundi orgazam je protresao poput električne struje.
– Ooooo – Tiho je cvilela a pred očima joj je i dalje stajao ud koji se presijavao sokovima njene svekrve, dug i debeo ud koji je poželela u sopstvenoj utrobi.

Te noći su Željko i ona vodili ljubav, divlje i nezasito kao u prvim danima njihovog braka ali nije ud njenog muža bio ono što je zamišljala, nisu njegove šake bile one koje je želela na svom telu, na čvrstim grudima i jedrim bokovima.

Sledeće jutro misli su joj i dalje bile zbrkane, majstori su došli nešto pre deset i opet je Petar bestidno odmeravao njeno telo, kao i prethodnog dana, a ona je izbegavala njegove poglede, sve vreme crveneći.

Tog dana svekar i njen suprug su ostali kući. Borisavka je ručak poslužila u kuhinji, za istim onim stolom gde ju je prethodnog dana guzio majstor.

Sve vreme se držala dostojanstveno, poput potpuno odane žene čija je savest mirna i sa neodobravanjem je odmeravla Sanjinu tanku haljinu koja joj je isticala zanosno telo.

Prvo je poslužena rakija, majstori su pričali sa njenim svekrom o poslu koji su nameravali da završe tog dana. Milun je bio zahvalan, a Pera ga je uveravao kako je za njega uvek zadovoljstvo da radi za takvu domaćinsku kuću. Pritom se cerekao i iznova i iznova nazdravljao čas motreći Sanju čas Borisavku koja je poslovala po kuhinji, držeći se na odstojanju.

Zatim je poslužena supa, Željko je krenuo da zauzme mesto kraj svoje supruge ali Pera ga je preduhitrio pretvarajući se da ništa nije primetio.

Snažno je mirisao na znoj i rakiju, a onako širok, priljubio je svoj bok uz Sanju. Pokušala se odmaknuti ali nije bilo mesta za stolom. Danas je nosio šorts i osećala je njegovu dlakavu nogu kako joj pritiska glatku butinu.

Opet se zarumenela i osetila kako joj ukrućuju bradavice. Tiho je jela trudeći se da ne podigne pogled iz svog tanjira.

„Šta mi se ovo zbiva“, nije mogla da shvati sopstvene reakcije, pa to je „obična seljačina, drska i arogantna, u godinama da može otac da mi bude“. Ali umesto supe pred očima joj se njihao ud koji je videla prethodnog dana a umesto zveckanja escajga u ušima joj je odzvanjalo jedno plop koje je odjeknulo kad je izvukao ud iz njene svekrve.

Nakon supe red je bio na barenu piletinu. Uzela je parčence bezvoljno mrljajući po tanjiru.
– Jedi, snajka, jedi. – zadirkivao je Pera. – Treba ti snaga, pa imaš ti mladog supruga.
Onda su se smejali, svi a ponajviše njen Željko.
„Eh, Željko, Željko, ne bi se tako smejao da znaš šta je u glavi ove seljačine“. Ali smejala se i ona, trudeći se da niko ne primeti gde joj lutaju misli.

Negde na pola obroka osetila je šaku na butini.

„O bože“. Uplašeno se trgla osmotrivši ostale, ali svi su bili zauzeti žvakanjem hrane. „O bože neće se valjda usuditi ovde za stolom mog svekra, trebalo bi da ustanem i odvalim mu šamarčinu“. Ipak nije, a preko stola je bio dug, ručno izvezen stolnjak koji je sprečavao da se vide njihove noge, da se vidi ogromna šaka koja joj sve jače i jače steže butinu ohrabrena njenim mirovanjem.

Zatim je pomerio ruku na gore, u pravcu njenih prepona i pičke koja je bubrila. Opet je osetila rumenilo i znoj kako joj orošava telo, a kada joj je stegnuo pičku trgla se kao oparana.
– Šta je bilo, draga? – Željko je zastao zabrinuto motreći njene obraze i mutne oči. – Nije ti dobro?
– Nije – kratko je rekla i ustala od stola. – Valjda zbog ove vrućine.

Izvinila se i gotovo otrčala do toaleta. Umila se hladnom vodom, sela na šolju i sačekala narednih pola sata kada su konačno utihnuli glasovi iz kuhinje. Tek tada je potražila smirenje u hladovini spavaće sobe. Željko ju je zatekao na krevetu, kako leži sa vlažnim oblogom na čelu. Bio je zabrinut, predlagao odlazak doktoru ali ona ga je smirivala, pravdajući se trenutnom slabošću usled ogromne vrućine.
– Znaš, draga – seo joj je uz uzglavlje, milujući joj kosu. – Mislili smo večeras do sela, dole je vašar i Jovanu bi se jako svidelo, ipak sada kad nisi dobro naravno da ćemo ostati kući.
– Taman posla – uspravila se u krevetu. – Zar Jovan da propusti vašar zbog mene. Otpočiniću malo i biće mi dobro.

– Jesi li sigurna? – Željko je oklevao.
– Naravno da jesam. Samo vi idite biću ja dobro kad malo dremnem.
– U redu – konačno je pristao. – Ali, ako ne želiš…
– Ne, ne – zavrtela je glavom. – Samo vi idite i ustvari… – zastala je da pomazi obraz svog supruga. – Zašto ne povedete i Borisavku, stalno je kući a prijaće joj da se druži sa unukom.
– Taman posla, sad kad si bolesna a i majstori posluju kod štale.
– Ne brini za mene – nasmešila se. – Uostalom, već se osećam bolje, a treba dati malo predaha i tvojoj majci. Što se majstora tiče i ja mogu da im iznesem pivo.
– Zlatna si – Željko je darovao zahvalnim pogledom.
Sagnuo se i poljubio joj čelo, a onda napustio sobu.

Borisavka nije odmah pristala. Opirala se pravdajući se poslovima ali konačno je popustila kad je i Jovan počeo da je preklinje.

Dugo su se pakovali, Sanja je to vreme ležala u sobi nestrpljivo grizući usne. Bila je napaljena a prizori od prethodnog dana nisu joj izbijali iz glave.

Konačno su otišli, nešto iza sedamnaest časova. Čim je zvuk auta zamro u daljini, Sanja napusti krevet. Otišla je u kupatilo i istuširala se posebnu pažnju posvetivši nabubreloj pički koja nije prestajala da vlaži. Namazala se mlekom za telo a onda tako golišava vratila u krevet gde se prekrila čaršavom.

Isčekivala je ali ništa se nije dešavalo, iz dvorišta se čuo zvuk testere, lupa čekića i prigušen razgovor dvojice majstora. Minuti su prolazili, pola sata, konačno sat i Sanja oseti razočarenje koje je preraslo u bes.

„Prokleta seljačina, zar se samo igrao za stolom, a i ja sam glupača što mu pred svima nisam odvalila šamarčinu.“
Besno je ustala, pogledom potražila odeću a onda se setila da joj je ostala u kupatilu. Zakoračila je ka vratima, povukla kvaku i umalo se sudarila sa krupnom pojavom majstora Pere koja je ispunila dovratak.
– Eh, snajka, snajka… – smejao se odmeravajući njenu golotinju.

Trideset centimetara viši i gotovo dvostruko teži od nje izgledao joj je poput neke ogromne zveri.
– Gde žuriš toliko snajka?
– Šta tebe briga?! – prkosno je isturila bradu. – I šta hoćeš?
– Šta hoću? – nasmejao se besu u njenom glasu. – Svratio sam po neko pivce, ali mislim da ću prvo malo mladog pičića.

Nije sačekao na odgovor, ugurao ju je u sobu a onda ručerdama poduhvatio njene guzove i odigao od zemlje, lako kao da je u pitanju obična lutka.
– Šta ako pičić nije raspoložen? – glas joj je bio prigušen, nokte mu je zarila u ramena a nogama obuhvatila njegove slabine.
– O, ja mislim da jeste.

Nosio ju je ka krevetu snažno joj stežući guzove što joj je izazvalo jecaj iz grla.
– Da, ja mislim da je ovaj pičić vrlo raspoložen.

Seo je, ugurao joj jezik u usta a ona ga je željno prihvatila, sisajući i grickajući. Šaku je pomerio sa njene guze i snažno joj stegnuo nabubrelu pičku.
– Aaaa… – jeknula je od bola i slasti koju je njegov stisak izazvao. – Lakše malo…

Oborio ju je na krevet, zadigao noge i glavu zaronio između njenih butina.
– Kao u devojčice – smejao se. – Potpuno gola, rumena i mirisna.
A onda ju je lizao, polako, polako duž cele raspukline, skroz dole od guznog procepa do osetljive kvržice na vrhu.
– Aaaa… Jaaao, jaaao… Kako je dobro… – stenjala je, uvijala se i jače mu pritiskala glavu.

Uspravio se, presavio je i dlanom počeo da je pljeska po izloženom pičiću.
– Pljes, pljes, pljes…
– Aaaa… Aaaa… A! – ciknula je kao da je kolju, zamračilo joj se pred očima i tad je prvi put svršila.

Kad je otvorila oči, klečao je kraj njene glave, potpuno go, nadrkavajući ogroman ud izbrazdan žilama.

Tako nabrekao izbliza joj je delovao još veći nego juče, gotovo monstruozan i Sanja oseti iskren strah kako će podneti takvu batinu.
– Hajde, hajde, mala – prenuo ju je iz misli. – Znaš šta ti je činiti.

I znala je, uspravila se, klekla na kolena i obema šakama krenula da nadrkava ogroman ud. I jaja su bila ogromna, teška i urasla u gust busen u kom su se videle sede. Nastavila je da ga nadrkava desnom rukom, a levom počela da gnječi jaja što mu je izazvalo stenjanje.
– Tako, tako, mala… Vidim po tebi da nisi imala ovakav komad.

Nije odgovorila, sagla se i počela oblizivati glavić ne prestajući da drka.
– Oooo da, tako je. Šećeru… Sad će tebe čika Pera svemu naučiti. Kladim se da batina tvog muža nije ni upola ovakava.

Ponovo nije odgovorila. Širom je otvorila usta i nekako progutala ogroman glavić ubrzavajući drkanje.
– Oooo… Tako, mala fufice. Da i on ima ovakvu batinu ne bi ti čeznula za drugim kurcem.

– Mmmm… Mmmm… – mumlala je usta prepunih kurčevine. – Mmmm… Mmmm…
To ga nije zadovoljilo. Nagnuo se i snažno je pljesnuo po jedroj guzi.
– Jaooo! – bolno je jeknula ispustivši kurac iz usta.
– Pitao sam te nešto.
Opet ju je pljesnuo.
– Jao, boli! Ne, nema ovakav kurac.
Stegnula ga je obema šakama, pa ipak je čitava glava virila iznad njenih ruku.
– Nikad ovakav nisam videla.
– E, onda je red da ga osetiš.

Oborio ju je na leđa, raširio joj noge i glavićem počeo da trlja po raskvašenoj ribici.
– Aaaah, aaaa… – tiho je ječala. – Budi pažljiv tako je ogroman… Aaaah…
– O, da jeste. I voli takve malene pičiće.

Zastao je, centrirao ga i polako ugurao glavić.
– Jaooo… – ciknula je osećajući kako joj izbija znoj po čitavom telu.

Opet je zastao, malo ga povukao nazad a onda ugurao skoro do pola.
– Jaaaaooo! Aaaaa… – nije mogala da kontroliše svoje glasove.

Bilo je bolno ali tako ugodno u isti mah, osećala je kako joj se pička rasteže do krajnjih granica, a telo drhti kao da je na vejavici.
– Mmm… – zastao je još jednom zadovoljno stenjući. – Tako si uska mala fufice, onaj tvoj te je slabo razradio ali sad će to čika Pera da dovede u red. Izvukao ga je skoro do kraja, a kad ga je opet zavukao bio je dve trećine unutra.
– Aaaa… – opet je jeknula.

Rukama je pokušala da ga odgurne, da ga natera da izvuče tu batinu koja joj je nanosila bol, ali bio je prejak.

Ipak bio je i iskusan ljubavnik, milovao joj je grudi i sisao bradavice čekajući da se navikne na njegovu veličinu, a kada su njeni jecaji ponovo postali jecaji zadovoljstva počeo je da pumpa u sporom ritmu.
– Joooj, jooooj… Majko moja… – Sanja poče nekontrolisano da vrti glavom. – Joooj, majko, kako je dobro…
Grizla mu je vrat i usne, stezala nogama i noktima drala leđa i krupna ramena.

Više se nije ustezao, pičio je pristojnim ritmom i škripanje kreveta mešalo se sa njenim kricima dok je svršavala po drugi put tog dana. Nije je pustio da predahne, prijala mu je njena mladost, njena uska pička i miris tela i sada je polegao po njoj svom svojom težinom. Bila je sitna, mnogo sitnija od Borisavke koju je jebao prethodnog dana i samo noge i njene ruke ostale su da vire pod krupnom telesinom.
– Aaaaah… Aaaaaah… Aaaa… – vrištala je boreći se za dah.

Krevet se tresao i škripao, a uzglavlje udaralo po zidu. Dum, dum, dum…
Sudari njihovih karlica svedočili su da joj je uterivao do kraja, a Sanja se izvila tako da može da posmatra ceo prizor.
– Jao, jaooo, majko, do kraja ga uteruješ – vrištala je gledajući dlakama obraslu kurčinu kako nestaje u maksimalno rastegnutoj i pocrveneloj pički.
– Jaooo, jaooo, aaaah… – njištala je opet svršavajući, tako snažno da je umalo izgubila svest.
– Tek sam počeo, mala – prodahtao je.

Izvrnuo ju je na stomak, a onda svom svojom masom polegao po njenim leđima.
– Jao! – ciknula je kad joj je opet zavukao.
Bio je težak i sabio je u dušek tako da su joj samo stopala i ruke ostale napolju.
– Ahhh…

Borila se za dah i nekako iskobeljala glavom pod njegovim levim ramenom dok ju je nabadao jednako snažno kao i maločas.

Dum, dum, dum… Uzglavlje je lupalo po zidu a onda je i on snažno urliknuo dok joj je špricao seme duboko u unutrašnjost.
– Mmmm… Mmmm… Mmmm….
Zabio ga je jako, još nekoliko puta, zatim se primirio i trzaji debelog kurca u razvučenoj pički naterali su je da svrši još jednom.

Mirovali su tako još neko vreme. Postao joj je pretežak i konačno se izvrnuo sa njenih leđa teško dišući.

Oboje su bili klizavi, znojavi kao da su tek izašli iz vode a kada se okrenula na leđa vide kako joj iz pičke curi gust debeo mlaz sperme. Predahnuli su, podelili cigaretu a onda je opet tucao.

Prvo zguza, posle ju je posadio u krilo, rukama poduhvatio guzove i navlačio na ud kao da je u pitanju lutka.
Onda ju je nataknutu nosio po sobi i dok ju je napunio prislonjenu uz zid već je izgubila je pojam o broju sopstevnih svršavanja.

Njeni su došli kasno te večeri, razdragani i prepuni utisaka. Mrtva umorna nije ustajala pravdajući se slabošću koja ju je sustigla ranije tog dana.

Sledećeg dana majstori su završili posao. Više se nikada nisu sreli ali taj dan i jebačina sa majstor Perom još su dugo ostali da žive u njenim snovima.

Izaberi me

Postavi Komentar

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

LicniOglasi.org

Trazis damu za sex?
pogledaj njihove oglase

ostavi svoj oglas ili kontaktiraj dame koje su to vec ucinile