Švabo je bio prvi, beli rasni vepar u okrugu. Stigao je u našu kuću kao prasence od 2-3 kile, prošvercovan iz Nemačke kada je ujak prvi put došao na odmor. Odgajili smo ga na cuclu, a onda je on nastavio da raste i dogurao, posle dve godine, do 150 kila. Ako vam kažem da su tada u svim selima preovladavale sitne crne svinje, onda možete misliti o kakvom se čudovištu radilo.
Švabo je uživao, jeo, kaljao se u bari ispod duda u dnu svog obora i svakodnevno skakao na krmače i nazimice koje su na parenje doterivali ljudi iz celog kraja “da zapate rasu”, kako su objašnjavali. Otac je u neki crni tefter beležio svaki njegov skog, datum, ime vlasnika krmače i kasnije, kad sazna, koliko je ista oprasila. Greške nije bilo: Švabo je bukanjio carski ostavljajući šareno potomstvo. Svaki mu je skok bio uspešan, a i broj prasica se povećavao. Ni jedna krmača nije prasila manje od 10 komada pa su ljudi lake ruke plaćali njegov trud.
Te godine je u naše selo prvi put stigla struja a sa njom i nov pop. Istina struja je bila pravo čudo, ali pop još veće: češće je zalazio u okolne birtije nego u crkvu, vozio je neki ogromni motocikl, lumpovao, jurio pevaljke. Za to vreme u crkvenoj porti je gajila cveće i živinu gospođa popadija, povisoka konjasta “dama” blizu četrdesete vidno drugačija u odnosu na seoske žene, zabrađene i umazane, po ceo dan uposlene domaćičkim i poslovima u bašti i na njivi.Oko nje se majao i sin im Dušan, preispoljni bizgov blizu dvadesete, glavat i sav ko zašrafljen, dugih ruku i nogu, kanda malo ošamaren (“nedokusuran”) kako se pričalo po selu, pa ga ni regrutna komisija nije primila u vojsku!
Elem to jutro su moji otišli zorom na pijac u grad, ostavili mi u zadatak da nahranim i napojim stoku i živinu, spremin nešto za ručak da prezalogaje kad se popodne vrate i da obavezno zalijem papriku u bašti. Znala sam da sve to može da sačeka pa sam se u prijatnoj jutarnjoj svežini dugo izležavala u svojoj sobi do puta maštajući o skorom početku školske godine i polasku na višu poljoprivrednu! Ko zna koliko bih još tako ležala i blenula u plafon da me nije prenuo nepoznat glas koji je dolazio iz našeg dvorišta:
– Domaćine, o domaćine!
Izađem ljuta što mi neko nepoznat kvari maštanje i u avliji vidim gospođu popadiju, njenog blentavog sina i sitnu nazimicu kako odmah uz kapiju grokće i kupi seme kukuruza koji joj pomalo baca “zašrafljeni”.
– Pomaže bog lepotice – cvrkuće popadija – Jel ti otac kući?
– Nije gospođo, i on i majka su otišli na pijac u grad.
– Ju, pa šta ću sad da radim? Rekao mi je da jutros doteram nazimicu kod vašeg vepra. Jedva smo je Duća i ja doterali, a njega nema!!
Gledam gospođu pa mi je nekako žao, gradska žena primorana da dođe u selo gde su joj, po kazni, rasporedili muža htela ne htela prinuđena da se uklopi u život koji miriše na seno, balegu i svinje, kao pokisla stoji na našoj kapiji, razočarana.
– Ako je samo to onda vam moj tata i nije potreban gospođo, Švabo je tu!- rekoh pomalo zlurado – Poterajte nazimicu dole do obora.
Priđoh oboru i otvorih vrata, a popadija i Dušan nekako nateraše nezainteresovanu nazimicu da uđe u obor. Nas troje stadosmo uz ogradu. Osećajući da mu je stigla nova ženska Švabo se grokćući, podignute njuške, kaljav i ogroman pojavi ispod duda i bare u kojoj je do malo pre spokojno odmarao. Nazimica stoji uz samu ogradu ispred nas i čudno ga gleda dok joj prilazi. Isti takav pogled imaju i popadija i njen Duća.
– Ju koliki je, u snu se ne usnio!- ote se popadiji koja se čisto trže kad nam se Švabo približi te se ona pomeri korak dalje od ograde i stede iza mene kao da se krije od našeg glavonje.
Mirisala je na sapun od lavande kojim se, očigledno, jutros temeljno oprala. Pogledah je ispod oka, stvarno u odnosu na seoske žene bila je prava gospođa bledog tena obučena u neku plavo- crvenu cicanu bluzu i ravnu široku crnu suknju koja joj je bila tek malo ispod kolena. Na nogama je imala neke plastične Jugoplastika sandale kakve sam ja oduvek želela za svečane prilike.
Švabo je lagano, gotovo profesionalno prišao ukopanoj nazimici, malo je onjušio, razjapio čeljusti, groktao i počeo da je obilazi. Ispod kratkog repa valjala su mu se ogromna bela muda prošarana crvenim žilicama, a iz futrole na stomaku se poče izvlačiti tanka crvena burgija. Zašavši iza nazimice odjednom skoči na nju izbacujući podugačko svrdlo. Nazimica skiknu, posrnu od njegove težine i pomeri se korak dva napred.
– Nano ovaj će je slomiti načisto!- zabrunda Duća širom razjapljenih usta držeći se oberučno za ogradu obora.
– Vala sine i ja tako mislim! – protisnu popadija iza mojih leđa – Ledna ti sam i kad je dotera. Pa on je bar tri puta veći i teži od naše Gare.
Švabo ponovo priđe nazimici i skoči, obuhvatajući je prednjim nogama oko kukova. Ona opet skiknu, pokleknu, napravi par koraka napred, a njegova burgija skliznu pored njenog levog buta u prazno. Švabo je promašio po drugi put, mlatio kukovima, isukivao svoj šiljati uvrnuti alat, prskao svoje dragoceno seme po njenom stomaku i ponovo odustao. Sada joj je njušio nabreklu picu, groktao, gurao je njuškom. Nazimica je stajala kao ukopana, podignute glave iščekujući sledeći pokušaj.
– Curo, dal da si ušla da je isteraš iz obora? Plašim se da smo džaba dolazili, a i strah me da joj nešto ne naudi. Ju kolka mu je ona stvar!!
– Sad je kasno gospođo. Unutra nesmem dok on ne završi svoje. A njoj sigurno neće nauditi. Ja sam, znate, završila srednju poljoprivrednu. Normalno je da zreo, odrastao priplodni vepar bude mnogo krupniji od nazimice, pa i od odrasle krmače, znate. – pametovala sam stručno – Ona je u teranju, znate. Vidi se to po otekloj vulvi, po njenom stavu. Mirna je, ne beži…
Švabo opet skoči, alatka mu poče da bode blizu pravog mesta, dobro obuhvati nazimicu prednjim nogama, malo se zgrči i pogodi kako treba. Nazimica se ukopala, podigla glavu i uši i kako ga primi poče i ona da grokće. Švabo se sada zaigra, nabija ga baš onako kako treba, grokće, peni, mlati dupetom . Duća stoji zabezeknut uz ogradu razrogačenih očiju, stisnuo perdu sa obe ruke i u Švabinom ritmu, pocupkujući i on mrda svojim kukovima. Švabo se, upakovan u nazimicu kako treba, malo smiri, opustio glavu preko njenih leđa i tiho grokće. Nazimica se leluja pod njegovom težinom ali ne popušta. Stoji ukopana u raskaljani obor do članaka, mišići na stomaku i butovima joj podrhtavaju.
– Jel to znači da je primila? – čujem popadijin šapat i osećam je odmah iza sebe – Jel sad gotovo?
– Primila ga je, gospođo. – šapućem i ja, a nekako mi neprijatno ( iako sam ovo gledala ko zna koliko puta) – Nije još završio, tek će da je bukanji!
Švabo se prenu, poče brzo da ga nabija, nazimica baulja par koraka, on na njoj i za njom smešno prikucava hoda na zadnim nogama, a prednje mu stalno padaju niz njena leđa ka butovima ostavljajući jasne tragove ogrebotina i blata. Opet se smiri, grokće i samo povremeno izvija leđa i pomalo ga nabija..Ogromna jaja poigravaju.
– Razvaliće je, nesrećnicu. Juuu, sad joj je utero do grla!- šapuće popadija, a kad ga Švabo stvarno utera do kraja, ona se trže i uhvati me za obe podlaktice. Osetih joj mokre dlanove i, to me preseče, dve kao kamen čvrste bradavice na svojim leđima. Miris sapuna od lavande me još više zapahnu. Bila mi je potpuno pripijena uz leđa i lagano podrhtavala. Osetih njen čvrst brežuljak na svom dupetu. Mahinalno poturih desnu ruku između nas dve i šaka mi se napuni njene tanke suknjice i mesnatog brežuljka. Zadrhtah.
– Nano, ala ovaj nerast burgija našu Garu!!- pocikivao je Duća i kao da je sam na svetu pomerao svoje kukove napred nazad kao da on a ne naš Švabo bukanji nazimicu.
Na lanenim pantalonama mu se pojavila povelika izbočina koju je pritiskao uz tarabu.
Nerast još jednom zaburgija nazimicu. Popadija iza mojih leđa se uzmeškolji, privuče me malo više na svoje grudi i poče lagano da se trlja o moju šaku. Ćutala sam nalik njihovoj nazimici očekujući šte će se dalje desiti, svesna da je Švabo pri kraju svog posla i da se slučajan događaj sa popadijom vrtoglavo primiče kraju. Podapija me svojim mokrim šakama mazila od lakata do ramena, po mladim punim mišicama. Osećala sam njene duge prste kako mi, dok klize gore dole dodiruju sisice i bude moje bradavice. U trenutku kad Švabo poslednji između dva srednja prsta. Stresoh se i čvrsto je svojom šakom uhvatih za mesnati brežuljak utiskujući vrhove prstiju kroz tanku suknjicu i tesne gaće u njenu pičku. Švabo siđe sa nazimice i grokćući krete pod dud u baru punu blata .
– Hajdemo u kuću da ti platim!- čuh popadiju kako mi šapuće direktno u uho i blago ga okrznu mokrim jezikom. U istom času osetih kako mi se pičkica ovlaži. Kao omađijana kretoh ka kući još uvek držeći svoju šaku na popadijinom mesnatom bregu. Ona me obgrlila levom rukom oko moje leve nadlaktice i drži me za sisu draškajući ukrućenu bradavicu.
– Dućo, pripazi na nazimicu – obrati se glasno sinu koji je i dalje gurao onu oteklinu u perde na ogragi Švabinog obora – odo da maloj platim!
Kako pređosmo kućni prag tako me popadija okrete ka sebi i strasno poljubi, snažno me hvatajući za guzove i privlačeći sebi. Nikada pre toga me ni jedna ženska nije ni dotakla a kamoli da mi je gurnula jezik duboko u usta. Obamrla drhteći čvrsto je zagrlih, počeh da joj sisam jezik koji je palacao u mojim ustima, šaram rukama od njenog vrata preko leđa do velike trtaste guzice i šumno dišem na nos udišući prijatan miris lavande koji se polako mešao sa znojem iznad njene gornje usne. Stajale smo čvrsto pripijene jedna uz drugu u samim vratima i ludački se ljubile meseći jedna drugoj guzove. Popadija je tiho dahtala, sisala moju pljuvačku i kukovima se pomerala napred nazad udarajući svojim bregom u moj stomak ( bila sam niža od nje!). Podigoh ruke i uhvatih je za sise. Bile su velike i ne mnogo čvrste. Ona otkopča tanku bluzicu iz koje ispadoše obe kao sneg bele sise, sa ogromnim ukrućenim bradavucama i tamnim krugovima oko njih. Uhvati ih svojim rukama i blago podiže nudeći mi bradavice:
– Oooohh, lizni ih malo!
Sagoh se i počeh da lizuckam jednu, pa drugu, malo ih zakotrljah između usana pa počeh da ih naizmenično sisam i nežno grickam.Zadigoh joj suknju i uhvatih za pune butine, glatke kao svila meke kože. Popadija počučnu, strese se i ponovo mi uvali jezik u usta. Opet smo se besomučno ljubile, mljackale jezicima, oblizivale jedna drugoj usta ostavljajući kao puž sluzav trag oko njih. Bože, tutnjalo mi je u glavi, šta se ovo dešava!?
– Dođi šećeru moj slatki.- šaputala mi je gospođa i privuče me do našeg kauča.
Legoh na leđa širom otvorenih očiju prikovanih za njene sise koje su se klatile i belasale ispod raskopčane bluze. Popadija brzo skide svoje gaće i ostavi ih na podu pored kauča, zadiže mi majicu preko mojih malih i visoko nadrkanih sisica (šta da radim, sise su mi zaista bile jedna slabašna dvojka!), podiže mi i suknju i najzad svuče već mokre gaće.
– Uh kako imaš lepe svilenkaste plave dlačice- zaguguta prolazeći kroz moju čupicu prstima- Ooh kako ti je pica sveža i rosna!
Lagano prođe srednjim prstom preko mojih oteklih usmina, kleknu i poljubi me pravo u pičku. Ščepah je za kosu uplićući prste u gustu punđu. Jezik joj zaigra na mom klitorisu. Kukovi mi sami počeše da kruže i da guraju naviše, a njen jezik da niz moj klitić klizi pravo u mokru rupicu.
– Kako ti je pičkica tesna i vrela – mrmljala je popadija gurajući u mene svoj jezik istovremeno me hvatajući za sise stežući ih. – osećaš li moj jezik kako te jebe?
Osećala sam ga glatkog i ljigavog kako me otvara, ulazi plitko u mene i nabijajući se na njega da mi više uđe glasno stenjala. Već u sledećem času sam svršila, tako snažno da mi se stomak zgrčio do bola!!
– Mmmm kako si se prolila- mljackala je popadija između mojih nogu kupeći svaku kap koja je izašla iz mene i onda me opkoračila nameštajući mi svoju čupavu nabubrelu pičku rastvorenih usmina pravo na lice.
Bez ikakvog razmišljanja, kao da to radim svakodnevno sjurih joj jezik pravo u nju i počeh da njime palacam kao zmija. Dahćući i pohotno mešajući kukovima nabijala se na njega udarajući me u nos svojim crnim gustim kovrdžama koje su mirisale na sapun od lavande i pičkine sokove. Pokušavala sam da dođem do daha ali nisam prekidala. Rukama sam joj stezala velike začudo čvrste guzova i nemilice nabadala jezikom.
– Ahh, jezik ti je kao u zmije!!- uhvati me za glavu i poče besomučno nabijati u sebe.- Tako me lepo burgijaš, srećice mila, kao tvoj ŠVABO MOJU NAZIMICU!! Bukanji zlato moje, bukanji svoju prasicu!!
– Nano!!- preseče nas Boćin uplašen glas –Nano, evo njiov vepar opet skače na našu Garu!!
Ukočih se isplažena sa jezikom u popadijinoj mokroj pizdi koja odjednom poče da se grči i da ga steže kao kleštima.
– Oooh srećo moja, jel joj ga opet nabio?
– Jeste nano, opet! I opet sve vako mrda i mrda. A ona samo stoji i cvili!!
– Oooh blago nama! Odi sine ovamo.
Boća nam priđe i stade pored kauča. Vidim mu samo pantalone sa velikom izbočinom i nezgrapno velike ruke kojima se trlja po njoj.
– Nano jede mi se med. Evo tegle na astalu. Smem li da se malo osladim?
– Uzmi srećo i stani ovde.
Boća uze teglu sa medom umoči prst u njega i obliza ga. Popadija ga pomazi rukom po izbočini na pantalonama, raskopča ih i one mu kliznuše do članaka. Nije nosi gaće pa mu se povelika debela kita praćaknu oslobođena stega. Popadija sjaha sa moga lica, uze u šaku meda i poče da trlja medom njegov kurac od glave pa naniže prema korenu i velikim mudima. Sedoh na kauč očiju prikovanih za njenu ruku koja je klizila gore dole nadrkavajući mu kurac mažući ga medom. Boća je mirno stajao, povremeno umakao svoj kažiprst u teglu sa medom i oblizivao ga.
– Hodi, curice, osladi se- reče gospođa i ponudi mi njegov palamar sada već dobro napet, krvavo crvene glavuče, sav umazan medom.
Sagoh se i počeh da mu ližem kitu povremeno gurkajući vrh jezika u onu rupu na njegovom vrhu. Popadija takođe poče da ga liže sa strane. Povremeno smo se dodirivale jezicima i opet nastavljale da lizuckamo medenu kitu.
– Da li si osetila medeni kurac nekada? – pitala me je
– Ne! – iskreno rekoh
Popadija uze podosta meda, dobro namaza njime sinovljevu odrvenelu kitu, višak mi stavi na pičku, malo je protrlja svojim lepljivim prstima i zapovedi:
– Boćo, sine, ajde sad osveti našu Garu. Nabij ovu malenu ko njen Švabo tvoju nazimicu!
Bole poslušno uđe međ moje noge, kleknu i prisloni glavonju na ulaz u moju vrelu, medom umazanu picu. Već sledeći čas mi ga utera nemilice, do samih muda. Kriknuh proburažena i iznenađena što ne osetih nikakav bol. Bole je od starta nabijao i čupao svoj palamar, žestoko ko pravi vepar. Med sa njegovog kurca mi je ulepio celu unutrašnjost pičića koji se grčio pokušavajući da ga stegne. Osetih da usled njegovog trenja u pički med poče da se greje, da pojačava trenje i da svakim njegovim izlaskom napolje kao da povlači onu nežnu sluzavu kožicu moje pice napolje. Izvrtao ju je kao rukavicu. Gorela sam. Takav osećaj do sada nisam imala. Sve je u meni buktalo, med se usijavao, lepio, a kurac, kao klip u ulju pojačavao kompresiju. Grcala sam od zadovoljstva želeći da ta slast traje večno i u isto vreme da odmah eksplodiram i svršim. Ova druga želja je bila jača i ponovo počeh da svršavam, u talasima i obilno točim kao da piškim.
– Jebi me, jebi me!- groktala sam – jebi moju picu, još mi nabi meda, još.
Popadija se nasmeja glasno.
– Dosta Boćo daj ga malo mami! – i bez ikakvog pardona iščupa njegov palamar iz mene i strpa ga sebi u usta.
Nabijala ga je sebi pravo u grlo i snažno drkala. Bole poče da mumla, zakucava sve brže i najzad svršava. Iz popadijinih razvaljenih usta poče da kulja sperma koju nije stizala da proguta. Najzad se i momak smiri, izvadi poludignutu karu iz maminih usta iscedi svojeručno još koju kap iz njega i podiže pantalone. Kao da se ništa nije desilo ustade i pođe iz kuće:
– Idem da poteram Garu, dosta joj je za danas!
Popadija mi priđe i strasno me poljubi prenoseći mi deo preostale sperme i meda u usta. Polizah sve.
– Eto, srećo, nadam se da ti je bilo lepo?
– Jeste gospođo, kao nikad u životu.
– A koliko smo dužni?
– Samo za jedan Švabin skok. Sve ostalo je gratis!!
