Konačno sam stigao u bazu. Za razliku od Aljaske, ovo je bio ogroman kompleks. Kasnije sam saznao da u bazi u svakom trenutku radi više od hiljadu ljudi. Bio je to jedan mali lepo organizovani grad. Prvo što mi je palo na pamet je to što ću ovde krvavo zaraditi svaki dolar. Trebalo je spremiti toliko obroka svakodnevno i nahraniti tolike radnike.
Prva osoba koju sam sreo i upoznao u bazi je bila Mišel. Ona je bila izvršni menadžer baze za osoblje i druga po važnosti, odmah posle glavnog menadžera. Ušao sam u njenu klimatizovanu kancelariju. Inače njena kancelarija, kao i sve prostorije u bazi su bili kontejneri montažnog tipa.
– Dobro došli, sedite – reče ona umilnim glasom.
Iznenadio sam se kada sam je video. Iako je imala 41 godinu, Mišel je delovala kao da je bar dvadeset godina mladja. Znate, to su one devojke koje nikada ne stare, koje dugo izgledaju kao devojčurci. Imala je prelepo lice, i osmeh koji je otkrivao prelepe pravilne bele zube. Crna ravna kosa joj je padala do ramena. S obzirom da je izgledala kao devojčica, nažalost i sise su joj bile takve. Male i okrugle. Ali zato noge i dupe… za medalju. Bila je obučena u radni kombinezon iz jednog dela.
Spustio sam svoje dupe u stolicu preko puta nje.
– Hvala.
– Da li ste za neko osveženje, pre nego što počnemo?
– Može.
– Pivo?
Iznenadio sam se i složio facu. Ona to primeti pa uz osmeh reče:
– Bezalkoholno je…
– Aha… – mora da sam izgledao kao zvekan.
– Imate sjajne preporuke… Vidim, vi ste već radili za našu kompaniju.
– Da. – rekoh suvo uz odvratan ukus bezalkoholnog piva.
– Odlično. To znači da znate posao.
– Da, mada mi par informacija ne bi bilo naodmet.
– Vi te odredjeni da budete kuvar za rukovodeći kadar baze. Ima nas ukupno dvanaest. Biće vam dodeljen jedan pomoćnik. Da li će to biti problem?
– Neće – laknulo mi je. Zahvaljujući mom minulom radu, a verovatno malo i sreći, ponovo ću imati dobar posao. To je značilo da neću morati da spremam obroke za hiljadu ljudi u rudniku, koji je bio sve samo ne kuhinja.
– Super. Dobićete spisak jela koji da spremate. Dezert je po vašem slobodnom izboru. Namirnice ćete vi nabavljati na obližnjoj pijaci. Dobićete vozilo i ići redovno u nabavku.
– Mislim da mi je sve jasno. Ostalo ćemo rešavati u hodu.
– Ah što volim kada mi dodje ovako iskusan i sposoban radnik – reče ona sa olakšanjem i zavali se u stolici. – Nadam se da ćemo dobro saradjivati.
– Svakako.
– Čim popijemo ovo piće, odvešću vas da vam pokažem smeštaj, gde ćete raditi i da zadužite vozilo.
Piće smo popili uz uobičajene teme za posao. Za smeštaj sam dobio jedan kontejner sa dve sobe i kupatilom. U drugoj sobi je trebao sutra da stigne moj pomoćnik. Kuhinja i trpezarija u kojoj je trebalo da radim su bile vrh kulinarstva. Sve je bilo novo i na svom mestu. Zadužio sam Tojotu pik-ap i provozao se po instrukcijama Mišel do pijace čisto da vidim gde se nalazi. To u stvari nije bila pijaca. To je bila jedna prašnjava raskrsnica na nekih dvadesetak kilometara od baze. Tu su se ukrštali putevi obližnjih sela. Seljaci su se tu okupljali i uglavnom razmenjivali raznu robu. Retki su bili oni kao ja, koji su robu kupovali za pare.
Umoran od uzbudjenja i dogadjaja tog dana, rano sam legao da spavam. Ujutru rano me je probudio sat i ja sam se spremio da odem do pijace po namirnice.
Moj novi pomoćnik je trebao da stigne tek popodne tog dana. Pošto sam sam pripremao doručak, razbio sam se od posla. Ipak uspeo sam da spremim sve na vreme.
Tačno u 9 sati doručak je bio serviran i postavljen. Rukovodstvo je bilo zadovoljno. Pospremio sam trpezariju i pripremio neke namirnice za ručak. Otišao sam do sobe da se istuširam i malo odmorim. Iz kantine sam uz put kupio dovoljnu količinu piva i stavio u friz da se hladi. Ovoga puta, alkoholno, normalno pivo.
Samo što sam se istuširao i legao na krevet, neko zalupa na vratima. Ustao sam i otvorio. Iznenadio sam se kada sam ugledao Mišel.
– Zdravo. Da li mogu da udjem?
– Naravno. Piće?
– Pivo.
– Alkoholno?
– Može, al’ nikom ni reči – reče uz osmeh.
Otvorio sam nam po pivo i sedoh preko puta nje za stolom.
– Dule, možemo preći na ti?
– Svakako…
– Došla sam da ti kažem da si položio prijemni. Kolege su jako zadovoljne sa doručkom.
– Hvala… Tek se zagrevam – našalih se ja na šta se ona grleno nasmeja. Bila je jako lepa kada se smeje.
– Nego, to smo razgovarali medju sobom, kako ti je uspelo da svima istovremeno daš topli doručak i to bez pomoćnika, a toliko različitih jela? Prethodni kuvar to nije mogao, pa je neko jeo hladan doručak dok je kod ostalih bio vreo.
– E… mala tajna velikih majstora…. Šalim se. Sve je samo u organizaciji. Kada se dobro organizuješ onda je to izvodljivo.
– Ništa onda. Eto došla sam da te malo pohvalim na početku posla. Sad idem, imam obaveza.
– Hvala. – rekoh ja ustajući sa stolice da je ispratim do vrata – Nego, kada god poželiš pravo hladno pivo, znaš gde da se obratiš. U bilo koje doba dana i noći.
Nasmejala se još jednom, sela u auto i nestala u prašini.
Ušao sam unutra da se spremim. Bližilo se vrme ručku.

Prošla je prva sedmica mog rada u bazi. Ja sam se već bio uhodao sa poslom, a i dobio sam pomoćnika. Bio je to mladi Kinez Lin, koji nije baš nešto imao znanja, ali je to nadoknadjivao svojim zalaganjem. Tako uhodan i sa pomoćnikom, sada sam imao i više vremena za sebe. Ujedno sam uspeo i da se upoznam sa većinom ljudi iz baze, naročito sa rukovodećim kadrom.
Te večeri, nakon obroka na vratima kontejnera neko zakuca. Iskreno sam se nadao da je Mišel, koju sam tih dana samo povremeno sretao. Uvek bih je video negde daleko i u većini slučajeva ona mene ne bi ni primetila. Kada bi me primetila, samo bi mi stidljivo mahnula rukom i nastavljala svoj posao. Susrete za vreme obroka nisam ni računao, jer tada sam ja uglavnom bio zarobljen u kuhinji. Kad god bih je video, u meni bi nešto zaigralo, a kita bi mi se budila u gaćama. Palilo me je to što je bila tako sitna i izgledala kao neka devojčica. Imala je nešto erotsko u sebi.
Na moje razočarenje, na vratima je bio Džimi, jedan od menadžera. Osvrnuo se konspirativno, kao da se plašio da ga neko ne prati i ušao unutra bez da ga pozovem.
– Izvini što ovako upadam – reče on zadihano – ali morao sam.
– U čemu je problem?
– Vidi, našoj Mišel za deset dana ističe ugovor i ona odlazi. Ja i kolege smo rešili da joj napravimo oproštajnu zabavu. Sakupićemo pare za poklon, a mislili smo da se ti pobrineš oko keteringa za zabavu.
– Nije nikakav problem, samo recite kako to zamišljate?
– Ostavljamo to tebi. Ti si pravi majstor za to. Ali pazi… Ona ne sme da sazna… Želimo da je iznenadimo…
– Ok.
Džimi je otišao, a ja sam se skenjao. Mišel ide za desetak dana, a ja nisam uspeo ni da joj se približim. Moraću da smislim nešto, ako mislim da nešto uradim po tom pitanju.

Na dan oproštajne zabave za Mišel, otišao sam do pijace po namirnice. Taman kada sam pokupovao sve što mi treba, ugledao sam jednu malu devojčicu. Čučala je u prašini i prodavala razne rukotvorine od drveta. Prišao sam joj i pokazao na jednu masku. Bila je to maska uradjena u kori drveta sa šarenim bojama. Nekako smo se sporazumeli rukama i nogama i ja na kraju kupih tu masku za malo para. Namera mi je bila da je poklonim Mišel za uspomenu.
Pošto je taj dan bila subota, poslovi su se pozavršavali mnogo ranije. Ostali su da rade samo dežurni radnici. Mnogi lokalci su već koliko juče napustili bazu i otišli kućama u okolnim mestima.
Zabava. Mišel je iskreno bila iznenadjena. Nije se ni u snu nadala tako nečemu. Cela atmosfera je bila opuštena i vesela. Svi su pili, jeli i lepo se zabavljali. Na kraju zabave, muzika utihnu i direktor pridje i uruči poklon koji su kolege spremili za Mišel. Bio je to lep ručni sat. Tada su krenule suze i čestitanja. Mene te ljigave stvari nisu baš nešto interesovale, šta više nervirale su me i ja se povukoh u kuhinju. Moj pomoćnik Lin je sedeo u uglu na stolici i čim sam ušao, pitao me na engleskom koji je zvonio kao ping-pong:
– Šefe… gotova zabava…
– Pri kraju, što?
– Ja bih do grada ako nije problem?
– Ma nije, što me nisi pitao ranije. Mogao sam ja i sam da se snadjem…
– Aaa ne… posao je posao… Hvala šefe, vidimo se sutra.
– Ok.
Lin izadje, a ja sedoh na stolicu i zapalih cigaretu. Otvorio sam limenku piva i nazdravio sam sebi. Iz trpezarije se čula tiha muzika i graja. Nakon pola sata, začuo sam kako lupaju vrata od trpezarije, što je značilo da se društvo polako razilazi. Rešio sam da lom u trpezariji ostavim da to sutra sredi Lin. Samo ću pogasiti svetla i otići na spavanje.
Tišina iz trpezarije mi je govorila da su verovatni svi već otišli i ja otpih pivo do kraja. Ustao sam sa stolice i krenuo ka trpezariji da pogasim svetla i zaključam. Stvarno su ostavili lom, ali boli me kurac. Sutra će ionako to morati Lin da sredi. Presešće mu izlazak u grad.
– Oh… – nisam je odmah primetio i moje je iznenadjenje bilo iskreno – Nisam znao da si još tu…
U uglu je sedela Mišel. Sama. Tupo je polupijano zurila u jednu tačku na stolu. U jednoj ruci joj je gorela cigareta, a u drugoj je držala čašu sa nekom žestinom.
– Da… Izvini… Sad ću ja da ti ne smetam…
– Ne… ne… ne smetaš mi. Ovaj će nered Lin da pospremi ujutru.
– Aha… – reče ona odsutno – Izvini, nism baš neko društvo. Malo mi je teško što odlazim, a svi ste vi divni.
– Nego kad smo već kod tvog odlaska… Pripremio sam ti nešto…
– Stvarno? Šta? – upita ona sada već malo boljeg raspoloženja.
– Iznenadjenje…
– Pa gde je?
– Moraš doći do moje sobe.
– Hajdemo, ionako ovde nema nište više…
Ubrzo smo ušli u moju sobu. Na ruku mi je išlo i to što je Lin rešio da ode do grada. Sada smo bili sami i ja sam već planirao da nešto pokušam. U medjuvremenu sam se raspitao i saznao da Mišel nema ni muža ni momka i da je jednostavno udata za posao. Bila je u nekoj vezi, koja se raspala zbog njenog čestog odusustva i rada na terenu. Kažu da je to teško podnela i da od tada nije imala nikoga. Pomislio sam, da takve ”zagorele” ženske najlakše padnu.
Mišel je sela na krevet i ja primakoh sto ispred nje. Nasuo sam nam piće i naredio joj:
– Zatvori oči…
– Dule… daj…
– Zatvori oči ako hoćeš poklon. U pitanju je iznenadjenje.
Ona zaklopi okice. Još lepše je izgledala tako. Njene duge trepavice dodjoše do izražaja. Skočio sam do friza i izvadio kolač od višanja za koji sam čuo da ga obožava. Zatim sam uzeo masku upakovanu u šareni papir i sve stavio na sto ispred nje. U kolač sam zabio jednu sveću i pripalio je.
– Sada možeš otvoriti oči…
Ona otvori oči i ja videh iskreno iznenadjenje i radost na njenom licu.
– Nemoj mi samo reći da je od višanja…
– Probaj…
– Pa gde si nabavio višnje u ovoj pustinji?
– Rekao sam ti… Male tajne velikih majstora…
– A ovo?
– To je za uspomenu… Da me se sećaš…
Prvo je otvorila poklon i sa oduševljenjem okretala masku u ruke.
– Divna je Dule… Baš ti hvala… Nisi trebao…
– To je mala zahvalnost na tvom toplom prijemu kada sam prvi put došao ovde…
– Ma to mi je posao… Hvala ti…
– Probaj sada kolač…
Odlomila je jedno parče. Prinela ga je polako ustima. Sklopila je oči i šireći usne zagrizla pola parčeta. Prinosila je kolač ustima i zagrizla sa puno erotike u svemu tome. Otvorila je usta kao da će da popuši kurac i lagano zagrizla vrhom zubiju. Kao da gricka glavić od kurca. Promuljala je zalogaj u ustima i lagano ga progutala. Dok je muljala zalogaj u ustima, obrazi su joj se nadimali kao da mi puši kurac. Već sam se bio napalio samo gledajući je. Na kraju usana joj je ostao mali crveni trag od višanja. Prineo sam svoj palac i nežno joj obrisao ugao usana. Ona je i dalje mirovala sklopljenih očiju i u slast gutala zalogaj. Obliznula je svoje pune usne jezikom i otvorila oči.
– Dule… Ovako nešto lepo u životu nisam probala. Kolač je predivan…
– Hvala… – rekoh ja uz osmeh.
Odlomila je još jedan zalogaj kolača. Ponovo erotska igra sa hranom. Meni je sada već kurac u punoj snazi. Sreća te ga ona ne vidi ispod stola. I ponovo joj ostaje crveni, kao krv, trag od višanja u uglu usana. Kao da je to namerno uradila. Ponovo prilazim i palcem je nežno brišem.
Sada je Mišel dohvatila moju ruku svojom i pripila je sebi uz obraz. Barijere su pale. Obišao sam sto i seo pored nje na krevetu. Moja je ruka i dalje bila na njenom toplom obrazu.
Ona me uhvati za šaku i usisa moj palac u usta. Bože, kada tada nisam svršio. Sisala je sok od višanja sa mog palca. Sisala ga kao da sisa najsladji kurac u svom životu. Kad je osisala sav sok, ona poče polako da vadi moj palac sebi iz usta. Otvorila je oči i kada je videla kako uživam u svemu tome nasmešila se i rekla:
– Zar nećeš i ti da probaš kolač?
– Već sam ga probao dok sam ga pravio.
– Ne… to se ne računa… sada ćemo zajedno…
Ona uze još jedno parče kolača i stavi ga sebi u usta. Primakla se i poljubila me. Sada smo sa poljupcem delili i zalogaj kolača. Nikad mi kolač nije bio ukusniji. Pojeli smo ga i nastavili da se ljubimo. Mišel mi je naskočila u krilo, objahala me i strasno grleći ljubila. Dok se moje telo topilo od miline, kurac mi je bio kao kamen tvrd.
Odgurnuo sam sto i počeo da je skidam. Isto to je i ona meni radila. Nismo prestajali da se ljubimo, pa smo za par minuta bili skroz goli. Mišel sama pade na ledja i ja je preklopih svojim telom. Sada sam joj ljubio vrat i dojke. Njene male sise su bukvalno cele nestajale u mojim ustima. Usisavao sam ih kao da sam želeo da ih otkinem. Ona je samo glasno stenjala i dahtala.
Tada se Mišel, sama smulja i moj joj kurac upade u vlažnu pičku. Kriknula je i zabacila glavu unazad. Ugurao sam joj ga do jaja i počeo da je tucam u misionarskoj pozi. Mišel je bila u transu. Grebala me je noktima po ledjima i guzi. To njeno grebanje i bol koji mi je nanosila, su budile još veću zver u meni, i ja sam sa još većom žestinom navaljivao da je jebem. Odjednom Mišel vrisnu i zari mi nokte u ramena. Počela je da se trese i drhti kao luda. Ja nisam prestajao da je nabadam na kurac, što je njen orgazam još više produžavalo. Cičala je i tresla glavom levo desno. Osetio sam kako joj se telo opušta.
– Ohhh… kako mi je ovo prijalo… – reče ona maznim glasom.
– Tek će da ti prija… – rekoh joj ja, ne vadeći kurac iz nje.
– Osećam da si još spreman…
– I te kako… Dugo sam čekao na ovo…
– Hoću da mi ga staviš u guzu… Volim i u guzu, dok mi se ribica malo odmori…
Nije me trebala moliti za tako nešto. Polako sam izvadio svoj sluzavi kurac iz njene obrijane pičkice i spustio samo koji centimetar niže. Ona se ispod sebe uhvati za guzove i raširi ih.
Ugurao sam joj glavić. Ciknula je od zadovoljstva. Nije ni trebalo da joj ga guram dalje. Mišel se sama nabijala na moj kurac. To je radila veoma vešto, migoljeći kukovima ispod mene. Poslednjih par centimetara mog kurca joj ja nabih snažno. Kriknula je i odigla noge još više. Po opuštenosti njenog čmara sam znao da je tu bila dosta prometna. Nisam je štedeo. Udarao sam kao maljem. Mišel je stenjala, cičala i vrtela se na mom kurcu kao čigra.
Sada je mene udario orgazam. Propeo sam se kao pastuv i počeo da sipam seme u njenoj guzi. Osetivši toplotu moje sperme Mišel krenu u još jedan orgazam. Drhtala je celim telom i upijala svaku kap mog semena.
Popadali smo na krevet znojavi i zadihani.

Nakon tri dana Mišel je napustila bazu. Zauvek. Ta tri dana smo se jebali svakodnevno. Cedila je svu spermu i snagu iz mog tela. Jednostavno je uživala u mom kurcu i sexu sa mnom.
Nakon sedam dana sam dobio e-mail od nje iz Amerike.
Posle toga je nikada nisam video niti čuo.

Autor: nszver

Istinite price jednog bisexualca - Anvar
Istinite price jednog bisexualca - Harold
LicniOglasi.org

Trazis damu za sex?
pogledaj njihove oglase

ostavi svoj oglas ili kontaktiraj dame koje su to vec ucinile
Powered by Autience