Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!

Konačno proleće. Toplo vreme. Zima je u celosti bila šugava. Šugavo vreme, šugav provod, čak mi je i doček Nove godine protekao šugavo, da o tome i ne želim da pričam.
Dočekao sam lepo vreme. Naglo je zatoplilo, i sav onaj lepi svet koji se je cele zime krio u kapute, kape i rukavice se je odjednom razgolitio. Konačno je bilo šta i videti na ulici.
Tih dana sam izgubio dosta vremena oko pripreme motora za sezonu. Valjalo ga je pregledati, proveriti i doterati da iz zimskog sna ponovo zaore drumovima.
Tog dana sam pre podne iz Temerina od mog majstora preuzeo motor. Majstor ga je sredio i zatego da mi ne pravi probleme tokom sezone. Vozio sam se ka gradu lagano i uživao u lepom vremenu i vožnji.
Ušao sam u grad. Dan je bio predivan i nije mi se išlo kući. Rešio sam još malo da se provozam. Otišao sam na Djavu (Petrovaradinska tvrdjava) i seo u bašti da popijem piće. Da u bašti. Naši ugostitelji su jedva dočekali lepo vreme da iznesu stolove i stolice napolje. Naravno i gosti su ih odmah popunili. Kad je lepo vreme sve je drugačije.
Za susednim stolom do mene, sedeo je jedan mladić. Svojih dvadeset i pet godina, vitke gradje. Imao je gustu crnu kosu i tamne naočari za sunce. Nije ih skidao, tako da nisam baš ni mogao da mu razaznam facu. Nosio je biciklističku opremu na sebi. Tesne, uz nogu pripijene biciklističke bermude koje su ocrtavale svaki mišić na njegovim moćnim nogama. Gore je isto tako nosio neki biciklistički dres, pripijen uz njegovo telo, ističući njegov ravan stomak. Na rukama je nosio biciklističke rukavice bez prstiju i lagano ispijao limunadu. Bio je to interesantan primerak mužjaka, koga bih rado odvukao u krevet, ali nije bilo ni mesto, a ni vreme i ja usmerih svu svoju pažnju na moje pivo.
Biciklista pored mene ustade i ode gurajući bicikli. Uz put je stavljao biciklistučku kacigu na glavu. Nakon par minuta i ja završih svoje piće i platih konobaru. Nisam smeo više da pijem jer treba da odvezem motor do kuće.
Krenuo sam motorom da se spuštam sa Djave krivudavim i uzanim putem koji je vodio kroz tunele. Vodio sam računa da neko ne naidje odozdo kolima, jer je preglednost bila loša. Kada sam izašao na mali pravac, ugledah biciklistu ispred sebe. To je bio onaj momak iz restorana. Sustigao sam ga. Taman kada sam pomislio da iako je nizbrdo, ide dosta brzo za jedan bicikli, desilo se zlo.
Iza zida, iz jedne krivine naglo izadje kombi. Kombi se nije kretao tako brzo koliko je iznenadio biciklistu. Ovaj pokuša da ukoči naglo i da skrene kako bi izbegao sudar sa kombijem, medjutim njemu prednji točak prokliza bočno i on pade. Razbio se je kao pička. Prišao sam i zaustavio motor. Biciklista je ležao na ledjima sklopljenih očiju. Istovremeno je vozač kombija izašao napolje i sa sobom poneo kutiju prve pomoći. Kleknuo sam pored bicikliste i pogledom proverio gde je povredjen. U svoj toj silnoj frci nisam uspeo da vidim kako je pao i gde se povredio. Iz rane na kolenima mu je curila krv i imao je gadnu ogrebotinu ispod brade.
– Daj da ga pomerimo u hladu – reče skoro panično vozač kombija.
– Ne… ne… – viknuh ja – nemoj ga pomerati niti mu skidati kacigu, nego zovi hitnu pomoć.
Dok je uspaničeni vozač kombija preko mobilnog pozivao hitnu pomoć, ja sam se uverio da biciklista diše i ima puls. Uzeo sam pumpu sa njegove bicikle i neku letvu pored puta i fiksirao mu vrat. Zatim sam od vozača kombija dobio flašu vode kojom sam poprskao povredjenog. Ovaj otvori oči, sav zbunjen i pod šokom.
– Ne pomerajte se. Pali ste sa bicikle i ne znam koliko ste povredjeni. Sada će hitna.
Biciklista je samo ćutao i ležao tako na putu.
Nakon petnaestak minuta začuo sam sirene hitne pomoći. Sa njima došla i kola policijske patrole. Momci iz hitne izleteše kao teroristi sa nosilima i pritrčaše povredjenom.
– Nisam ga pomerao, bio je u nesvesti, a ja sam ga umio, probudio i fiksirao mu vrat – rekoh kao neki vojnik momcima iz hitne.
– Odlično ste se snašli… – reče mi doktor – gde ste to naučili?
– Ja sam bajker – rekoh i pokazah na motor.
– Aha… Momci nosimo ga. – reče doktor i prebaciše biciklistu na nosila i upakovaše ga u kombi.
Tada mi pridje policajac.
– Jeste li videli šta se je ovde dogodilo.
– Jesam.
– Dajte mi vaša dokumenta i dodjite ovamo.
Zadržao sam se još nekih pola sata dok nisam dao izjavu policajcima i završio ostale formalnosti. Krenuo sam kući. U blizini moje zgrade, svratio sam u kafić iz kraja da otresem još koje pivo i dodjem k sebi od uzbudjenja.

Prošlo je nešto manje od dva meseca od kada se desila nezgoda sa biciklistom na Djavi, i ja sam skoro zaboravio na taj dogadjaj.
Bio je početak leta.
Taj dan sam se dogovorio sa nekim drugarima da se nadjemo na kupalištu Štrand na Dunavu i tamo provedemo sunčani dan. Sišao sam iz stana i primetio kako neki dečko na skuteru stoji pored mog motora. Na tu sam sliku navikao. Grad je bio pun klinaca i klinki koji su se palili na motore. Ne retko sam ih zaticao kako gledaju, dodiruju ili na neki drugi način se dive mom ili nekom drugom većem motoru. Najčešće su to bili zaludjenici na skuterima, koji su sanjali dan kada će sesti i voziti neki veći motor. Prilazio sam motoru misleći da je to jedan od takvih klinaca. Nisam mogao da ga razaznam jer je na glavi imao kacigu i naočari za sunce.
– Dobar dan. Je li ovo vaš motor? – upita me on videći kako se sa kacigom približavam motoru.
– Zdravo. Jeste. A što?
– Upravo vas tražim…
– Mene?
– Da vas – reče i skide kacigu i naočare – da li me se sećate?
Tada sam ga prepoznao. Bio je to biciklista koji je pre dva meseca imao udes na Djavi.
– Da… vi ste onaj momak…
– Da. Zovem se Zoran i došao sam da vas pronadjem i zahvalim vam se…
– Prvo nema na čemu, al’ me interesuje kako ste me pronašli.
– Pa preko policije. Tamo su mi dali vaše podatke, a da vam zahvalim ima puno razloga.
– Ne razumem, zašto… – čudio sam se ja iskreno.
– Doktori su mi rekli da mi niste onako stručno obezbedili vrat da bih verovatno ostao invalid, ali zahvaljujući vama, evo me na nogama, oporavljen, živ i zdrav… Jeste li vi neki doktor?
– Ne. Kuvar, verovao ili ne, ali bajker, pa jako dobro znam šta takvi padovi mogu da prouzrokuju…
– Hajdemo negde na piće da vas častim, mada sam vam dužan mnogo više…
– Pa, ja sam sada krenuo na Štrand da se nadjem sa nekim drugarima, ali ako hoćeš možeš sa mnom…
– Odlično, idemo…
Nakon petnaesetak minuta smo već bili na Štrandu i u hladovini suncobrana jeli girice i pili pivo. Zoran je bio OK momak, ali je počeo već pomalo da me živcira svojim zahvaljivanjem kako sam mu spasio život. Nervozu mi je unosilo i to, što nije bilo mojih drugara. Nazvao sam ih na mobilni i Velja mi reče da su ga hitno zvali sa posla i da je morao da ode, dok je Ljuba imao problema jer mu je ćerkica naglo digla temperaturu.
Bilo mi je sudjeno da ostanem sa Zoranom. Pomalo nervozan što je dan dobio novi obrt ja mu pomalo drsko rekoh:
– Slušaj Zorane… – on me pogleda svojim lepim okicama kao da sam Bog – Hajde molim te da uživamo u ovom lepom danu i zaboravimo na taj dogadjaj. Ja sam uradio nešto što bi verovatno većina njih da su bili na mom mestu i ja ne bih tom dogadjaju pridavao toliki značaj. Evo platio si turu pića i girica i odužio si mi se. Hjade da se sada opustimo i ne pominjemo više tu nesreću.
– Slažem se – reče on poslušno.
Od tog trenutka, razgovor sa njim je bio mnogo opušteniji i prijatniji. Zvezda danica je pekla punim gasom na nas odozgo i u jednom trenutku Zoran mi se obrati.
– Znaš šta..? Ja bih trebao da krenem… Čeka me baba da odem na ručak kod nje…
– Ok… Ja ću ostati još malo pa ću se negde skloniti od vrućine.
Tu se mi pozdravismo i Zoran ode. Nisam mogao a da ne ispratim pogledom njegovo tvrdo vrckavo dupence koje se gipko kretalo u ritmu njegovih koraka. Zoran nestade u gužvi.
Završio sam piće i krenuo ka motoru sa namerom da odem kući. Na putu do motora sam se predomislio i rešio da odem do Kamenjara. Hteo sam da vidim da li ću da pokupim nekoga. Malo sexa mi ne bi škodilo. Na Štrandu je zbog gužve to bilo neizvodljivo, pogotovo što nisi mogao videti nekoga da je sam.
Za desetak minuta sam već vozio lagano uskim putem kroz Kamenjar. Vozio sam polako i osvrtao se levo desno da vidim koga sve ima. Uglavnom su bili parovi razbacani pored puta koji su se sunčali. Neki su bili goli, nudisti, a neki u kupaćem. Tako vozeći lagano, došao sam skoro do kraja puta. Tu je bilo jedno mesto u hladu velikog drveta koje sam znao od pre. Planirao sam da tu parkiram motor i malo se osunčam. Kada postane vruće mogu se povući ispod drveta u hlad i čekati da li će se nešto upecati.
Došao sam do drveta i sranje. To mesto je već bilo zauzeto. Video sam parkiran skuter crvene boje, “isti kao Zoranov“ pomislih. Ipak sam rešio da pridjem i parkiram motor malo dalje u hladu jednog manjeg drveta, na nekih dvadesetak metara odatle. Sišao sam sa asfalta i parkirao motor u hladu. Vlasnika skutera nisam mogao nigde da vidim. Počeo sam da se skidam.
IZNENADJENJE…
Tada se iza nasipa, pravo iz Dunava popeo Zoran. Bio je skroz go i mokar jer je upravo izašao iz reke. Ogromna kurčina mu se klatila izmedju nogu.
– Pa zar ti nisi kog babe na ručku? – upitah ja, ne znajući šta da kažem. Pogotovo što nisam znao da li je nudista ili gej.
– Ma… babi pripala muka od vrućine, a ja se najeo girica – neuverljivo me slagao – A otkud ti ovde?
– Pa ja sam ti stari nudista – slagah ga ‘ladno, i dalje nesiguran u njegovo opredeljenje.
– Odlično – uzviknu on skoro radosno – onda možemo zajedno i ovde da se družimo.
Primakao sam motor sada u veći hlad pored njegovog skutera, izvadio piće iz kofera i mi sedosmo na neko malo ćebe koje je on već pre toga bio raširio.
Iako smo pričali o nekim bezveznim stvarima, meni je kurac sve vreme bio u nekom poludignutom stanju. Jedva sam ga obuzdavao da se skroz ne podigne. Razlog tome je bilo prelepo Zoranovo telo, kao i njegova ogromna, takodje poludignuta, mesnata kurčina koja mu je ovlaš ležala preko butine. Ispod tog predivnog kurca visila su moćna muda kao dve kruške.
Zoran pripali cigaretu i leže potrbuške na ćebe. Sada mi pogled pade na njegovu prelepu trtavu okruglu guzu u koju bi tako rado zabio svoj kurac. Pošto sam počeo već dobro da se palim i ja legoh pored njega potrbuške na ćebe, kako mi ne bi video da mi se diže kurac. Pušili smo tako cigarete i pričali o svemu i svačemu. Mene je već moj kurac dobrano žuljao ispod.
– Hajdemo u vodu… – reče odjednom Zoran.
– Ne mogu – rekoh, znajući da ako ustanem, Zoran će videti moj dignuti kurac. Još uvek nisam bio siguran u njegovo opredeljenje.
– Ma hajde… Voda je topla i prijatna…
– Neću… Idi ti, ja ću ostati još ovde da se sunčam…
– Hajde – reče on i iznenada me uhvati za ruku i povuče da ustanem. Pošto to nisam očekivao, moje se telo okrenulo na bok i moj kurac iskoči u svoj svojoj veličini. Nastade na trenutak neprijatna tišina. Očekivao sam njegovu reakciju.
– Oho… – reče on – Pa to je razlog, tebi se digao…
– Jebi ga… to je jače od mene…
– Vala ja sam se jedva uzdržavao…
– Od čega?
– Pa da mi se ne digne…
– A što?
– Pa ne znam… Da ne pomisliš…
Sada sam već slutio njegovo opredeljenje, jer sve vreme dok je to govorio nije skidao pogled sa mog dignutog kurca. Istovremeno je i njegov počeo da se izdajnički diže.
Rešio sam da skratim muke i sebi i njemu i otvoreno rekoh.
– Slušaj Zorane. Istina je da smo se ovde slučajno sreli, ali ovo je mesto, za koje i ti i ja jako dobro znamo ko dolazi.
– Da… – reče tiho.
– Sada je samo pitanje da li se jedan drugom svidjamo. Da bih ti olakšao, ti se meni jako svidjaš i rado bih te odvukao u krevet…
– I ti meni… samo nisam bio siguran…
– Dodji ovamo…
Zoran kleknu na ćebe pored mene u visini moje glave. Nisam čekao ni tren, nego zgrabih njegovu kurčinu i uvukoh je u usta. Imao je ogroman, debeo i ukusan kurac. Zoran uzdahnu od uzbudjenja. Nastavio sam da mu oblizujem glavić tako ležeći bočno na ćebetu. Zoran je i dalje klečao pored mene i spustio je ruku na moj kurac i počeo da ga nadrkava. Ja sam ga uhvatio jednom rukom otpozadi za guzove i stisnuo jako. Time sam nabio njegov kurac sebi duboko u grlo. Malo sam se precenio i krenuše mi suze na oči. Ipak mu je kurac bio ogroman. Ispljunio sam njegov kurac iz usta i nastavio da se igram jezikom po njegovom glaviću. Zoran se okrete, sagnu i uze moj kurac u usta. Sada smo u pozi 69 jedan drugom sisali kurčeve i lizali muda. Prijao mi je miris njegovog mošusa koji je dopirao u moje nozdrve iz njegovih muda. Toliko smo se zaneli u pušenju da smo zaboravili gde se nalazimo, kao i na opasnost da neko naidje i vidi nas u toj inkriminišućoj pozi.
Zoran se prvi doseti, otpusti moj kurac i reče:
– Hajde da se sklonimo ovamo, ovde nas neko može videti…
Ustali smo i prebacili ćebe na neku betonsku platformu, napravljenu tu ko zna zbog čega. Ta betonska ploča je bila obrasla u žbunju i drveću i dovoljno skrivala od radoznalih pogleda.
Zoran prostre ćebe na beton i sede. Kurac mu je stajao kao jarbol uspravno. Pogledao sam ga i zakrvavio. Nisam mogao više da izdržim. Jako sam želeo taj moćni kurac u sebi. Tad. U tom trenutku. Prišao sam mu i stojeći ga opkoračio. Zoran se sedeći primaknu misleći da želim da mi popuši, ali ja počeh da se spuštam na dole. Ubrzo je shvatio moju nameru. Uhvatio se je za kurac i pridržao ga kako bih mu lakše naseo. Osetio sam pulsiranje njegovog glavića na ulazu u moj čmar. Rukama sam se uvatio za njegova ramena i počeo polako da se nabijam. Osetio sam kratki trzaj i bol prodiranja njegovog glavića u moje crevo. Zastao sam na trenutak. Trebalo mi je malo vremena da mi se guza privikne na debljinu njegovog kurca, a uz to smo još i bili dosta suvi. Zavrteo sam guzicom u krug i počeo lagano da se nabijam. Osetio sam kako mi Zoranov kurac širi i cepa čmar. Ulazio je lagano u mene.
– Ahhh… – tiho sam kriknuo. Konačno sam osetio tvrdo u dupetu. Imao je divan kurac i jako mi je prijao.
Zoran sklopi oči i uhvati me za ramena. Sada smo tako držali jedan drugog za ramena, dahtali od zadovoljstva, a ja nabijen do pola na njegovom kurcu. Nastavio sam da mešam guzom i još više propadam. Osetio sam njegova muda na guzi. Konačno sam se nabio do kraja. Osećao sam svaki milimetar njegovog moćnog tvrdog mesa u mojoj guzi. Bio mu je tvrd kao granit. Čmar mi je bio razjapljen do pucanja. Ostao sam tako neko kratko vreme. Konačno mi se čmar malo opustio i ja krenuh u nabadanje. Poskakivao sam na Zoranovom kurcu, kao neka bludna drolja. U tom trenutku sam se osećao kao kurva. Kurva koja meša i prima kurac tako dobro, kako bi mušteriju navela što brže do svršavanja i time za što manje jebanja zaradila pare. Jedina razlika je bila u tome, što ja nisam hteo da to traje što manje vremena. Hteo sam da me Zoran svojim kurcem jebe ceo dan.
Sada me je Zoran uhvatio ispod za guzove i pomagao mi da se lakše odižem i ponovo nabadam na njegovo stablo. Njegov ogroman kurac u meni izvrši pritisak na moju prostatu i ja svrših. Svršio sam obilno po njegovim grudima i stomaku. Zoran zastade na trenutak.
– Nemoj da staješ…. ohhh… samo nastavi da me tucaš… ahh.
Nisam mu trebao dva puta reći. Zoran videvši da me moje svršavanje nije omelo, nastavi da me tuca. Sada žešće i snažnije. Sve sam više i brže poskakivao na njegovom kurcu. Tako sam se snažno nabijao, da je moj dignuti kurac poskakivao i čas me udarao u stomak, a čas glavićem lupao po Zoranovom stomaku.
Zoran stegnu zube, zari svoje nokte u moje guzove i poče da se prazni. Vrela tečnost ispuni moju guzu. Osetio sam njegovo toplo seme kako zalazi u svaku poru mog creva i ispunjava me. Taj osećaj me natera da još jednom svršim. Počeo sam da prskam ponovo kao lud.
Zoran koji je već svršio i napunio mi guzu spermom, naglo skoči i uze moj kurac u usta. Gutao je ostatak mog svrša halapljivo. Mumlao je od zadovovljstva i isisavao spermu iz mojih muda.
Klonuli smo.
Tako sam bio iscrpljen da i ne znam kako sam dovezao motor do kuće.

Sa Zoranom sam se povremeno tucao sve vreme dok nisam otišao za Afriku. Bilo nam je predivno.
A o Africi, u nekoj od narednih priča.

Autor: nszver

Istinite price jednog bisexualca - Branislav
Istinite price jednog bisexualca - Vida

Izaberi me