Sajt Za Upoznavanje
Hot SMS Chat
Tražiš damu za hot sms chat? Ove dame su raspoložene za chat!

Nata Vera Dora Mira Tica Dara Olga Bojana Ljubavnica Anka Plavusa Smokvica Ema Maki Leca Nina Sneki Jaca Ceca Kaca Vendi Maza Lili Keti Matorka Ina Sladja Lady Viki Sonja Lola Jeca Mina Djina Naja Ena Bilja Nena Blondi Tina Lela Tea Bubi Koka Taca Ana Daca Lana Cana Mila Cica Anci Breskvica Milfica Goca Iva Maja Mica Olja Maca
Prijavite se !
Unesite svoju email adresu ukoliko želite da primate obaveštenja sa sajta!
Email *

Marija

Iako je vreme već počinjalo da bude toplo, odlučila sam se za čizme. Bile su veoma lepe i lepo se slagala sa dužom suknjom koju sam odabrala. Navukla sam i kratku kožnu jaknicu preko bluze sa dosta izraženim dekolteom, pustila kosu i jako se našminkala. Pogledala sam se u ogledalo pre izlaska iz kuće, kritički zagledajući oči, rumenilo na obrazima, ujednačenost pudera, pućila sam usne i na kraju dodala još malo karmina.

Trajalo je to, možda i dva sata, muž me je posmatrao kako se spremam, ali nije ništa govorio. Na kraju kada sam ga pitala kako mu izgledam, on je delovao uzbuđeno, pomalo i zbunjeno. Odavno mu se žena nije ovako sređivala pred izlazak iz kuće, odavno nije bio navikao da je vidi doteranu. Uostalom, porođaji su došli brzo jedan za drugim, nisam radila već duže od dve godine a izlasci iz kuće sa klincima su podrazumevali u najboljem slučaju farmerke i baletanke. Naprosto, navikao se da me gleda gotovo isključivo u pantalonama i udobnoj, širokoj odeći, vezane kose, sa malo ili ni malo šminke i sada je tek shvatao da sam se uspešno vratila na svoju originalnu težinu, da još uvek mogu da nosim uske bluze i lepe dekoltee, da mi je struk možda samo malo širi nego pre prve trudnoće.

“Izgledaš… mnogo dobro”, prošaputao je kao da se stidi, da li zbog dece – ionako suviše male da išta razumeju – da li zbog mene same. Naš brak se sa dolaskom ćerke i sina, naravno, iz korena promenio i mi smo danas pre svega bili tata i mama a tek posle sve ostalo. Seks nam se, razume se, zbog mojih trudnoća i posle porođaja, bio veoma proredio, ali u poslednjih pola godine se proredila čak i priča o njemu.

Priznajem da mi je nedostajalo. Priznajem da sam, otkad je sin izašao iz prve, najteže faze maltretiranja roditelja celonoćnim uzbunama, ponovo počela da se osećam kao žena, ne više samo kao kontejner za mleko i služba za zamenu usranih pelena. Odlazila sam kod frizera redovnije, počela ponovo da puštam nokte i idem na manikir i pedikir, krenula da se jače šminkam kada bismo išli u porodične posete.

I nedostajalo mi je. Nedostajalo mi je da ga osetim.

Ali mužu kao da nije više bilo do toga. Ili barem ne sa mnom. Uhvatila sam ga nekoliko puta u poslednjih pola godine kako gleda porno filmove na laptopu i jednom kada sam mu, kroz šalu to i pomenula žestoko smo se posvađali i upotrebio je nekoliko jako ružnih reči da mi objasni zašto sam i kako ja tu nešto kriva.

No, sa mnom više kao da nije želeo. Nismo više vodili ljubav ni dva puta mesečno, kako je bio neki tempo pre par godina. Kad god bih mu prišla i pokušala da ga zagrlim, da mu prošapućem na uho nešto malo bezobraznije, on bi me ili odgurnuo – ako bi bio lošije raspoložen – ili bi se smejao i pitao me zar me je baš sad uhvatio neizdrž.

Jesmo imali seks dva puta za poslednjih pola godine, svaki put kada je on hteo, pre spavanja, u potpunom mraku, svaki put je trajalo jedva po dva ili tri minuta pre nego što bi se svalio sa mene teško dišući. Sada više nije postojala “svrha”, nismo više pokušavali da napravimo dete, štaviše, sada sam imala ugrađenu spiralu i moj muž izgleda više nije osećao ni potrebu da sa mnom priča tokom seksa.

Nikada on nije bio neki veliki zavodnik, priznajem, ali jesmo pričali kada smo vodili ljubav. Mene je uzbuđivalo da govorim tokom seksa, palio me da se ponašam malo prljavo, ali njemu je to smetalo pa sam kasnije uglavnom ćutala dok je on povremeno šaputao da sam mu lepa i da lepo mirišem.

Ali sada nije bilo ni toga. Za šest meseci samo je dva puta ušao u mene, grčevito se zabadao dok ne bi svršio i onda me uz poljubac ostavio da ležim na leđima a on bi otišao u kupatilo da piški, obišao klince i onda bez reči zaspao pored mene.

Nisam mu više bila privlačna. Toliko mi je bilo jasno.

Ali nisam više ni pokušavala da mu budem privlačna, bilo mi je jasno i da naši životi više neće biti isti kao pre, i da sada imam drugu ulogu u svemu. Tolike mesece me je gledao kako povraćam i kako se gojim, tolike mesece me je slušao kako dahćem i kako se žalim. Gledao me je kako mi grudi postaju teške i obešene, posle kako se smanjuju ali im se ne vraća čvrstina koju su imale. Gledao me je sa podočnjacima, sa podvaljkom, gledao me je sa prljavom kosom i ispucalom kožom na rukama, sa bradavicama bolnim i iritiranim, gledao je svoju ženu tako dugo kako se posvećuje deci, kako se transformiše u majku, hraniteljku i negovateljicu, da sam razumela što mu više nisam privlačna.

Ali danas, danas je drugačije reagovao. Privukao me je sebi, odmeravajući me iznenađenim pogledom od glave do pete. Videla sam da se posebno zadržava na mom dekolteu.

“Ženo”, rekao je, nakon što je progutao knedlu,”baš si se doterala…”

Stavila sam parfem ispod uha a onda malo štrcnula na dlan i provukla ruku kroz kosu. Nasmejala sam se njegovom pogledu koji je bio sve iznenađeniji. Odvikao se od svoje žene, pomislila sam i postidela se što u sebi osećam ushićenje zbog nadmoći koja me je obuzimala. Više od dve godine sam temeljito radila na tome da budem samo kvalitetna majka, efikasna starateljka. Sada, za samo dva sata sam ponovo postala nešto više. A on nije mogao da se privikne na to. Nije mogao da se tako brzo privikne na ideju da će mu ženu na ulici gledati drugi muškarci, da će blenuti u njene sise, da će se možda okretati za njom. Jedini razlog što nisam obukla kraću suknju i cipele na štiklu bilo je baš to što sam se plašila da će to za njega biti previše. Bilo je prebrzo, prevelika transformacija za kratko vreme.

Ali bilo mi je potrebno. Znao je koliko mi je bitan ovaj razgovor za posao, ne toliko zato što su nam trebale pare – muž je u svojoj firmi dobro zarađivao – koliko jer sam želela da se ponovo osetim kao nešto više, kao neko ko u ovom svetu figuriše i izvan svoje porodice. Ovo je bio prvi oglas gde su me zvali na razgovor i bilo mi je jako važno da sebe vidim kao nekog vrednog pažnje, da razgovaram o svojoj struci, o radnom iskustvu, da osetim da me drugi ljudi posmatraju kao profesionalca, ne samo kao majku, što sam bila poslednje dve godine.

I onda, on se nije bunio. Videla sam kako me zbunjeno posmatra, kako pokušava da se privikne na ideju da mu je žena odjednom doterana, poželjna, seksi, videla sam mu na licu smenu raspoloženja, i sumnju i strah kada je shvatio kako će me posmatrati muškarci koji su me već dugo vremena potpuno ignorisali, ali nije ništa rekao. Znao je koliko mi je bitan ovaj razgovor za posao.

* * *

Firma je tražila saradnika za finansije ali u oglasu nije bilo najjasnije objašnjeno šta im zapravo treba.

Zapravo, nije mi najjasnije bilo ni šta firma radi. Oglas je bio na engleskom i prepun visokoparnih poslovnih fraza ali iz njega sam jedino uspela da shvatim da se bave nekakvim konsaltingom. Nije važno, mislila sam, ionako je ovo bio moj prvi razgovor za posao posle toliko godina. Važno je da uđem unutra i zapahnem ih parfemom, da zabacim kosu glavom kada budem sela ispred njih, da prekrstim noge i ispravim leđa da bi mogli da vide kako mi grudi i dalje lepo stoje. Da nakrivim glavu dok budem slušala pitanja i, kao, malo odsutno rastvorim usne, pa ih onda brzo ovlažim jezikom pre nego što počnem da odgovaram. Sve će se završiti za pola sata i onda ću se kući vraćati pešice jer je dan tako lep i jer želim da se još malo osećam kao žena pre nego što ponovo budem samo mama.

* * *

Legla sam u krevet posle muža te večeri. On je već spavao a ja sam znala da neću moći da zaspim. Dugo sam se tuširala, baš da bih bila sigurna da nema šanse da me dočeka budan u krevetu. Ne večeras, večeras nisam želela ni da me pipne. A želeo je, videla sam to, otkad sam se vratila sa razgovora, videla sam kako me gleda i iako sam se presvukla i vezala kosu, videla sam da baca poglede prema meni. Nekoliko puta mi je rekao da sam mu baš lepa, a ja sam mu uz osmeh objašnjavala da je to samo zbog šminke.

Naravno, nije bilo samo zbog šminke. Znala sam da izgledam zajapureno, celog dana, jer celog dana nisam mogla da se smirim. Znala sam i da mu mirišem, da možda nije ni svestan kako mu mirišem, kao napaljena kučka, usred teranja.

I znala sam da će večeras želeti.

Ali ja nisam želela, ne večeras, večeras bi bilo još brže, znam, a toliko sam bila mokra da bi možda i meni bilo lepše nego prethodna dva puta, ali ne, nisam mogla. Jer bi onda to večeras bilo kao prevara. Da sam pustila muža večeras da me ima osećala bih se kao da sam ga prevarila.

Nisam se ni mazila pod tušem. Samo malo sam se mazila, samo malo. I to je delovalo kao da ga varam. Mrzela sam sebe što se tako osećam, mrzela sam sebe što sam tako kurvinjski napaljena i što je taj osećaj tako dobar i što je taj osećaj tako pogrešan. Nisam se mazila pod tušem (samo malo) jer bih i tako prevarila svog muža.

Ali sam legla pored njega potpuno svesna da neću moći da zaspim.

Spustila sam glavu na jastuk, sklopila oči, ali naravno da nije bilo ni pomena o snu. Umesto toga, pred očima su mi letele slike, neke stvarne, slike onoga što se danas dešavalo, neke imaginarne, onako kako ih je moja mašta oblikovala.

Firma je bila u stanu na trećem spratu, nameštaj u tamnoj koži, stakleni sto na sredini prostorije, duboka, skupa fotelja u kojoj sam sedela. Žena koja me je dočekala ponudila mi je piće, ali sam bila suviše nervozna da prihvatim išta osim kafe.

Ona me je činila nervoznom. Bila je to visoka žena, starija od mene, obučena u skup, veoma lep komplet, kratkog sakoa i veoma kratke suknje. Imala je odličnu figuru, duge noge koje su izgledale još duže zbog visokih potpetica koje je nosila, crnu, farbanu kosu, jak crveni karmin i crveni lak na skupo uređenim noktima.

Posmatrala me je pomalo sa visine. I kada mi je donela kafu i sela preko puta mene naš razgovor je tekao pomalo nelagodno. Postavljala mi je pitanja ali mi nije davala nikakvu reakciju na moje odgovore. Nije se ni jednog momenta osmehnula, niti je, osim što je rekla da se zove Nina, pokazala ikakav znak prisnosti.

Pokušala sam da to prihvatim kao znak profesionalnosti, ali istovremeno, žena kao da se trudila da me svojim pitanjima dovede u neugodan položaj. Nije mi gotovo ništa rekla o firmi, niti je objasnila išta o radnom mestu za koje su dali oglas. Umesto toga ispitivala me je o radnom iskustvu, davala mi zamišljene situacije da rešavam, stalno mi upadala u reč, prekidala me pre nego što završim. Slušajući me, zapisivala je nešto na papir koji je držala u krilu i utisak mi je bio da svaki put to radi blago odmahujući glavom u neodobravanju.

Bio je to na kraju dosta promašen razgovor, shvatala sam. Nini se nisam dopadala od prvog trenutka kada sam ušla u njenu kancelariju i ništa što sam mogla da kažem ili učinim kao da nije menjalo taj prvi utisak.

Ni ona se meni nije dopadala, naravno.

A onda su se vrata ponovo otvorila i Nina je skočila na noge. Po prvi put joj se na licu pojavio osmeh.

“Ah, stigao je direktor”, rekla je.

Muškarac je bio visok, širokih ramena, kratke tamne kose isprskane sedim tačkicama i u odelu koje mu je jako dobro stajalo. Imao je i skupe cipele ali i osmeh tako širok da sam onog momenta kada me je pogledao u utrobi osetila mali grč. Sasvim drugačiji grč od onog koji sam sve vreme osećala zbog Nine.

“Ovo je kandidatkinja od dvanaest sati”, rekla je Nina, pokazujući na mene papirima koje je držala u ruci.

“Aha, Marija”, rekao je i kročio ka meni sa ispruženom rukom, “Drago mi je, ja sam Robert, izvinite što ste me malo čekali.”

Naravno, i ja sam ustala da se rukujem i naravno, grč u stomaku se pojačao i sišao malo niže kada sam stavila šaku u njegovu, veliku i snažnu. Imao je lepe i negovane ruke a moja šaka je bila znojava od nervoze i malo sam se stidela.

On se onda spustio u fotelju, ja sam sela, sledeći njegov gest kojim me je pozvao da sedne, ali Nina je ostala da stoji.

I stojala je sve vreme dok smo nas dvoje pričali.

Robert je bio prijatan muškarac. Robert je bio… jako, jako privlačan muškarac. Stariji od mene, možda nešto stariji i od Nine imao je ležerne pokrete koji su samo nagoveštavali snagu njegovih udova. Imao je širok grudni koš, jake noge, imao je dubok glas i činio je da se osećam opuštenije, prijatnije, ali istovremeno i napetije.

Nismo pričali skoro ništa o firmi i radnom mestu, pričali smo o mom radnom iskustvu, o prethodnim poslovima, a onda o svemu drugom, o situaciji u zemlji, na tržištu rada. Ovaj razgovor bio je potpuno drugačiji od onog koji sam vodila sa Ninom i osećala sam se mnogo prijatnije. I kada me je pitao jesam li udata ne samo da sam odgovorila (a kasnije sam se setila kako sam se sa drugaricama zaricala da ću prijaviti svakog poslodavca koji me bude tako nešto pitao) već sam mu pričala i o svojoj deci i o svom životu i…

Mnogo sam pričala. Ali i on je. Bio je potpuno drugačiji nego njegova zaposlena, Nina, bio je prijatan, bio je.. snažan. Bio je u pravom smislu moćan muškarac koji nije morao da se svojom snagom ili svojim autoritetom razmeće.

I bio je muškarac. U pravom smislu. Gledao me je kao muškarac. Ne, nije blenuo u moje sise kao klinci u autobusu pre pola sata. Gledao je u mene. U čitavu mene. I osećala sam da me vidi bolje i dublje nego svi drugi muškarci koje sam celog tog dana srela.

Naravno da sam posle išla peške do kuće, onako vlažna i ustreptala ne bih smela da uđem u autobus, ne bih smela da budem blizu drugih muškaraca, da osećam kako me pritiskaju telima, da se trljaju o moju guzu ili da mi u prolazu dodirnu bradavice.

Čak i to bi bila prevara. Čak i to.

Robert je rekao da sam na njega ostavila sjajan utisak i da će mi se oni javiti ako uđem u uži izbor, rekao je da imaju u sledećih par dana još razgovora sa drugim kandidatima, ali da budem sigurna da ćemo se čuti.

Uzeo mi je ruku kada sam izlazila, a drugom rukom me je stisnuo za nadlakticu. Rekao je da mu je jako drago što smo se upoznali. A ja sam se ježila dok je to govorio i molila se u sebi da ne primeti koliko su mi se bradavice ukrutile.

Nina je primetila, znala sam to. Od žene nisam mogla da sakrijem koliko sam se uzbudila sedeći preko puta ovog muškarca, koliko sam ovlažila slušajući njegov glas i pokušavajući da ga posmatram uljudno i profesionalno a ne kao pogubljena, napaljena klinka, kako sam se osećala. Ona me je otpratila do vrata i hladno, bez osmeha mi poželela sreću. Ja sam se njoj nasmešila. Nina, pomislila sam, videla si kako me je gledao, Nina. Dok si ti stajala pored njega, manja od makovog zrna.

I naravno, nisam mogla da spavam. Pred očima mi je bio Robert, prvo onako kakav je bio tog dana, a onda i onako kakav bi bio da smo bili sami na razgovoru. Osećala sam jaku krivicu dok sam ležala pored muža, dok je on spavao a ja se prisećala kako sam zabacivala kosu pred Robertom, kako sam ga posmatrala iskosa. Osećala sam jaku krivicu dok sam, ležeći pored muža, zamišljala kako mi Robert naređuje da ustanem, kako mi naređuje prvo da se okrenem pred njim, kako mi naređuje da skinem sa sebe prvo jaknu… onda suknju… kako ostajem samo u čizmama… kako me namešta preko stola… kako mi dlanom dodiruje guzu, prvo nežno, onda jako, kao devojčicu koju treba kazniti.

Nisam smela da se diram pored muža. Nisam smela. I bila bi to prevara.

Ali nisam mogla ni da zaspim, dok sam zamišljala kako raskopčavam Robertove pantalone, dok sam zamišljala njegove ruke u svojoj kosi, kako me stežu… privlače njemu…

* * *

Nisu me zvali. Ni prvog dana, ni drugog dana. Ni trećeg dana.

Nina. Znala sam da je Nina bila ta koja je radila protiv mene, koja je Roberta ubedila da nisam kandidat za njih. Nina, naravno. Kučka koja me je gledala s prezirom čim sam ušla u njenu kancelariju i spustila se u njenu kožnu fotelju da čekam njenog direktora.

Nije bilo važno. Zamišljala sam Roberta i sutradan, i drugog dana, pod tušem, ali sam se osećala manje krivom onda. Muž me je ponovo gledao na uobičajen način.

Onda je došao vikend, pa je padala kiša, pa je prošao vikend, pa je i ponedeljak prolazio a ja sam razgledala još neke oglase za posao.

Onda mi je, predveče zvonio mobilni.

Nepoznat broj.

Muž je gledao televiziju u drugoj sobi a ja sam se tiho javila, računajući da je neko pogrešio.

* * *

Muž me je ponovo gledao onako isto, zbunjeno, iznenađeno, napaljeno. Ali ovog puta sve je bilo jače i napaljivije, i… opasnije. Ovog puta obukla sam kratku haljinu i lepe unihop čarape sa likrom i lepe cipele sa visokom štiklama i namestila kosu i našminkala se za veče.

Naravno da nije bio pogrešan broj prethodnog dana. Naravno da je bio Robert. Robert. Ne Nina.

“Marija”, rekao je raspoloženo, “izvinite što se nisam ranije javio”.

Robert je zvao, a ne Nina, a meni su toliko drhtale ruke da mi je telefon skoro ispao dok smo pričali.

Naravno da su odlučili da me zovu na drugi razgovor, ostavila sam izvanredan utisak na oboje. Naravno da je samo bila velika gužva i da nisu stigli da mi se jave ranije. Rekao je da Nina ima puno posla i da me zato on zove umesto nje, iako naravno nije praksa da direktor to radi.

Pitao me je da li je u redu da se sutra vidimo na ručku, objasniviši da i dalje ima mnogo posla i da je možda to rešenje najudobnije. Nadao se da ga neću odbiti jer jako želi da se iskupi što je prošli put kasnio i što je toliko trebalo da se javi. Bio je jako, jako šarmantan preko telefona, jako.

I kada je sutradan zvao da prvo odloži ručak za sat vremena, pa onda za još sat i da na kraju, uz duboka izvinjenja predloži da to ipak bude rana večera, oko sedam sati, naravno da sam samo pristajala i cijukala preko telefona i govorila mu da sve razumem i da ništa nije problem.

I videla sam kako me muž gleda i znala sam kako se oseća dok sam se doterivala za večeru. Ali morao je da zna koliko je ovo bitno. Prošla sam u drugi krug, govorila sam mu, ushićeno. A on je neubedljivo klimao glavom, posmatrajući me kako mažem usne, kako skidam lak sa noktiju, pa stavljam novi, bledoružičasti, kako ulazim u haljinu koju nisam nosila još od pre prve trudnoće, a ona kao da je u međuvremenu postala još kraća.

Samo što sam izašla iz stana, telefon je ponovo zvonio. Robert. Na trenutak sam se oneraspoložila pomislivši da zove kako bi ipak otkazao ceo dogovor, ali on je samo hteo da kaže da je upao u gužvu kolima i da je najbolje da ga sačekam kod kuće pa će me pokupiti odatle kako bismo zajedno stigli u restoran, da ga ne čekam tamo. Zahvalila sam mu se, potvrdila, ali se nisam vratila u stan. Rekla sam mu da me zovne kada bude ispred pošte jer je tako najlakše i onda lagano, uživajući u osećaju hodanja na štiklama, išla ulicom u predvečerje, pokazujući se gradu.

Ni grad nije bio navikao da me ovako vidi. Ni komšije, ni slučajno prolaznici. A ja sam se osećala moćno, moćnije nego ijednom u poslednjih godinu ili dve. Nisam mislila na muža, mislim da nisam mislila uopšte. Samo sam uživala u osećaju moći.

Znala sam da će veče biti lepo. Znala sam da ću flertovati sa Robertom i da ću biti mokra još u kolima i da ćemo celo veče gledati jedno drugo sa razumevanjem i da ćemo pričati u dvosmislicama i da ću biti još mokrija ali da ću se kući na kraju vraćati taksijem iako će on nuditi da me odveze. Noćas ponovo neće biti spavanja, znala sam.

* * *

Kako sam glupa bila.

Glupa žena. Glupa kurva. Glupa kurvetina.

Glupa, glupa glupača.

Robert je vozio BMW, naravno.

Unutra je muzika bila glasna, jakih basova, a njegov parfem je bio oštar i mešao se sa malim, najmanjim prisenkom mirisa njegovog znoja. I to me je jako palilo.

Naravno da je vozio BMW i naravno da je to radio kao da se rodio sa volanom u rukama.

Naravno da je rekao kako je u međuvremenu razmišljao o restoranu gde je imao rezervaciju i da je shvatio da ima bolji restoran, ali malo dalje, u Košutnjaku i pitao me je li u redu da umesto na prvo dogovoreno mesto odemo tamo.

Naravno, naravno, naravno. U retrospektivi sve bude jasno. U retrovizoru se sve vidi bolje.

A ja sam se gledala u retrovizoru i pitala se jesu li mi usne dobro namazane, da li sam stavila dovoljno senke na kapke, proveravala da li mi je tesna crna ogrlica oko vrata i dalje stoji tako da kopča leži tačno iznad dušnika.

Naravno.

Naravno da je zaustavio BMW pre nego što smo stigli do restorana. Naravno. U šumi. U Košutnjaku. Dok je padalo veče. Naravno.

* * *

U restoranu nas je čekala Nina. Nisam to očekivala. Ali mnogo toga ja večeras nisam očekivala, tako glupa, tako naivna.

Čekala nas je tamo, verovatno je njoj poslao poruku iz kola nakon što je… pre nego što je ponovo pokrenuo motor.

Nina je sedela za stolom sa nama i večerali smo sve troje i pričali smo o poslu, sve troje. Pričali smo o poslu.

Jedva da sam nešto pojela, nisam mogla da gutam, nisam mogla da žvaćem. Mogla sam samo da pijem vino pa sam to i radila. A oni su pričali o poslu, sa mnom. Kao da sam ja već radila za njih. Pričali o klijentima i portfolijima i tranšama.

Pitali su me za mišljenje, više Robert, manje Nina, ali i ona mi se obraćala sada, i ona je želela da zna moj stav.

Saznala sam i zašto, kada je otišla u toalet. Robert mi je rekao da obratim pažnju na to kako sedi, kada se vrati. Robert mi je rekao da je leđa sigurno još jako bole od kazne koju je tog prepodneva dobila. U kancelariji. U stanu u kome sam bila prošle nedelje, na stolu na kome sam sebe zamišljala te noći, rekao mi je da ju je namestio preko stola i kaišem išibao po leđima, jako, nemilosrdno. Jer se usprotivila kada joj je rekao da me je prethodne večeri nazvao i dogovorio sa mnom ručak. Jer mu je rekla da joj se ne dopadam i da bi trebalo da razmisli zašto me u stvari zove.

Išibao ju je. Svoju asistentkinju, Ninu, išibao ju je u kancelariji tog prepodneva a ona je večerala sa nama, ona je sedela sa nama u kožnoj suknji i lepoj crvenoj košulji ispod tankog, crnog končanog džempera, ponovo na jako visokim štiklama, ona je sedela sa nama za stolom i razgovarala sa mnom, ne sa simpatijama, ali ljubaznije nego pre, pitala me za mišljenje, pravila napor da deluje kao da me sluša.

A ja sam jedva mogla da se nateram da govorim. Jedva da sam išta jela. Samo sam pila.

Naravno da sam mu rekla da ću izaći iz kola ako ih smesta ne pokrene.

Naravno da jesam. Htela sam flert. Samo to. I htela sam posao. Flert. I posao, ako žele da mi ga daju. Flert.

Naravno da sam mu rekla da ću izaći iz kola. A on se nagnuo preko mene i otvorio moja vrata. “Marš napolje”, rekao je i pogledao me veoma ozbiljno.

Naravno da sam izašla, ja imam ponos, imam ga možda i više nego što je dobro za mene. Naravno da sam izašla iako ništa nisam videla od suza u očima.

A okolo nije bilo ničega. Ni ljudi, ni zgrada, ni bandera sa osvetljenjem. Samo drveća. Bilo je samo drveća.

On je zalupio vrata i pokrenuo auto a ja sam shvatila da ni mobilnim telefonom neću moći da pozovem taksi jer nemam najblažu predstavu kako da objasnim gde se nalazim.

Krenula sam niz drum, nadajući se da će neko naići, da ću neko vozilo moći da zaustavim, ali za deset minuta koliko sam na visokim štiklama koračala niz brdo, prošla su samo dva vozila, jedan kamionet i jedan kombi, oba me ignorišući.

Zaplakala sam, samo malo. Samo malo. Treće vozilo dolazilo je nizbrdo ka meni i okrenula sam se da ga pogledam ali farovi su me jako zabljesnuli, vozač je verovatno želeo da dobro osmotri ko se to šeta Košutnjakom po mraku. Usporio je i stao. Pritrčala sam ka njegovom prozoru.

“Dobro, Marija, jesi li sad spremna da prođeš prvi pravi test za posao?” upitao me je uz osmeh kada je spustio staklo.

BMW, naravno. Naravno da je to bio on. Naravno da se vratio, znajući da ću sada reagovati drugačije.

Naravno da sam ušla u kola. Pomisao da bih muža morala da zovem i molim da taksijem dođe po mene na mesto koje nisam znala ni da opišem je bila za nijansu više zastrašujuća od pomisli da ću Robertu morati da objasnim da me je pogrešno procenio.

Naravno da sam ušla u kola, glupača.

A on je samo ugasio motor i upalio svetlo u kabini.

Sedeo je sa raskopčanim pantalonama za volanom a kurac, veliki, jako veliki kurac je stajao ukrućen i vlažan.

“Ne”, rekla sam i ponovo pošla da izađem iz auta.

Ali on me je uhvatio za ruku. Ne grubo, nije bio grub. Samo mi je sa dva prsta uhvatio zglob i povukao mi ruku prema sebi. Samo ruku. Spustio ju je u svoje krilo, na svoj ud.

“Da”, rekao je, tako miran, tako siguran u sebe.

“Ne”, rekla sam ponovo, ali mnogo, mnogo manje uverljivo.

“Da”, rekao je on opet, ali sada se već smejao.

Jer nisam sklonila ruku. Jer sam je ostavila na njegovom kurcu i kada je on pomerio svoju. Jer sam sva drhtala osećajući taj nabrekli, ogromni komad mesa kako pulsira dok ga obuhvatam prstima.

“Hajde, Marija, dosta glume”, rekao je onda i više se nije smejao. Osetila sam kako me hvata za kosu i onda me je povukao dole.

* * *

Kako da opišem ono što sam osećala u restoranu, dok me je Nina, išibana, Nina, kažnjena zbog mene pitala o knjigovodstvenim procedurama i govorila im o njihovim dosadašnjim iskustvima sa klijentima? Kako da opišem kolko sam bila istovremeno vlažna, napaljena, i postiđena, ponižena?

Kako da opišem osećaj koji sam imala kada me je Robert u kolima povukao na dole, kada sam sama otvorila usta, sama se nabila na njegov veliki kurac? Kako da opišem koliko sam se stidela što mi se u utrobi sve grčilo, od slasti, od straha, od uzbuđenja, od poniženja, dok me je jako vukao za kosu, terajući me da ga uzmem duboko, da progutam tu kurčinu kao neka besramna kurvetina koju je pokupio na drumu?

Bio mu je tako tvrd, tako veliki, mnogo deblji nego mom mužu, duži nego mom mužu i gurao ga je mnogo dublje nego što sam mom mužu ikada dopustila. Nije me ni puštao da se odmaknem, naravno, čvrsto me je držao za kosu i dahtao dubokim glasom, govoreći mi da sam droljica koja ga je palila još na prvom razgovoru, da je još tada trebalo da mi uradi ovo.

A ja sam plakala ne prestajući da mu gladno, pohlepno gutam kurčinu. U meni su se sudarali stid, bes na samu sebe, tuga što sam dopustila da se ovo desi sa jedne strane, i želja, neopisiva, zaslepljujuća želja koja je brisala svaki otpor sa druge strane. U tom trenutku sam znala da je u pravu kada me naziva kurvom, kada mi govori da sam drolja jer sam se tako i osećala, tako sam se obukla, tako sam se ponašala…

I želela sam, želela sam ovo, jesam, zamišljala sam ovo. I noćas. I prethodne noći. Želela sam da budem Robertova kurva. Jesam.

Sisala sam mu taj moćni kurac, jesam, i lizala sam mu velika, teška, obrijana jaja, drkajući ga jako, samo da ga opet uzmem u usta. I raskopčala sam mu košulju da ga ne umažem pljuvačkom, i videla da ima tetovažu koja se od stomaka spuštala prema korenu kurca.

A on me je povukao za kosu, povukao me na gore, da bih ga pogledala u oči dok me je potpuno probijao pogledom, dok se smejao, pobednički. A ja sam bila kao hipnotisana i gledala ga, bespomoćno. I željno. I prepušteno. I napaljeno, jako napaljeno.

“Dakle, kurvice”, pitao je, “ipak si ovo želela, zar ne?”

“Jesam”, rekla sam postiđeno. Nikog nije bilo ovde da me čuje, nikog da me vidi. Sem njega.

“Jesam, ‘gospodine'”, rekao je Robert i cimnuo me jako unatrag. “Moraćeš da brzo naučiš kako se obraćaš nadređenom, droljice! Jasno?”

“Jasno”, promucala sam. A on mi je lupio šamar. Pogledala sam ga iznenađeno a on mi je lupio još jedan.

“Pitao sam da li je jasno!”, rekao je preteći.

“Ja… ja…”, zamucala sam, a on mi je ponovo lupio šamar. Krenule su mi suze, jako, a među nogama… bože… koliko sam jako ovlažila… Glupača.

“Jasno, Gospodine!”, povikala sam glasno a te reči u meni su proizvele još jače grčeve slasti.

On me je samo ponovo povukao na dole, jako, nestrpljivo i ugurao mi strahovito ukrućeni kurac u usta.

* * *

Završili smo večeru iako sam ja na kraju vrlo malo jela. Oni su jeli škampe i dagnje, ja sam moj rižoto jedva do pola pojela, popivši skoro litar vina. Nije pomoglo. Vino nije moglo da spere ukus. Nije moglo da spere ukus njegove sperme iz mojih usta i grla. Nije moglo da spere ni stid, pomisao da sam jako stezala butine kada me je uhvatio za kosu u kolima, sa obe ruke, kada mi je nabio kurac duboko u grlo i jako režeći izbacio svoje seme u mene, terajući me da sve progutam.

Nije pomoglo. Stidela sam se sebe. Stidela sam se što vidim kako me gledaju kelneri, moju razmazanu šminku, raščupanu frizuru, stidela sam se što znaju šta sam radila pre nego što sam došla u restoran sa Robertom. Restoran koji je na krau bio na Ušću, ne u Košutnjaku. Restoran u koji je javio Nini da dođe, Nini koju je tog dana bičevao jer ga je napala što želi mene u njihovoj firmi. Nini koja je u meni sada mora biti videla još oštriju suparnicu jer je svima u restoranu a svakako i njoj bilo jasno da sam pušila ovom čoveku neposredno pre nego što smo došli na večeru. Da me je naterao da mu progutam kurac i svršio mi u grlo i čvrsto me držao sve dok nisam pljujući i grcajući na kraju sve progutala.

Nina je morala da večera sa nama, da razgovara sa mnom pristojno, o poslu, da me tretira sa poštovanjem.

A ja sam se stidela jer mi je pored sve sramote koju sam osećala, prijao taj osećaj moći koju mi je Robert dao. Šibao ju je, zbog mene. I naterao je da se ponaša prema meni kao da smo ravnopravne. Kurve, to smo obe bile, znala sam to. Ali ja sam bila bolja kurva od Nine.

Morala je da sa nama uđe i u auto. Robert je popio samo jednu čašu vina i seo za volan komandujući nama dvema da sednemo pozadi. Nismo se usuđivale da se usprotivimo, naravno iako mislim da ni jedna od nas nije želela da bude tu ako je ona druga tu. Ali Robert nas ništa nije pitao. Smestio je svoje drolje na zadnje sedište, upalio motor i odvezao nas u centar. Bilo je već deset sati a ja nisam smela mužu da javim ni gde sam bila ni kuda idem.

* * *

Na moje iznenađenje, odvezao nas je u kancelariju. Nije nas ništa pitao, ništa nam nije objasnio, samo nas je dovezao do zgrade i naredio da uđemo unutra. Nina je pošla bez protesta, ja sam zamuckujući pokušala sa njim da se raspravljam, da mu kažem da će se muž brinuti, da me čudi da već nije zvao. On me je pogledao, tvrdo, a zatim me zgrabio i okrenuo licem prema kolima. Kriknula sam kada mi je podigao haljinu i rukom ščepao materijal unihopa. Povukao je jako, naglo i ja sam ponovo vrisnula kada sam čula zvuk cepanja čarapa. Pokidao ih je, divljački, između mojih nogu a onda pored mojih potpuno natopljenih gaćica ugurao dva prsta u mene, tako naglo, tako iznenadno da sam poskočila.

A ušli su lako. Previše lako.

Pokazao mi ih je onda, sjajne od mojih sokova.

“Hoćeš da ideš kući?”, upitao je razdraženo, “da ideš kod muža? On da te jebe sad kad sam te ja ovako pripremio? Kurvice, mnogo ćeš ti imati da učiš ako hoćeš da radiš u ovoj firmi”.

Odvukao me je u kancelariju, zajedno sa Ninom, zaključao vrata, njoj dobacio da mu donese viski.

“Skini haljinu”, rekao mi je onda, spuštajući se na kožni trosed.

“Nemoj”, rekla sam tiho a on je odmah skočio na noge.

“Šta si rekla?” uzviknuo je.

“Nemoj… nemoj molim te”, rekla sam kroz suze, “nemoj pred njom…”

Dobila sam još jednu šamarčinu baš kad je Nina spustila čašu sa ledom na stakleni sto.

“Sve ste vi kurve iste”, rekao je iznervirano, “mislite da možete da tražite privilegije pre nego što pokažete da ste uopšte zaslužile ikakvo pravo. Ali naučiću te ja, Marija, naučiću te… I Nina je bila kao ti u početku, pa je pitaj kako je prolazila dok nije naučla da bude poslušna…”

Podigao je ruku da mi lupi novi šamar ali ja sam tada već počela sama da skidam haljinu. Nina mu je sipala viski u čašu i disciplinovano stala pored troseda.

Smela sam na sebi da zadržim samo iscepani unihop i cipele sa štiklama. Dok sam postiđeno stajala ispred njega prekrivajući rukama grudi, on je naredio Nini da uzme kancelarijske makaze. Njima je isekla gaćice sa mene, dok sam se ja tresla od straha i stida. Sada sam bila samo u čarapama sa razderotinom između nogu kroz koju se širio miris moje mokre, strašno mokre piče. Plakala sam i tresla se od stida, od napaljenosti, gledajući kako se Nina na njegovu komandu spušta na kolena. Gledala me je u oči dok je poslušno puzala ka njemu na sve četiri, raskopčavala mu pantalone i vadila masivni kurac napolje.

Spustila je nakarminisane usne na tu debelu, moćnu batinu, usisala ga u usta nežno, sa puno ljubavi, počela da mu ga puši jako, duboko, ispuštajući grlene uzdahe, dok me je on sve vreme, zavaljen na trosedu, gledao u oči. Smešak na njegovom licu bio je i dalje onaj od pre nekoliko dana kojim me je naterao da vlažim čim sam ga videla, samo sada opasniji, okrutniji. A ja sam vlažila još više. I plakala jer je njoj dopustio da ga dodiruje.

Kada je popio viski, povukao je Ninu za kosu, grubo i naterao je da ostane klečeći pored troseda. Pokazao mi je rukom da priđem.

Nabila sam se na njegov kurac, kao najprljavija kurva, opkoračivši ga, leđa okrenutih njemu. Htela sam baš tako, baš tako, da drolja gleda kako mi ulazi njegov veliki kurac, da mi pička bude na samo nekoliko santimetara od Nininog lica, da može da namiriše koliko sam mokra dok me Robert rastura.

Jako sam se nabijala, iako su me noge bolele, iako mi se u glavi vrtelo od vina, od stida, od straha, od napaljenosti možda najviše, nabijala sam se a Robert me je dočekivao moćnim, žestokim ubodima. Uhvatio me je za kukove i navlačio me na dole, na sebe, a ja sam skakala po njegovoj kurčini, dok su mi sise letele, mlatila glavom, i stenjala, jako, kao prljava kurvetina. I govorila. Govorila sam sve ono što sam uvek želela da govorim dok sam vodila ljubav sa mužem, i sve ono što pred njim nikada ne bih izgovorila. Govorila sam Robertu kako mu je kurac veliki i moćan, kako volim pto sam njegova kurva, kako uživam dok me rastura. Toliko sam bila glasna da sam jedva čula kako moj telefon zvoni, ali pre nego što sam shvatila da je to verovatno moj suprug, Nina se već bila javila na njega. Čula sam je kako govori da je Marija zauzeta ali da će se javiti kasnije, a onda je prekinula vezu i isključila telefon. Znala sam da je morao da čuje ženu koja je u pozadini vrištala dok ju je cepao veliki, debeli kurac. Samo sam se pitala hoće li poverovati da to nisam bila ja. Ali nisam mogla da stanem.

Robert me je zatim zaustavio, pa smo promenili pozu. Namestio me je na trosed, glavom dole, a kukove mi podigao visoko, baš kao nekoj kurvici u porno filmu, kleknuo iza mene, prvo gurnuo Nini kurac u usta da ga pokvasi a onda se opet sjurio u moju pičku.

Tako je dobro bilo, tako me je jako, moćno jebao, tako sam stenjala dok je vadio kurac do samog glavića iz mene pa se opet zakucavao unutra do kraja. Bio je mnogo veći, mnogo deblji od mog muža, ali ja sam bila toliko mokra, toliko otvorena da mi je čak i bol prijao, palio me, vodio me ka orgazmu za koji sam znala da će me pokidati, da će me obeznaniti, pretvoriti potpuno, bez ostatka u Robertovu kurvu.

I htela sam to, u tom trenutku ništa drugo nisam želela.

Ali nije mi dao. Izašao je iz mene. Čula sam ga kako Nini, koja je klečala na podu pored nas, sa rukama poslušno ukrštenim na leđima, tiha, možda čak i malo ponosna, čula sam ga kako joj kaže “pljuni”. Onda sam je čula kako pljuje. Onda je ponovo pljunula a ja sam osetila toplu tečnost na svojoj guzi.

Ugurao ga je u mene tako nemilosrdno, tako divlje, da sam tog trenutka, baš tog trenutka shvatila šta znači biti Robertova drolja. Vrištala sam dok mi je moćni, snažni muškarac velikim udom oduzimao analnu nevinost a njegova druga drolja me je držala za ruku. U tom stisku je bilo saosećanja, sada to znam, ali u tim trenucima sam samo vrištala od jakog bola, od užasnog poniženja.

Jebao me je samo kratko u guzu, Robert. Bila sam toliko tesna da nije mogao da izdrži ni koliko moj muž kada smo poslednji put vodili ljubav. Kada ga je istrgao iz mene osetila sam olakšanje i stid što olakšanje prati osećaj praznine, želje da mi ga ponovo stavi, da mi ga opet ugura u guzu jer znala sam da bih svršila da mi je još samo malo vremena dao.

Ali nije. Okrenula sam se i videla ga kako svršava Nini u usta, kako je čvrsto drži za kosu i gura joj kurac koji je izvukao iz moje guze duboko u usta. Režao je kao divlja zver i praznio se u nju a ona je klečala, potpuno obučena, sa rukama na njegovim kukovima i pokušavala da održi ravnotežu.

“Ne gutaj!”, prodahtao je.

Onda je izvadio kurac napolje i naredio joj da spermu izbaci po meni.

I dalje sam bila na sve četiri, glave spuštene na kožni materijal, kada sam osetila kako mi Nina ispušta izmešane spermu i pljuvačku preko raširene guze i otvorene, mokre pičkice. Nisam mogla da izdržim, pružila sam ruku između butina i stavila prste na klitoris.

* * *

Nakon mog orgazma stida i poniženja, Robert je otišao da se istušira. Stan je imao potpuno funkcionalno kupatilo, naravno. NIna mi je sipala viski i ja sam ga, iscepana, mokra od znoja, sperme i pljuvačke popila, ležeći na kožnom trosedu. Rekla mi je da je sve snimljeno.

Nisam shvatala šta hoće da kaže dok mi nije glavom pokazala kamere u uglovima sobe.

“On ih uvek snima. On uvek sve snima”, prošaputala je i onda, na moje zaprepašćenje, malo zaplakala.

“Snimao je i kada sam ja razgovarala sa tobom prošle nedelje”, šaputala je brzo, nervozno.”Nisam mogla da ti kažem, nisam smela ni kasnije da ti ništa javim. Nadala sam se da će te zaboraviti, da će odabrati neku bez muža, bez dece… jutros, kada mi je rekao koga je odabrao, pokušala sam da ga ubedim, posvađala sam se sa njim, usprotivila sam mu se i kaznio me je…”

Brzo je pogledala prema vratima kupatila jer se zvuk vode nije više čuo.

“Sada je kasno”, rekla je. “Sada je kasno, snimio te je, sve je snimljeno…”

Posegla sam za flašom, sama. Nisam shvatala šta govori. Nisam ništa shvatala. Još sam bila zadihana od jebanja, od svršavanja, još sam bila postiđena i uzbuđena i zbunjena. Ništa nisam shvatala. Nisam još ništa shvatala.

Vrata kupatila su se otvorila.

Autor: Fenris

Izaberi me

Postavi Komentar

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

LicniOglasi.org

Trazis damu za sex?
pogledaj njihove oglase

ostavi svoj oglas ili kontaktiraj dame koje su to vec ucinile