Dugo sam razmišljala i na kraju ipak odlučila da ovu priču podelim sa vama. Potičem iz patrijahalne porodice i ono što sledi sigurno ne bi služilo za ponos bilo kome od mojih predaka. Međutim, život ume da napiše priče maštovitije od bilo koje ljudske kreacije.

Zovem se Ksenija i radim kao profesor u jednoj srednjoj školi. Imam 42 godine i izgledam prilično dobro. Znam da je nekoliko mojih učenika zaljubljeno u mene. Ne obraćam previše na to pažnju, ali svakako prija mojoj sujeti.

U braku sam još od zadnje godine studija. Suprug mi lekar i zadnje dve godine je odsutan jer se dobrovoljno prijavio da pomaže u lečenju dečice u Africi. Bez obzira na tu udaljenost, često se čujemo i sigurno je da jedno drugom u životu puno značimo.

Veoma brzo, nakon stupanja u brak i završetka studija rodio nam se sin – Marko. Izrastao je u veselog, pametnog i zgodnog mladića. Bila sam ponosna na njega; škola mu je išla fantastično, imao je bezbroj pohvala, nagrada i diploma sa raznoraznih takmičenja. Bio je vedrog duha, pun pozitivne energije i beskrajno zabavan. Svi su ga voleli.

I onda, kao grom iz vedrog neba, jednog dana sam primetila da se s njim nešto čudno dešava. Bilo je to nekako odmah iza proslave njegovog 18. rođendana. Njegov osmeh je postajao sve neuverljiviji, oči su postale tužne i bez onog prepoznatljivog sjaja. Iz početka sam ubeđivala sebe da mi se to samo čini, ali su me dani koji su sledili, razuverili. Bilo je sigurno da ga nešto muči, i to sve više i više. Slabo je jeo, povlačio se u sebe, a više skoro nismo ni razgovarali.

Prvo sam pomislila da je možda bolestan i u par navrata sam ga upitala ima li nekih problema. Neuverljivo mi je objašnjavao da je sve u redu.I tako, dani su prolazili a on je sve više tonuo. Nisam više mogla to da trpim i odlučila sam da po svaku cenu saznam o čemu se radi. Kada se vratio iz škole i preskočivši večeru otišao u svoju sobu, pošla sam za njim i zatekla ga u krevetu sa glavom među rukama. Trgao se i upitnički me pogledao.

„Marko, moramo razgovarati!“
„Mama, već sam ti rekao da je sve u redu. Malo sam umoram ali će to proći brzo“
„Ne! Dosta mi je tih priča. Odlučila sam da ću ovo isterati na čistac i neću se maći odavde dok mi ne kažeš šta je problem. Vidim da nešto nije u redu, a i nisam navikla da nešto kriješ od mene. Znaš i sam koliko smo bili ponosni na to što smo jedno drugom sve mogli reći“

Gledao me je uplašeno, otvarao usta, počeo da muca, ali odgovora nije bilo.
„Sine, sasvim sam ozbiljna. Čekam!“
Uzdahnuo je, nervozno trljajući vlažne dlanove. Pogledao me je, spustio pogled, i jedva izustio:
„Mama, ti znaš da sam se ja zabavljao sa Majom!“
„Naravno – skoro godinu dana, i?“
„Pa, raskinuli smo pre dva meseca“
„I to znam! I sada si sa Nikoletom!“
„Da bar jesam, ali i sam njom je propala stvar.“

Ne mogu vam opisati sa koliko je tuge i bola to pričao. U meni se sve lomilo, ali mu nisam po običaju prišla i pružila mu utehu. Htela sam da saznam sve. Podstakla sam ga da nastavi. Pročistio je grlo i rekao:
„Sa Majom mi je bilo divno. I sa Nikoletom takođe. Problem je, mama, što sam jedva dočekao da Maja konačno pristane da vodimo ljubav. Kada je konačno pristala, činilo mi se da mojoj sreći nema kraja. Njeni su otišli na selo i ona mi je rekla da je spremna i željna i da ćemo se naći kod nje. I da ti ne dužim, sve je počelo sjajno, zaljubljeno smo se gledali i puni čežnje poleteli jedno drugom u zagrljaj. Kao opijeni smo se počeli ljubiti i divlje svlačiti odeću sa sebe. To je trebalo i meni i njoj da bude prvi put.

Telo mi je uhvatila groznica, sav sam bio u transu. Moje ruke su istraživale njeno nago telo. Bio sam ushićen. Onda je i ona krenula rukama da miluje moje telo. Lagano, preko vrata, leđa sve do zadnjice. I onda dok je u meni vatra plamtila, spustila je ruku na moj ud i ja sam se stresao. Slatko se nasmejala i zategla kožicu par puta. Uzbuđenje je bilo ogromno i ja sam istog trena svršio, obilno je isprkavši. Zakikotala se i zadovoljno primetila kako se ja baš mnogo palim na nju. I ja sam se osmehnuo i nežno je poljubio.“

„Dobro Marko, reci mi šta se to dalje desilo što te je dovelo u ovo stanje!?“
„Evo. Nastavili smo se maziti i uskoro sam opet bio spreman. Ona me je zamućenih očiju pogledala i povukla na sebe. Zamolila me je da budem nežan. Poljubio sam je u oko i rukom se namestio da prodrem u nju. Polagano, beskrajno nežno sam ulazio u nju. Blagi grč je bio na njenom licu ali se videlo da želi sve to. Kada sam konačno ušao do kraja, ona mi je pete spustila na zadnjicu i obuhvatila me nogama i pozvala da nastavim. Povukao sam se nazad i ponovo, ovaj put mnogo brže ušao u nju dva puta, i onda se desilo!“

Zaćutao je i suze mu grunuše na oči. Nisam htela da ga pritiskam i strpljivo sam čekala da se smiri. Potrajalo je to par minuta.
„Hajde zlato, reci. Pričaj mi šta je bilo dalje. Šta se desilo?“
„Mama, opet sam svršio. Zamisli, opet. I to za par sekundi. Bio sam očajan. Ona je vidno bilo razočarana, ali me je tešila i rekla da je to normalno za prvi put. Dešava se, puno smo čekali. Nadao sam se da je to tako, ali nije bilo. Svaki put, ali baš svaki put ja sam kiksnuo. Bilo je dovoljno da par puta mrdnem kukovima i bio sam gotov. Čak je bilo dovoljno i da mi ga rukom samo par puta nadrka i ja bih bio gotov.

Nula sam od muškarca! Nula!“
„Nemoj tako, sve se da rešiti!“
„Ma daj mama, ti to samo zato kažeš da me utešiš. Sada znaš zašto sam raskinuo sa Majom! A sigurno ti je jasno zašto sam raskinuo i sa Nikoletom. Ista priča se ponovila! Već sam i mesec dana u vezi sa Sonjom, ali ne smem ni pomisliti da joj intimno pridjem. To bi bio kraj sveta. Bolje mi je da sam mrtav.“
Zagnjurio je glavu u jastuk i zaćutao. Stao mi je mozak, nisam umela da odreagujem. Dete mi pati a ja stojim nema i nemoćna.“Sine, odspavaj malo. Razmisliću o ovome pa ćemo pričati. I samo da znaš, bez obzira koliko situacija izgleda očajna, uvek postoji neko rešenje. Biće ga i za ovo. Veruj mi!“

Prišla sam mu, poljubila ga u čelo i lagano izašla iz sobe. Imala sam osećaj da se pola sveta obrušilo na mene. Svoje probleme sam uvek uspešno rešavala, ali kako da se ponašam sada kada mi je sin toliko ranjen.Tu noć nisam ni spavala, šetala sam po sobi i razmišljala. Da mi je bar suprug tu. Najlogičnije bi bilo da odemo u savetovalište kako bi mu stručnjaci pomogli. Mada, malo je ovo mesto, vrlo lako se i brzo sve dozna. Najmanje što bi nam sada trebalo je da se ta priča raščuje i da ga neka neumerena reč ili zlonamerni komentar dotuče do kraja. Pred zoru, onako umornoj i tužnoj sve češće mi je dolazila jedna misao na pamet. Prvo sam je odlučno odbacivala ali se ona popud stvrdla sve više urezivala u um i na kraju sam nevoljno priznala sebi da je to najbolje rešenje.

Otišla sam u kupatilo, istuširala se i spustila dole u kuhinju da spremim doručak. Nedugo zatim, sišao je i Marko. Više je muljao po tanjiru nego što je jeo. Ćutao je. Sve to me je još više uverilo da je moja odluka ispravna i da treba da je sprovedem u delo. Otpor u meni je bio ogroman, ali je majčina ljubav preovladala. Morala sam pomoći svome detetu.

„Marko, moram ti nešto reći. Ovo mora što pre prestati i ja ti garantujem da će tako i biti. Znam da ti je neprijatno ali ćeš morati imati u mene poverenja. Na kraju ćeš se svemu ovome samo smejati.“
Pogledao me je ljubopitljivo i začuđeno.
„Šta si smislila?“
„Sine, ti si jednostavo preosetljiv i jako te uzbuđuje sama pomisao na seksualni čin. Ovaj problem je čisto psihičke prirode. Reci mi, sigurna sam da često masturbiraš?“

Pocrveneo je i izustio:
„Naravno, pa to valjda svi rade“
„I, svršavaš li i onda tako brzo?“
„Ne“
„Eto, kao što sam rekla, sve je to u glavi. Treba na tome da poradimo. Biće sve u redu“
„Reci mi mama šta ti je na pameti?“
„Sine, kao prvo moraš imati poverenja u mene. I ako si siguran da je tako, moraćeš bezuslovno da slušaš moja uputstva. Ako tako budeš radio, ova tvoja agonija će brzo biti gotova. Šta kažeš?
„Mama, meni se ceo svet srušio i budi sigurna da ću uraditi bilo šta samo samo da se rešim ove bede“

„Evo ovako, prvo ćeš reći Sonji da nećeš biti u gradu narednih par nedelja. Smisli nešto.Molim te da je nazoveš odmah i to rešiš!“
Začuđeno me je pogledao ali je poslušno uzeo telefon i razgovor je uskoro uspešno završen. Upitno me je pogledao.

„Evo ovako, kao prvo hoću da od ovog momenta vratiš osmeh na lice. Uvek si bio dobar glumac i od ovog momenta hoću da glumiš sebe od pre godinu dana. Hoću da budeš veseo i nasmejan. Jasno?! I samo da znaš, nećeš morati dugo glumiti, uskoro će to postati opet tvoje stalno stanje. Čak ti mogu reći da ćeš biti veseliji nego pre“
„Ih mama! Ali ajde, pristao sam i neka bude“

I posle ko zna koliko vremena opet se osmehnuo.
„Krećemo odmah sa lekcijama. Ja sa unapred izvinjavam ali ću morati, kao nikada do sada da budem direktna i molim te da to tako shvatiš. Nema drugog načina“
„OK mama, to smo rešili. Pristao sam i sarađivaću. Nema potrebe da se više izvinjavaš i da me upozoravaš. Spreman sam“
„Super. Onda idemo. Reci mi, kada masturbiraš, koristiš li neki pomoćni materijal; neki časopis, slike, … bilo šta?“

Bi mu neprijatno, ali se štrecnu, prisetivši se dogovora i reče:
„Obično gledam neki seksi časopis!“
„Ok, sačekaj me, odmah dolazim“
Otišla sam do prve trafike i pogledom preletela preko erotskih časopisa. Uzela sam jedan od njih, isplatila ga i brzo pošla kući. Ušavši u kuću zatekla sam Marka na istom mestu.

Pružila sam mu časopis i rekla:
„Evo ti, otiđi na bilo koje mesto u kući koje ti odgovara, skini se. Nađi neku devojku s kojom bi voleo biti i masturbiraj. Ali, bez obzira na količinu želje koju budeš imao, kada osetiš da ti se vrhunac približava odmah prestani. Odmori nekoliko minuta i ponovi istu stvar. I posle još jednom. Posle dođi do mene. Zapamti, ideš skoro do kraja 3 puta, ali nemoj svršiti!“
Ustao je i otišao gore.

Kada je izašao ostala sam šokirana i dugo mi je vremena trebalo da se smirim. Nisam mogla verovati da mi se to dešava i da to radim. Ipak, bila sam ubeđena da će sve ispasti dobro i da ću spasiti budućnost svome sinu.Nakon nekih pola sata sišao je dole noseći onaj časopis u ruci. Bio je crven u licu i glas mu je bio malo promukao.
„Uradio sam sve kako si rekla.“
„Super, znam da si sada uzrujan ali idi malo uči i dođi ovde za sat vremena“

Otišao je bez reči. Kada je stigao do vrata, pozvala sam ga i kada se okrenuo rekla sam:
„Ej, mali, šta smo se dogovorili, gde je osmeh?“
„O, izvini, izvini, evo stiže“

Namejao se srdačno i opet se činio srećnim.
„Mama, hvala ti na trudu. Samo hoću da znaš da to puno cenim!“
„Znam. I ajde beži na učenje i ne zaboravi da se nađemo za sat vremena“

Kada se vratio, dala sam mu zadatak da opet sve ponovi na isti način kao i prvi put. Učinio je to. Kasnije u u predvečerje, ponovio je sve to još jednom. Bilo mi ga je žao i osetila sam da je na ivici da se pobuni ali je hrabro ćutao. Kada je krenuo da spava, poljubila sam ga i rekla da znam da je sav napaljen i da će mu sigurno pasti na pamet da izbaci tu napetost iz sebe ali da to ni slučano ne sme da uradi. Napomenula sam mu da je njegov seksualni život u sledećih nekoliko nedelja pod mojom kontrolom. Samo je kimnuo i otišao.

Nepopijena kafa
Planinari