Vozim autobus tek tri godine. Iako mnogi misle kako je taj posao lak, moram priznati da je ponekad vrlo naporno. Radi se i vikendom, i noću, i po ledu, i po vrućini… Nisam imao konduktera, pa mi je često bilo dosadno. Neke do linija su naprosto bile neisplative. Dešavalo se mnogo puta da putnika uopšte i nema. Najgore je bilo nedeljom. Tek tada nije bilo nikoga.

Imam 24 godine i zadovoljan sam svojim životom. Ne kažem da ne bih voleo da sam uspešniji, ali, ne žalim ni za čim što sam uradio. Ludovao sam kad mi se ludovalo, pio kad mi se pilo, muvao kad mi se muvalo… Dobro sam iskoristio svoju mladost. Ipak, kad treba da se radi, radim pošteno. Ne volim zabušante. Takav sam u svemu.

Iznad mog mesta u autobusu stajao je otrcan znak “ZABRANJEN RAZGOVOR SA VOZAČEM”. Naravno, pravila su tu da bi se kršila. U autobusu je uvek bilo malo putnika, ali bih uvek našao nekoga za razgovor. Druželjubiv sam i volim razgovore. I mogu da razgovaram o svemu. A teme su različite. Sve zavisi od toga sa kim pričam i koliko dugo. S muškarcima pričam o sportu, sa starijima o vremenu i zdravlju, a ženama najviše pričam viceve. I, verujte mi, kada nekog ima u autobusu, posao mi pet puta lakše pada.

Kada sam ustao iz kreveta u nedelju bio sam jako mrzovoljan. Svi normalni ljudi mogu da ostanu u krevetu, a ja sam osuđen na posao. Najgore mi je bilo to što će autobus opet biti prazan. Nedelja je najgori dan za posao. Sreća da mi je plata fiksna- inače bih nedeljom vozio i kiptao od besa. Obrijao sam se, oprao zube i obukao farmerke, košulju i kožnu jaknu.

Otišao sam do autobuske stanice, uzeo kopiju reda vožnje za taj dan i ušao u autobus. Počelo je. Vozio sam, činilo mi se, satima. Samo osmoro putnika. I niko interesantan. Kao da ih je sve zahvatila ta nedeljna letargija. Niko nije bio raspoložen za priču. Vreme je jako sporo prolazilo. Na jednoj stanici su izašli svi putnici. Vozio sam do sledeće i molio se da tamo bude barem desetoro ljudi. Gadno sam se razočarao kad sam počeo da se približavam. Videla se samo jedna silueta. Nisam dalje ni gledao. Samo sam se mrzovoljno zaustavio pokraj stanice i pritisnuo dugme za otvaranje vrata. A onda su mi oči ispale.

U autobus je ušla prelepa plavuša. Moje godište, procenjivao sam. Nije ni bila toliko zgodna koliko lepa. Kažu da su plavuše glupe. Da li je to trebalo da znači da neće biti nekog pametnijeg razgovora sa njom? Možda. Ma kakav razgovor! Dovoljan će mi biti i povremen pogled na nju ako bude prihvatila da sedne na suvozačko mesto.

-Dobar dan.
-Dobar dan. Do Novog Sada.
-350 dinara
-Izvolite…
-Samo malo…
-Ne treba kusur. Mogu li da sednem ovde?

Na trenutak sam zablenut pokušavao da shvatim šta govori. Sama je ponudila da sedne na suvozačko mesto.

-Možete.

Rekao sam to pazeći da ne otkrijem koliko mi je drago. Trebalo je da zvuči kao: “Pa, nije običaj da putnici sede tu, ali- hajde…” Skinula je svoj crni kaput i sela. Imala je noge za desetku. Suknja do kolena. Bila je diskretno našminkana. Želeo sam da započnem neki razgovor, ali nisam mogao. Jednostavno, knedla mi je stajala u grlu. Obuzela me je neodoljiva želja da je dodirnem. “Ma, budalo”, rekao sam sebi, “Ona je dama”. Iako sam smirivao sebe, počeo sam da osećam kako mi farmerke postaju tesne. Uzeo sam papirnu maramicu i obrisao čelo. Onda opet. Pa opet…

-Vi se uvek tako znojite?- rekla je plavuša.
-Ne uvek… Ovaj… Ne… Da…- mucao sam glupavo.
-Vama je neprijatno?- upitala je nasmejano.
-Da samo znate koliko nije!- rekao sam i zažalio. Zvučalo je tako jeftino.
-Pa, nije ni meni.- uzvratila je istom merom.

Opet sam uzeo maramicu i obrisao se. Setio sam se svog zamuckivanja maločas. Baš sam ispao budala. Zato sam sada prvo osmislio rečenicu u glavi. Hteo sam da kažem: “Možda bih trebao da otvorim prozor… Vruće je…”

-Možda bih jebao…

Nisam znao šta da uradim. Da se nasmejem, ili odmah ispravim.

-Možda bih trebao…- rekao sam.
-Šta?- upitala je ona smejući se.
-Pa… Možda bih trebao da otvorim prozor.
-Vruće ti je?
-Da.
-A da te ja malo rashladim, frajeru?- upitala je.

Očekivao sam šamar. Toliko gluposti sam uradio proteklih pet minuta.

-A šta bi se desilo kada bi ovaj autobus malo zastao pored puta? Odbili bi ti od plate?
-I da odbiju, ne bi bilo mnogo štete. Ionako je mala.
-Ma je li?
-Da, ali, recimo, ako se autobus pokvari…
-A postoji i ta opcija?- rekla je ona.
-Uvek.- odgovorio sam.
-Pa onda da je isprobamo!

Skrenuo sam sa puta i zastao na obodu jedne njive. Plavuša mi je prišla i sela mi u krilo. Okrenula se prema meni. Ščepala me je i uvalila jezik u usta. Tako se dobro žvalila… Moja kita se odavno digla, tako da je sigurno mogla da je oseti. Raskopčala mi je košulju i ja sam uzvratio istom merom. Skinuo sam joj majicu i video da nema brus. Odmah sam ščepao male, ali lepe dojke i počeo da ih dudlim. Balavio sam kao dete. Prelazio sam jezikom preko naježenih bradavica i istovremeno mesio obe sise kao Slavko Štimac u “Varljivom letu”… Skinuo sam joj suknju i počeo da joj drkam. Gurao sam prvo jedan, pa onda i dva prsta. Počela je da stenje. -Aaaaah… Tooo… Tooooo….

Čučnula je ispod volana, sada potpuno gola. Počela je da mi mazi kurac preko famerki. Otkopčala me je i skinula kaiš. Moja kita je iskočila, spremna za usta te predivne plavuše. Prvo ga je dobro pogledala, a onda počela da ga drka sa obe ruke. Želeo sam njene usne na mom glaviću. Ubrzo mi je ispunila želju. Počela je da ga dudla. Prelazila je usnama od vrha glavića do korena mog penisa. Izvukao sam kaiš iz famerki i prebacio ga preko njene glave. Nisam joj dao da mrdne dok ga pošteno ne popuši. Dudlala ga je poželjno. Videlo se da joj se sviđa. Pokušavala je da ga celog strpa u usta. Lizala mi je i jaja. Osećao sam se kao da gorim.

Bacio sam kaiš i rekao joj da sedne na volan. Autmobili su veoma retko prolazili pored nas. Tu i tamo bi neko zatrubio kada bi video golu žensku kako sedi na volanu. Imala je lepo sređenu intimnu frizuru. Krenuo sam ludački da joj ližem. Ako je uživala dok sam je zadovoljavao prstima, sada je bila u potpunoj ekstazi. Vrištala je.

-Svršiću.- zapretila je.

Ubrzo sam osetio da se to i desilo. Nije joj bilo dosta. Vikala je JOŠ, JOŠ, JOŠ!

Moje šoferske ručerde mesile su joj nabrekle sise. Gurnula me je nazad na sedište i sišla sa volana. Namestila mi je kurčinu i sela tako da smo se gledali u oči. Osetio sam njenu vrelu pičkicu i poželeo da taj osećaj traje večno. Jebao sam je. Jebao. Nisam ni sam mogao da verujem da će ova nedelja postati tako lepa. Prcao sam kao da mi je poslednji put. Ona se pohotno nabadala i uzdisala. Osećao sam njene sise na svojoj koži. Obuhvatio sam joj guzove rukama.

Potom se okrenula i naslonila na volan. Poza je izgledala kao nemoguća jer je prostora bilo veoma malo, ali sam ipak pronašao način da je karam. Nabadao sam joj celog, a ona je vrištala. Podjednako smo uživali.

Počeo sam da se osećam kao vulkan koji će svaki čas izbaciti lavu. Izvadio sam kurac iz njene pičke i počeo da ga drkam. Izdrkao sam joj po sisama. Vešto je pokupila spermu koja mi je ostala na glaviću.

Navukao sam bokserice pokušavajući da strpam kitu koja je još uvek bila u erekciji. Navukao sam farmerke i ogrnuo košulju. Upalio sam autobus i vratio se na put, iscrpljen od tolikog zadovoljstva.

Ona me je samo tiho upitala:
-A da otvorimo taj prozor?

Nevina
Moja komšinica (istinita priča)