Živim pored železničke stanice.Imam trideset godina i nisam oženjen.Nismo baš bogati,a vremena su loša. Nemam posao stalan…Eh…I tako.Kasno je popodne,idem preko na stanicu da kupim cigarete.Vidim dve mlade devojke sede na betonskim stepenicama zgrade železničke stanice.Tačnije na ulazu.Slatke su obe. Jedna crne kose,a druga plave.Prođem pored njih,uđem u čekaonicu da bih napolju u trafici kupio cigarete. Vraćam se istim putem da ih još jednom vidim.Crnka sada stoji.Taman da prođem,kad me upita: “ Jel’ bre!Kad ima voz za Novi Sad“.Rekao sam da nema ništa pre sutra rano ujutro.Pita me za autobusku stanicu. Kažem da joj treba jedan sat hoda.Devojke krenule na EXIT.Promašile voz.I sada su u nepoznatom gradu.Pitam odakle su?Kaže da su Užičanke.One idu već odavno na rok koncerte.Vole i slušaju rok muziku.Ja isto tako volim.Raspričamo se.Ja im ponudim cigarete.Crna je Ružica,a plava je Dragana.Obe su slatke ali meni crna nekako zapala za oko.Predložio sam da odu kod mene.Prespavaju noć i onda sutra će imati više vozova na raspolaganju.Jutro je ipak.Kažem da mi je ono tamo kuća.Roditelji su mi u banji.Sam sam k’o vuk. One se pogledaše i pođoše mojoj kući.Seli smo u kuhinji.Tu mi je gramofon i ploče.Puštam Nazaret. O, pa one to vole.Pitam za Parpl,Vajtsnejk,Cepeline.Oduševile se.Imam i njihove albume.Pitam za Kis. Kaže imaju samo jednu dobru pesmu.Jednu ali vrednu odgovaram.A tek ZZ Top.Vole balade od Metalike. Da ne pričam o Stounsima i Bitlsima.Imam Dilajlu od Toma.Opuštamo se.Pričamo kao da se godinama znamo.Pitaju imam li još koga osim roditelja.Kažem da je starija sestra udata u Beogradu.A zašto sam neoženjen?Kažem:“Nije to ovde kao u Srbiji!Mi to odlažemo“.Crnka kaže:“A je li ono odlažete“?“Koje“? Pitam.“Orgazam“.Odgovara ona uz smeh sve troje.Kažem:“Pa sve zavisi od situacije“.Opet smeh.Onda izvadim litru prave loze domaće.Doneo strika Jefta neki dan.Raspoloženje na vrhuncu.Puštam sada Parpl:“Smoke on the Water“.Razbijene su sve predrasude.Devojke su se opustile kao da sam neki školski drug. Završila se pesma.Igla se smirila.Mi se zaneli pričom.Zagrejala nas loza baš dobro.Ja dobro pevam ali amaterski.Pevao sam i javno na nekim lokalnim priredbama,a i u vojsci.I pređem na narodno.Zapevam: „Jer Užička pršuta i kleka,pršuta i kleka bolje leče od svakoga leka,od svakoga leka.“ Ali Ružica odgovara pesmom: „Ko s’ Đetinje napije se vode,napije se vode iz Užica taj ne zna da ode,taj ne zna da ode“. U, pa ona peva,ima glas kao Jelena Broćić. „Oj,Užice najmiliji grade,najmiliji grade“.Pevamo u horu sve troje. Oduševljenje.Sad ,pazi ,sad im je bilo jasno da mogu slobodno ovde noćiti.Da puno poverenje imaju.Vide da lala ima super dušu. Ali Ružica meni vraća loptu.Peva božanstveno:“Mađarica tudom,tudom“.E, đe me nađe! I kako tako mlada zna tu pesmu?Pripremio sam večeru za sve troje.I to dobro umem.Još su postale opuštenije. Puštam:“Jedna zima sa Kristinom“ od Zdravka.Složili smo se da treba slušati rok,klasiku,džez ali da se uvek treba korenu vratiti.Ne zaboraviti.Dragana je pričala ali mnogo manje nego Ružica. Jeli smo, odnosno večerali.Gledao sam Ružicu.Pa kud puklo.Gledala je i ona mene.Onako…ispod oka. Opet smo slušali muziku,pričali,vicevi su pali.Noć je već bila.Umorne su i treba da spavaju.Pokazao sam svoju momačku sobu.Tu imam mini liniju.CD-ove.Po zidu posteri.Najviše im se dopao Motorhed. Vodim ih da vide gostinsku sobu.Sve je čisto,uredno.Ništa mati,sam ja to sve.Celu kuću.To sam u vojsci naučio.Najviše volim da prozore perem.Kažu sladak im moj lalinski akcenat.Ostaju u sobi. Ja idem u svoju i legnem.Ne ide mi san na oči.Mislim na Ružicu.Onda se budi muška sujeta. Ona će sutra na EXIT.Znam ja te rok koncerte.Sigurno je čeka tamo momak.Ili neko društvo,uglavnom muško. Ili će naći nekog tipa.Onda će „roker“da je u nekom malom šatoru posle koncerta, pred zoru. Da je ima! Ona će se gola svući.On će je povaliti.Raširiće noge ona.On će biti među njenim nogama.Baš ga briga,uživaće. Kitu će da smesti…A jadan ja.Šta ću ja?Bol mi je pritisnuo grudi.Od svetla stanice se u mojoj sobi dobro vidi.Spopada me neka groznica.Malo drhtim.Ta šta ću ja?….Ja ću da,ja ću sutra veče da d…. Otvaraju se vrata sobe.Ulazi Ružica.Ima samo belu majicu na tregere.Gole sise ispod.I bele gaćice. „Što si se stisnuo, pizda ti materina“!?Meni kaže.Zatvara vrata sobe.Prilazi mom krevetu.Preko glave skida i baca na pod majicu.Podiže pokrivač i leže do mene.Ljubili smo se beskrajno nežno i dugo.Onda sam joj pomogao da skine gaćice.Prirodna crnka.A pičkicu obrijala,samo ostala uska traka.Kažem joj lalinskim akcentom: „Pa to… k’o onaj…Hitler“.Smejemo se kao debili.Ljubimo se opet.Vatra me zahvata.Usamljeni vuk postaje ljubavni. Ljubim joj i liskam listove.Ima pune i krupne noge kao neka Sosa da je.To volim.Ljubim joj butine.Ljubim i grickam obe polovine guze.Pa lepe sike.Ljubimo se žestoko.Vraćam se dole.Jezikom joj milujem kliću.Prede kao mačka.I pored psovki i oštrog jezika ona je tako mazna i nežna.Otvaram fioku.Vadim i stavljam prezervativ. Među njenim nogama sam.Nisam mogao baš dugo.Hteo sam da svrši i ona.To mora da uradi džentlm… Apstinencija,šta li…I…Gubim dah.Magli mi pogled…Nirvana. Budi nas zagrljene Dragana.Posle polako doručkujemo.Slušamo Kleš,Dženezis pa Polis.Devojke se spremaju i polazimo na stanicu.Pričaju mi uz put da kada su zalutale i bile na ovoj stanici.Znale su i čule da u ovoj ravnici ima jako dobrih ljudi.Kada su mene videle da dolazim i ulazim u stanicu,imale su samopouzdanje. Znale su odmah da sam dobar čovek.A posle se led brzo otopio.Kaže da idu za Beograd pa onda kući. Promenile su plan.Neće na koncert.Imaju nekog posla.“Dobro je“.U sebi govorim.Ja sam kupio karte do Beograda.Našao voz.Kad stignu u Beograd,onda će posle lako.Voz je u stanici.“Vozovi razdvajaju ljude“. One polaze.Dragana se rukuje.Dug poljubac sa Ružicom.Kao pravi momak i devojka.Što pravi?Pravi! One ulaze.Voz odlazi.One mašu kroz prozor.Moja kao ravnica široka duša se kida danas,sve zbog Tebe, prelepa Užičanko moja.Odlazim kući.Peče me u grlu i stiska.Srce mi se cepa. I pisala mi Ružica.Na dnu pisma otisak njenih usana namazanih karminom.Zove me u Užice sad u julu. Dragana je poslala razglednicu. Pišem pismo i ja Ružici.Sve je krenulo na bolje od našeg poznanstva.Sestra iz Beograda,posle osam godina braka.Rodila je sina!Ja radim kao radio voditelj emisije na privatnoj lokalnoj stanici.Emisija o rok muzici. Namenjena mladim ljudima da čuju šta se nekad sviralo.Utorkom strana rok muzika.Najčuvenije grupe. Dosta muzike i malo priče.Muzika neke grupe i priča o grupi.Zanomljivosti.Albumi.Istorijat.Tako i petkom. Ali tada naša rok muzika.Slušamo:Dugme i Čorbu naravno,Leb i sol,Smak,Atomsko sklonište,Paraf, Teška industrija,Buldožer,Bajaga,Plavi orkestar,Parni valjak,Srebrna krila,Metak,Zebra,Makadam, Pekinška patka,Valentino,Katarina,Partibrejkers,Boje,Film,Prljavo kazalište i mnoge druge. Pošto sad i po koja para kapne,u julu idem u Užice.Valjda će me Ere dobro primiti?Jedva čekam da vidim Ružicu.Pevaćemo.Spremio sam repertoar.Kupaćemo se u Đetinji.Radićemo i ono? „Kad zaboraviš juli“ Spremio sam joj poklon.Album od grupe Smak:“Crna dama“.To je najlepše po meni dizajniran i uređen album od svih u bivšoj državi.Ona bi ga volela imati.To mi je kazala. E sad moram sebe ubediti ali ubediti.Teško.Ali moram.Užice je jako daleko.Pa i ovaj moj posao nije siguran. Ako se raspline naša ljubav.Da mislim da je tako moralo biti.“Sve prave ljubavi su tužne“.Da to tako, jednostavno treba.I da je bilo.Da kad nas zaveje sneg života.Odnosno kada budemo ostarili,sedi i nemoćni.Da imamo uspomenu.Ja i Ružica.Da je nekad bilo.A bolje da je bilo nego da nije bilo.A ko zna šta život donosi?Posle oblaka i kiše dolazi sunce.Kad bi nekako preko zeta se snašli u Beogradu. Neutralan teren.Ko zna da li bi Ružica na to pristala?Ne smem da maštam,da trabunjam.Što ja hoću nemoguće stvari?“Zašto sve što je lepo ima kraj“.Taman Beogradu mi trebamo.Otom potom…koliko je mladih parova tako?“Eto,baš hoću“! Gospode Bože! „Bogu da se pomolim“. Verujem u Tebe.Nemoj me ostaviti.Jer ko veruje.Čuda će se ostvariti. „Samo nam je ljubav potrebna“.

Autor: Putnik

Danijela
Orlovi rano lete