Ponovo obuzeta dosadom. Ovaj grad odumire.Nema dešavanja, uvek ista lica, isti ljudi…želim otići daleko. Gledam kroz prozor u tu gomilu ljudi koji stalno nekud žure, koji nemaju svoj cilj…
Uzdahnula sam po koji put već, čak ni tv mi ne zaokupira maštu, ni knjige, ni net…sve mi je postalo dosadno.
Svaki petak uvek ista priča..od svih onih izlazaka, zabava, sad se sve svelo na neku rutinu, na odgovore tipa “ne znam“, “možda“, “dogovorićemo se“… Uzeh mobitel.Prevrćem po tom imeniku totalno bez cilja, jer i svi oni koje bih i pozvala unapred već znam njihove odgovore… Ne mogu više biti zatvorena, moram izaći..izludeće me ova četri zida, ovaj kavez od stana…
Obukla sam nešto sasvim obično, ništa preterano, sexy zavodljivo..želela sam jednostavno sesti negde, popiti koje piće i barem malo za trenutak zaboraviti monotoniju od života.
Omiljeni kafić, moja oaza, bez poznatih ljudi. Naručih si omiljeno piće, kao po običaju nasmijah se u startu sa konobarom koji je oduvek bio simpatičan, i umeo da probudi raspoloženje u trenu…Vreme je odmicalo, u slobodnim trenucima pravio mi je društvo. Bio je prijatan, jednostavan, ne preterano lep, ali imao je neki svoj šarm…gledala sam u njega kao u starog poznanika, i tad..u svom tom miru u mojoj oazi ušao je on. Ne, nisam ga poznavala ali je u isti trenutak privukao moju pažnju. Visok, crna kosa, prodorne oči sa nekim čudnim životinjskim sjajem, silueta u toj sportskoj eleganciji je odavala njegovu markantnost, muževnost…bio je ono sto bih izgledom poželela od muškarca…
Misli mi je prekinuo konobar…
– Ehej…zatvori usta i uvuci jezik…primetno je da blejiš u njega!
Nisam mogla da se ne nasmijem na to.Tad su nam se i sreli pogledi, samo se blago nasmešio. Nisam se trudila saznati ko je on, bio mi je nedostižan.Ubrzo je i otišao iz lokala, a ja nastavila dalje po svom. Redjalo se jedno piće, drugo.. čak me je i poprilično uhvatilo,ali mi je prijalo…
– Mislim da mi je dosta za večeras, sad fino ovako opuštena mogu kući i praaavac krevet…
– Da, dosta ti je za večeras, samo me zanima kako ćeš se odvesti kući u takvom stanju, da li je pametno da voziš?
– Ne brini za mene, znaš da ne stanujem daleko, policije nema, tako daaa…ne znam šta bi mi se to toliko moglo loše desiti. Nisam ja te sreće da me sačeka neki zgodni, pa mi pomogne da se otreznim…
Moj dragi kolega konobar se samo nasmejao na to…i poljubio u obraz.
Istina, ponekad sam bila previše sigurna u sebe,i to mi se u neku ruku obilo u glavu. Nisam ni krenula pošteno, a ni skrenula u ulicu kad sam ugledala policisku palicu..Divnoo. Zaustavila sam se sto sam bolje i lakse mogla, kako ne bi bilo primetno da sam pod uticajem alkohola.
Gledala sam smireno pred sebe dok je prilazio autu…i tad..šok..To je bio on. Isti onaj markantni prelepi muškarac danas iz lokala. Zanemila sam..bila sam oduzeta, nisam znala ni pozdraviti, niti progovoriti bilo koju rec..
– Gospođice..vašu saobraćajnu i vozačku…već drugi put vam tražim.
– Izvinjavam se..evo…
Pogledao me je dobro, sam pogled me je odao. Kako sam ga poželela u tom trenutku.Probudilo se nešto divlje u meni, ta uniforma mu je dodavala još veću jačinu. Nisam bila ustanju odgovarati na njegova pitanja, što je naravno dovelo do toga da me podvrgne alko testu, a i tome da na kraju vozačko mesto moram ustupiti njemu. Nisam marila za ono što će ljudi reći, želela sam ga. Osetila sam kako mi celo telo drhti, dlanovi znoje…uhvatila sam sebe sa jako čudnim mislima, željama…
Dopratio me je i do vrata stana, otključao vrata. Pogledala sam ga..i tad nešto je puklo u meni. Jednostavno sam mu prišla, pogledala ga direktno u oči i poljubila, divlje, silovito. Imala sam osećaj da će me odgurnuti od sebe, ali ne..prihvatio me je strastveno, pomalo grubo, ali i u tom trenutku mi je to bilo potrebno prijalo mi je. Isprepleteni u poljupcima, ušli smo u stan, zatvorio je vrata. Užurbano sam skidala sve sa sebe, kao i on. Za trenutak je zastao..pogledao me je.Oboje smo disali teško, poneseni strašću. Njegov pogled…od takvog pogleda ledi se krv, sve maske padaju. Poljubio me je nežno, i laganim poljupcima kliznuo niz moj vrat.Zavlačila sam ruke pod košulju, prstima upijala svaki njegov deo, ostavljala blage tragove dok je on jezikom prelazio preko mojih grudi, blago grickao moje bradavice i spuštao se niže…Njegov jezik i vrele usne palile su svaki atom moga bića. Blago je jezikom dotaknuo moj klit, obuhvatio usnama, dok je svoje prste laganim pokretima zavlačio duboko u moju vrelu mačkicu. Povijala sam svoje telo, zavlačila ruke u gustu kosu, nabijala se još više na njegove prste jezik. Savladana divljina kod oboje, strast, kočnice koje su popustile…podigao me je u naručje, i svojim oblim glavićem saletio se u moju mačkicu, moj uzdah je bio krik zadovoljstva. Nabijao ga je svom jačinom dok je ljubio moje usne, grizao, grabio moje grudi. Osetila sam telo kako mi drhti, osetila sam one sitne trnce koji mi prolaze…moju vrelu i vlažnu mačkicu kako se grči, kako se skuplja oko njega, kako ga steže, osetila sam njegove vene kako pulsiraju u njoj.Nabio me je jako, stegnuo uza zid, zagrizao u moj vrat i ispustio onaj krik zadovoljstva i ispunio me svojim slatkim sokovima.
Skliznula sam iz njegovog zagrljaja…laganim pokretima se spustila dole. Obuhvatila sam nežno osetljiv glavić svojim usnama, i sa užitkom počela skupljati svaku kap soka, gutati ga celog. Želela sam ga još, osetila sam njegove ruke u mojoj kosi, kako stežu svaki pramen. Njegovi blagi uzdasi zadovoljstva odzvanjali su hodnikom dok sam ga povlačila usnama. Pohlepno sam ga uzimala, željno, osetila sam svu njegovu veličinu pod mojim usnama, zadrzavala sam ga dugo u dubini mog grla, lagano ubrzavala, sisala glavić..sve dok nisam osetila na mom jeziku tu slatku tečnost strasti. Progutala sam svaku kap. Gledajući ga, svojim vrelim jezikom sam oblizivala njegov glavić. Podigao me je sebi. Onako dolazeći do daha…pogledao me je…svojom rukom dodirivao moje usne, obraze…
– Ne mogu ništa reći jer svaka reč je suvišna. Prekršio sam sva pravila, al nije mi žao. Nije mi žao jer sam dobio ono u životu što sam tražio i želeo…
Autor: Andjeo30
