Poruka koju je dobila neposredno pre nego što će izaći iz stana bila je kratka ali veoma jasna: ‘Nikako ravna obuća’.
Znala je to, nije morao da joj napiše. Ali ipak, poruka ju je zaustavila, a bila je već na vratima. Onda se vratila i otvorila plakar. Izula je sandale sa debelom plutanom petom koje je prvo obula i umesto njih iz dubine plakara izvadila crne sandale sa kaišićima i vrtoglavo visokim, tankim štiklama. Bile su neudobne i samo ih je nekoliko puta do sada obula, a i kupila ih je najviše jer su je podsećale na neke njene fantazije, no, bar su izgledale kao nove. Sada je sebi u ogledalu izgledala neprirodno visoka, gole noge još duže, a haljinica još kraća. Udahnula je duboko i izašla.
Celog jutra je bila uzbuđena, ali sada kada je došao autobus u koji je trebalo da uđe, osećala je da joj ruke drhte. Pela se uz dva stepenika na prednjim vratima oprezno stupajući na visokim štiklama, znajući da crveni od pogleda koje su joj upućivali muškarci, ali i žene u autobusu. Šta bi tek pomislili da znaju da ne nosim gaćice, zapitala se dok joj je lice gorelo a bradavice se izdajnički upirale da probiju materijal haljine.
Celog jutra je bila uzbuđena jer je sa njim razmenjivala lascivne poruke. Svakog jutra. Svakog jutra su to radili već mesecima, svakog jutra je bila vlažna između nogu zbog stvari koje joj je pisao, koje je ona njemu pisala, stvari koje su samo nagoveštavane, sugerisane. Stidela bi se da mu napiše da je uzbuđuje, plašila se da će njen muž saznati, ali nije prestajala jer je igra koju su igrali bila naizgled bezopasna.
I kada mu je pisala da ga želi, da fantazira o njemu i dira se, to je i dalje bila igra, govorila je sebi. Bezbedna sam, znam šta radim, govorila je sebi.
Ali danas su poruke bile drugačije. Danas, dok mu je odgovarala jedva je pogađala tastere, ruke su joj drhtale, srce udaralo. Bezbedna sam, ponavljala je. Ali ju je opasnost izluđivala, privlačila kao što vatra privlači noćne leptire koji u njoj na kraju izgore.
Danas, baš danas, napisao joj je da uđe u autobus, određene linije, u određeno vreme. Baš danas. Iako se nikada ranije nisu videli, nikada joj nije pokazao svoje lice, nikada rekao svoje ime.
Ni danas nije rekao ništa više od toga da ona treba da uđe u autobus – određena linija u određeno vreme – uz opis odeće koju mora da ima na sebi.
Samo igra, do sada je sve bilo samo igra. I moglo je na tome da ostane. Nije morala da ga posluša. Mogla je da ostane tu gde jeste. Mogla je da uđe u autobus obučena drugačije, vezane kose sa tamnim naočarima, da ga vreba kada uđe, da na osnovu njegovog ponašanja pogodi ko od svih putnika u autobusu može biti on. Mogla je da uradi mnogo toga, ali je na kraju, tresući se od uzbuđenja obukla baš ono što je tražio od nje: kratku, drsko kratku letnju haljinu i sandale. Napomenuo je da ne sme da nosi gaćice a ona je sada stojeći u autobusu znala da će ako se malo jače nagne unapred, pažljivi posmarači moći da vide da je ispod haljine gola.
Ali on je tako želeo. On je želeo da bude tako obučena, da bude u tom autobusu, da stoji baš na određenom mestu, da gleda baš kroz određen prozor. I ona je pristala. Na sve.
I bila napaljena. Ludački. Od čekanja. Toliko meseci dok je sebi govorila da se oni nikada neće ni videti, da je sve ovo samo igra. A ipak je čekala. I sada, sad je bila vlažna, toliko vlažna da se plašila da će se na haljini videti fleka, i čekala je, dok joj je srce lupalo, čekala da prođu minuti, da prođu stanice, da se nešto dogodi.
Nije znala šta. Nije joj rekao. Samo je u poruci napisao gde da bude, kako da stane, u koju stranu da gleda. Ovo je za njega i dalje bila igra, naravno. A ona je drhtala.
Kada joj je direktno u uvo prošaputao tri reči gotovo je vrisnula.
„Ne okreći se.“ Tiho, ali autoritativno, bez ikakve mogućnosti da ga ne posluša. Naravno da je mogla da se okrene, naravno da je mogla da se okrene i pogleda ga. Naravno da je to želela. Ali ostala je da stoji mirno, nastavila da gleda kroz prozor.
Nije znala kada je ušao. Možda je bio u autobusu pre nje. Možda je ušao na prethodnoj stanici. Možda ju je posmatrao već petnaest minuta, uživajući u osećaju nadmoći koji mu je pružalo znanje da se njegova droljica – kako je ponekad u porukama znao da je nazove – obukla baš po njegovim uputstvima. A možda je ušao na prethodnoj stanici, odmah je prepoznao i, nestrpljiv, ne želeći da gubi vreme odmah joj prišao i komandovao odsečnim naređenjem prošaputanim u uho.
Želela je da se okrene, da ga pogleda, toliko je valjda zaslužila posle svih tih meseci dopisivanja, poruka nabijenih strašću, posle toliko maženja vlažne pičke i zamišljanja njegovog tela uz svoje… Ali njegove reči su bile nedvosmislene i ona je i dalje gledala pravo ispred sebe, kroz prozor, dok su joj kolena klecala a iz pičke curilo.
Osetila je miris – parfem, muški i opor – i toplotu jer je stajao tako blizu nje. Autobus nije bio prepun ali je muškarac pribijen uz leđa žene što stoji kraj prozora i dalje mogao da izgleda prirodno, da sve deluje kao rezultat okolnosti a ne perverzne erotske igre. Kada je onda osetila njegov dah na ramenu, na vratu, kada je još tiše nego malopre prošaputao „Mirišeš jako. Oseća se koliko si napaljena.“, samo je zatvorila oči. Nije mogla da poveruje šta joj radi. Ovaj čovek je mesecima bio u njenoj blizini a držao distancu, terajući je da fantazira, da mašta, da vlaži, a uvek ostajući udaljen. Čak i sada, čak i sada, pribijen uz nju, dok je osećala kako je topao i mirisala njegov parfem, držao je distancu, potpuno kontrolisao njihov odnos istovremeno je izluđujući svojim rečima i mirisom, dodirom tela, šapatom, ali joj ne dopuštajući da se okrene, da ga pogleda.
Nije odgovorila. Stidela se toga što je rekao i palila se još više od toga što je rekao. Nije znala ni da li sme da mu odgovori niti da li bi mogla da priča dovoljno tiho da drugi ljudi u autobusu ne čuju ono što je želela da vrisne.
Kada ju je uhvatio za ruku gotovo da je zaista vrisnula. Njegov dodir kao da ju je opekao, iako nije bio grub. Samo ju je uhvatio za ruku, iznad zgloba i povukao je prema sebi. „Stegni ga“, prošaputao je stavljajući njen dlan na svoje pantalone a ona je mislila da će propasti u zemlju od stida stiskajući ukrućeni kurac kroz platno. U autobusu. U autobusu prepunom ljudi, ona, udata majka dvoje dece stajala je obučena kao drolja u prekratkoj haljini, na previsokim potpeticama, mokra, bez gaćica, bradavica ukrućenih do bola i stezala oznojenom šakom nabrekli kurac muškarca koji je stajao pribijen uz njeno telo.
„Osećaš?“ ponovo je prošaputao. Ona je samo klimnula glavom. A njegova ruka joj je onda polako, izluđujuće polako kliznula pod haljinu, uz butinu i pre nego što je mogla da pomisli da će umreti od sramote, njegovi prsti su ulazili u njenu vlažnu, željnu pičku.
Autobus je nastavljao, treskajući po rupama i džombama a njoj se vrtelo u glavi od onoga što joj je radio prstima i dalje se praveći da samo igrom slučaja stoji pribijen uz nju, dok mu je ona stezala ud kao da joj život, ili barem razum zavisi od toga. Vrata su se otvarala i zatvarala, putnici su ulazili i izlazili oko njih, gurajući ih, prolazeći svojim poslom, a njegovi prsti, dva dugačka prsta, bili su duboko u njoj ispod zadignute haljine.
Onda je ponovo prišao usnama njenom uhu i rekao „Tri stanice od sada. Sići ćeš i poslaćeš mi poruku da si sišla. Da li ti je jasno?“
Nije joj bilo jasno, baš ništa u tom trenutku a kada su njegovi prsti izašli iz nje bila je zbunjena. Šta? Šta se dogodilo? Šta je on želeo? Šta je ona trebalo da radi? Samo je klimnula glavom.
U tom trenutku je osetila jak bol i ujela se za usnu. Prvo je pomislila da joj je zavukao prst u guzu a onda je shvatila da je dobila nešto mnogo deblje.
Odvojio se od nje kada su se vrata otvorila i sekund kasnije ga više nije bilo a ona je bila sva mokra od znoja, sva vrela od stida. Stavio joj je nešto u anus, nekakav plastični umetak, ugurao joj ga je jako, na silu pre nego što se odvojio od nje i izašao iz autobusa a ona je sada stajala mokre, otvorene pičke, bolnih bradavica, plašeći se da se pokrene.
Shvatila je da autobus juri prema trećoj stanici, da će svakog trenutka morati da siđe. Da siđe i hoda ulicom. Na najvišim štiklama koje je ikada nosila, u najkraćoj haljini koju je imala, sa plastičnim umetkom u anusu. Šta ako joj ispadne, pomislila je? Šta će pomisliti prolaznici? Kako će je gledati žene? Šta će joj muškarci dobacivati?
Vrtelo joj se u glavi od ovih scena a autobus je usporavao. Još uvek mogu da prekinem ovo, pomislila je. Mogu samo da ostanem u autobusu, da se odvezem do kraja, da izađem tamo, uzmem taksi, da se vratim kući, da bacim plastični umetak u kontejner, haljinu u pranje, sandale zakopam u najdublji mrak plakara, da prekinem sve ovo, da mu napišem da je previše, da mu nikada više ne odgovorim na poruku. Još uvek mogu.
Ali izašla je, poslušno kada su se vrata otvorila, stupajući oprezno niz stepenike, gazeći zatim po asfaltu polako, postiđeno, osećajući umetak kako je jebe sa svakim korakom. Bio je blizu a na distanci, pomislila je vadeći telefon. Uvek.
Odgovor od njega stigao je gotovo odmah. U njemu je opisao kojim će ulicama ona hodati, gde će preći na semaforu, iza kog ugla skrenuti, u koji će ulaz ući, preći unutrašnje dvorište, ući u hodnik zgrade i odatle mu poslati poruku.
Uradila je sve kako je tražio i hodajući pokušavala da smiri puls, da ujednači disanje, da natera noge da prestanu sa drhtanjem. Nije joj napisao da mora da žuri, ali ona je hodala što je brže mogla na visokim štiklama, želeći da se skloni sa ulice, da pobegne od pogleda koje je osećala na sebi, da ispuni njegove zahteve što pre može…
Kada je ušla u hodnik zgrade osetila je svežinu na oznojenoj koži. Svetlo nije radilo, a sa kamenog stepeništa je dolazio hladan vazduh. Poslala je poruku.
Čekala je drhteći, delom od svežine, delom od nervoze, osvrtala se oko sebe. U unutrašnjem dvorištu nije bilo nikoga. Na prozorima se nisu videli ljudi, niti saksije sa cvećem. Da li je iko ovde uopšte živeo?
Telefon se u njenoj ruci zatresao i preplašio je. Očekivala je da se on pojavi pred njom, ne novu poruku. A onda ju je pročitala i osetila kako joj lice postaje još vrelije dok su joj se u očima skupljale suze.
„Siđi u podrum. Priđi metalnoj rešetki na suprotnom zidu. Biće mračno, pipanjem pronađi lisice koje su okačene o rešetku. Okreni se prema zidu, stavi ruke u lisice i zakopčaj ih.“
Stavila je telefon u tašnu, znajući da poruka više neće biti. Okrenula se prema izlazu, stajala gotovo čitav minut gledajući u hodnik koji je vodio prema ulici. A onda je pažljivo počela da se spušta stepeništem u podrum.
Bilo je jako mračno, svetla nisu radila, na stepeništu je bilo otpadaka, papira, plastike, šuta, a ona je svojim lepim, skupim sandalama gazila između komada đubreta, pokušavajući da oči privikne na sve veći mrak, pokušavajući da treptanjem otera suze.
U podrumu, u gotovo potpunoj tami ispružila je rukeispred sebe i bojažljivo korak po korak prilazila zidu. Osetila je ledeni metal rešetke i gotovo istog trenutka napipala lisice. Kao da je unapred znao svaki korak koji ću napraviti, pomislila je.
Ovo nije normalno, zatim je rekla sebi. Ovo je ludilo. Dodirivala je prstima čelik lisica. Nije to bila nikakva plastična igračka prekrivena plišem i jambolijom kao one lisice iz seks šopova, već hladan, tvrd čelični sklop koji je zvonio udarajući u metalnu rešetku. Stavila je zglobove u lisice i prstima bez razmišljanja zaklopila bravice. Sada, sada je bilo gotovo. Predala se. Potpuno. Sada je on mogao da uradi šta hoće, čak i da je ostavi ovde ako želi. Tašnu je spustila na pod – više je nije ni videla u mraku – i telefon je sad mogao biti na drugom kontinentu, ona nije mogla da ga dohvati.
Drhtala je od hladnoće i terala sebe da se smiri, da ne zaplače.
Ali drhtanje se pojačalo kada je čula korake na stepeništu. Okrenula je glavu, iskrivila vrat što je više mogla, ali je u mraku samo nazrela pokret. Čak ni siluetu nije mogla da vidi. On sa sobom nije nosio nikakvo svetlo. Samo miris. Samo ti teški, odsečni koraci.
Nije rekao baš ništa. Samo ju je uhvatio za kosu, pomerio je sa vrata i jako povukao prema sebi. Osetilaje prvo njegovo telo uz sebe a onda i usne na vratu. Nije ništa govorio, samo ju je ljubio, ujedao, ispuštajući dubok, tih, grleni zvuk a ona je stenjala,glasno, preglasno jer je u podrumu sve odjekivalo. Čuće nas neko, pomislila je. Ali sada je bilo kasno da se misli.
Njegova ruka podigla joj je haljinu sa guze, njegova ruka dodirnula je njenu kožu, njegova ruka počela je jako da je šamara po guzovima, dok ju je druga ruka i dalje čvrsto držala za kosu. A ona je stenjala, mešajući bolne, kurvinjske jecaje sa odjecima njegovih udaraca, svesna da ga time dodatno uzbuđuje.
Onda je stao i čula je kako raskopčava pantalone, kako otkopčava kaiš i gotovo kidajući povlači dugmad. Onda je ušao u nju.
Štikle su joj bile tačno toliko visoke da može da prodre u nju stojeći, prirodno, bez neudobnog nameštanja. I on je ulazio jako, bez priprema, bez ispitivanja njene dubine, zarivao se snažno, dahćući joj vrelo u vrat dok se ona držala za rešetku, vezana, vlažna, jebana u mozak, jebana do ludila u potpunom mraku, od strane čoveka kome nije znala ni ime ni lice.
Ništa nije govorio, samo ju je jebao, rukama gnječeći njene dojke kroz haljinu, stežući kao kamen tvrde bradavice. Ništa nije govorio, zabijajući se nemilosrdno, do korena u nju, kao da želi da je kurcem probije. Ništa nije govorio, a ona je stenjala. Nije mu videla lice, nije mu znala ime, ali ga je osećala u sebi, duboko, osećala ga onako kako je fantazirala sve ove mesece. I stenjala je, nepovezane reči, rečenice, očaničke krike:
„jebi… jebi me… jebi tu vlažnu pičkicu… jebi svoju kurvu… svoju robinju… jebi me… tako sam te dugo čekala… radi mi šta hoćeš… samo me jebi…“
Ujeo ju je za vrat a ona je vrisnula i kukovima radila divlje, jako, nabijajući se na njegov kurac. Osetila je kad je uhvatio kraj plastičnog umetka i jako ga povukao napolje. Zabolelo ju je kad ga je izvadio iz njene guze ali je sa ogromnim stidom osećala da je otvorena, da joj fali nešto unutra, da joj treba…
„jebi me u guzu… jebi me, molim te… ja sam tvoja prljava analna kurvica…“ prostenjala je, dok su joj suze tekle niz obraze a on je glasno pljunuo u svoju šaku i prstima razmazao pljuvačku po njenom anusu. Zatim je kurac grubo, nemilosrdno premestio iz pičke u guzu i nastavio da se u nju zariva bez zastajkivanja. Jebao ju je kao najprljaviju drolju iz nekog pornića a ona je vrištala, borila se za dah, pribijena uz rešetke, vezana lisicama, moleći ga da ne prekida, da je izjebe bez milosti.
Kada je izašao iz njenog anusa i ponovo zario kurac u njenu otvorenu, mokru pičku, kada ju je uhvatio za kosu i pitao je „Čija si? Čija si, kurvice?“, osetila je da neće moći da izdrži više.
„Samo tvoja…“, prostenjala je. „Samo tvoja kurva“, a on je počeo da se zariva iz sve snage, šireći joj korenom pičku, udarajući jajima o njenu guzu i kada su jaki mlazevi sperme počeli da je pune ona je i sama svršila, vrišteći, grčeći se nekontrolisano, slušajući njegovo režanje i hroptanje.
Kad je izašao iz nje, osetila je da je snaga izdaje… Orgazam je bio tako jak da joj se sada vrtelo u glavi, osećala je da mora da sedne ili legne,a i dalje je bila vezana lisicama za rešetku. No, on je nije puštao. Njegove ruke su je čvrsto držale, pomagale joj da se održi na nogama,njegove usne i dalje nisu govorile ništa ali su je ljubile u vrat, u rame, u uho… Osećala je njegov dah, njegov miris, njegovu snagu, osećala se bezbedno, zadovoljno iako je bila vezana u mračnom, prljavom podrumu, vezana lisicama za rešetku, izjebana, puna sperme, vezana, potpuno njegova, baš tada i baš tu.
„Otvori usta“, rekao je, tiho, sada gotovo nežno. Poslušala je odmah, ne pitajući ništa, otvorila je usta tu u mraku podruma, drhteći oznojena na hladnom vazduhu. Osetilaje nešto kiselo, metalno na jeziku.
„Ovo su ključevi“, rekao je. „Jedan je od lisica. Jedan je od stana. Stan je tri ulice odavde.“ Dodao je adresu.
Odmakao se od nje i shvatila je da kreće prema vratima.
„Slobodna si.“ To je bilo sve što je rekao pre nego što je izašao.
Stajala je možda i svih pet minuta sa ključevima u ustima. Drhtala je od zime i plakala. Od adrenalina koji je sada izgoreo i ostavio je slabiju, lomniju. Od stida. Od želje. Od straha.
Onda je pažljivo, da ih ne ispusti, ključeve, izdižući se na prste i savijajući ruke, uzela iz usta i posle još minut drhtavog grebanja po mraku, uspela da otključa lisice. U glavi je ponavljala adresu koju je on pomenuo.
Nećeš valjda da odeš tamo, upitala je sebe, pipajući u mraku za tašnom. Nećeš valjda? Posle svega, nećeš valjda? Idi svojoj kući. Dobila si. Idi kući.
Tri ulice kasnije, deset minuta kasnije, tri ulice kasnije, deset minuta kasnije, dok su je prolaznici gledali, onako raščupanu, znojavu, sa pičkom koju je papirnim maramicama obrisala što je bolje mogla ali iz koje se i dalje cedila sperma, tri ulice kasnije, deset minuta kasnije je drhtavim rukama otključala vrata stana.
Nije bilo nikoga. Na stolu je bio crni satenski korset, crni frotirski peškir, crni par svilenih čarapa sa šavom, beli papir sa porukom ispisanom rukom.
„Istuširaj se. Obuci se. Idi u spavaću sobu. Lezi na krevet. Ne pali svetlo. Zatvori oči.“
Šest rečenica. Šest kratkih rečenica od kojih je ponovo drhtala, od kojih se tresla, od kojih je vlažila, šest rečenica koje su činile da ponovo uđe u taj prostor, da ponovo bude na tom mestu gde je bila samo njegova, samo njegova robinja.
Nije zaključala vrata stana. Skinula je haljinu, izula sandale, podigla kosu i pustila toplu vodu, uživajući u mirisu kupke koja je bila ostavljena pored kade. Kupatilo je bilo čisto, uredno, mirisno, kilometrima, činilo joj se, daleko od podruma u kome je bila pre samo nekoliko desetina minuta.
Stan je bio tih, sa starim nameštajem i jedinim konstantnim zvukom u formi kucanja lepo izrezbarenog sata sa klatnom koji je dominirao jednim od zidova.
Obrisala se crnim peškirom i rukom prešla preko materijala korseta. Kada ovo obučem, pomislila je, kada obučem korset i čarape pričvrstim halterima za njega, biću baš kao neka drolja iz pornića. Baš kako on voli. Namešila se.
Ušla je u spavaću sobu. Roletne su bile spuštene i u njoj je bilo mračno. Mahinalno je krenula je da upali svetlo ali je shvatila da on to ne bi želeo. Da je želeo da je ima po jakom svetlu, ostavio bi roletne podignute ili bi sam ostavio upaljeno svetlo. Samo je legla na krevet, prelazeći lagano rukama po svom telu, uživajući u dodiru svile i satena, osećajući se jako, moćno, poželjno. Bila je baš onakva drolja kakve on voli. I uživala u tome.
Zatvorila je oči. Uprkos tome što je stan bio tako tih, uprkos tome što je naprezala sluh da čuje otvaranje ulaznih vrata, prvo što je čula bile su njegove prošaptane reči „Izgledaš mnogo dobro“.
Nije otvorila oči. Nije joj rekao da to uradi. Ali se smešila, jako. Nije znala da li može to da vidi u mraku. Nije znala ni kako sama izgleda u mraku, ali njegove reči delovale su iskreno, zvučao je impresionirano.
Osetila je kako se krevet uleže a onda kako je ruke dodiruju, kako se telo pribija uz njeno, osetila je da on nema ništa na sebi, da je go, i to ju je izluđivalo. Ljubio ju je, po licu, po vratu, gurao joj jezik u usta, nestrpljivo, jako, kao da je na to čekao predugo, pa onda se spušato preko vrata i ramena dole, na njene grudi. Lizao joj je ukrućene bradavice, sisao ih i jako vukao usnama, grickao zubima a ona je stenjala i govorila mu koliko uživa.
Čula ga je kako se tiho smeje dok joj je prstima stezao osetljive bradavice. Čula ga je kako kaže „Znaš da ono u podrumu nije moglo da mi bude dovoljno?“
„Nije ni meni“, odgovorila je. Otvorila je oči ali u tami sobe on je bio samo jaka figura kratke tamne kose na njoj. „Nije ni meni… Čim si otišao iz podruma meni se odmah ponovo jebalo… I napaljenija sam nego ikad… možeš da mi radiš šta hoćeš… šta god hoćeš…“
Ponovo se nasmejao.
„Mogu“, potvrdio je. „Jer ti si… šta si ti?“
„Kurvica“, zastenjala je jer se on jezikom spuštao niz njen stomak, preko korseta.
„Čija?“, tiho je pitao.
„Samo tvoja“, zajecala je glasno jer je njegov jezik pronašao njen klitoris.
Dugo ju je lizao, sporo, izluđujuće, dugo joj je razmicao usmine prstima i jezikom ulazio u vaginu pa se spuštao do anusa, vraćao na klitoris. Najmanje deset minuta ju je dovodio do ivice orgazma ali onda zastajao i milujući joj butine kroz crne čarape govorio da je predivna.
„Jebi me… molim te…“ , šaputala je, milujući ga po kosi.
A on se pridigao u mraku, kleknuo ispred nje i blago je povukao za kosu. Znala je šta hoće i otvorila usta, pridižući se.
Čula ga je kako šumno, duboko diše dok ga je obrađivala ustima i rukom. Mazila mu je kurac, razmazujući pljuvačku, milovala jaja, zavlačila prst i između njegovih guova, dodirujući mu onu tesnu rupicu a on ju je držao za kosu i navlačio na svoj ud, sve jače, sve dublje. Onda bi ga vadio iz njenih usta, trljao joj ga o lice, zavlačio u kosu. „Želim te“, šaputao je.
„Pa uzmi me… uzmi me, molim te“, odgovorila je odmah.
Namestio se između njenih nogu, raširio ih i podigao visoko, tako da je kolenima dotakla svoja ramena. Gledala ga je u lice. Ušao je u nju a ona mu je zarila nokte u mišice. „Tako je dobro…“ zastenjala je a on je počeo da se pokreće u njoj, zarivajući se sve dublje svaki put.
„Koliko sam te dugo čekala…“ stenjala je. „Jebi me… ljubavi… jebi me… samo sam tvoja…“
A on ju je jebao polako, nežno, zastajući da je poljubi, vadeći penis iz nje, mazeći nateklim glavićem njen klitoris, pa opet ulazeći u nju.
„Malopre smo zajedno svršili“, prošaputao je. „Hoću ponovo tako“. Ona se nasmešila i povukla ga ka sebi.
„Tako sam te dugo čekala, ljubavi“, šaputala mu je na uho. „Zašto danas? Zašto si danas odlučio da me uzmeš?“
Nije mu znala ime. U mraku je videla samo obrise lica. Smešio se i tiho govorio, pomerajući kukove, svakim pokretom joj donoseći ogromnu slast:
„Zato što mi je danas rođendan.“
Zario se još nekoliko puta a ona poče da jeca i jako ga steže. Orgazam je bio gotovo bolan, izvijala se kao da želi da se potpuno spoji sa njim, osećajući kako on u grčevima izbacuje mlazeve sperme duboko u njenu utrobu. U drugoj sobi metodično je kucao sat sa klatnom.
Autor: Fenris
