Slobodanova kurva

Umesto da skrene kolima u moju ulicu, Slobodan je nastavio da vozi. Pogledala sam ga iznenađeno, ali on je ćutao, sve dok ih nije uterao na parking iza jedne napuštene barake. Znala sam šta želi.

„Ne“, rekla sam, a glas mi je malo zadrhtao, „ne možemo ovde.“

Spuštalo se veče i na ulicama su se mimoilazili klinci u potrazi za zabavom sa odraslima koji su se vraćali sa posla. Slobodan je i mene čekao kada sam izašla sa posla, nenajavljen. Ponudio da me odveze kući. Samo da me odveze. Znao je da mi je muž tamo, sa decom.

Raskopčao je pantalone i izvadio ukrućeni kurac a ja sam mu ponovo rekla, ovog puta tiše: „Nemoj ovde, nemoj molim te, neko će nas videti.“

„Neće, ako budeš brza“, rekao je bezosećajno i uhvatio me za kosu.

Grubo me je povukao na dole, prema svom krilu a ja sam poslušno, pokorno otvorila usta da u njih primim nabrekli komad mesa.

Čvrsto me je držao dok sam gutala kurac, halapljivo, kao prava, profesionalna drolja, kao neka porno-glumica na snimanju, trudeći se da ga uzmem do kraja, najdublje što mogu, da pustim njegov natekli glavić da mi uđe duboko u grlo. Slušala sam korake i razgovore na ulici udaljenoj svega nekoliko metara od nas od koje smo bili zaklonjeni parkiranim kombijem, starim, poluraspalim i zarđalim. Gutala sam Slobodanov kurac dok se noć spuštala na grad, a kod kuće me čekali muž i dvoje dece. Ako budem brza, niko nas neće videti. Niko neće znati.

Moj ljubavnik me je držao za kosu i, iako sam se ja sama nabijala grlom na njegov kurac, jako, duboko, poslušno, on me je snažno navlačio da bi mi pokazao ko kontroliše situaciju. Znao je da žurim kući, znao je da se plašim da nas neko ne vidi u kolima – bili smo samo dve ulice od moje zgrade – i znao je da je to idealna prilika da drolju podseti ko u našem odnosu donosi odluke.

A ja sam ga gutala i bila sve vlažnija. Osećaj tvrdog, nabreklog mesa u ustima, njegov miris i snaga terali su mi utrobu u komešanje. Pička mi se grčila sama od sebe svaki put kada bi me navukao sve do jaja, kada bi mi njegov glavić ušao duboko u grlo i naterao me da se zagrcnem. Suzbijala sam nagon za povraćanjem dok su mi suze išle niz obraze, i osećala kako su mi bradavice sve tvrđe, kako bolno upiru u materijal grudnjaka, kako mi gaćice ulaze između klizavih usmina u pičku, kako mi pritiskaju klitoris i draže me sve više.

Slobodan je voleo da mu njegova drolja puši, u svim situacijama, stalno. A ova udata žena, ova majka i cenjena koleginica, njoj su kolena klecala svaki put kada bi videla njegovu ukrućenu alatku. Uživo ili na slici. Znao je to. Znao je koliko me do ludila dovodi osećaj njegovog glavića na usnama, prodiranje moćne kurčine u moja usta, znao je koliko ovlažim kada me uhvati za kosu i navuče na kurac, kada me jednim potezom podseti za šta služim, koja je moja uloga u našoj vezi.

Pitao me je jednom da li i mužu pušim ovako halapljivo a ja mu nisam odgovorila. Sećam se kako mi se u tom trenutku grlo stislo a oči napunile suzama stida. Sećam se da sam htela i da prestanem, da izvadim njegov kurac iz usta, da se podignem sa poda na kome sam klečala, jer mi se plakalo, jer sam se osećala jako postiđeno. Ali naravno da je Slobodan bio taj koji je vodio igru i naravno da je kroz suze i moje otimanje i jecanja nastavio da me jebe u usta. Mislim čak da ga je to još više napalilo pa umesto da me posle određenog vremena okrene i pojebe u pičku, samo se još pola minuta zabijao u moje grlo bez milosti i onda izvadio kurac da me isprska po licu i kosi.

A ja sam htela još. I te večeri sam mu ponovo pušila a onda me je jebao nazivajući me kurvom, droljom i još nekim odvratnim imenima, a ja sam ponovo plakala i svršila jako, bestidno, baš kao drolja kakvom me je nazvao.

Jer naravno, mom mužu nikada, nikada nisam popušila. Moj muž nikada nije spustio svoje usne na moj pubis. Nikada me dole nije dotakao ni rukom. Vodili smo ljubav redovno, to da, ali nikada ničim sem svojim penisom nije ušao u mene. Za oralni seks je jednom izjavio da to rade majmuni.

Slobodan se spremao da svrši a ja sam u grudima osećala težinu a u utrobi mi je ključalo.

Podigla sam se iz njegovog krila, zadihana, razmazane šminke a on me je pogledao pomalo iznenađeno. Nije očekivao da mu se droljica otrgne. Onda je shvatio šta želim, kada sam ga opkoračila, jedva se nameštajući iznad njega na vozačkom sedištu.

„Ti si kurvice baš zagorela. Jebe li tebe tvoj muž ikada?“ pitao je zajedljivo dok sam zadizala haljinu.

Samo mi treba da uđe u mene, pomislila sam, pomerajući gaćice u stranu. Samo malo.

Muž me jeste jebao, bar jednom nedeljno. Po minut ili dva. Ponekad tri. Suvu. Dok ležim na leđima, sa rukama iznad glave i zamišljam kako me siluje, zamišljam kako me mrzi i siluje, samo da bih sebi pružila barem malo uzbuđenja. Onda bi svršio. Bila sam mu dobra žena, uvek je bio zadovoljan i mojim telom i mojim radom i mojim odnosom prema deci. Imao je svoju dobru, lepu ženu i dobru majku dece koju je mnogo voleo, i imao je pičku da u nju gurne kurac jednom nedeljno i u njoj se, tako suvoj i stisnutoj sa mukom pomera sve dok ne svrši.

Nabila sam se na Slobodana i on je istog trenutka jako zastenjao i počeo da svršava. Droljica mu je suviše dobro pušila, izgleda i nije očekivao da poželi da ga dobije u pičku, ne ovako, skoro na samoj ulici, ne ovako, svega stotinak metara udaljena od svoje zgrade, u predvečerje, kad je grad oživljavao na poseban način. Osetila sam mlaz sperme u sebi i pokušala da se jako nabijem na njegov kurac, ali Slobodan se pomerio i ispao iz mene. Toplo seme me je prskalo po butinama i po haljini, dok sam ja rukom tražila kurac između nogu, željna da ga vratim u sebe, da ga barem još malo osetim pre nego što omekša.

Nismo se poljubili kada sam izlazila iz kola i nisam pristala da me doveze do zgrade, jer sam se jako plašila da bi muž mogao da vidi kako izlazim iz kola nepoznatog muškarca. Prešla sam ulicu, hodala trotoarom, pa prešla drugu i skrenula prema svojoj zgradi, osećajući kako mi lice gori od pogleda prolaznika, komšija. Znala sam kako izgledam, raščupana i mokra, u licu od znoja, dole od napaljenosti tolike da sam jedva hodala na štiklama osećajući kako mi se gaćice trljaju o nadraženi klitoris.

Ušla sam u stan i mužu samo dobacila pozdrav. Naravno da nije ustao da priđe i poljubi ženu koja se vratila sa posla. Znala sam da neće.

Ušla sam u kupatilo i zderala sa sebe haljinu, gaćice. Ostala sam u štiklama i grudnjaku.

Klekla sam na pod, spustila se licem ka pločicama. Osećala sam se prljavo i strašno, strašno napaljeno. Jednom rukom izvukla sam dojku iz grudnjaka i jako stisla bradavicu. Zabolelo je, toliko da su mi ponovo krenule suze, ali to, baš to mi je trebalo u tom trenutku.

Jebala sam mokru, razjapljenu pičku bočicom od parfema, jako, bez milosti, plačući i stiskajući bradavice iz sve snage. Moj muž zna da ja ne volim da mi se dodiruju grudi. Ne volim da mi ih on dodiruje. Ne volim.

Bolelo je jer sam ih stiskala, uvijala, čupala, a pička, mokra, bestidno mokra je šljapkala i gutala stakleni predmet sve dublje. Plakala sam od bola, sve dok nije postao tako jak da sam morala da prste gurnem u usta i zagrizem ih, ne prestajući da guram flašicu u sebe, snažno, bez milosti. Nisam smela da rizikujem da me suprug čuje. Svršila sam tako, plačući, gotovo kidajući poludelu ribicu koja se grčila od zadovoljstva, kao da ga je bol pojačao, produbio.

* * *

Kasnije sam bila dobra supruga koja je spremila večeru svojoj porodici i igrala se sa decom i kupala ih i pričala mužu o svom poslu. Nije slušao, ali nije ništa ni govorio, tako da je bilo u redu.

* * *

Kasnije sam ležala u krevetu i govorila sebi da moram da prestanem da se viđam sa Slobodanom. Moram da prestanem. Sutra. Sutra moram da mu kažem da je gotovo među nama.

* * *

Slobodan mi nije bio ljubavnik. A ja njemu svakako nisam bila ljubavnica.

Slobodan je bio muškarac koji je, za razliku od mog muža, odmah video kakva je zaista ta dobra supruga, savesna koleginica i brižna majka. Odmah je video kakve štikle nosi ta žena, pogodio šta ima ispod poslovne odeće, pretpostavio u kakvim prodavnicama kupuje veš kada ode u Beograd. Nije mu trebalo više od nekoliko pogleda da shvati kakva sam. Ono što mom mužu možda ne bih mogla da objasnim ni za dva sata, kada bih se usudila da pričam ot ome, Slobodan je sam prepoznao za nekoliko minuta jednog popodneva na nekom poslovnom koktelu. I za razliku od mog muža, on je vrlo, vrlo dobro znao šta se radi sa droljama.

Jebao me je to veče, ponudivši da me odveze sa koktela do kuće a ja sam pristala, svesna da koleginice i kolege gledaju kako ulazim u kola muškarca koga sam upoznala svega sat ranije. Jebao me je to veče, izvan grada, prislonjenu uz drvo, gaćica spuštenih do pola butina, držeći me za kosu, jako, grubo vukući dok se zarivao u mene svojim kao kamen tvrdim kurcem. Ja sam vrištala, bestidno se drala, mešajući i nabijajući se na njega u ritmu kojim me je cimao za kosu, dok mi je utroba kuvala. Možda nas je neko i čuo, nije me bilo briga jer bio je mrak a ja sam konačno dobila ono što sam toliko dugo sanjala. Jednu ruku u kosi, da me navlači na kurac, kao prljavu kurvu, drugu ruku da me jako, bolno udara po guzi, terajući me da se sama nabijam na tvrdu kurčinu. Duboki glas koji me je nazivao droljom, kučkom, kurvetinom kojoj kurac viri iz očiju. Jake pokrete kukovima i osećaj teških, nabreklih muda kako me udaraju o guzu.

Naravno da sam bila sve ono čime me je Slobodan nazivao te večeri. Do tada samo u svojoj glavi. Od tada… od tada je Slobodan od mene pravio sve što je hteo.

Jer sam bila vlažna, strašno vlažna celo veče dok smo pričali. I jer sam mu već u kolima otkopčala pantalone i gledala ga u oči, bestidno, gladno, smeškajući se zbog osećaja moćnog, tvrdog mesa u mojoj oznojenoj šaci. I jer sam izigravala iskusnu jebulju kojoj bračna prevara nije nikakav problem iako sam se sva tresla.

Znao je da može da mi radi šta hoće kada je pitao da li baš žurim da stignem kući a ja mu rekla da ne žurim previše, zabacujući kosu, smeškajući se izazovno.

I znao je da će moći da mi radi šta hoće i posle te večeri, znao je to onog trenutka kada je drolja svršila glasno, bestidno jecajući, dok se držala za drvo, nabijajući se na njegov kurac, guze crvene, usijane od njegovih šamara, znao je, kada se drolja, čim ju je cimnuo za kosu sama poslušno spustila i klekla na zemlju ispred njega, cepajući svoje kurvinjske čarape na grubom tlu, otvarajući usta da primi vlažni, debeli kurac. Znao je jer sam ga gledala u oči dok sam mu pušila, jako, glasno, nabijajući se grlom na kurčinu, gladna ovog osećaja, ovog ukusa, još uvek napaljena i posle svršavanja, tako da su mi njegovi podsmešljivi, vulgarni komentari kako sam izgladnela i kako mi kurca očigledno nedostaje u ishrani, i njegovi prvo lagani a onda, kada je video da me pale, sve jači šamari, samo dodavali snagu.

Progutala sam svaku kap njegove sperme te večeri, bestidna, mokra od znoja, iscepanih čarapa klečeći kraj drveta, uz put, malo izvan grada. I znala da sam tog trenutka bila njegova mnogo više nego što sam i jednom u toku svih godina braka bila muževljeva. Moj muž me je voleo, bar je to govorio, ali me nije poznavao onako kako me je poznavao čovek koji me je odvezao izvan grada i pojebao ispod drveta kao najjeftiniju kurvu, vređajući me i podsmevajući mi se.

Mislim da ni on nije očekivao da ću mu se javiti kada me je zvao dva dana kasnije. Broj je dobio od mojih kolega, a ja sam crvenela od pomisli šta li sve pričaju o meni iza mojih leđa sad kada me je čovek sa kojim sam otišla sa koktela te večeri zvao.

* * *

Naravno da nisam htela da varam muža. Rekla sam to i Slobodanu. On je rekao da nema problema i zvao me da samo popijemo piće. Ja sam pristala jer… jer kurva ne ume da kaže „ne“ i čak i kada njene usne to izgovaraju, sve ostalo na njoj govori „da“.

I popili smo piće.

I odvezao me je kod sebe u stan. Tada još nisam ni znala da je oženjen i da mu te večeri žena izlazi. I javila sam mužu da sam morala da se zadržim u kancelariji duže, dok je Slobodan bio u veceu da se ispiša. Znala sam da zvučim kao da lažem, da mi glas drhti, da bi svako drugi odmah znao šta kurva radi. Ali moj muž je samo pitao šta on i deca onda da jedu. Nije se ponudio da išta spremi, samo je pitao šta onda oni da jedu.

Slobodan se vratio iz vecea i više nije bilo foliranja. Zgrabio me je za kosu i povukao prema sebi. Pomislila sam da hoće da me poljubi i nagla se prema njegovom licu ali me je dočekao šamar. Bila sam šokirana, ali nisam ništa rekla, ništa uradila. I kada mi je udario još jedan, tako snažan da su mi naočare odletele na fotelju pored nas, a kosa se sva rasula preko lica, shvatila sam da sam tako vlažna da Slobodan može da me jebe i šakom ako poželi.

„Ti misliš da ja pića plaćam tek tako, droljo?“, pitao je, besno. „Sve se plaća na kraju. Sve se plaća.“

Gurnuo me je na trosed, snažno. Odletela sam i pala na njega, a on je stajao iznad mene, moćan, jak, crven u licu.

„Znaš šta ću sad da ti radim, kurvo?“, pitao je, pretećim glasom.

A ja sam ga pogledala odozdo i bojažljivo odgovorila:

„Sve što hoćeš.“

* * *

Za muža sam to veče morala da smišljam izvinjenja, ne zato što sam se zadržala duže od tri sata posle kraja radnog vremena, nego što nije imao ništa da jede i morao sam da se snalazi da nahrani sebe i decu. Bio je besan i nakon što mi je objasnio koliko je to sa moje strane bilo neodgovorno, nije hteo ni da priča sa mnom više.

A ja nisam mogla da verujem da on ne vidi.

Da ne vidi da je njegova žena drolja, drolja koja se te večeri jebala, koju je jebao drugi muškarac. Drugi muškarac koga nije bilo briga ni za njenog muža ni njenu porodicu, obaveze, status. Drugi muškarac kome se ona predala tako lako kao da je samo čekala da je neko uhvati za kosu, gurne na krevet, naredi joj da se skine.

Skidala sam se gola pred Slobodanom, brzo, drhteći, malo od straha, malo od napaljenosti. Skidala sam se brzo jer sam se plašila da će mi iscepati odeću ako je brzo ne uklonim sama. Čarape iscepane na kolenima od pre nekoliko dana sakrila sam od muža, ali Slobodan je delovao kao da će mi svakog trenutka iscepati košulju koju sam taj dan nosila.

Skinula sam i košulju i suknju, brzo svukla gaćice. Slobodan me je posmatrao stojeći, mirno, preteće, izvadivši svoj nabrekli kurac, gladeći ga rukom. Kada je video da ponovo nosim haltere sa svojim crnim čarapama klimnuo je glavom, kao da potvrđuje da je ovo pred njim zaista prava kurvetina.

Njih mi nije dopustio da skinem, morala sam da ostanem u čarapama i cipelama na štiklu dok sam mu poslušno gutala kurac, kleknuvši ispred troseda. Slobodan nije bio strpljiv čovek, vukao me je za kosu, vadio kurac iz mojih usta i udarao mi šamare, režeći da moram da ga uzimam dublje. Ja sam potvrđivala, obećavala da hoću i onda se ponovo nabijala ustima i grlom na njega. Nikada ovako nešto nisam radila sa mužem, nikada nisam osetila u svojim ustima kako mu je tvrd, kako mu je glavić natekao i gladak, kako su mu ispod kože nabrekle vene.

Slobodan me je gurnuo natrag na trosed pa se nameštao iznad mene, terajući me da mu jezikom i usnama obradim i testise, a zatim se izdigao i naredio mi da mu poližem anus. Gotovo sam se onesvestila od osećaja koji je ovo izazvalo u meni. Težina njegovog tela iznad mene, moćna ukrućena alatka koju je drkao nad mojim licem, njegov miris, njegova topla, uska rupica u koju sam pohotno, pokorno gurala svoj jezik.

Jebao me je, zverski, posle toga, baš onako kako sam zaslužila, jebao me je kao kurvetinu, vukući me za kosu, udarajući me prvo šakama a onda, kada su ga, verovatno zabolele, kaišem po guzi, govoreći mi sve vreme da sam najprljavija drolja koju je ikada jebao. Svršila sam dvaput u toj pozi, vrišteći od bola svaki put kada bi se njegov kaiš spustio na osetljivu kožu moje guze.

Onda me je opet naterao na kolena, stavio mi kaiš oko vrata i naredio da mu popušim.

Gutala sa mu moćni, tvrdi kurac, sa rukama na leđima, osećajući kako postepeno steže kaiš sve više. Onda je posegao rukom u moju tašnu, izvadio iz nje karmin pa je, ne vadeći kurčinu iz mojih usta, počeo da me njime maže po usnama, širokim, grubim pokretima. Nisam mogla da se pomerim, kaiš me je držao privučenu njemu, a on je onda karminom na mom licu ispisao reč „kurva“ – kasnije sam to videla na slici koji je načinio mobilnim telefonom – pa me grubo ponovo okrenuo od sebe.

Osetila sam karmin na svojoj guzi, osetila kako njime ulazi između mojih bedara, kako mi ga razmazuje po anusu, kako ga gura unutra. Osetila sam jak, jak stid, a kaiš oko mog vrata je i dalje bio stegnut.

Slobodan je pljunuo u svoju šaku i zatim pljuvačkom namazao svoj glavić a zatim se okrutno, bezobzirno zario u moj anus.

Muža sam sutra kada je primetio da sam promukla slagala da imam neku infekciju u grlu. On ionako nije zaista brinuo za to šta se sa njegovom ženom događa sve dok ona ispunjava većinu svojih funkcija.

A to što prethodno veče nije ni hteo da priča sa mnom koristilo je. Jer nije primetio da na licu uopšte nemam šminke, da sam bleda i iscrpena. Nije primetio da njegova žena cele večeri ni ne pokušava da sedne jer joj stražnjica još bridi od kaiša kojim ju je u crveno – što je narednih dana prelazilo u modro, pa sam umesto tangica nosila mini-bokserice – obojio Slobodan. Nije primetio da joj je kosa umazana pljuvačkom i spermom kojim ju je počastio njen jebač nakon što joj je, dok je vrištala i preklinjala ga da se ne zariva tako jako u njenu guzu, svršio po licu i kosi, vukući jako kaiš oko njenog vrata, psujući je i pljujući.

Mnogo toga moj muž nije primećivao. Ni to koliko sam se dugo tuširala, jer sam plakala i spirala sa sebe miris drugog muškarca, njegov znoj i spermu i pljuvačku. I drkala, pod tušem, uvlačeći prste u bolno raširenu guzu, podsećajući sebe kako me je Slobodan posle svega samo izbacio iz stana, kako sam se prvo brisala vlažnim maramicama, a onda ušla u prljavu, smrdljivu kafanu da se umijem u njihovom veceu, kako su me gledali stalni gosti i hronični pijanci dok sam prolazila između stolova do toaleta u kraju prostorije. Svi su mogli da vide kakva sam kurva, naravno. I da sam dobila svoje.

* * *

Ali nije mi bio dosta.

Ne, nije mi bilo dosta.

Slobodan je želeo ponovo, svega tri dana kasnije. Nisam mu ni odgovorila na poruku, a kada je zvao ignorisala sam mu pozive.

I tako sam radila i sledeća tri dana, sve dok nisam na kraju ja njemu poslala poruku i napisala mu da mi je muž večeras otišao kod majke i da će se tamo duže zadržati. Čekao me je kolima čim sam izašla sa posla, ali ovog puta me je vodio u stan kod njegovog druga, njemu je valjda žena bila kod kuće. Jebao me je to veče dok je u susednoj sobi njegov drug jebao neku klinku koju je pokupio prethodno veče u gradu. Ja sam slušala njeno jecanje, dok je ona, verujem slušala moje vrištanje. I sve odvratne, uvredljive reči koje mi je Slobodan upućivao, pljujući mi u lice, u kosu, u usta, a ja pokorno klečala pred njim, plakala, molila ga da mi dozvoli da mu popušim kurac, da mu oližem guzu. Bila sam potpuno, potpuno van sebe, potpuno prepuštena ulozi kurve koja mi je tako dobro ležala. Pomislila sam više nego jednom da ova mala iz druge sobe ionako treba da uči od starijih, da treba da joj dam dobar primer kako se drolja ponaša.

A Slobodan me je jebao tri puta za tri sata, pijući pivo i šaljući poruke prijateljima u pauzama, dok sam mu ja lizala guzu, jaja, igrala se sa opuštenim kurcem, činila sve da se oseti dobro, moćno, muževno. Ko zna šta im je sve pisao, kakvu drolju rastura, ko zna kako sam izgledala na slikama koje je napravio dok me je jebao, dok sam mu pokorno, ponizno gutala moćnu kurčinu, na kolenima, kao dobra robinja. Znala sam, naravno, koliko je glupo, koliko sam glupa bila što sam mu dopustila da me slika. Ali utroba mi je kuvala od pomisli na to u kakvu me je kurvu pretvorio, od pomisli kako izgledam na tim slikama, kako se muškarcima kojima ih on šalje ukrućuju kurčevi gledajući me tako poniženu, jebanu, iskorišćenu. I htela sam još.

Slobodan me je jebao tri puta te večeri, poslednji put u guzu, a ovog puta sam se pripremila, ponevši lubrikant i dok me je rasturao, dirala sam klitoris i jebala ribicu prstima i svršila, jako mu stežući kurac guzom, sve dok se i on nije ispraznio u mene.

To veče me je vozio natrag kući i mada sam bila svesna da on ne treba da zna gde stanujem, bila sam i suviše umorna da bih, kao prošlog puta, izašla iz kola nekoliko ulica ranije i pešačila do kuće.

Želela sam tuš i samoću.

* * *

A ni njemu nije bilo dosta. Našao je kurvu kojoj je mogao da radi sve, baš sve što je hteo. Da je šamara i vređa. Da je pljuje i davi, kurcem, šakama, kaišem i da ona nikada ne kaže „ne“. Činilo mi se, čak, da je malo i besan što se drolja tako lako prepušta, pa su vremenom njegovi šamari, udaranja i šibanja moje guze i stezanja rukama oko mog vrata dobili na snazi.

Jebao me je kad god sam ja mogla da smislim alibi za muža i kad je on mogao da se bezbedno izvuče od svoje žene, vodeći me kod sebe ili kod drugova u stanove. Oni su me već svi znali, što lično, što sa slika koje im je slao i smejali mi se otvoreno u lice kada bi me videli. A Slobodan me je jebao, ponekad satima, a ponekad samo petnaest minuta, dovoljno da spustim gaćice do nožnih članaka i naslonim se na veš-mašinu u malom kupatilu njegovog komšije.

Jednog jutra njegovu sam poruku dobila dok sam se spremala za posao, insistirao je da izađem u hodnik ispred stana. Muž mi nije bio tu, mada to Slobodan nije znao, ali deca jesu, trebalo je da i njih vodim u školu. Srce mi je udaralo kao ludo dok sam pokušavala da odlučim šta da uradim. Napisala sam mu da ne mogu, ali nekoliko sekundi kasnije čula sam zvono na vratima. Odjurila sam do ulaza.

Bio je raščupan i pijan, verovatno je negde cele noći igrao karte, i insistirao je da je došao na pušenje, koje mu drolja duguje kad god on to zatraži.

Nekako sam uspela da ga odvučem do lifta, nekako sam uspela da tako zatvorim vrata, pokrenem ga i zaustavim na najgornjem spratu a onda otvorim unutarnja vrata tako da ga niko odozdo ne može pozvati. Ovde gore ionako niko nije stanovao, stanovi su bili prazni, zapušteni.

Pušila sam mu klečeći, drhteći od straha, pušila sam mu, gutajući ga najdublje što mogu, mazeći mu jaja i ispuštajući tihe, grlene uzdahe, da ga još više napalim. Grebuckala sam mu nabrekla muda lepo uređenim, tek nalakiranim noktima, i pušila mu usnama koje su tek dobile prvi sloj karmina kada je on poslao poruku. Nije bilo vremena, morala sam da vodim decu, brzo sam radila glavom, naprežući se da njegov tvrdi kurac što dublje, što bolje progutam.

Nije mi svršio u usta, namerno ga je izvukao napolje kada je seme krenulo da kulja. Dobila sam vruću, mirisnu spermu po licu, po vratu, malo i po kosi.

Nije bilo vremena, čim je Slobodan otišao, odjurila sam u stan, papirnim maramicama pokupila seme sa lica, prekrila tragove njegovog svršavanja puderom, namazala karmin, stavila parfem i sa decom istrčala iz stana.

Naravno, sve vreme, sve vreme, na ulici i u kancelariji, sve vreme, dok se nisam vratila kući tog dana, osećala sam na sebi njegov miris, osećala kako mi sasušena sperma zateže kožu, sve vreme, bila sam vlažna, poludela od želje. Toliko da sam na pauzi za ručak otišla u toalet i skinula gaćice i stavila ih u tašnu i onda se pola sata šetala po parku i okolnim ulicama samo osećajući kako mi vetrić hladi vrelu, pomahnitalu pičkicu.

I poslala sam Slobodanu poruku – iako ih je on uvek prvo slao meni – da mu kažem da drolji pička nije bila zadovoljena ovog jutra. Nije odgovorio, verovatno je spavao.

Ali me je dva dana kasnije usred seksa skinuo sa svog ukrućenog kurca, a onda okrutno, bolno izbičevao kaišem po guzi, uhvativši me na kraju za kosu, gurnuvši me na pod, sikćući od besa da ga nikad, NIKAD više ne uznemiravam i nikada više ne šaljem poruku bez prethodne njegove poruke.

* * *

Moje izvinjenje je došlo iduće nedelje kada sam ga u odgovor na njegovu poruku obavestila da će sutradan, u petak, moj muž decu voditi na selo i da mogu da uzme popodnevnu smenu na poslu, pa da može da me veže i jebe ako nađe neki prazan stan.

Od njegove poruke sam se sledila. Pisao je da se istuširam, kurvinjski doteram i da ga čekam oko devet sati u svom stanu. Pisao je „spremi bračni krevet, kurvice, hoću u njemu da te rasturam“.

Napisala sam mu da to ne dolazi u obzir.

A onda, sutradan ujutro, u osam, samo što je muž otišao sa decom, stigla je poruka da on dolazi i da mi je bolje da ne mora da dugo lupa na vrata.

Nisam ništa odgovorila. Prvo sam zvala kancelariju, da javim da ću kasniti. Otrčala sam u kupatilo, piškila, pa uletela pod tuš, trljala se sunđerom tresući se od straha, prala mokru, otvorenu pičkicu, zatim se brisala grubo, brzo, pa se šminkala drhtavim rukama. Vremena je bilo tako malo, tako malo.

Odabrala sam crni korset, mrežaste čarape sa halterima, sandale sa jako visokom štiklom i platformom napred koje su izgledale baš kurvinjski, baš kao da su ispale iz nekog pornića. Nisam obukla ni gaćice ni grudnjak. Ostavila sam ulazna vrata samo malo odškrinuta, a zatim otišla u spavaću sobu, uzela crni, svileni šal, presavila ga i vezala sebi preko očiju. Zatim sam se spustila na krevet na sve četiri, tako da je moja otvorena, mokra pička bila okrenuta prema vratima i čekala.

* * *

Na posao sam stigla te oko podne jer mi je dugo trebalo da sa sebe sperem njegove mirise, da skinem pa ponovo nanesem šminku koju je uništio prstima, pljuvačkom, kurcem, da odeću koju mi je iscepao spakujem u kese, da posteljinu stavim u veš mašinu i stavim drugu.

Drhtala sam od straha, naravno, sve vreme dok sam ga čekala, a kada sam čula škripu vrata i korake kako mi se približavaju, butine su počele nekontrolisano da mi se tresu. Nije rekao ništa pre nego što sam osetila kako me jako, nemilosrdno rukom udara po guzi.

Nije rekao ništa ni posle toga, samo sam ja stenjala i vrištala dok me je udarao, pa šibao kaišem, dok je pljuvao u moj anus, pa prodirao u njega, bez miosti, gazeći cipelama po mojoj bračnoj postelji, jebući kurvu bez ikakvih obzira, jako, zverski.

Ne znam da li su komšije slušale kako sam vrištala primajući tvrdi ud u guzu, drkajući mokru, željnu pičkicu dok se moj jebač zabavljao sebi dražom rupicom. Ne znam da li su čuli kako sam jako svršila i kako sam mu vikala da ne prestaje, da nastavi da me jebe, drkajući i dalje bolni klitoris i svršavajući ponovo.

Ne znam, ali slutim da jesu jer znam kako su me posle toga gledali na hodniku i na ulici.

* * *

Prvi put me je Slobodanov drug jebao kada smo po ko zna koji put došli u njegov stan, da bi me Slobodan jebao u maloj sobi sa dušekom na podu i gomilom starih novina pored njega, ali Slobodan je bio toliko pijan da nije mogao da stoji. Njemu sam pušila a njegov drug mi je prišao otpozadi, namestio me na kolena, gurnuvši mi jako glavu u Slobodanovo krilo i onda mi ušao u pičkicu tvrdm kurcem. Osećaj dva uda u meni, osećaj da sam postala još veća kurva nego što sam do tog momenta bila potpuno me je opijao, potpuno obuzeo sve moje misli i čula. I iako Slobodan nije mogao da svrši i zaspao je dok sam ga gutala, ja sam svršila, jako, podatno jecajući i onda i njegovom prijatelju uzela kurac u usta i dopustila mu da svrši po mom licu i da rukama razmaže spermu po mom licu i naočarima.

Posle je i on želeo još. Posle su doveli i jednog mlađeg, kolegu, kako su ga zvali. Tako su me jedno veče jebali sva trojica, na tom istom prljavom dušeku, dok sam se drala nekontrolisano, zvala ih da me pojebu u sve rupice, dražila ih kurvinjskim, promukli glasom, molila da ne prestaju dok ne umrem na njihovim kurčevima.

Naravno, dobila sam i mnogo šamara te večeri, sva trojica su me nazivali najpogrdnijim imenima, pljuvala me, ali su im kurčine bile strašno tvrde zbog drolje u crnom mrežastom bodi-kostimu, kupljenom u seks-šopu u Beogradu, koji mi je prekrivao i telo, i ruke i noge, samo sa prorezom između nogu tako da droljine rupice budu nesmetano na raspolaganju. Samo to i štikle sam imala na sebi, druge visoke kožne sandale sve od tankih kaišića, dok su me jebali, satima, smenjujući se u mojim rupicama, svršavajući, pa pijući, pa ponovo dolazeći da mi gurnu kurac u usta kako bih ih ukrutila dovoljno da mi opet napune pičku ili guzu. Svršila sam dvaputa a poslednjih sat vremena osećala sam samo bol dok su ih gurali u moje razvaljene rupice, dok su vadili kurčeve iz još uvek mokre ali prenadražene pičkice koja više nije mogla da svršava, i zabijali ih u razrađenu guzu. Samo bol.

Ali nisam htela da stanu dok ne izbace poslednje kapi sperme, dok ne budu iscrpeni, slomljeni ležali na dušeku i na podu. Pored njih ležala je kurva, izjebana, ispljuvana, umazana. Ali se smejala. Tiho. Kao što je kasnije, te večeri, tiho plakala u kupatilu, ispod tuša, dok je tata deci čitao priču.

* * *

„Zvanično“ sam kurva postala mesec dana kasnije. Slobodan je bio loše raspoložen već nedeljama i naše jebanje više nije bilo onako kako me je navikao. Bio je besan i sve češće pijan i u pičku i usta i guzu mi je sve češće gurao prste a sve ređe kurac, udarajući me šakom po licu, po sisicama, po guzi, tukući me brutalno dok bih ja vrištala i molila da me pojebe. Nije mu se ni dizao više jer je bio u brizi zbog dugova i pio više nego ikada, a moja sugestija da dovede drugove da mu pomognu samo mi je donela još dva šamara i spoznaju da je Slobodan bio ljubomoran videvši sa koliko oduševljenja sam govorila o onoj prilici kada su me pored njega jebala još dvojica.

Na kraju više nije mogao ili nije želeo da me jebe. Rekao mi je da me mrzi, da sam odvratna kurvetina i ja sam plakala, skoro celo veče presedevši u kupatilu.

I sutra uveče ponovo, i na poslu kada sam mislila da niko ne gleda, i šetajući po ulicii parkiću, bez gaćica, kao i skoro svakog dana sada.

Tri dana kasnije mi je poslao poruku i ja sam rekla da hoću.

* * *

I dalje sam mu bila odvratna, naravno, gledao me je sa mržnjom, naravno, ali novac mu je bio potreban.

Žurka je bila u vikendici izvan grada i kada sam ušla, samo u crnim čarapama na haltere, lepim salonkama sa štiklom od devet centimetara i bodijem koji je bio napravljen od materijala jedva debljeg od paučine, glatkog i mekog pubisa i već vlažnih i rastvorenih usmina što su se videle ispod njega, kada sam udahnula miris pića i dima, čula glasnu narodnu muziku kako trešti, znala sam da me Slobodan mrzi još više. Jer svi su pogledali u mene, baš svi muškarci, njih desetak, uključujući domaćina žurke koji je blenuo u Slobodanovu kurvu dok mu je brojao novčanice od po pedeset evra na ruke. Bile su tu još dve droljice, devojke u ranim dvadesetim, obe ofarbane u plavo, našminkane i obučene kao da su izašle iz pornića i još dok smo mi ulazili obe su već stezale muške udove u šakama i davale im svoje sise i pičke da ih dodiruju.

Ali najviše ih se sjatilo oko mene, naravno. Kada smo sve tri klekle na sredinu sobe, leđa u leđa i kada su nam momci – svi između osamnaest i dvadesetpet godina, recimo – prišli sa uperenim kurčinama, najviše ih se guralo da se zariju baš u moja usta, da baš mene uhvate za gustu, tamnu kosu i navuku do jaja na svoj ud.

Brzo sam izgubila pojam o vremenu. Bila sam svesna da su dve droljice odvučene u druge krajeve vikendice, da stenju izveštačeno nabijajući se na tvrde, mlade kurčeve, ali ja sam i dalje klečala, obrađujući rukama i ustima bar pet mužjaka koji su svi dahtali, ludački napaljeni, hvatali me za kosu, vukli prema sebi, a ja sam ih prkosno gledala gutajući ih, drkajući svakom rukom još po jedan kurac.

Jebali su me satima, kao da im nikada nije bilo dosta, i kada su one dve ćurke bila već gotove i ležale na foteljama, raspadnute od pića i kokaina, nesposobne da hodaju, ja sam i dalje u sebe primala tvrde, besne kurčeve i podsticala ih da me jebu, da ne prestaju.

Naravno da su bili nezasiti, naravno da su navaljivali na mene kao besni psi, cepajući drolji njenu odeću, ne brinući je li dovoljno vlažna, može li da ih primi u sebe. Dobila sam kurčeve u sve rupice, više nego ikada, i dobila sam uvrede i dobila sam psovke i dobila sam i reči divljenja, prošaputane na uho dok su me punili spermom.

I htela sam još i još a oni su, svesni da kurvi mogu da rade šta god hoće, bili sve nekontrolisaniji, vukli me, čupali za kosu, gurali kurčeve u moje grlo i stiskali mi nozdrve sve dok ih ne bih gušeći se izbacila iz usta, posle čega su sledili obavezni šamari.

Kada sam se odozgo nabijala na jedan divni ukrućeni ud, kada mi je drugi bezobzirno, ali na kraju lako ušao u razvaljenu guzu vrištala sam jako, promuklo sve dok me gruba ruka nije uhvatila za kosu i povukla ka trećem kurcu. Pored njegovog vlasnika odmah je kleknuo i drugi mužjak i njegov ukrućeni ud mi je zaigrao pred očima. Pokušavao je i on da mi se ugura u usta i na kraju je uspeo da ubaci glavić, bolno mi šireći usne i šamarajući me po obrazu kao da sam ja kriva što se ne trudim dovoljno. Imala sam četiri kurčine u sebi, četiri tvrda koplja koja su mi istovremeno razvaljivala rupice i pomerala sam se, koliko sam mogla da ih osetim u sebi još bolje, još dublje. I slušala sam kako komentarišu, stojeći oko mene, kako njihovi drugovi komentarišu da ovakvu drolju još nikada nisu videli, i osećala kako mi se pred očima muti, kada je jedan od kurčeva u mojm ustima počeo da izbacuje spermu.

Drugi je ispao, možda jer ga je iznenadila ejakulacije njegovog saborca, a ovaj koji me je punio semenom pomerio se, ne vadeći ga, taman toliko da mi sperma krene iz usta niz bradu, ali i da pored njega vidim Slobodana kako stoji uza zid, kako pije i kako otire oči. Dve debele, moćne kurčine ulazile su u moju guzu i pičkicu u jakom ritmu, ne brinući da li je kurvi udobno, da li je boli, da li je razvaljuju, brinući samo o svom zadovoljstvu. Sperma mi je curila niz bradu i dok sam gledala Slobodana kako plače, osetila sam kako mi duboko u utrobi koja se grčila oko kao kamen tvrdih kurčeva kreće orgazam.

Autor: Fenris

Svitanje iznad planine

Dve ulice pre nego što su stigli do hotela rekao joj je da stane i da stavi ruke na leđa. Nesigurno ga je pogledala ali je poslušala. Na ulicama malog mesta nije bilo skoro nikoga u tiho letnje predvečerje – meštani i po neki turista u baštama restorana zauzeti lenjim razgovorima i planinski vazduh koji je opijao.

Iz torbe je izvadio dugačak, beli svileni šal. Šta li još sve ima u toj torbi, pomislila je nervozno, osećajući veliki, zaobljeni komad plastike kako je širi, bolno i osramoćujuće. Nosila ga je već sat vremena u svom anusu, otkad su završili večeru, pojeli profiterole i popili vino u restoranu na samom obronku planine. Tamo ga je bio izvadio iz torbe, i pružio sa rečima „za tebe“. Pocrvenela je od stida i brzo se osvrnula da li iko od gostiju ili konobara gleda u njihovom pravcu, pre nego što ga je uzela obema rukama i pokušala da skrije crnu plastiku svojim malim, belim šakama. Osmehivao se dok joj je šapatom objašnjavao da ima pet minuta da ode do toaleta, smesti ga u svoju tesnu rupicu i vrati se za sto. Još više crveneći, skoro je cvilećim glasom upitala sme li da dobije natrag barem gaćice, jer se plaši da će joj umetak ispasti iz guze dok se bude vraćala za sto. On ju je pogledao i dalje se smešeći, posegao u torbu i izvadio njene male, bele gaćice obrubljene čipkom. „Ove gaćice?“ pitao je tiho a ona je htela da propadne u zemlju ne usuđujući se da se okrene oko sebe i proveri gleda li iko prema njima. „Da, te gaćice“, klimnula je, „Gospodine.“ Gaćice koje je jutros, kada su krenuli na vikend u planinu imala na sebi, ispod kratke, udobne haljinice koju je odabrala za topli dan. Gaćice koje je skinula na njegovu komandu čim su zašli u prvu manje prometnu uličicu starog gradića u kome nikada ranije nije bila. Gaćice koje mu je predala i koje je on stavio u torbu što ju je nosio sa sobom celog dana.

„Naravno da ne možeš, lepoto“, rekao je, osmehujući se a onda tiše dodao „ako se plašiš da će ti umetak ispasti iz guze onda ga ne želiš dovoljno jako u sebi.“

Odjurila je u toalet kada joj je rekao da je od pet minuta koje je imala na raspolaganju jedan već prošao. Drhvatim rukama je držala umetak ispred lica, posmatrajući tvrdu plastičnu kupu kako se širi prema dnu, svesna da će je ovaj predmet bez milosti raširiti na onom mestu gde je još bila nevina. Nije dobila od njega nikakav lubrikant, rekao joj je da droljica mora da tako nešto prvo zasluži. A izgleda da ona to još nije zaslužila. Nije je još nijednom imao. Nije joj još ništa uradio. Samo su se ljubili, samo su se mazili i ljubili i bilo joj je lepo, jako lepo da ga oseća tako uz sebe i želela ga je, ali je on govorio da se strpi i da sve što želi od njega ona mora da zasluži.

Vikend u planini. Prvi put. Njih dvoje, negde izvan grada, prvi put zajedno.

Stavila je plastičnu kupu u usta, u kabini toaleta, sisala je i lizala kao da je njegov kurac koji još ni jednom nije u ustima osetila, kvasila je pljuvačkom, razmazujući sopstveni sok od zaobljenog vrha do proširene, debele osnove. Onda je nakvasila i prste, pa njima dotakla svoj anus. Kako je tesno, pomislila je panično. Ova stvar… ova stvar ne može da stane unutra.

Do sada je imala samo prst ili dva unutra, po njegovoj komandi, kada je od nje tražio da se priprema za ono što, znala je, sledi u mesecima koji dolaze, kada je od nje tražio da slika prste u toj tesnoj rupici. Njegovoj rupici, ispravila je mahinalno sebe u mislima. Ta rupica je pripadala njemu, kao i sve ostale njene rupice. Znala je to, iako još ni jednu od tih rupica on nije iskoristio za svoju nasladu.

Do sada je imala samo prst ili dva unutra, a sada je trebalo da sebe potpuno, bez milosti raširi za njega. Za njega, naravno. Njemu je pripadala. Naravno.

Bila je jako vlažna dole, i dok je mokrom plastikom dodirivala tesni otvor na guzi, osećala je kako joj pička jako pulsira, kako je željna da i sama dobije nešto unutra. Ali naravno da tako nešto nije smela da uradi. Dobiću, pomislila je, ako zaslužim. Ali i ta rupica pripada njemu, samo njemu. I ne smem sada. Ne smem.

On neće znati, onda je pomislila, a možda ako stavim umetak prvo u pičku, tako mokru, tako željnu, možda bude bolje podmazan, klizaviji, možda onda lakše uđe u guzu…

Pomerila ga je ka ulazu u vaginu, osetila kako joj cela utroba poigrava kada je plastični vrh dotakao usmine. Bože, pomislila je, mogla bih da svršim za deset sekundi.

Vratila ga je natrag, odustavši od rupice za koju nije imala dozvolu. Počela je da gura u anus, jako. Bolelo je toliko da su joj krenule suze.

* * *

Sat vremena je hodala sa napunjenom guzom po malom lepom gradu u planini, prateći svog gospodara, držeći ga ispod ruke, razgledajući stare kuće i ljupke trgove. Ovo je bilo prvi put da je sa njim u javnosti a da ne nosi visoke štikle. Dopustio joj je da obuje sandale sa ravnim đonom, rezonujući da za šetnju po planini, makar i samo po gradiću, štikle nisu pravi izbor. Nije zaboravila da mu zahvali za to, ali uhvatila je samu sebe da malo i žali što ga nije molila da obuje štikle. Naravno, noge bi je sada užasno bolele, ali… osećala bi se još više kao drolja, njegova drolja.

Naravno, već se osećala jako, jako prljavo i perverzno. Naravno, već sat vremena je išla uz njega, držeći ga pod ruku, dok ju je plastični umetak jebao u guzu sa svakim korakom. Gospodar nije uopšte pominjao tu stvar kada se ona vratila iz toaleta. Pričali su najnormalnije, platio je račun, pa su izašli u šetnju iz restorana, razgledali bašte, ulazili u vinarije i prodavnice suvenira da ona pogleda kako to rade u ovom kraju, razgovarali o običnim temama, a droljica je bila sve vlažnija.

Bolelo ju je kada ga je stavila u guzu, i bolelo sve više što je više hodala, ali je bol istovremeno izazivao neočekivanu toplinu u njenoj utrobi, navalu krvi od koje su joj usmine jako otekle, a klitoris joj bio naduven, vruć, osetljiv. Svaki korak je i materijal haljine terao da se tare o njen goli pubis, odvodeći je korak dalje od razuma, korak bliže potpunom gubljenju sebe u svemu što je gospodar za nju predstavljao.

I onda kada joj je naredio da stane i stavi ruke na leđa, a samo što nisu stigli do hotela, samo ga je nesigurno pogledala ali je onda pokorno stavila ruke na leđa i sačekala da gospodar veže njene zglobove jedan za drugi.

Prebacio joj je drugi, tanki tamni šal preko ramena i on je, svojom širinom pokrivao njena leđa i malo sakrivao činjenicu da je sada vezana, da sada hoda vezana uz svog gospodara, samo u haljinici i sandalama, bez gaćica, koje je skinula još pre nekoliko sati, bez grudnjaka koji nije smela ni da nosi tog dana, sa tvrdim, ukrućenim bradavicama čije ju je trenje o materijal haljine dovodilo do ludila celoga dana, a one nikako nisu htele da se opuste, sa guzom bolno, sramotno raširenom, sa pičkom nateklom i osetljivom i željnom, jako željnom.

Tako su ušli u hotel i tako je stajala uz njega pokušavajući da ne gleda u recepcionerku sa kojom je gospodar opušteno ćaskao, raspitujući se za parno kupatilo koje su im pomenuli kada su se prijavili na recepciji jutros.

Prošli su pored lifta a ona nije smela da ga pita zašto ne ulaze. Hotel je imao osam spratova a oni su bili na poslednjem. Gospodar je eksplicitno tražio sobu na poslednjem spratu iako u hotelu – nekoliko nedelja pre početka sezone – jedva da je bilo gostiju. On je želeo poslednji sprat.

Doveo ju je do stepeništa, a onda je poveo za sobom do prvog odmorišta. Nije bilo nikoga na stepeništu, niko se nije čuo.

Iz torbe je izvadio kožnu ogrlicu sa alkom i tanak, srebrnasti lanac. Nije ništa govorio, samo joj je ogrlicu nežno, pažljivo stavio oko vrata, prikačio lanac i poveo je za sobom uz stepenište.

Srce joj je udaralo kao ludo dok je hodala uz stepenište a guza je bolela, bradavice bolele, pička curila. Vodio ju je na lancu, vezanu kao kučku, uz stepenište, a ona se nije usuđivala da išta kaže. Znala je da na prvom i drugom spratu nema gostiju, jer su sobe tek ove nedelje bile renovirane.

Prošli su prvi i drugi sprat. Prošli su i treći i još nikog nije bilo na stepeništu, nikoga u hodniku. Nije imala daha, a srce kao da je htelo da eksplodira.

Stao je kada su stigli do četvrtog.

„Jesi li se umorila, lepoto?“, pitao je nežno a ona ga je gledala crveneći, drhteći od straha, od stida. Klimnula je glavom, postiđeno.

Ponovo se nasmešio, tako nežno, tako saosećajno, kako je uvek radio. Znala je zašto mu se predala još pre nekoliko meseci. Nije to imalo mnogo zajedničkog sa grubošću i posesivnošću koje su demonstrirali drugi muškarci kojima bi povremeno otkrila svoju žudnju da se pokorava. On je znao svoju snagu, nije morao stalno da je proverava. On je znao kada mu robinja pripada, nije stalno morao da silom potvrđuje svoje vlasništvo. I nije mu manje pripadala zato što je sa njom pričao kao sa inteligentnom, ravnopravnom osobom. Utoliko su jače, moćnije delovali trenuci u kojima bi izgovorio reč „droljice“, u kojima bi mirnim ali neumoljivim glasom objašnjavao šta će ona sada uraditi za njega, a njoj kolena klecala pred njim.

„Ako si se umorila, onda, hoćeš da ostatak puta idemo liftom?“, pitao je nežno, a ona je ponovo klimnula, brzo, šapućući neizostavno „hvala, Gospodine.“

„Ali znaš da sve ima svoju cenu?“, pitao je tiho, bez ikakve pretnje u glasu.

Nije imala pojma kakva cena je u pitanju.

„Znam, gospodine“, rekla je odsečno potvrđujući.

Nasmešio se i klimnuo glavom, pritiskajući taster za pozivanje lifta.

Odahnula je kada su ušli u lift, a on je sačekao da kabina pređe svega jedan sprat pre nego što je pritisnuo dugme za zaustavljanje. Pogledao ju je dok je disala sve dublje i šumnije i naredio joj da klekne.

To je bilo prvi put, tu, u liftu zaustavljenom između petog i šestog sprata hotela u planinskom gradiću u kome nikada nije bila, prvi put da je videla, osetila njegov kurac. Klečala je pred njim, ruku vezanih na leđima dok joj se povodac klatio ispred tela, udarajući je između nogu, dražeći joj pičku, njenu vlažnu, željnu pičku još više. Njegovu, pomislila je, ne moju nego njegovu, samo njegovu pičku, pomislila je, hipnotisano gledajući kako gospodar raskopčava pantalone, vadi strašno ukrućenu kurčinu, ponovo hvata povodac jednom rukom i privlači je sebi.

* * *

Ušli su u sobu desetak minuta kasnije a on joj je odvezao ruke, da bi mogao da joj skine haljinu. Bila je račupana, sva umazana pljuvačkom i njegovim sokovima, čak i malo uplakana jer nije bila navikla da joj nešto u usta ulazi tako duboko, da je jebe sve do grla, ali bila je i još vlažnija, još napaljenija.

Doveo ju je do ludila u liftu. Doveo ju je do ludila onako vezanu i napaljenu jebući je u usta sve dublje, sve moćnije, stalno je podsećajući da mora da ga gleda u oči dok guta kurčinu, stalno je sve jače navlačeći na svoj ud, držeći je za kosu jednom rukom, a drugom povlačeći povodac. Doveo ju je do ludila, vadeći ga iz njenih usta i naređujući joj da pokupi sa njega pljuvačku i sokove, dok su joj curili po licu, vratu i haljini.

Da je potrajalo samo malo duže, samo malo duže, ona bi svršila tako, bez dodirivanja, ruku vezanih na leđima, svršila bi od samog jebanja u usta i grlo.

Ali on nije to želeo. Ni sam nije želeo da svrši. Kada je bilo jasno da je droljica na samoj ivici, izvadio je kurac iz njenih usta, vratio ga u pantalone, nju podigao na noge i ponovo pokrenuo lift.

Uveo ju je u sobu, odvezao joj ruke, ali povodac ostavio oko vrata. Nije pitala, nije ništa pitala, nije bilo na njoj da išta pita. Vrtelo joj se u glavi od želje, vrtelo joj se u utrobi koja se grčila. Bilo joj je potrebno da svrši, jako, jako. Pomislila je da treba da ga moli ali se ugrizla za usnu i obuzdala. Gospodar je onaj koji određuje šta će droljica sledeće raditi, ona nema pravo na želje i zahteve, rekla je sama sebi. Ona je ovde da njemu služi, da bude kurva za njegovu nasladu.

Naravno, znala je da on nije takav. Nikada nije bio grub prema njoj, nikada nije na njene ispočetka nespretne i naivne zahteve i želje reagovao grubošću i okrutnim kaznama. Njegova filozofija uvek je bila da je uz osmeh podseti da sve ima svoju cenu. A cena većine njenih zahteva je bila previsoka. Nije bila sprema na mnoge stvari koje je pominjao i on se uvek smejao kada bi video strah u njenim očima. Ali nikada se nije ljutio. Znala je koja je cena svake stvari koju je želela od njega i ovo ju je učilo obuzdavanju, navikavalo na disciplinu. Kada bude mogla da trpi više bola, više poniženja, govorila je sebi, dobiće više od gospodara.

Skinuo joj je haljinu i sandale. Sada je bila potpuno naga pred njim, na sredini lepe, velike hotelske sobe a on ju je posmatrao sa vidnim zadovoljstvom. I dalje je držala ruke na leđima iako su joj sada bile slobodne. Robinja mora da zna odgovarajuću pozu u svakoj situaciji, podsećala je sebe, a u ovoj situaciji, sa povocem koji joj je i dalje visio sa vrata, potpuno naga, bradavica opsceno ukrućenih, raščupana i izjebana u usta i pičke potpuno poludele za njegovim kurcem, u toj situaciji, poza pokornosti i strpljivog predavanja bila je odgovarajuća.

„Na prste“, komandovao je jednostavno, a ona se podigla na prste, stojeći i dalje mirno ispred njega. Kada nije na sebi imala štikle, znala je, izdizanje na prste učiniće joj noge lepšim, zategnutijim, guzu isturenijom, izazovnijom A to je bila samo njegova guza.

On ju je polako obilazio, zagledajući je bez žurbe.

„Lepoto, tebi je pička baš mokra“, rekao je mirno, zabavljajući se, „unutrašnjost butina ti je sva vlažna.“

„da, Gospodine“, rekla je tiho, „jako sam napaljena, Gospodine“, dodala je a glas joj se lomio. Da li je već ovim prekršila kodeks ponašanja dobre robinje? Nikada nikome pre njega nije bila stvarno robinja. Nikada niko nije umeo da je uzme ovako kako ju je on uzeo.

„Znači dopada ti se da ti guza bude jako raširena?“, pitao je, a ona je osetila kako drhti stojeći na prstima

„da… Gospodine… da… jako mi se dopada…“

„A da li te boli?“

Progutala je pljuvačku.

„boli… Gospodine… sad već jako boli…“

„I to nisi htela da mi kažeš, zašto?“, pitao je, delujući iskreno iznenađeno.

Pogledala ga je, odano, željno.

„zato što to nije bitno, Gospodine… to je Vaša rupica, da sa njom radite šta god poželite, Gospodine… nije bitno da li droljicu boli, ako Gospodin u tome uživa.“

Ponovo se nasmešio, zadovoljno, raspoloženo i nežno joj prstima pomilovao lice.

„Divna si“, rekao je jednostavno a nju obli vrelina. Želela je, tako je jako želela da klekne ispred njega, kao malopre u liftu, da mu rukama obgrli kolena i plačući ga moli da je uzme. Ali znala je da on, samo on određuje šta će se dalje dešavati.

Sagnuo se i izvadio još nešto iz torbe a onda, na robinjino ogromno iznenađenje spustio se pred njene noge na pod.

Videla je kako rukama radi nešto oko njenog desnog skočnog zgloba, osetila nešto tanko, hladno.

Podigao se a ona je i dalje stajala na prstima. Oko članka desne noge sada je imala tanki, fini, srebrni lančić.

„Ovo je poklon za moju droljicu“, rekao je nežno, „na koju sam jako ponosan zbog svega što je danas radila.“

Sve, pomislila je, sve je ovo poklon, ovaj vikend, ovaj grad, ovaj hotel, njegova blizina, lepe bašte i trgovi, čist, svež vazduh i šetnje, divni vegetarijanski obroci, lenji protok vremena i njegova blizina, njegove jake ruke i tvrdi kurac u njenim ustima, sve je to bio poklon. Sve.

„hvala Vam, Gospodine“, jedva je prošaputala, pokušavajući da ne zaplače.

Uhvatio ju je za povodac i nežno je povukavši odveo do stočića u uglu prostorije, koji je stajao ispred širokog ogledala na zidu.

Pomogao joj je da se popne na stočić, da se rukama i licem nasloni na ogledalo, čučeći na ploči stola, sa povocem koji se opet slobodno klatio sa njenog vrata.

Iz torbe je izvadio veliki dildo sa vakuum gumom pri dnu i liznuvši prste pa nakvasivši njima gumu, pričvrstio ga za ploču stola između njenih nogu.

Ta stvar je bila velika, oblikovana kao pravi kurac, sa sve venama i neravninama na plastičnoj „koži“.

„Imam sada da obavim nekoliko telefonskih razgovora“, rekao je, „ali da droljica ne bi sedela besposlena, hoću da te sve vreme gledam kako se nabijaš na ovu stvar, jasno?“

Potvrdila je, klimajući glavom a zatim i prošaputala „da, Gospodine“. Nije želela plastični kurac, želela je njega, naravno. Ali pomisao da će išta tako veliko dobiti u pičku mutila joj je razum. A Gospodin će je gledati, sve vreme će je gledati dok bude pričao na engleskom sa svojim stranim kolegama..

„Naravno, droljice, ne moram da te posebno podsećam šta ti sve nije dozvoljeno? Ne smeš da staneš. Ne smeš ni jednog trenutka da prestaneš sa nabijanjem na ovaj kurac, dok ti gospodar to ne odobri. Jasno?“

„jasno, Gospodine“, rekla je a glas je sada jedva kontrolisala.

„Ne sme da ispadne iz tvoje pičke, hoću da vidim da možeš da kontrolišeš svoje pokrete kao prava, dobra droljica kakva si celog dana bila. Jasno?“

„da, Gospodine.“

„Niti smeš da dopustiš da ti iz guze ispadne ovaj crni umetak. On tu ima da ostane do momenta kada gospodar poželi da upotrebi tu rupicu za svoje zadovoljstvo, jasno?“

„jasno, Gospodine“, prostenjala je osećajući grčeve u stomaku, pomislivši da će doživeti orgazam čim joj dopusti da se nabije na plastičnu kurčinu.

„I naravno“, dodao je, „nije ti dopušteno da svršiš. Orgazam se zaslužuje, to svaka dobra robinja zna, a ti si danas, sve do sada bila dobra robinja. Nemoj da me sada razočaraš.“

Ujela se za usnu, jako, krvnički, pre nego što je procedila kroz zube:

„razumem, Gospodine, hvala Vam što mi dajete mogućnost da Vam pokažem koliko sam poslušna.“

Lagano ju je pljesnuo po guzi, dajući joj znak da se pičkom nabije na veliki plastični kurac. Naslonila se šakama i podlakticana na ogledalo, pribila lice uz njega i počela da spušta kukove. Tvrda, neravninama prekrivena plastika poče da joj širi vlažne, natekle usmine.

* * *

Nije znala koliio je vremena prošlo. Možda je trajalo pet ili šest minuta. Možda je trajalo i svih pola sata, nije bilo načina da proceni vreme jer su joj nabijanja na debeli plastični predmet bila jedini način merenja njegovog protoka, a ona su bila sve sporija. Sve se laganije spuštala na veliki plastični kurac što joj je on dublje ulazio. Sve se sporije izdizala sa njega, jer je bilo tako dobro, tako lepo da bi bilo koji brži pokret kurvu gurnuo preko granice, u svršavanje, a ono joj je bilo zabranjeno.

Jedva se uzdržavala, jer sve je radilo protiv nje: bradavice na hladnom staklu ogledala su je terale da svrši, veliki plastični kurac u utrobi, koga je uzimala sve do grlića materice ju je terao da svrši, kao i crna kupa u anusu koja ju je sada još bolnije razvaljivala. Kao i njegov glas na telefonu, koji je pričao o poslovnim stvarima sa dalekim kolegama. Kao i pomisao da sedi, na trosedu, svega dva i po metra iza nje, da sedi i gleda je, pričajući o poslu sa kolegama, da sedi i gleda je kako se bestidno, kako se kurvinjski, željno, kako se pokorno ispred njega, kao najprljavija kurva nabija na plastični kurac, kako se jebe želeći da pokaže gospodaru koliko mu pripada i koliko ga voli, koliko želi da bude dostojna da njega oseti u sebi.

Možda je bilo svega pet ili šest minuta, a možda i pola sata, nije mogla da proceni jer je svaki pokret bio mali orgazam koji je morala da suzbija, a njegov glas je bio sve jači jer sada je morao da nadglasa nju koja je od tihih uzdaha došla do glasnog, podatnog cviljenja, pa grlenih jecaja. Ako su njegove kolege sa druge strane išta čule verovatno su mislile da gleda porno film dok priča sa njima. Ali nije mogla da prestane.

Možda je prošlo svega pet ili šest minuta, a možda i pola sata kada je shvatila da on više ne priča na engleskom, kada je otvorila oči i u ogledalu videla da joj je prišao. Nije stajala, nije smela da stane, da zaustavi rad kukova, nije prestajala da stenje, nije prestajala da se nabija na plastični kurac, da guzom jako steže kupu u anusu, nije prestajala da se stidi mljackavog zvuka sluzave, raskvašene pičke koja kliza po tvrdoj plastici.

„Lepoto“, čula ga je kako kaže, tik iza nje, jako blizu, iako je nije dodirivao, „ne znaš kako divno i prljavo izgledaš.“

„hvala“, prostenjala je, „hvala Vam, Gospodine.“ Nije prestala sa nabijanjem.

„Da li želiš da svršiš ovako?“, upitao je.

Da, pomislila je iste sekunde, da, molim te, da, molim te, DA, tako mi treba da svršim.

„ne…“, stenjala je tiho, „ne, Gospodine… želim… samo sa Vama…“

Čula ga je kako se nasmejao. A onda ju je uhvatio za kosu i zaustavio njeno nabijanje. Osetila je kako joj vadi plastični kurac iz pičke, čula kako ga odlepljuje od ploče stola i baca na krevet. Onda je ušao u nju, jako, bez milosti, topao i živ i divan, ušao u nju, jako, bez priprema, jer kakve bi joj pripreme sada uopšte trebale? Ušao je u nju i počeo da je jebe moćno, divno, dahćući joj toplim dahom u uho, jebući svoju droljicu otpozadi.

„Želiš ovako da svršiš?“, pitao je, a ona je stenjala:

„da… da, Gospodine… ovako… ovako želim, samo ovako, uvek… samo ovako… da li smem, Gospodine?“

„Ne još“, rekao je i nastavio da se nabija, sad još jače, dublje. „Ne smeš još.“

Sada je već jako jecala, toliko glasno da su je verovatno čuli u susednim sobama, možda i u hodniku ako je ikog bilo tamo u subotu veče, u planinskom gradiću, u hotelu čiji spa još nije ni videla, ali je bila jebana, divno, moćno, jebana na uskom stočiću u sobi, pribijena uz ogledalo, razvaljena, prljava kurva, zaljubljena, jako zaljubljena.

Kada je izvukao umetak iz njene guze vrisnula je od bola ali je znala šta će doći zatim. I došlo je, dobila je njegov kurac u guzu, sav mokar od njene poludele pičke, ušao je lako u razvaljenu, sada više ne devičansku guzu. Stisnuo joj je bradavice između svojih prstiju i poljubio je, jako, duboko joj gurajući jezik dok se ona, tako stegnuta, tako njegova, kukovima jako nabijala na njegov kurac. „Sada smeš“, prošaputao je pa je opet poljubio a ona je svršila za svega nekoliko sekundi, osećajući ga duboko, jako duboko u sebi.

* * *

Spavali su nekoliko sati te noći, jesu. Naravno, prvo je i Gospodin morao da ima svoj orgazam, droljica je molila da joj dopusti da mu izrazi zahvalnost, pa ju je Gospodin svojom spermom, kada je klekla ispred njega, zalio svud po licu i kosi. Pa ga je dugo sisala i lizala, pre nego što ju je vrelu, mokru od njegove sperme, svoje pljuvačke, zajedničkog znoja podigao na noge, uzeo u naručje i odneo u kadu. Spavali su nakon što su popili dve čaše vina, ali ne duže od sat ili dva, jer Gospodin je želeo još. Ovoga puta droljica je bila čvrsto vezana za krevet, ruke i noge vezane crnim konopcem, raširene, tako da mu sve njene rupice budu na raspolaganju. Njegove, podsetila se, one su njegove, ne moje.

Gospodin nikada nije žurio pa je tako i sada droljicu mazio dugačkim orlovim perom po vratu, po bradi, po ramenima, po pazuhu, po grudima, stomaku, preponama, butinama, pičkici koja je sada usred noći, bila ponovo mokra, ponovo željna. Onda su na red stigle kocke leda, na usnama, pa na vratu, pa na bradavicama, uz šapat i nežne reči i obećanja koja je od nje sada tako lako dobijao. Štipaljke koje je povezivao kratak ali težak lanac su došle na ukrućene bradavice a robinjini jecaji od bola su posle svega nekoliko minuta prešli u opijeno stenjanje. Pitao ju je da li je boli, ali već njegov osmeh govorio je da zna šta će biti odgovor. Nije više bilo bola, samo vreline, samo strašne želje da ga ponovo oseti u sebi.

Nije žurio, nikada nije žurio. Svaka rupica u njegovom vlasništvu bila je iskorišćena za njegovu nasladu. Jebao ju je u usta, u grlo, jebao ju je u sise, trljao kurac o njeno pazuho, popuštao veze kojima su joj bile vezane noge, pa se zarivao duboko u njenu pičku, mazao joj guzu lubrikantom pa je tamo jebao moćno, posednički, bez ustezanja, znajući da sve to pripada njemu.

Više nije bilo restrikcija u pogledu orgazama, pa iako je Gospodin svršio još samo jednom, robinja je imala nekoliko orgazama i svojim jecajima verovatno uveseljavala druge malobrojne goste hotela te noći.

Spavali su samo nekoliko sati, jer on ju je probudio već koji minut pre svtianja i odveo pod tuš. Želela ga je ponovo, spustila se na kolena dok su se zajednički tuširali, uzela taj obožavani ud u usta, ali on joj je posle nekoliko sekundi rekao da se strpi.

Napolju je još bilo sveže, kada su izašli, noseći lanč-paket koji je pokupio sa recepcije, osećala je kako se ježi i bradavice joj se ponovo ukrućuju ispod druge tanke haljinice koju je za danas odabrao za nju.

Bilo je još hladnije kada su izašli iz grada i krenuli ka šumi, a on joj naredio da skine haljinu i sandale i kada je drhteći to i uradila, spakovao ih u torbu.

Doručkovaće u šumi, znala je, na travi, na prostirci koju je takođe imao u torbi, doručkovaće crni hleb i humus i čeri paradajz i sir, ali, znala je, doručak, kao i sve drugo, robinja je morala da zasluži.

Golu, potpuno golu, doveo ju je stazom do šume, a ptice su tek počinjale da smišljaju pesme za ovo jutro.

Golu, potpuno golu, postavio ju je između dva drveta, raširio joj ruke i svaku po jednim kožnim kaišem vezao za grane.

Slikao ju je tako, dok je sunce izlazilo iznad planine, a ona se tresla, gola, naježene kože i mokra, naravno, jako mokra.

Slikao ju je a onda je zašao iza nje i raskopčao pantalone. „Srećan rođendan, lepoto“, rekao je u nedelju ujutro, dok je sunce izlazilo a ptice pevušile u krošnjama iznad njih, prodirući jako, duboko u njenu toplu, ustreptalu utrobu.

Autor: Fenris

Uništenje Ane

Sve je počelo na asfaltu još uvek malo mokrom od kiše, u prolazu iza kluba. Farmerke su joj na kolenima posle imale mokre fleke, a na bluzi je imala fleke od sperme.

Nije joj se ni izlazilo to veče. Nije imala muškarca u svom životu osim njih nekoliko na internetu koji nisu znali ni njeno ime niti su je ikada videli. Imala je drugarice, imala je, na primer, Jelenu koja ju je naterala da petak veče provedu u klubu. „Ako nikada nigde ne izlaziš, nikada nikog nećeš ni upoznati“, insistirala je. I bila vrlo uporna i objašnjavala ko će sve od devojaka večeras ići sa njima, pa je Ana na kraju pristala.

Naravno, Ana je upoznavala muškarce, samo oni nisu upoznavali nju, znala je to i Jelena. „Zašto ne izađeš sa nekim od njih?“ pitala je, govoreći o Aninim ‘likovima sa interneta’, ali to je bilo samo zato što joj Ana nije objašnjavala kako ih je upoznavala, kako im se predstavljala, šta je sa njima pričala. Bilo je razloga što im nikada nije rekla svoje ime, što im nikada nije pokazala svoje lice.

Na kraju je pristala da izađe sa Jelenom i još dve drugarice. Bio je petak i nije više imala snage da je odbija, na kraju krajeva, popiće piće ili dva, možda će malo plesati, zatim će gledati njih tri kako piju sve više, kako se blamiraju, kako slinave po muškarcima i otići će pre nego što je bude bilo sramota od same sebe. To je bio plan.

Ana je završila na još uvek mokrom asfaltu prolaza iza kluba već oko pola sata iza ponoći, na kolenima.

Jelena je imala primedbe na njen izgled kada su krenule: „Mogla si malo lepše da se obučeš, fufo“, rekla je, kritički odmeravajući Aninu bluzicu i farmerke i patike. Naravno, i Jelena i njene dve drugarice su bile jako našminkane i mnogo ženstvenije obučene, ipak je bio petak i potencijalno vrelo veče u klubu. Ana se samo nasmejala i nije ništa rekla.

Plesala je i popila dva kamparija i gledala jednu Jeleninu drugaricu kako se ljubi sa momkom koji je bio barem sedam-osam godina mlađi od njih i koji ju je priterao leđima uz stub, pritiskao svojim telom o beton a rukama bezobrano šarao po njenoj odeći dok su se oko njih znojili plesači. Gledala je kako ga ona malo i odguruje, ali kako on ne odustaje, pa joj i zavlači šaku ispod suknje.

Ana je bila na trećem kampariju, a to je trebalo da bude i poslednji, da bude popijen, da onda mahne Jeleni i drugaricama i ode kući. Bilo je dovoljno za ovaj petak uveče. Još malo će biti na internetu posle, pa će se istuširati i otići u krevet.

Pila je kampari polako, naslonjena na šank i malo vlažna dole jer je mogla da vidi kako mladić prstima grabi svoju partnerku između nogu, a ona nastavlja da samo simbolično protestuje. Ana je bila malo vlažna dole.

Ruka ju je uhvatila za lakat. Jelena se nagla prema njoj i jako vičući, da nadglasa muziku, trudila se da joj predstavi muškarca koji je stajao iza nje.

Ana je pogledala prema njemu. Bio je visok. Bio je crn i imao bradu od tri dana i široka ramena i duge ruke i crnu košulju koja se napinjala na njegovom grudnom košu.

„Pitao me je za tebe“, vikala je Jelena, „valjda je primetio da igraš sama.“

Ana ga je ponovo pogledala. On joj je uzvratio pogled. Nije se nasmešio. Izgledalo je kao da čeka. Izgledalo je… kao da je malo nestrpljiv.

Video ju je kako pleše.

Ili ju je video kako stoji uz šank i pije.

Ili je video da je drugačija. Možda je bilo to.

Možda je video da je drugačije obučena, da drugačije izgleda, da drugačije misli od drugih žena u klubu tog petka uveče.

Pogledala ga je ponovo. Bio je stariji. Od većine ovde u klubu. Stariji i od nje. Delovao je kao da neće još dugo čekati.

„Zove se Boris“, vikala je Jelena u njeno uho.

Boris ju je pogledao još jednom. Onda je odmahnuo glavom i okrenuo se. Onda se odšetao kroz masu ka dnu prostorije.

„Ti si stvarno koza, jebote“, viknula je Jelena razočarano dok je Ana naginjala čašu i slegala ramenima.

Bila je mokra dole. Sada još i više. Možda će naći noćas nekog na internetu pre spavanja. Možda će mu reći da je mokra. Možda će ga pitati šta bi radio sa njenom mokrom, otvorenom pičkicom. Možda i neće.

„Možda je i bolje“, rekla je Jelena, „Ovaj deluje malo suviše opasno za tebe, draga. Ko zna na šta bi to ličilo da gospođica Ana jednom u životu malo rizikuje.“

Bila je mokra dole, trebalo joj je malo duže da se obriše kada je piškila. I prijalo je dok je papirom prelazila preko obrijanog pubisa, pa ga gurala između vlažnih usmina. Navukla je tangicu i zakopčala farmerke i izašla iz toaleta i skoro udarila u Borisova leđa. Zaustavila se spuštajući ruke na njegova ramena.

On se okrenuo. I odmah ju je prepoznao, videla mu je to u očima. Ona se nasmešila, refleksno, možda i protiv svoje volje. On nije. Okrenuo se i pošao ka šanku.

Ana mu je onda pritrčala. Sada ga nije uhvatila za ramena, već za nadlakticu. Okrenuo se, naglo. Bio je mnogo viši od nje i mirisao na parfem i znoj. Pogledao ju je, ponovo, manje iznenađeno, a više nestrpljivo. Nije ništa rekao.

„Hoćeš da ti platim piće?“, pitala ga je nasmešivši se.

* * *

Možda je uprvo zbog toga sve i išlo tokom kojim je išlo. Možda je trebalo da ga pita „hoćeš li da mi platiš piće?“, baš onako kako bi pitala nekog muškarca koga je upoznala na internetu.

Ali ovde nisu bili na internetu. Bili su u klubu i bio je petak veče i bila je gužva i sve je mirisalo na znoj i na kanabis i na seks i Ana je bila vlažna ispod farmerki, gde je nosila tangicu koju je kupila u Budimpešti i on je bio visok i crn i mirisao je na znoj i na seks, mirisao je i na parfem, ali pre svega na seks, i možda je zaista bio opasan, a možda se i ona ponašala kao koza kad je Jelena pokušala da ih upozna.

Možda je zbog toga sve išlo tokom kojim je išlo.

Možda je zbog toga s njim pričala onako kako nije pričala ni sa jednim muškarcem u svom životu. Možda ju je zbog toga toliko palilo da sa njim priča pomalo kao što je pričala sa muškarcima na internetu. Koji je nikada nisu videli i nisu joj znali ime. Nisu znali ni da li je zaista žensko. Slike prstiju u mokroj pičkici i bradavica koje je stezala između palca i kažiprsta mogla je da skine bilo gde i da im pošalje praveći se da su njene. Niko je od njih nije video.

Ali Boris ju je video. Boris je znao da je ona žensko. Boris je sigurno mogao da je namiriše, kako je mokra, kako je kurvinjski ovlažila, sigurno je mogao da vidi kako joj se bradavice jako krute ispod tamne bluzice. Borisu ovo sigurno nije bio prvi put da upoznaje droljicu u klubu, pomislila je Ana. Delovao je iskusno. Delovao je… opasno. A ona je govorila više nego što je pomislila da ikad može da kaže muškarcu koga tek što je upoznala. Možda je bio i kampari u pitanju. Pila je četvrti.

Ali, ne, nije bio kampari.

Nije zbog kamparija govorila to što je govorila. Nije zbog alkholola bila mokra. Nije zbog pića govorila te bezobrazne stvari koje mu je, kao u šali, rekla i onda se smejala i brzo čašom zaklanjala lice da ne vidi kako je pocrvenela, kad već sigurno može da vidi koliko su joj bradavice ukrućene.

Nije izgledala kurvinjski kao pola devojaka te večeri u klubu, bila je u farmerkama i majici. Ali jeste se osećala kurvinjski. I pričala je sa najboljim frajerom u klubu, koga je odvukla za šank i platila mu piće.

Drkaće pičkicu večeras, jako. Neće joj trebati niko sa interneta, možda samo neki porno klip, možda samo neki kratak klip u kome neki crnac razvaljuje od kurca neku droljicu. Samo to i svršiće, misleći na Borisa, jako.

Ne, nije bio kampari. Nije bio ni kanabis. Odbila je džoint kada joj je ponudio. Ali je pristala da sa njim izađe iz kluba, u prolaz iza, da udahne svež vazduh dok on dune.

I naravno da je onda bilo gotovo.

U pola jedan, u prolazu iza kluba, Ana je prestala da bude kurvica. I postala Borisova kurva.

Nisu se ni poljubili. Nije ništa ni rekao. Samo ju je gledao jako uvlačeći dim džointa, jako ju je gledao. A onda joj je prišao, a ona je uzmakla jedan korak. A on je prišao još bliže, a Ana nije uzmakla. Nije došla čak ovamo da bi uzmicala, pomislila je.

Spustio joj je ruku na rame i potisnuo je na dole.

Nije bio kampari. Nije bio kanabis. BIla je to drolja, drolja je bila ta koja je osetila kako joj srce jako udara, koja je osetila kako gubi dah, koja je osetila kako joj kolena klecaju od njegovog dodira, njegovog mirisa. Drolja je bila ta koja se spustila na kolena tu, pred njim, iza kluba, na mokar asfalt. Nikog nije bilo da vidi Anu na tom mestu. Mogla je da bude bilo šta, bilo ko.

Boris je bacio ostatak džointa. Boris je raskopčao svoje crne farmerke dok se Ana tresla kao prut. Boris je izvadio ogroman, ukrućen kurac i pokazao joj ga, a Ana je zadrhtala pomislivši da nešto tako masivno još nikada nije držala u ruci, kamoli imala u sebi. Mahinalno je posegla da ga uhvati.

„Ruke sebi“, oštro je komandovao i lupio je po nadlanici. Spustila je ruke na butine.

„Stavi ih na leđa“, rekao je a ona je, vlažeći još više, još strašnije, stavila ruke na leđa. Kako je sada mogla da ga ne posluša?

Kako je mogla da ne posluša kada je prislonio glavić na njene usne i počeo da ga gura unutra, u njena usta?

Samo je zatvorila oči od slasti, osećajući kako joj se utroba grči dok ju je njen miris opijao, a njegov debeli ud joj širio vilice.

Trgla se kada joj je lupio oštar šamar.

„Kurvice, nema zatvaranja očiju, je li jasno?“, pitao je zapovednički.

Klimnula je glavom, a on je izvadio ud iz njenih usta na trenutak.

„Je li jasno?“, ponovio je pitanje.

„jasno…“, prošaputala je a on joj je ponovo lupio šamar. Naravno da je zaboravila. Nikada, nikada nije sa muškarcem ovako pričala, ovako nešto radila. Sem na internetu. Samo na internetu.

„jasno, gospodine“, brzo se ispravila. Ponovo joj je lupio šamar i uhvatio je za bradu. „Tako, kurvice, ne zaboravljaj se“, rekao je.

Vratio joj je kurac u usta i gurnuo ga dublje a ona se zagrcnula. Novi šamar.

„Ni u jednom trenutku nećeš prestati da me gledaš u oči, droljice, jasno?“

Klimnula je a onda, pokušavajući da se izbori sa komadinom mesa u ustima promumlala „jasno, gospodine“.

Sada ga je već gurao duboko, bez milosti a ona je brzo morala da se prilagodi. Masivni glavić joj je ulazio u grlo, gušio je, terao je na povraćanje. Grčila se, pokušavala da se opusti, a muškarac je lagano ali bez stajanja prodirao sve dublje, ne vadeći kurac iz nje ni kada se zagrcnula, ni kada je oko njegove kurčine pokuljala pljuvačka niz njenu bradu, na njenu bluzicu.

Nije stajao sa jebanjem u usta i grlo ni kada je Ana zaplakala. A ni ona… ni ona nije želela da stane. Želela je da on vidi koliko je jaka, koliko može da ga primi u sebe.

I tako iskorišćena, tako ponižena, na kolenima, na mokrom asfaltu, dok ju je jebao u grlo, Ana je osećala da joj se utroba grči, jako, osećala se lepše nego dok se dopisivala sa muškarcima na internetu. Ovo je bilo bolje. Ovo je bila ona, stvarno ona, ne neka kurva koju je izmislila da bi palila drkadžije preko skajpa. Ovo je ona klečala i gledala svog muškarca u oči dok ju je on dahćući jebao sve jače u grlo. Bio je njen. I ona je bila njegova. I gledala ga je, ne odmičući pogled, opuštajući grlo što bolje može, da joj što lepše uđe, gledala ga je, kao što robinja gleda gospodara, gledala ga je kao boga i sve se pretvroila u drhtanje, u užitak, dok ju je velikim udom jebao sve dublje.

No, kada je osetila prvi mlaz sperme u grlu, nagonski se odmakla a njegov kurac je ispao iz usta. Ne, to nije mogla, ne odmah, to nije nikada nikom dopustila.

Naravno, nikada je niko nije ni odveo iza kluba i jebao u usta kao najjeftiniju drolju. Naravno.

Ali ovo je bilo previše, previše.

A Boris joj je lupio šamarčinu, sada jako, iznervirano i uhvatio je za kosu i privukao je sebi i pokušao da joj vrati ud u usta ali ona je čvrsto držala stisnute usne i pokušavala da se otrgne, i dalje na kolenima, i dalje sa rukama na leđima. Bila je njegova kurva, znala je to, ali nije mogla da proguta njegovu spermu, ne, nije mogla. Nikada to nije radila.

Boris ju je psovao i cimao za kosu a njegov kurac je nekontrolisano prosipao seme po Aninom licu i vratu i bluzi. Na kraju ju je iznervirano odgurnuo i još uvek psujući udaljio se prema vratima kluba. Njegova droljica ostala je na kolenima da plače.

* * *

Plakala je i u taksiju, i posle pod tušem i dirala bolno otečene bradavice i gurala prste u poludelu pičkicu i ljubila njegovu spermu na uflekanoj bluzi. I nije bilo dosta kad je svršila. Tuširala se i još joj je trebalo i legla je u krevet i još joj je trebalo. I jebala se prstima, jako, nanosila sebi bol, ponavljala njegovo ime sa licem zarivenim u jastuk. Svršila je opet i ostala da leži tako, samo u majici, bez gaćica, uplakana i zadihana i mrzeći sebe i prezirući sebe, jako. Tako je zaspala.

Ne sutra, nego tek u nedelju tražila je od Jelene njegov telefon. Bio joj je potreban ceo jedan dan da se prezire, da se pita šta je to radila, šta to radi, šta će dalje da radi. Ali na kraju je zvala Jelenu, na kraju je tražila njegov telefon. A Jelena je cvrkutala ohrabrujuće „O, mačko, vidim da si ipak prešla u akciju na kraju! Čestitke! Pričaćeš mi detalje kad se vidimo!“

Ali nisu se videle, bar ne te nedelje. Ni one tamo.

Prvi sledeći put kada ju je Jelena videla, bilo je to sedam nedelja kasnije, u kafiću u koji su Boris i Ana ušli u subotu uveče. Njemu se pilo pre nego što će je jebati. Ona se nije ni pitala, ona je njega sledila kud god je on želeo.

Videla je koliko je Jelena iznenađena kada ju je odmerila pogledom. Nisu pričale telefonom više od tri puta za ovih sedam nedelja. I nije joj ništa pričala o Borisu. Ništa što je radila sa Borisom nije mogla da priča Jeleni. Nikome. A svakako ne Jeleni.

Ali Jelena je sada sama mogla da vidi.

Ana više nije nosila farmerke i patike.

Ana je sada izgledala kao da je izašla iz porno filma. Ana je sada svako veče koje je provodila sa Borisom izgledala kao da je izašla iz porno filma. Cipele sa platformama i visokim potpeticama, onakve kakve nose žene u porno filmovima, a u kakvima nikada ranije nije znala da hoda. Crne čarape porubljene čipkom, koja bi virila ispod kratkih suknji. Minići toliko kratki da bi joj se videla guza dok korača.

Nije nosila gaćice, to joj je bilo zabranjeno ne samo kada je bila sa njim, više nije nosila gaćice uopšte.

Sa njim nije smela da nosi ni grudnjak. Želeo je da se kroz poluprovidne, čipkaste ili najlonske bluze, majice i topove vide njene grudi, da se za njima na ulici okreću zbog toga, da majke sa decom zapanjeno, u neverici vrte glavom i nazivaju je pogrdnim imenima.

Nosila je jaku šminku, mnogo jače od onog „prirodnog izgleda“ za koji je uvek mislila da je njeno tajno oružje kod muškaraca. Borisa nije bilo briga za prirodan izgled. Boris je želeo drolju pored sebe, drolju kojoj su muškarci dobacivali na ulici kada bi bila sama (ponekad i kada je bila sa njim), a žene joj upućivale poglede sažaljenja.

Prošli su pored Jeleninog stola. Boris je nije ni primetio. Ana joj se nije javila. Samo je pognula glavu kada je susrela Jelenin pogled i produžila za svojim muškarcem. Sela je u separe koji je Boris odabrao. Pila je piće koje je Boris naručio. Osećala je na sebi poglede svih muškaraca u kafeu.

Jelena joj je prišla, kasnije, kada je Boris otišao u toalet, očigledno je čekala da se on skloni. Ali Ana nije mogla da priča. Grlo joj se steglo kada ju je Jelena pitala šta se s njom događa. Čula joj je u glasu sve. I nevericu, i čuđenje i osudu.

Čula je i malo zavisti.

I nije ništa mogla da joj odgovori. Samo je okrenula glavu na drugu stranu, čekajući da se njena drugarica okrene i ode. Zauvek.

Boris se vratio, kucajući poruku u telefon. Bio je bolje raspoložen, našmrkan i bolje raspoložen. Nisu se videli četiri dana.

Nije je jebao četiri dana.

Drolja nije bila navikla na tolike pauze.

Možda je bio sa nekom drugom. Možda… možda je zato bio dobro raspoložen.

Možda.

Nije mogla da ga pita, nije smela da ga pita zašto se nije javljao četiri dana. Nije mogla, nije smela. Nije bilo njeno da pita, na kraju. Večeras će dobiti. Dobiće kurac večeras. To je bilo jedino važno.

Borisu nije trebala devojka. Nije ga interesovalo da sa njom ide u bioskope, na izložbe, na večere, u muzeje.

To joj je rekao još na prvom razgovoru, kada ga je zvala telefonom.

„Ti si svesna da mi ne treba devojka?“, pitao je, a ona je plakala držeći ruku preko usta da ne bi preko telefona čuo šta joj rade njegove reči.

Izvinila mu se, naravno da jeste, za ono što je učinila. Objašnjavala je da nikada nije gutala spermu, nikome. I izvinjavala se.

Ali Boris nije želeo da sluša njena izvinjenja. „Postoji samo jedan način da se izviniš“, rekao je. I ona je pitala koji je to.

Sat kasnije, bila je nedelja uveče, sat kasnije bila je vezana u njegovom stanu, bila je prebačena preko troseda i vezana, ležeći na stomaku, sa zlogobovima ruku povučenh jako unazad vezanim za njene nožne članke. Bilo je neudobno i plašila se i jako se stidela dok ju je Boris čvrsto držao za kosu i jako jebao u usta.

Ovog puta je to trajalo mnogo duže nego pre dva dana iza kluba. Ovog puta je i povraćala jer ju je jebao duboko, jako, gurajući joj bez milosti ogroman kurac sve do korena u usta. Sa njegovim velikim mudima prislonjenim uz bradu, sa njegovim rukama koje su je stezale sa kosu i držale pribijenu uz njega, mogla je samo da plače, da se bori za vazduh, da se bori protiv povraćanja. I da izgubi, naravno.

Povraćala je i gušila se i još plakala, a on je kurac čistio trljajući ga o njeno lice i kosu.

Onda ju je odvezao i okrenuo na leđa i ponovo joj vezao ruke za noge, samo sada joj raširivši butine jako, vezujući joj podlaktice za potkolenice, tako da ne može da ih skupi.

Onda je uzeo kaiš i nemilosrdno, ne obazirući se na njene vriske i molbe, išibao je po grudima. Radio je to bez milosti, brutalno, ali precizno, gađajući vrhom kaša njene ukrućene bradavice, očigledno uživajući u njenoj agoniji.

Kada su joj dojke bile skroz išarane tragovima kaiša, kada je bila potpuno promukla od vrištanja prešao je na unutrašnjost butina, na prepone. Bičevanje pičke ga je očigledno jako palilo jer je jednom rukom drkao svoj veliki kurac dok joj je spuštao nemilosrdne udarce po ribici.

A ona je sada kroz bol počela da oseća neizdrživu, zapanjujuću vrelinu. Kroz suze, je videla koliko joj je koža crvena, činilo joj se da gori.

I kada je bacio kaiš i ugurao debeli kurac između njenih oteklih, bolnih usmina, Ana je svršila.

Zahvaljivala mu se kasnije, kada ju je odvezao, kada je klečala i drkala mu i lizala taj ud koji joj je doneo toliko zadovoljstva. Zahvaljivala se i ljubila ruku kojom ju je šibao, ljubila mu stopala, nožne prste, govorila mu da ga obožava. Nije progutala njegovu spermu, ni večeras.

Umesto toga klečala je pred njim dok ju je prskao po licu, po kosi, gledala ga je u oči dok joj je slobodnom rukom lupao šamare, izbacujući mlaz semena posle svakog udarca.

Naravno, posle je sve bilo drugačije. Posle je droljica uz puno stida molila gospodara da je nauči da guta spermu jer želi da mu služi, da ga zadovolji najbolje što ume.

I naučio ju je.

* * *

Vikend su proveli u vikendici njegovog prijatelja. Muškarci su igrali karte i pili. Ana, jedina žena među njima, ceo prvi dan provela je obučena samo u providnu čipkastu haljinu, noseći visoke kurvinjske štikle i donoseći muškarcima piće, hranu, čisteći za njima. Borisovi prijatelji su smeli da je hvataju za dupe, objasnio joj je on na početku prvog dana, smeli su da je uhvate za guzu ili uštinu za dojku, jer ispod haljine nije imala ni grudnjak ni gaćice, i ona nije smela da se protivi. Jebanje, drkanje i pušenje su bili zabranjeni, ali za ostalo je droljica morala da im bude na raspolaganju. Jedan prigovor od bilo kog od njegovih prijatelja značio je pet udaraca kaišem po dojkama, objasnio joj je Boris. Ana je rekla da razume.

Sutradan je dobila dvadeset udaraca po dojkama i vrištala od bola. Jer oni su naravno hteli više, jedan od njih ju je terao da ide sa njim u kupatilo, da ga posmatra dok piški, a onda je kurac skrenuo ka njoj i jedva se izmakla da je ne pomokri po licu, dobivši samo nekoliko kapi po ruci i ramenu. Kada se požalila Borisu on je samo rekao „pet udaraca“. Kada se pobunila zbog toga rekao je „deset udaraca“ a svi muškarci su se smejali.

Otišli su ujutro, posle cele noći jedenja roštilja i pijenja piva i igranja karata. Boris je legao da spava. Ana ga je pitala da li sme nešto da pojede, jer celog dana ništa nije stavila u usta. On je samo odgovorio „ne“, i naredio joj da legne na leđa. Lisicama joj je vezao ruke za krevet, možda znajući da je pijan i da bi mu bilo mnogo teže da se bakće sa konopcem, i onda legao pored nje i zaspao.

I ona je zaspala, mnogo kasnije, slušajući ga kako diše. U glavi joj se vrtelo od gladi, od stida, od straha. I piškilo joj se. Celog dana joj nije dopustio da išta jede pa je pila vodu da nečim ispuni želudac i sada joj se jako piškilo. Boris je spavao. Bila je vezana lisicama za krevet. Znala je da ne sme da ga probudi.

Znala je da ne sme.

Borila se skoro sat i po sa bolom, sa pritiskom, sa stidom i strahom i na kraju se upiškila, stenjući dovoljno glasno, činilo joj se, da se gospodar probudi. Ali nije, on je i dalje spavao dok je njegova drolja piškila u krevet i po haljini koju joj nije skinuo. Da nije bila vezana lisicama, da je mogla samo jednu ruku da oslobodi, da se samo jednom dotakne po pičkici, svršila bi, tako mokra od pišaćke, tako ošamućena od gladi.

Ali nije. Zaspala je, mokra, gladna, postiđena i uplašena.

Probudio ju je kurac koji je prodirao na nju, probudio ju je bol velikog kurca koji ulazi u suvu pičku.

„Hajde droljo!“, čula je glas sekundu pre nego što ju je šamar naterao da se naglo rasani, „vreme je da naučiš.“

Širio ju je jako, bolno svojim udom, upirući iz sve snage, cepajući je sve jače svakim pokretom. Ana je stenjala od bola a njena stenjanja njega su još više podsticala da se zariva u nju. Režao je, iznerviran što je suva, što je tesna, bio je besan što sve smrdi na mokraću, jebao ju je grubo, kao kamen tvrdim kurcem, vadio ga iz nje, pljuvao u šaku, mazao glavić pljuvačkom pa ga vraćao unutra.

Na kraju je odustao, podigao se pa joj kleknuo preko grudi. Uhvatio ju je za kosu i ugurao joj kurac duboko u usta. Tako vezanu lisicama, uplakanu i ošamućenu jebao je što je dublje mogao sve dok nije svršio, bez vađenja. Sperma joj je kuljala u grlo a Ana je gutala, sada potpuno slomljena, gotovo obeznanjena od gladi i bola.

Kasnije je morala da promeni posteljinu, da oriba dušek, da pospremi kuću koju su u haosu ostavili Borisovi prijatelji. To je radila potpuno gola, dok je on šetao po šumi. Kada je sve završila, dopustio joj je da se istušira a onda je morala da stoji na sred sobe, samo na štiklama, sa prstima ukrštenim na potiljku dok je on objašnjavao da će morati da ga moli za svaki udarac kaišem po dojkama.

Izbrojala je svih deset, moleći ga za svaki, susprežući vriske bola koji su bili sve teži za zadržavanje. A onda je on rekao da ponovo krene od jedan.

Bez pogovora je brojala ponovo ali sada je vrištala posle svakog udarca, sada joj se telo trzalo. Nije pala na kolena, iako joj se posle svakog pada kaiša na njenu kožu činilo da će se srušiti, da ne može više da izdrži. Nije ni spustila ruke, ali je vrištala i plakala i preklinjala ga pogledom.

Posle još deset udaraca spustio je kaiš i pogledao je upitno. Jecala je od bola, celo telo joj se treslo a grudi su bile vrele kao da gore.

„Kako se kaže?“, pitao je nestrpljivo, a ona nije mogla da dođe do reči, nije mogla da se smiri. „Kako se kaže?“, ponovio je, sada pretećim tonom, a ona se naterala da procedi jedno bolno „hvala Vam, Gospodine“, i dalje stojeći ponosito na visokim štiklama, i dalje sa rukama iza glave. Znala je da je dodatnih deset udaraca došlo jer se upiškila. Znala je da je nije ni kaznio zato što je bila suva kada je prodro u nju. Znala je da joj je dovoljna kazna što nije imala orgazam. I što joj ga ni sada neće dati.

Imala je njegovu spermu u sebi, prvi put tada. I bila mu je zahvalna.

* * *

Borisu nije trebala devojka i ona mu to nije bila.

Borisu je trebala kurvica čije su sve rupice uvek na raspolaganju njihovom vlasniku a kada je Ana priznala da je bila devica na guzi, proveo je noć – bio je radni dan, ali ljudi kao što je Boris ionako ne rade poslove sa određenim radnim vremenom – jebući je, ovog puta nežnije nego što ju je bio navikao. Nije je vezao, samo ju je nameštao u razne poze i jako, duboko jebao, šireći joj pičkicu svojim lepim, velikim udom i kada god je osetio da njegovoj droljici dolazi da svrši, izvadio bi ga i onda je ljubio. A Ana mu je uzvraćala i stezala ga jako rukama i grebala noktima od napaljenosti i uživanja. Retko je bilo to da nije bila vezana kada ju je Boris uzimao a dopadalo joj se da može da ga stegne, da ga oseti na taj način. I retko su se ljubili, ali noćas je bilo tako lepo, da je shvatila da ga voli, da ga voli jače nego što ga se plaši.

Tako ju je imao više od sat i po, dovodeći je nekoliko puta do ruba orgazma, svaki put izlazeći iz nje pre nego što je mogla da doživi vrhunac. Onda bi je ljubio, igrao se njenim dojkama, pa sipao lubrikant po svom udu i njenim usminama, pa opet ulazio u nju. Bila je stalno na ivici svršavanja, svaki pokret joj je donosio ogromno zadovoljstvo, svaki prodor u nju joj donosio jak grč u utrobi.

A onda ju je namestio na leđa tako da se jako raširi, da kolenima skoro dotakne svoja ramena i onda je osetila njegov glavić na svom anusu.

Bila je van sebe od svega što joj je radio te večeri. I bila je sva klizava dole, od sokova, od lubrikanta, od znoja. A on je ulazio tako polako, tako nežno u nju, da je osećala kako se otvara, lagano, bez bola. Bio je tako pažljiv, tako obziran, gledao ju je u oči tako strpljivo, bez reči, da je osećala kako se u njega zaljubljuje, potpuno, bez ostatka, osećala da je ovo što sada radi sa njom nešto što će je obeležiti kao njegovu, zauvek. I nikom drugom u tom trenutku nije ni želela da pripada. I plašila se jer je sada postajala njegova. Ne više svoja, postajala je samo njegova. A muškarac joj je nežno, polako gurao svoj veliki kurac sve dublje u anus, pazeći da je ne povredi, ulazeći tako sporo i izluđujuće da je osećala svaku žilicu, svaku nabreklu venu i svršila je, hvatajući vazduh otvorenim ustima, svršila je bez doticanja klitorisa, bez stiskanja bradavica, samo osećajući kako je lagano, moćno cepa, kako je jako otvara, kako poslednju rupicu uzima za sebe.

* * *

Boris je slao poruke nekome celo veče a Ana se pitala kada će završiti sa pićem, kada će je konačno pogledati, kada će je povesti sa sobom. Kada će ona ponovo ustati iz separea, kada će sve glave u kafiću okrenuti za sobom, kada će za njim krenuti prema taksiju, kada će je odvesti u svoj stan, da je veže, da je ponizi, da je kazni, da je rasturi. Želela je to više od svega drugog. Ni na šta drugo i nije mislila večeras. Samo na to da je četiri dana nije imao. Da četiri dana nije koristio rupice svoje drolje. Gde je bio? Sa kim? Da li je on mogao četiri dana bez seksa?

Da li je imao neku drugu?

Koga briga? Koga briga da li ima drugu, upitala se u mislima, dok je on i dalje kucao poruku. Jebaće te večeras, kurvice, rekla je sebi, dobićeš njegov kurac i možda nešto i više. Šta bi još htela? Šta bi još htela kurvo? Prljava kurvo.

Borisova kurva, tako je o sebi sada mislila. On ju je posedovao. On je upravljao njom. Sada joj se činilo tako daleko ono pre nepuna dva meseca kada nije htela da proguta njegovu spermu. Kada se usudila da se izmakne, da izbaci njegov kurac iz usta.

Borisova kurva sada nije više bežala od sperme, sada ga je molila da joj da spermu, da je napuni, da je njome ponizi, nagradi.

Borisova kurva, Borisova mala analna devica kojoj je tako nežno, tako pažljivo uzeo nevinost na guzi.

Tada je bio radni dan. A dva dana kasnije bio je vikend a Ana je toliko vrištala u njegovom stanu da je morao da pušta glasnu muziku dok ju je uzimao.

Jer više nije bio nežan, više nije bio pažljiv. Više nije bila devica, njegova Ana, više nije bila nevina na guzi i sada je njen gospodar mogao da je jebe onako kako voli, grubo, bez nežnosti, bez obzira.

Sada je Ana bila vezana, skoro celog vikenda. A Boris ju je jebao u usta, u pičku, Boris joj je sve veće i veće predmete gurao u anus, šireći je bolno, okrutno, sa sadističkim zadovoljstvom u svakom pogledu, svakom pokretu.

Ana je u guzi prvo imala flašicu od parfema, pa debelu sveću, pa velik krastavac na koji je Boris navukao kondom. Ana je vrištala od bola dok ju je jebao, Boris, dok ju je jebao u pičkicu a guza joj se cepala od sve širih predmeta koje je u nju stavljao.

Ana je svršavala, bolno, postiđujuće, utroba joj je bila bolna i tvrda od napunjene guze, klitoris i usmine otekli, puni krvi, pička raširena, otvorena, sposobna da njegov kurac prima lako, sve do kraja, da joj udari glavićem o grlić materice, da joj da orgazme bola i poniženja.

Na kraju drugog dana, bila je mokra od znoja, išibana po dojkama, usmina crvenih, oteklih, raširenih, sa štipaljkama zakačenim za bradavice, za klitoris, za kožu na butinama, bila je vezana sa rukama na leđima i konopcem oko vrata, a Boris više nije ni mogao da ga podigne. Toliko je puta i sam svršio tog vikenda. Ali Boris je klečao između njenih butina, crvenih od šibanja kaišem, mazao prste lubrikantom i gurao ih, jedan po jedan, u nju. Molila ga je da stane, jeste, bila je van sebe, molila ga je da stane, ali samo u svojoj glavi. Nikakve reči nije izgovarala, Ana. Samo je stenjala, jako, bolno, dok je on gurao tri, pa četiri prsta u njen anus. Samo je vrištala, promuklo, jako, kada je osetila da ulazi i palac, kada je osetila da gura jako, bez milosti, da joj ulazi, da joj ulazi njegova šaka. Stegao je konopac oko njenog vrata, jako ga stegao drugom rukom i onda je prstima udarao po štipaljki zakačenoj za klitoris.

Nije se onesvestila, ne sasvim, ali orgazam jeste došao u momentu kada više ništa nije videla pred očima, sem crnine. I ništa nije čula sem svog srca, kako udara, kao ludo, jer Ana nije disala, stisnutog dušnika, jebana šakom u guzu, nije disala svršavajući.

* * *

Boris je odložio telefon na sto i pogledao je prvi put posle, činilo joj se, pola sata.

„Hoćeš još nešto da popiješ?“, upitao je a Ana se začudila. On nije ovako razgovarao sa njom, nikada. On je određivao koliko će ona piti, on je određivao kako će se oblačiti, kada će dolaziti kod njega, gde će ga čekati, šta će jesti ako su u restoranu. On je nikada nije pitao.

Nikada je nije pitao ovakve stvari.

Rekla je da neće.

Imao je drugu. Sada je bila sigurna. Plakalo joj se i nije mogla ni piće koje je imala da popije do kraja.

Zašto, pomislila je, zar mu ja više nisam dobra, pomislila je.

Šta sam učinila?

Borisu je zvonio telefon i posle kratkog razgovora ustao je od stola.

„Hajde“, rekao joj je.

* * *

Došli su u stan koji nije prepoznala. Nije bio njegov, niti neki od stanova njegovih prijatelja u kojima ju je ponekad jebao a oni ponekad i gledali.

U ovom stanu je bilo nekoliko muškaraca, svi mlađi od Borisa. Neki mlađi i od nje.

Svi su čekali njih, činilo se, jer nisu radili ništa kada su oni ušli.

Ne njih. Ne njih shvatila je, kada je videla novac pobacan na stolu.

Čekali su nju.

* * *

Ana je plakala dok su je jebali, ali bez grčeva, bez zvuka. Samo suze su kuljale iz nje, ali to oni ionako nisu mgli da primete. Lice joj je bilo mokro od pljuvačke, crveno od šamara, suze su bile samo dodatna komponenta u haosu razmazane maskare i rumenila.

Kurvina odeća bila je iscepana sa njenog tela. Kurvine noge i ruke vezane za okvir kreveta. Kurva je bila na raspolaganju svakom od šest muškaraca, kako žele, koliko žele. Platili su, unapred, da je jebu u svaku rupicu koju žele, da je pljuju i šamaraju tako vezanu. Da je vređaju i prskaju spermom. Da svršavaju koliko god hoće, gde god hoće po kurvi. U usta, po licu, po sisama crvenim od šamaranja, u pičku, ako su bili romantični. U guzu.

Sperma se cedila iz njenih rupica, sušila na licu, u kosi. Oprali su je mokrom krpom pa je opet jebali.

A Boris je sve to snimao, celo veče, držeći kameru, usmeravajući je tako da se vidi ona, ali ne i lica njenih jebača. Oni nisu plaćali da bi bili porno glumci. Plaćali su da bezbrižno jebu kurvu onako kako nisu mogli svoje devojke i žene.

Ana je plakala i stenjala. I plakala, bez glasa. I stenjala.

I svršavala. Svršila je dva puta pre nego što su joj pička i guza postali suviše bolni da bi ponovo mogla da se uzbudi, pa onda još jednom jer joj je jedan od muškaraca, neobjašnjivo, jezikom milovao klitoris, mokar od sokova drugih muškaraca, otekao, bolan, ali dovoljno osetljiv da ponovo svrši. Možda ne bi ni jednom svršila da Boris nije bio u sobi. Možda ne bi.

Ana je ostala vezana, umazan i utrnula na krevetu i nakon što su se muškarci obukli, nakon što su prepričavajući šta su joj sve radili, i dalje uzbuđeni, veseli, kao školarci, zajedno izašli.

Ana je ostala vezana, da gleda Borisa kako ćutke pregleda snimke na monitoru kamere. Gledala ga je kako šalje još neke poruke telefonom. Gledala ga je kako zamišljeno broji novac. Gledala ga je kako nekoliko puta okreće glavu ka njoj a onda skreće pogled pre nego što im se oči susretnu.

„Imam“, rekao je u telefon nakon što je ovaj zazvonio a Boris se javio posle kraće od jedne sekunde. „Dobro. Dobro.“, dodao je. „Dobro.“

Onda je opet zaćutao. I nije je pogledao, ni jednom.

„A ti?“, prošaputala je ona na kraju promuklo.

Onda ju je pogledao, iznenađeno.

„A ti?“, ponovila je, sada malo glasnije, pročistivši grlo. „Ti nećeš?“

Boris je ćutao. Podigao je ruku i protrljao oči prstima. Nije ništa rekao. Pogledao je na sat.

Ana je nastavila da plače, tiho. Zbog njega ovog puta. Zbog sebe se isplakala u nedeljama pre ovog dana.

Sada je plakala zbog njega, jer je znala da on neće plakati pred njom.

„Borise…“, prošaputala je.

A on se okrenuo i izašao iz stana.

„…u redu je.“, dovršila je rečenicu tiho, govoreći sada praznoj sobi.

Isprobala je veze, povukavši jednu pa drugu ruku. Konopci su bili čvrsto vezani, ali znala je da će moći da izvuče ruke iz njih.

Ali ne još, sada je samo želela da leži jedno vreme.

„Borise“, rekla je onda, ponovo se obraćajući praznoj sobi. „Nisi mi još uzeo sve.“ Onda je dodala malo glasnije. „Nisi mi još uzeo ništa, Borise. Ja imam više nego što ti znaš, Borise. Ja imam još.“

Bila je iscrpena. Od uzbuđenja od bola, od straha, od svršavanja. Sklopila je oči i opustila mišiće. Gotovo da nije ni osećala udove, još uvek vezane.

„Ja imam još, Borise. Imam sebe. A ti…“, otvorila je oči, gledajući beli plafon iznad sebe, beli zid preko puta. „ti me više nemaš. Ti nemaš ništa, Borise.“

Bilo joj ga je žao u tom trenutku.

Autor: Fenris

Marija

Iako je vreme već počinjalo da bude toplo, odlučila sam se za čizme. Bile su veoma lepe i lepo se slagala sa dužom suknjom koju sam odabrala. Navukla sam i kratku kožnu jaknicu preko bluze sa dosta izraženim dekolteom, pustila kosu i jako se našminkala. Pogledala sam se u ogledalo pre izlaska iz kuće, kritički zagledajući oči, rumenilo na obrazima, ujednačenost pudera, pućila sam usne i na kraju dodala još malo karmina.

Trajalo je to, možda i dva sata, muž me je posmatrao kako se spremam, ali nije ništa govorio. Na kraju kada sam ga pitala kako mu izgledam, on je delovao uzbuđeno, pomalo i zbunjeno. Odavno mu se žena nije ovako sređivala pred izlazak iz kuće, odavno nije bio navikao da je vidi doteranu. Uostalom, porođaji su došli brzo jedan za drugim, nisam radila već duže od dve godine a izlasci iz kuće sa klincima su podrazumevali u najboljem slučaju farmerke i baletanke. Naprosto, navikao se da me gleda gotovo isključivo u pantalonama i udobnoj, širokoj odeći, vezane kose, sa malo ili ni malo šminke i sada je tek shvatao da sam se uspešno vratila na svoju originalnu težinu, da još uvek mogu da nosim uske bluze i lepe dekoltee, da mi je struk možda samo malo širi nego pre prve trudnoće.

„Izgledaš… mnogo dobro“, prošaputao je kao da se stidi, da li zbog dece – ionako suviše male da išta razumeju – da li zbog mene same. Naš brak se sa dolaskom ćerke i sina, naravno, iz korena promenio i mi smo danas pre svega bili tata i mama a tek posle sve ostalo. Seks nam se, razume se, zbog mojih trudnoća i posle porođaja, bio veoma proredio, ali u poslednjih pola godine se proredila čak i priča o njemu.

Priznajem da mi je nedostajalo. Priznajem da sam, otkad je sin izašao iz prve, najteže faze maltretiranja roditelja celonoćnim uzbunama, ponovo počela da se osećam kao žena, ne više samo kao kontejner za mleko i služba za zamenu usranih pelena. Odlazila sam kod frizera redovnije, počela ponovo da puštam nokte i idem na manikir i pedikir, krenula da se jače šminkam kada bismo išli u porodične posete.

I nedostajalo mi je. Nedostajalo mi je da ga osetim.

Ali mužu kao da nije više bilo do toga. Ili barem ne sa mnom. Uhvatila sam ga nekoliko puta u poslednjih pola godine kako gleda porno filmove na laptopu i jednom kada sam mu, kroz šalu to i pomenula žestoko smo se posvađali i upotrebio je nekoliko jako ružnih reči da mi objasni zašto sam i kako ja tu nešto kriva.

No, sa mnom više kao da nije želeo. Nismo više vodili ljubav ni dva puta mesečno, kako je bio neki tempo pre par godina. Kad god bih mu prišla i pokušala da ga zagrlim, da mu prošapućem na uho nešto malo bezobraznije, on bi me ili odgurnuo – ako bi bio lošije raspoložen – ili bi se smejao i pitao me zar me je baš sad uhvatio neizdrž.

Jesmo imali seks dva puta za poslednjih pola godine, svaki put kada je on hteo, pre spavanja, u potpunom mraku, svaki put je trajalo jedva po dva ili tri minuta pre nego što bi se svalio sa mene teško dišući. Sada više nije postojala „svrha“, nismo više pokušavali da napravimo dete, štaviše, sada sam imala ugrađenu spiralu i moj muž izgleda više nije osećao ni potrebu da sa mnom priča tokom seksa.

Nikada on nije bio neki veliki zavodnik, priznajem, ali jesmo pričali kada smo vodili ljubav. Mene je uzbuđivalo da govorim tokom seksa, palio me da se ponašam malo prljavo, ali njemu je to smetalo pa sam kasnije uglavnom ćutala dok je on povremeno šaputao da sam mu lepa i da lepo mirišem.

Ali sada nije bilo ni toga. Za šest meseci samo je dva puta ušao u mene, grčevito se zabadao dok ne bi svršio i onda me uz poljubac ostavio da ležim na leđima a on bi otišao u kupatilo da piški, obišao klince i onda bez reči zaspao pored mene.

Nisam mu više bila privlačna. Toliko mi je bilo jasno.

Ali nisam više ni pokušavala da mu budem privlačna, bilo mi je jasno i da naši životi više neće biti isti kao pre, i da sada imam drugu ulogu u svemu. Tolike mesece me je gledao kako povraćam i kako se gojim, tolike mesece me je slušao kako dahćem i kako se žalim. Gledao me je kako mi grudi postaju teške i obešene, posle kako se smanjuju ali im se ne vraća čvrstina koju su imale. Gledao me je sa podočnjacima, sa podvaljkom, gledao me je sa prljavom kosom i ispucalom kožom na rukama, sa bradavicama bolnim i iritiranim, gledao je svoju ženu tako dugo kako se posvećuje deci, kako se transformiše u majku, hraniteljku i negovateljicu, da sam razumela što mu više nisam privlačna.

Ali danas, danas je drugačije reagovao. Privukao me je sebi, odmeravajući me iznenađenim pogledom od glave do pete. Videla sam da se posebno zadržava na mom dekolteu.

„Ženo“, rekao je, nakon što je progutao knedlu,“baš si se doterala…“

Stavila sam parfem ispod uha a onda malo štrcnula na dlan i provukla ruku kroz kosu. Nasmejala sam se njegovom pogledu koji je bio sve iznenađeniji. Odvikao se od svoje žene, pomislila sam i postidela se što u sebi osećam ushićenje zbog nadmoći koja me je obuzimala. Više od dve godine sam temeljito radila na tome da budem samo kvalitetna majka, efikasna starateljka. Sada, za samo dva sata sam ponovo postala nešto više. A on nije mogao da se privikne na to. Nije mogao da se tako brzo privikne na ideju da će mu ženu na ulici gledati drugi muškarci, da će blenuti u njene sise, da će se možda okretati za njom. Jedini razlog što nisam obukla kraću suknju i cipele na štiklu bilo je baš to što sam se plašila da će to za njega biti previše. Bilo je prebrzo, prevelika transformacija za kratko vreme.

Ali bilo mi je potrebno. Znao je koliko mi je bitan ovaj razgovor za posao, ne toliko zato što su nam trebale pare – muž je u svojoj firmi dobro zarađivao – koliko jer sam želela da se ponovo osetim kao nešto više, kao neko ko u ovom svetu figuriše i izvan svoje porodice. Ovo je bio prvi oglas gde su me zvali na razgovor i bilo mi je jako važno da sebe vidim kao nekog vrednog pažnje, da razgovaram o svojoj struci, o radnom iskustvu, da osetim da me drugi ljudi posmatraju kao profesionalca, ne samo kao majku, što sam bila poslednje dve godine.

I onda, on se nije bunio. Videla sam kako me zbunjeno posmatra, kako pokušava da se privikne na ideju da mu je žena odjednom doterana, poželjna, seksi, videla sam mu na licu smenu raspoloženja, i sumnju i strah kada je shvatio kako će me posmatrati muškarci koji su me već dugo vremena potpuno ignorisali, ali nije ništa rekao. Znao je koliko mi je bitan ovaj razgovor za posao.

* * *

Firma je tražila saradnika za finansije ali u oglasu nije bilo najjasnije objašnjeno šta im zapravo treba.

Zapravo, nije mi najjasnije bilo ni šta firma radi. Oglas je bio na engleskom i prepun visokoparnih poslovnih fraza ali iz njega sam jedino uspela da shvatim da se bave nekakvim konsaltingom. Nije važno, mislila sam, ionako je ovo bio moj prvi razgovor za posao posle toliko godina. Važno je da uđem unutra i zapahnem ih parfemom, da zabacim kosu glavom kada budem sela ispred njih, da prekrstim noge i ispravim leđa da bi mogli da vide kako mi grudi i dalje lepo stoje. Da nakrivim glavu dok budem slušala pitanja i, kao, malo odsutno rastvorim usne, pa ih onda brzo ovlažim jezikom pre nego što počnem da odgovaram. Sve će se završiti za pola sata i onda ću se kući vraćati pešice jer je dan tako lep i jer želim da se još malo osećam kao žena pre nego što ponovo budem samo mama.

* * *

Legla sam u krevet posle muža te večeri. On je već spavao a ja sam znala da neću moći da zaspim. Dugo sam se tuširala, baš da bih bila sigurna da nema šanse da me dočeka budan u krevetu. Ne večeras, večeras nisam želela ni da me pipne. A želeo je, videla sam to, otkad sam se vratila sa razgovora, videla sam kako me gleda i iako sam se presvukla i vezala kosu, videla sam da baca poglede prema meni. Nekoliko puta mi je rekao da sam mu baš lepa, a ja sam mu uz osmeh objašnjavala da je to samo zbog šminke.

Naravno, nije bilo samo zbog šminke. Znala sam da izgledam zajapureno, celog dana, jer celog dana nisam mogla da se smirim. Znala sam i da mu mirišem, da možda nije ni svestan kako mu mirišem, kao napaljena kučka, usred teranja.

I znala sam da će večeras želeti.

Ali ja nisam želela, ne večeras, večeras bi bilo još brže, znam, a toliko sam bila mokra da bi možda i meni bilo lepše nego prethodna dva puta, ali ne, nisam mogla. Jer bi onda to večeras bilo kao prevara. Da sam pustila muža večeras da me ima osećala bih se kao da sam ga prevarila.

Nisam se ni mazila pod tušem. Samo malo sam se mazila, samo malo. I to je delovalo kao da ga varam. Mrzela sam sebe što se tako osećam, mrzela sam sebe što sam tako kurvinjski napaljena i što je taj osećaj tako dobar i što je taj osećaj tako pogrešan. Nisam se mazila pod tušem (samo malo) jer bih i tako prevarila svog muža.

Ali sam legla pored njega potpuno svesna da neću moći da zaspim.

Spustila sam glavu na jastuk, sklopila oči, ali naravno da nije bilo ni pomena o snu. Umesto toga, pred očima su mi letele slike, neke stvarne, slike onoga što se danas dešavalo, neke imaginarne, onako kako ih je moja mašta oblikovala.

Firma je bila u stanu na trećem spratu, nameštaj u tamnoj koži, stakleni sto na sredini prostorije, duboka, skupa fotelja u kojoj sam sedela. Žena koja me je dočekala ponudila mi je piće, ali sam bila suviše nervozna da prihvatim išta osim kafe.

Ona me je činila nervoznom. Bila je to visoka žena, starija od mene, obučena u skup, veoma lep komplet, kratkog sakoa i veoma kratke suknje. Imala je odličnu figuru, duge noge koje su izgledale još duže zbog visokih potpetica koje je nosila, crnu, farbanu kosu, jak crveni karmin i crveni lak na skupo uređenim noktima.

Posmatrala me je pomalo sa visine. I kada mi je donela kafu i sela preko puta mene naš razgovor je tekao pomalo nelagodno. Postavljala mi je pitanja ali mi nije davala nikakvu reakciju na moje odgovore. Nije se ni jednog momenta osmehnula, niti je, osim što je rekla da se zove Nina, pokazala ikakav znak prisnosti.

Pokušala sam da to prihvatim kao znak profesionalnosti, ali istovremeno, žena kao da se trudila da me svojim pitanjima dovede u neugodan položaj. Nije mi gotovo ništa rekla o firmi, niti je objasnila išta o radnom mestu za koje su dali oglas. Umesto toga ispitivala me je o radnom iskustvu, davala mi zamišljene situacije da rešavam, stalno mi upadala u reč, prekidala me pre nego što završim. Slušajući me, zapisivala je nešto na papir koji je držala u krilu i utisak mi je bio da svaki put to radi blago odmahujući glavom u neodobravanju.

Bio je to na kraju dosta promašen razgovor, shvatala sam. Nini se nisam dopadala od prvog trenutka kada sam ušla u njenu kancelariju i ništa što sam mogla da kažem ili učinim kao da nije menjalo taj prvi utisak.

Ni ona se meni nije dopadala, naravno.

A onda su se vrata ponovo otvorila i Nina je skočila na noge. Po prvi put joj se na licu pojavio osmeh.

„Ah, stigao je direktor“, rekla je.

Muškarac je bio visok, širokih ramena, kratke tamne kose isprskane sedim tačkicama i u odelu koje mu je jako dobro stajalo. Imao je i skupe cipele ali i osmeh tako širok da sam onog momenta kada me je pogledao u utrobi osetila mali grč. Sasvim drugačiji grč od onog koji sam sve vreme osećala zbog Nine.

„Ovo je kandidatkinja od dvanaest sati“, rekla je Nina, pokazujući na mene papirima koje je držala u ruci.

„Aha, Marija“, rekao je i kročio ka meni sa ispruženom rukom, „Drago mi je, ja sam Robert, izvinite što ste me malo čekali.“

Naravno, i ja sam ustala da se rukujem i naravno, grč u stomaku se pojačao i sišao malo niže kada sam stavila šaku u njegovu, veliku i snažnu. Imao je lepe i negovane ruke a moja šaka je bila znojava od nervoze i malo sam se stidela.

On se onda spustio u fotelju, ja sam sela, sledeći njegov gest kojim me je pozvao da sedne, ali Nina je ostala da stoji.

I stojala je sve vreme dok smo nas dvoje pričali.

Robert je bio prijatan muškarac. Robert je bio… jako, jako privlačan muškarac. Stariji od mene, možda nešto stariji i od Nine imao je ležerne pokrete koji su samo nagoveštavali snagu njegovih udova. Imao je širok grudni koš, jake noge, imao je dubok glas i činio je da se osećam opuštenije, prijatnije, ali istovremeno i napetije.

Nismo pričali skoro ništa o firmi i radnom mestu, pričali smo o mom radnom iskustvu, o prethodnim poslovima, a onda o svemu drugom, o situaciji u zemlji, na tržištu rada. Ovaj razgovor bio je potpuno drugačiji od onog koji sam vodila sa Ninom i osećala sam se mnogo prijatnije. I kada me je pitao jesam li udata ne samo da sam odgovorila (a kasnije sam se setila kako sam se sa drugaricama zaricala da ću prijaviti svakog poslodavca koji me bude tako nešto pitao) već sam mu pričala i o svojoj deci i o svom životu i…

Mnogo sam pričala. Ali i on je. Bio je potpuno drugačiji nego njegova zaposlena, Nina, bio je prijatan, bio je.. snažan. Bio je u pravom smislu moćan muškarac koji nije morao da se svojom snagom ili svojim autoritetom razmeće.

I bio je muškarac. U pravom smislu. Gledao me je kao muškarac. Ne, nije blenuo u moje sise kao klinci u autobusu pre pola sata. Gledao je u mene. U čitavu mene. I osećala sam da me vidi bolje i dublje nego svi drugi muškarci koje sam celog tog dana srela.

Naravno da sam posle išla peške do kuće, onako vlažna i ustreptala ne bih smela da uđem u autobus, ne bih smela da budem blizu drugih muškaraca, da osećam kako me pritiskaju telima, da se trljaju o moju guzu ili da mi u prolazu dodirnu bradavice.

Čak i to bi bila prevara. Čak i to.

Robert je rekao da sam na njega ostavila sjajan utisak i da će mi se oni javiti ako uđem u uži izbor, rekao je da imaju u sledećih par dana još razgovora sa drugim kandidatima, ali da budem sigurna da ćemo se čuti.

Uzeo mi je ruku kada sam izlazila, a drugom rukom me je stisnuo za nadlakticu. Rekao je da mu je jako drago što smo se upoznali. A ja sam se ježila dok je to govorio i molila se u sebi da ne primeti koliko su mi se bradavice ukrutile.

Nina je primetila, znala sam to. Od žene nisam mogla da sakrijem koliko sam se uzbudila sedeći preko puta ovog muškarca, koliko sam ovlažila slušajući njegov glas i pokušavajući da ga posmatram uljudno i profesionalno a ne kao pogubljena, napaljena klinka, kako sam se osećala. Ona me je otpratila do vrata i hladno, bez osmeha mi poželela sreću. Ja sam se njoj nasmešila. Nina, pomislila sam, videla si kako me je gledao, Nina. Dok si ti stajala pored njega, manja od makovog zrna.

I naravno, nisam mogla da spavam. Pred očima mi je bio Robert, prvo onako kakav je bio tog dana, a onda i onako kakav bi bio da smo bili sami na razgovoru. Osećala sam jaku krivicu dok sam ležala pored muža, dok je on spavao a ja se prisećala kako sam zabacivala kosu pred Robertom, kako sam ga posmatrala iskosa. Osećala sam jaku krivicu dok sam, ležeći pored muža, zamišljala kako mi Robert naređuje da ustanem, kako mi naređuje prvo da se okrenem pred njim, kako mi naređuje da skinem sa sebe prvo jaknu… onda suknju… kako ostajem samo u čizmama… kako me namešta preko stola… kako mi dlanom dodiruje guzu, prvo nežno, onda jako, kao devojčicu koju treba kazniti.

Nisam smela da se diram pored muža. Nisam smela. I bila bi to prevara.

Ali nisam mogla ni da zaspim, dok sam zamišljala kako raskopčavam Robertove pantalone, dok sam zamišljala njegove ruke u svojoj kosi, kako me stežu… privlače njemu…

* * *

Nisu me zvali. Ni prvog dana, ni drugog dana. Ni trećeg dana.

Nina. Znala sam da je Nina bila ta koja je radila protiv mene, koja je Roberta ubedila da nisam kandidat za njih. Nina, naravno. Kučka koja me je gledala s prezirom čim sam ušla u njenu kancelariju i spustila se u njenu kožnu fotelju da čekam njenog direktora.

Nije bilo važno. Zamišljala sam Roberta i sutradan, i drugog dana, pod tušem, ali sam se osećala manje krivom onda. Muž me je ponovo gledao na uobičajen način.

Onda je došao vikend, pa je padala kiša, pa je prošao vikend, pa je i ponedeljak prolazio a ja sam razgledala još neke oglase za posao.

Onda mi je, predveče zvonio mobilni.

Nepoznat broj.

Muž je gledao televiziju u drugoj sobi a ja sam se tiho javila, računajući da je neko pogrešio.

* * *

Muž me je ponovo gledao onako isto, zbunjeno, iznenađeno, napaljeno. Ali ovog puta sve je bilo jače i napaljivije, i… opasnije. Ovog puta obukla sam kratku haljinu i lepe unihop čarape sa likrom i lepe cipele sa visokom štiklama i namestila kosu i našminkala se za veče.

Naravno da nije bio pogrešan broj prethodnog dana. Naravno da je bio Robert. Robert. Ne Nina.

„Marija“, rekao je raspoloženo, „izvinite što se nisam ranije javio“.

Robert je zvao, a ne Nina, a meni su toliko drhtale ruke da mi je telefon skoro ispao dok smo pričali.

Naravno da su odlučili da me zovu na drugi razgovor, ostavila sam izvanredan utisak na oboje. Naravno da je samo bila velika gužva i da nisu stigli da mi se jave ranije. Rekao je da Nina ima puno posla i da me zato on zove umesto nje, iako naravno nije praksa da direktor to radi.

Pitao me je da li je u redu da se sutra vidimo na ručku, objasniviši da i dalje ima mnogo posla i da je možda to rešenje najudobnije. Nadao se da ga neću odbiti jer jako želi da se iskupi što je prošli put kasnio i što je toliko trebalo da se javi. Bio je jako, jako šarmantan preko telefona, jako.

I kada je sutradan zvao da prvo odloži ručak za sat vremena, pa onda za još sat i da na kraju, uz duboka izvinjenja predloži da to ipak bude rana večera, oko sedam sati, naravno da sam samo pristajala i cijukala preko telefona i govorila mu da sve razumem i da ništa nije problem.

I videla sam kako me muž gleda i znala sam kako se oseća dok sam se doterivala za večeru. Ali morao je da zna koliko je ovo bitno. Prošla sam u drugi krug, govorila sam mu, ushićeno. A on je neubedljivo klimao glavom, posmatrajući me kako mažem usne, kako skidam lak sa noktiju, pa stavljam novi, bledoružičasti, kako ulazim u haljinu koju nisam nosila još od pre prve trudnoće, a ona kao da je u međuvremenu postala još kraća.

Samo što sam izašla iz stana, telefon je ponovo zvonio. Robert. Na trenutak sam se oneraspoložila pomislivši da zove kako bi ipak otkazao ceo dogovor, ali on je samo hteo da kaže da je upao u gužvu kolima i da je najbolje da ga sačekam kod kuće pa će me pokupiti odatle kako bismo zajedno stigli u restoran, da ga ne čekam tamo. Zahvalila sam mu se, potvrdila, ali se nisam vratila u stan. Rekla sam mu da me zovne kada bude ispred pošte jer je tako najlakše i onda lagano, uživajući u osećaju hodanja na štiklama, išla ulicom u predvečerje, pokazujući se gradu.

Ni grad nije bio navikao da me ovako vidi. Ni komšije, ni slučajno prolaznici. A ja sam se osećala moćno, moćnije nego ijednom u poslednjih godinu ili dve. Nisam mislila na muža, mislim da nisam mislila uopšte. Samo sam uživala u osećaju moći.

Znala sam da će veče biti lepo. Znala sam da ću flertovati sa Robertom i da ću biti mokra još u kolima i da ćemo celo veče gledati jedno drugo sa razumevanjem i da ćemo pričati u dvosmislicama i da ću biti još mokrija ali da ću se kući na kraju vraćati taksijem iako će on nuditi da me odveze. Noćas ponovo neće biti spavanja, znala sam.

* * *

Kako sam glupa bila.

Glupa žena. Glupa kurva. Glupa kurvetina.

Glupa, glupa glupača.

Robert je vozio BMW, naravno.

Unutra je muzika bila glasna, jakih basova, a njegov parfem je bio oštar i mešao se sa malim, najmanjim prisenkom mirisa njegovog znoja. I to me je jako palilo.

Naravno da je vozio BMW i naravno da je to radio kao da se rodio sa volanom u rukama.

Naravno da je rekao kako je u međuvremenu razmišljao o restoranu gde je imao rezervaciju i da je shvatio da ima bolji restoran, ali malo dalje, u Košutnjaku i pitao me je li u redu da umesto na prvo dogovoreno mesto odemo tamo.

Naravno, naravno, naravno. U retrospektivi sve bude jasno. U retrovizoru se sve vidi bolje.

A ja sam se gledala u retrovizoru i pitala se jesu li mi usne dobro namazane, da li sam stavila dovoljno senke na kapke, proveravala da li mi je tesna crna ogrlica oko vrata i dalje stoji tako da kopča leži tačno iznad dušnika.

Naravno.

Naravno da je zaustavio BMW pre nego što smo stigli do restorana. Naravno. U šumi. U Košutnjaku. Dok je padalo veče. Naravno.

* * *

U restoranu nas je čekala Nina. Nisam to očekivala. Ali mnogo toga ja večeras nisam očekivala, tako glupa, tako naivna.

Čekala nas je tamo, verovatno je njoj poslao poruku iz kola nakon što je… pre nego što je ponovo pokrenuo motor.

Nina je sedela za stolom sa nama i večerali smo sve troje i pričali smo o poslu, sve troje. Pričali smo o poslu.

Jedva da sam nešto pojela, nisam mogla da gutam, nisam mogla da žvaćem. Mogla sam samo da pijem vino pa sam to i radila. A oni su pričali o poslu, sa mnom. Kao da sam ja već radila za njih. Pričali o klijentima i portfolijima i tranšama.

Pitali su me za mišljenje, više Robert, manje Nina, ali i ona mi se obraćala sada, i ona je želela da zna moj stav.

Saznala sam i zašto, kada je otišla u toalet. Robert mi je rekao da obratim pažnju na to kako sedi, kada se vrati. Robert mi je rekao da je leđa sigurno još jako bole od kazne koju je tog prepodneva dobila. U kancelariji. U stanu u kome sam bila prošle nedelje, na stolu na kome sam sebe zamišljala te noći, rekao mi je da ju je namestio preko stola i kaišem išibao po leđima, jako, nemilosrdno. Jer se usprotivila kada joj je rekao da me je prethodne večeri nazvao i dogovorio sa mnom ručak. Jer mu je rekla da joj se ne dopadam i da bi trebalo da razmisli zašto me u stvari zove.

Išibao ju je. Svoju asistentkinju, Ninu, išibao ju je u kancelariji tog prepodneva a ona je večerala sa nama, ona je sedela sa nama u kožnoj suknji i lepoj crvenoj košulji ispod tankog, crnog končanog džempera, ponovo na jako visokim štiklama, ona je sedela sa nama za stolom i razgovarala sa mnom, ne sa simpatijama, ali ljubaznije nego pre, pitala me za mišljenje, pravila napor da deluje kao da me sluša.

A ja sam jedva mogla da se nateram da govorim. Jedva da sam išta jela. Samo sam pila.

Naravno da sam mu rekla da ću izaći iz kola ako ih smesta ne pokrene.

Naravno da jesam. Htela sam flert. Samo to. I htela sam posao. Flert. I posao, ako žele da mi ga daju. Flert.

Naravno da sam mu rekla da ću izaći iz kola. A on se nagnuo preko mene i otvorio moja vrata. „Marš napolje“, rekao je i pogledao me veoma ozbiljno.

Naravno da sam izašla, ja imam ponos, imam ga možda i više nego što je dobro za mene. Naravno da sam izašla iako ništa nisam videla od suza u očima.

A okolo nije bilo ničega. Ni ljudi, ni zgrada, ni bandera sa osvetljenjem. Samo drveća. Bilo je samo drveća.

On je zalupio vrata i pokrenuo auto a ja sam shvatila da ni mobilnim telefonom neću moći da pozovem taksi jer nemam najblažu predstavu kako da objasnim gde se nalazim.

Krenula sam niz drum, nadajući se da će neko naići, da ću neko vozilo moći da zaustavim, ali za deset minuta koliko sam na visokim štiklama koračala niz brdo, prošla su samo dva vozila, jedan kamionet i jedan kombi, oba me ignorišući.

Zaplakala sam, samo malo. Samo malo. Treće vozilo dolazilo je nizbrdo ka meni i okrenula sam se da ga pogledam ali farovi su me jako zabljesnuli, vozač je verovatno želeo da dobro osmotri ko se to šeta Košutnjakom po mraku. Usporio je i stao. Pritrčala sam ka njegovom prozoru.

„Dobro, Marija, jesi li sad spremna da prođeš prvi pravi test za posao?“ upitao me je uz osmeh kada je spustio staklo.

BMW, naravno. Naravno da je to bio on. Naravno da se vratio, znajući da ću sada reagovati drugačije.

Naravno da sam ušla u kola. Pomisao da bih muža morala da zovem i molim da taksijem dođe po mene na mesto koje nisam znala ni da opišem je bila za nijansu više zastrašujuća od pomisli da ću Robertu morati da objasnim da me je pogrešno procenio.

Naravno da sam ušla u kola, glupača.

A on je samo ugasio motor i upalio svetlo u kabini.

Sedeo je sa raskopčanim pantalonama za volanom a kurac, veliki, jako veliki kurac je stajao ukrućen i vlažan.

„Ne“, rekla sam i ponovo pošla da izađem iz auta.

Ali on me je uhvatio za ruku. Ne grubo, nije bio grub. Samo mi je sa dva prsta uhvatio zglob i povukao mi ruku prema sebi. Samo ruku. Spustio ju je u svoje krilo, na svoj ud.

„Da“, rekao je, tako miran, tako siguran u sebe.

„Ne“, rekla sam ponovo, ali mnogo, mnogo manje uverljivo.

„Da“, rekao je on opet, ali sada se već smejao.

Jer nisam sklonila ruku. Jer sam je ostavila na njegovom kurcu i kada je on pomerio svoju. Jer sam sva drhtala osećajući taj nabrekli, ogromni komad mesa kako pulsira dok ga obuhvatam prstima.

„Hajde, Marija, dosta glume“, rekao je onda i više se nije smejao. Osetila sam kako me hvata za kosu i onda me je povukao dole.

* * *

Kako da opišem ono što sam osećala u restoranu, dok me je Nina, išibana, Nina, kažnjena zbog mene pitala o knjigovodstvenim procedurama i govorila im o njihovim dosadašnjim iskustvima sa klijentima? Kako da opišem kolko sam bila istovremeno vlažna, napaljena, i postiđena, ponižena?

Kako da opišem osećaj koji sam imala kada me je Robert u kolima povukao na dole, kada sam sama otvorila usta, sama se nabila na njegov veliki kurac? Kako da opišem koliko sam se stidela što mi se u utrobi sve grčilo, od slasti, od straha, od uzbuđenja, od poniženja, dok me je jako vukao za kosu, terajući me da ga uzmem duboko, da progutam tu kurčinu kao neka besramna kurvetina koju je pokupio na drumu?

Bio mu je tako tvrd, tako veliki, mnogo deblji nego mom mužu, duži nego mom mužu i gurao ga je mnogo dublje nego što sam mom mužu ikada dopustila. Nije me ni puštao da se odmaknem, naravno, čvrsto me je držao za kosu i dahtao dubokim glasom, govoreći mi da sam droljica koja ga je palila još na prvom razgovoru, da je još tada trebalo da mi uradi ovo.

A ja sam plakala ne prestajući da mu gladno, pohlepno gutam kurčinu. U meni su se sudarali stid, bes na samu sebe, tuga što sam dopustila da se ovo desi sa jedne strane, i želja, neopisiva, zaslepljujuća želja koja je brisala svaki otpor sa druge strane. U tom trenutku sam znala da je u pravu kada me naziva kurvom, kada mi govori da sam drolja jer sam se tako i osećala, tako sam se obukla, tako sam se ponašala…

I želela sam, želela sam ovo, jesam, zamišljala sam ovo. I noćas. I prethodne noći. Želela sam da budem Robertova kurva. Jesam.

Sisala sam mu taj moćni kurac, jesam, i lizala sam mu velika, teška, obrijana jaja, drkajući ga jako, samo da ga opet uzmem u usta. I raskopčala sam mu košulju da ga ne umažem pljuvačkom, i videla da ima tetovažu koja se od stomaka spuštala prema korenu kurca.

A on me je povukao za kosu, povukao me na gore, da bih ga pogledala u oči dok me je potpuno probijao pogledom, dok se smejao, pobednički. A ja sam bila kao hipnotisana i gledala ga, bespomoćno. I željno. I prepušteno. I napaljeno, jako napaljeno.

„Dakle, kurvice“, pitao je, „ipak si ovo želela, zar ne?“

„Jesam“, rekla sam postiđeno. Nikog nije bilo ovde da me čuje, nikog da me vidi. Sem njega.

„Jesam, ‘gospodine'“, rekao je Robert i cimnuo me jako unatrag. „Moraćeš da brzo naučiš kako se obraćaš nadređenom, droljice! Jasno?“

„Jasno“, promucala sam. A on mi je lupio šamar. Pogledala sam ga iznenađeno a on mi je lupio još jedan.

„Pitao sam da li je jasno!“, rekao je preteći.

„Ja… ja…“, zamucala sam, a on mi je ponovo lupio šamar. Krenule su mi suze, jako, a među nogama… bože… koliko sam jako ovlažila… Glupača.

„Jasno, Gospodine!“, povikala sam glasno a te reči u meni su proizvele još jače grčeve slasti.

On me je samo ponovo povukao na dole, jako, nestrpljivo i ugurao mi strahovito ukrućeni kurac u usta.

* * *

Završili smo večeru iako sam ja na kraju vrlo malo jela. Oni su jeli škampe i dagnje, ja sam moj rižoto jedva do pola pojela, popivši skoro litar vina. Nije pomoglo. Vino nije moglo da spere ukus. Nije moglo da spere ukus njegove sperme iz mojih usta i grla. Nije moglo da spere ni stid, pomisao da sam jako stezala butine kada me je uhvatio za kosu u kolima, sa obe ruke, kada mi je nabio kurac duboko u grlo i jako režeći izbacio svoje seme u mene, terajući me da sve progutam.

Nije pomoglo. Stidela sam se sebe. Stidela sam se što vidim kako me gledaju kelneri, moju razmazanu šminku, raščupanu frizuru, stidela sam se što znaju šta sam radila pre nego što sam došla u restoran sa Robertom. Restoran koji je na krau bio na Ušću, ne u Košutnjaku. Restoran u koji je javio Nini da dođe, Nini koju je tog dana bičevao jer ga je napala što želi mene u njihovoj firmi. Nini koja je u meni sada mora biti videla još oštriju suparnicu jer je svima u restoranu a svakako i njoj bilo jasno da sam pušila ovom čoveku neposredno pre nego što smo došli na večeru. Da me je naterao da mu progutam kurac i svršio mi u grlo i čvrsto me držao sve dok nisam pljujući i grcajući na kraju sve progutala.

Nina je morala da večera sa nama, da razgovara sa mnom pristojno, o poslu, da me tretira sa poštovanjem.

A ja sam se stidela jer mi je pored sve sramote koju sam osećala, prijao taj osećaj moći koju mi je Robert dao. Šibao ju je, zbog mene. I naterao je da se ponaša prema meni kao da smo ravnopravne. Kurve, to smo obe bile, znala sam to. Ali ja sam bila bolja kurva od Nine.

Morala je da sa nama uđe i u auto. Robert je popio samo jednu čašu vina i seo za volan komandujući nama dvema da sednemo pozadi. Nismo se usuđivale da se usprotivimo, naravno iako mislim da ni jedna od nas nije želela da bude tu ako je ona druga tu. Ali Robert nas ništa nije pitao. Smestio je svoje drolje na zadnje sedište, upalio motor i odvezao nas u centar. Bilo je već deset sati a ja nisam smela mužu da javim ni gde sam bila ni kuda idem.

* * *

Na moje iznenađenje, odvezao nas je u kancelariju. Nije nas ništa pitao, ništa nam nije objasnio, samo nas je dovezao do zgrade i naredio da uđemo unutra. Nina je pošla bez protesta, ja sam zamuckujući pokušala sa njim da se raspravljam, da mu kažem da će se muž brinuti, da me čudi da već nije zvao. On me je pogledao, tvrdo, a zatim me zgrabio i okrenuo licem prema kolima. Kriknula sam kada mi je podigao haljinu i rukom ščepao materijal unihopa. Povukao je jako, naglo i ja sam ponovo vrisnula kada sam čula zvuk cepanja čarapa. Pokidao ih je, divljački, između mojih nogu a onda pored mojih potpuno natopljenih gaćica ugurao dva prsta u mene, tako naglo, tako iznenadno da sam poskočila.

A ušli su lako. Previše lako.

Pokazao mi ih je onda, sjajne od mojih sokova.

„Hoćeš da ideš kući?“, upitao je razdraženo, „da ideš kod muža? On da te jebe sad kad sam te ja ovako pripremio? Kurvice, mnogo ćeš ti imati da učiš ako hoćeš da radiš u ovoj firmi“.

Odvukao me je u kancelariju, zajedno sa Ninom, zaključao vrata, njoj dobacio da mu donese viski.

„Skini haljinu“, rekao mi je onda, spuštajući se na kožni trosed.

„Nemoj“, rekla sam tiho a on je odmah skočio na noge.

„Šta si rekla?“ uzviknuo je.

„Nemoj… nemoj molim te“, rekla sam kroz suze, „nemoj pred njom…“

Dobila sam još jednu šamarčinu baš kad je Nina spustila čašu sa ledom na stakleni sto.

„Sve ste vi kurve iste“, rekao je iznervirano, „mislite da možete da tražite privilegije pre nego što pokažete da ste uopšte zaslužile ikakvo pravo. Ali naučiću te ja, Marija, naučiću te… I Nina je bila kao ti u početku, pa je pitaj kako je prolazila dok nije naučla da bude poslušna…“

Podigao je ruku da mi lupi novi šamar ali ja sam tada već počela sama da skidam haljinu. Nina mu je sipala viski u čašu i disciplinovano stala pored troseda.

Smela sam na sebi da zadržim samo iscepani unihop i cipele sa štiklama. Dok sam postiđeno stajala ispred njega prekrivajući rukama grudi, on je naredio Nini da uzme kancelarijske makaze. Njima je isekla gaćice sa mene, dok sam se ja tresla od straha i stida. Sada sam bila samo u čarapama sa razderotinom između nogu kroz koju se širio miris moje mokre, strašno mokre piče. Plakala sam i tresla se od stida, od napaljenosti, gledajući kako se Nina na njegovu komandu spušta na kolena. Gledala me je u oči dok je poslušno puzala ka njemu na sve četiri, raskopčavala mu pantalone i vadila masivni kurac napolje.

Spustila je nakarminisane usne na tu debelu, moćnu batinu, usisala ga u usta nežno, sa puno ljubavi, počela da mu ga puši jako, duboko, ispuštajući grlene uzdahe, dok me je on sve vreme, zavaljen na trosedu, gledao u oči. Smešak na njegovom licu bio je i dalje onaj od pre nekoliko dana kojim me je naterao da vlažim čim sam ga videla, samo sada opasniji, okrutniji. A ja sam vlažila još više. I plakala jer je njoj dopustio da ga dodiruje.

Kada je popio viski, povukao je Ninu za kosu, grubo i naterao je da ostane klečeći pored troseda. Pokazao mi je rukom da priđem.

Nabila sam se na njegov kurac, kao najprljavija kurva, opkoračivši ga, leđa okrenutih njemu. Htela sam baš tako, baš tako, da drolja gleda kako mi ulazi njegov veliki kurac, da mi pička bude na samo nekoliko santimetara od Nininog lica, da može da namiriše koliko sam mokra dok me Robert rastura.

Jako sam se nabijala, iako su me noge bolele, iako mi se u glavi vrtelo od vina, od stida, od straha, od napaljenosti možda najviše, nabijala sam se a Robert me je dočekivao moćnim, žestokim ubodima. Uhvatio me je za kukove i navlačio me na dole, na sebe, a ja sam skakala po njegovoj kurčini, dok su mi sise letele, mlatila glavom, i stenjala, jako, kao prljava kurvetina. I govorila. Govorila sam sve ono što sam uvek želela da govorim dok sam vodila ljubav sa mužem, i sve ono što pred njim nikada ne bih izgovorila. Govorila sam Robertu kako mu je kurac veliki i moćan, kako volim pto sam njegova kurva, kako uživam dok me rastura. Toliko sam bila glasna da sam jedva čula kako moj telefon zvoni, ali pre nego što sam shvatila da je to verovatno moj suprug, Nina se već bila javila na njega. Čula sam je kako govori da je Marija zauzeta ali da će se javiti kasnije, a onda je prekinula vezu i isključila telefon. Znala sam da je morao da čuje ženu koja je u pozadini vrištala dok ju je cepao veliki, debeli kurac. Samo sam se pitala hoće li poverovati da to nisam bila ja. Ali nisam mogla da stanem.

Robert me je zatim zaustavio, pa smo promenili pozu. Namestio me je na trosed, glavom dole, a kukove mi podigao visoko, baš kao nekoj kurvici u porno filmu, kleknuo iza mene, prvo gurnuo Nini kurac u usta da ga pokvasi a onda se opet sjurio u moju pičku.

Tako je dobro bilo, tako me je jako, moćno jebao, tako sam stenjala dok je vadio kurac do samog glavića iz mene pa se opet zakucavao unutra do kraja. Bio je mnogo veći, mnogo deblji od mog muža, ali ja sam bila toliko mokra, toliko otvorena da mi je čak i bol prijao, palio me, vodio me ka orgazmu za koji sam znala da će me pokidati, da će me obeznaniti, pretvoriti potpuno, bez ostatka u Robertovu kurvu.

I htela sam to, u tom trenutku ništa drugo nisam želela.

Ali nije mi dao. Izašao je iz mene. Čula sam ga kako Nini, koja je klečala na podu pored nas, sa rukama poslušno ukrštenim na leđima, tiha, možda čak i malo ponosna, čula sam ga kako joj kaže „pljuni“. Onda sam je čula kako pljuje. Onda je ponovo pljunula a ja sam osetila toplu tečnost na svojoj guzi.

Ugurao ga je u mene tako nemilosrdno, tako divlje, da sam tog trenutka, baš tog trenutka shvatila šta znači biti Robertova drolja. Vrištala sam dok mi je moćni, snažni muškarac velikim udom oduzimao analnu nevinost a njegova druga drolja me je držala za ruku. U tom stisku je bilo saosećanja, sada to znam, ali u tim trenucima sam samo vrištala od jakog bola, od užasnog poniženja.

Jebao me je samo kratko u guzu, Robert. Bila sam toliko tesna da nije mogao da izdrži ni koliko moj muž kada smo poslednji put vodili ljubav. Kada ga je istrgao iz mene osetila sam olakšanje i stid što olakšanje prati osećaj praznine, želje da mi ga ponovo stavi, da mi ga opet ugura u guzu jer znala sam da bih svršila da mi je još samo malo vremena dao.

Ali nije. Okrenula sam se i videla ga kako svršava Nini u usta, kako je čvrsto drži za kosu i gura joj kurac koji je izvukao iz moje guze duboko u usta. Režao je kao divlja zver i praznio se u nju a ona je klečala, potpuno obučena, sa rukama na njegovim kukovima i pokušavala da održi ravnotežu.

„Ne gutaj!“, prodahtao je.

Onda je izvadio kurac napolje i naredio joj da spermu izbaci po meni.

I dalje sam bila na sve četiri, glave spuštene na kožni materijal, kada sam osetila kako mi Nina ispušta izmešane spermu i pljuvačku preko raširene guze i otvorene, mokre pičkice. Nisam mogla da izdržim, pružila sam ruku između butina i stavila prste na klitoris.

* * *

Nakon mog orgazma stida i poniženja, Robert je otišao da se istušira. Stan je imao potpuno funkcionalno kupatilo, naravno. NIna mi je sipala viski i ja sam ga, iscepana, mokra od znoja, sperme i pljuvačke popila, ležeći na kožnom trosedu. Rekla mi je da je sve snimljeno.

Nisam shvatala šta hoće da kaže dok mi nije glavom pokazala kamere u uglovima sobe.

„On ih uvek snima. On uvek sve snima“, prošaputala je i onda, na moje zaprepašćenje, malo zaplakala.

„Snimao je i kada sam ja razgovarala sa tobom prošle nedelje“, šaputala je brzo, nervozno.“Nisam mogla da ti kažem, nisam smela ni kasnije da ti ništa javim. Nadala sam se da će te zaboraviti, da će odabrati neku bez muža, bez dece… jutros, kada mi je rekao koga je odabrao, pokušala sam da ga ubedim, posvađala sam se sa njim, usprotivila sam mu se i kaznio me je…“

Brzo je pogledala prema vratima kupatila jer se zvuk vode nije više čuo.

„Sada je kasno“, rekla je. „Sada je kasno, snimio te je, sve je snimljeno…“

Posegla sam za flašom, sama. Nisam shvatala šta govori. Nisam ništa shvatala. Još sam bila zadihana od jebanja, od svršavanja, još sam bila postiđena i uzbuđena i zbunjena. Ništa nisam shvatala. Nisam još ništa shvatala.

Vrata kupatila su se otvorila.

Autor: Fenris

Posvećenje proleća

Ručak je bio ukusan, a vino blago i ohlađeno na pravu temperaturu. Trebalo je da bude srećna.

Obratila mu se još jednom, podižući pogled sa svojih fusila:

„Ali ja hoću da ti dođeš.“

Bila je neraspoložena. A nije trebalo da bude tako. Bio joj je rođendan.

Bio joj je rođendan a on ju je izveo na ručak. Jeli su pastu, oboje fusile. On je uvek birao kratke rezance, objašnjavajući da je suviše lenj da se muči sa umotavanjem špageta oko viljuške. Njegovi su bili sa vrganjima, uvek. Ona je menjala kombinaciju svaki put kada bi jeli italijansku hranu, za razliku od njega rado je jela i ljuto, ali danas su oboje jeli vrganje.

Bio joj je rođendan. A on je rekao da neće dolaziti večeras kod nje.

„Ali ja hoću da ti dođeš“, rekla je, pomalo razočarano, pomalo neraspoloženo.

„Ne“, odmahnuo je glavom i otpio svoju vodu. Danas je popio jednu čašu vina, prvi put otkada su se upoznali , jer joj je bio rođendan. Ali je posle toga uz obrok pio samo vodu. Ona je pila šardone. Bio je dobar. Ali to nije bilo važno. On nije hteo da dođe večeras do nje. A bio joj je rođendan.

„Molim te“, šapnula je mazno. „Molim te, mnogo će mi značiti.“ Dok je ovo govorila izula je ispod stola cipelu sa desnog stopala. „Znaš da mi treba to“, rekla je i pružila nogu ispod stola, sve do njegovih prepona.

„Znaš.“, ponovila je dok je nožnim prstima nežno pritiskala njegov ud preko pantalona, ispod stola u punom restoranu, usred dana.

„Ne“, rekao je sada malo čvršće i pogledao je u oči, ozbiljno. Nije bilo pretnje u tom pogledu, samo snage. Ali sklonila je nogu. Iako je osećala da je postao tvrd.

„Ali zašto?“, upitala je a glas joj je nehotično odao stezanje grla. Trudila se da potisne suze. On ne želi da me vidi da plačem u restoranu, pomislila je.

„A zašto ti uopšte želiš da ja dođem?“, uzvratio je on pitanjem.

Na ovo nije znala šta da odgovori. A suze su još jače navirale. Ako jače trepne, krenuće niz obraz. A on ne želi da je vidi kako plače. Ne ovde.

„Zato što…“, započela je i zastala.

„Zašto?“, pitao je ponovo. „Ne poznajem nikog od tvog društva. Stariji sam od svih vas. Nemamo skoro ništa zajedničko, sem tebe. Ja nisam njima zanimljiv, a fer je reći da je moguće da ni oni meni ne bi bili zanimljivi. Mene zanimaš ti. Samo ti.“

„Zato što“, rekla je, naglo ispuštajući vazduh, „želim da te pokazujem.“

On se nasmejao na ovo.

„Ne“, rekao je. „to je naopako shvatanje našeg aranžmana. Ja tebe želim da pokazujem.“

„A zašto ja tebe ne mogu?“, odgovorila je, glasnije, razdraženije nego što je želela. Bila je besna, besna što ne želi da dođe na njen rođendan, besna što ne može da ga pokaže pred svima. Svog muškarca. Svog čoveka.

„Zašto?“, ponovio je on. „Zašto?“ Nasmejao se. „Reci mi“, rekao je zatim, „šta si ti meni?“

Pogledala ga je a bes se u njoj povlačio. U sekundi, zamenio ga je strah. Zaboravila se, na momenat. Bila je besna, na njega. Jer je odbijao da dođe. Na njen rođendan. Bila je besna. Zaboravila se.

„Šta si ti meni?“, ponovio je, ovog puta čvršće.

Znala je šta mora da kaže. Znala je i zašto ne želi da dođe kod nje te večeri. Znala je da će zaplakati, ovde, u restoranu. Sve je znala.

Šapnula je. Samo jednu reč.

„Ne“, rekao je, „Ne tako. Reci glasno, da te dobro čujem. Punu rečenicu. Onako kako si naučila.

Pogledala ga je pravo u oči, osećajući suzu kako joj se kotrlja niz obraz.

„Ja sam robinja“, rekla je. Glasno. Debeli čovek koji je za stolom do njihovog gledao u svoj telefon podigao je glavu.

„Molim?“, rekao je gospodar. „Ponovi, molim te. Ali razmisli malo bolje.“

Progutala je knedlu. Grlo joj je bilo potpuno suvo. Samo gutljaj, samo gutljaj Šardonea joj je bio potreban da ga pokvasi. Ali znala je da sada nema pravo na to, ne dok ne izgovori sve.

„Ja sam“, rekla je, još glasnije, a čovek za susednim stolom je sada gledao pravo u nju, „tvoja robinja.“

Još dve suze su pošle za onom prvom. Ali onda se osmehnula jer je on klimnuo, zadovoljno. Nežno. Onda je uzeo meki platneni ubrus i njime pokupio suzice sa njenog obraza

„Jesi. Moja si.“, potvrdio je.

* * *

Bila je strašno mokra do kraja ručka. Bila je strašno mokra, napaljena, jer je do kraja ručka morala da sedi za stolom sa potpuno raširenim butinama, onako kako robinja uvek sedi pred svojim gospodarom. Nije morao ništa da joj naredi, nije baš ništa morao da kaže nakon svega, samo su nastavili da jedu, pričajući o drugim stvarima, a ona je pila vino, jela pastu i kvasila stolicu. Bio joj je rođendan, a gospodar ju je izveo na ručak. Bila je neposlušna i zaboravila da privilegije koje dobija zavise od njenog dobrog vladanja. Sada se sve resetovalo, nije više bila obična devojka na ručku sa svojim starijim ljubavnikom. Sada je bila robinja koja je sedela za stolom sa potpuno raširenim butinama, bez gaćica, jer se barem toga setila na vreme i nije ih obukla kada je krenula da se nađe sa njim, sa rukama postavljenim na sto, paralelno, sa svake strane tanjira po jedna. Nije joj bilo dopušteno da jede sama, sada i to j eznala a da nije morao da joj kaže. Svaki zalogaj joj je on stavljao u usta. Svaki gutljaj vina je dobijala iz njegove ruke. A ljudi u restoranu su gledali.

Nije joj ništa više rekao do kraja ručka na temu o kojoj su pričali. Nije je ukorio, nije pominjao njene prijatelje i proslavu rođendana večeras. Nije ništa više rekao o tome, pričali su o drugim stvarima, a on ju je hranio pred celim restoranom, kao dete.

I kada su izlazili iz restorana, vodio ju je, za ruku, držeći je iznad zgloba, onako kako se vode robinje, a svi su se okrenuli za njima jer mu je ona, ustajući od stola glasno rekla „Hvala Vam na ručku, gospodine.“

* * *

U radnji je bilo dosta ljudi i prodavačice su jurile od jednog do drugog. On je prišao jednoj i obratio joj se a ona je klimnula glavom i odnekud iza pulta donela pripremljenu odeću.

„Hajde“, rekao je, i poveo je ka kabini. „Mislim da sam izabrao dobre veličine, ali moraš da ih probaš za svaki slučaj“.

Ušla je u kabinu. Na pod je prvo spustila kesu sa velikom kutijom u njoj. Ovo joj je pokazao još u restoranu, ovo je, mislila je, bio njen rođendanski poklon.

Bile su to cipele, jako lepe, cipele boje tamnog rubina, visoke, elegantne cipele tankih potpetica i dugih vrhova. Ovo je bio njen rođendanski poklon. Cipele za drolju. Cipele za snimanje porno filmova. Cipele za njegovu robinju.

Ali to je bio samo deo poklona. Cipele je kupio ranije, znao je njen broj. A sada, u radnji, dobila je i ostalo da proba.

Skinula je sa sebe suknju i bluzu, a onda, kada je videla šta je sve prodavačica za nju pripremila, pocrvenela je. I počela da skida i ostalo.

Skinula je grudnjak. Gaćice ionako danas nije nosila, zbog njega. Bilo je proleće, najavio joj je da će uz dolazak toplijeg vremena njoj sve manje biti dopušteno da nosi gaćice.

Pregledala je svoje poklone.

Spremio je za nju korset, bio je od tamnocrvenog i crnog satena, podupirući joj grudi, stežući joj struk čineći da u ogledalu sama sebi izgleda kurvinjski, izazovno.

Spremio je za nju čarape, sa halterima, crne, cele od čipke. I ranije joj je kupovao čarape, ali to su uvek bile samostojeće, crne ili bele, sa šavom ili sa sitnom mrežom. Ove su bile lepše od svih do sada, izazovnije. Navlačila ih je polako, ježeći se od osećaja materijala koji je klizio uz kožu, gledajući u ogledalo kako se postepeno transformiše u drolju kakvu je od nje pravio još od prvog dana. Zakopčala je žabice haltera za korset. Uvukla je jedno pa drugo stopalo u cipele. Čipka je kliznula unutra lako, a njoj se malo zavrtelo u glavi kada je shvatila koliko je sada viša nego inače.

Moraće da hoda pažljivo. Popila je nekoliko čaša vina. I štikle, štikle su bile vrtoglavo visoke. Moraće da hoda pažljivo kada je on izvede na ulicu, kada je obučenu kao drolju iz porno filma izvede na ulicu.

Gaćice su bile čipkaste, takođe, crne, potpuno prozirne, mogla je kroz njih da vidi svoj obrijani pubis, mogla je da vidi da su joj usmine mokre, glatke, sjajne. Bile su malo šire nego što je očekivala, do sada joj je kupovao samo tange.

Ali danas joj je bio rođendan.

Danas je dobila i haljinu, divnu crnu haljinu od čipke, sa rukavima do pola podlaktica, krojenu da prati liniju njenog tela i kratku, jako kratku.

Sezala je jedva do pola butina, njena nova, divna haljina. Bilo joj je jasno da će, kada bude hodala ulicom, svaki korak pokazivati ivicu njenih čarapa i haltere. Njegova drolja, njegova drolja na ulici. Biće njegova, danas, više nego pre.

Danas joj je bio rođendan.

Ušao je u kabinu dok se ona gledala u ogledalo, pijana, pijana od vina kojim ju je napio, pijana od prizora u staklu. Bila je viša nego ikad, bila je vitkija nego ikad, haljina se providila, haljina je otkrivala, sakrivala, nudila i izazivala. Sve se naziralo, a ništa se nije videlo, ne sasvim. Bila je baš ono što je želeo da bude, samo njegova drolja, drolja za kojom će se okretati svi na ulici. Svi.

„Sviđa ti se?“, pitao je jednostavno a ona se okrenula prema njemu. Ovako na štiklama bila je visoka skoro koliko i on.

„Svi će me gledati“, prošaputala je. „Svi na ulici će me gledati.“

„Hoće“, potvrdio je. „Izgledaš kao prava kurva.“

„Izgledam kao kurvetina“, rekla je, a glas joj je drhtao. „Kao napaljena kurvetina.“

„Svi će te gledati“, nasmejao se. „I dobacivaće za tobom, znaš to?“

„Znam“, šapnula je.

„Govoriće ti nepristojne reči. Nazivaće te kurvetinom. Na ulici će ti klnci prilaziti i nuditi ti novac za seks, znaš?“

„Znam“, rekla je još tiše. Gaćice koje još nisu bile ni plaćene su već bile mokre.

„Svi će želeti da te jebu, znaš? Svi.“

„Znam“, potvrdila je, „ali samo ćeš me ti jebati. Samo ti.“

„Svi će želeti da te jebu, lepoto“, ponovio je. „I tvoji prijatelji. I frajeri tvojih drugarica. Znaš?“

Pogledala ga je, ne shvatajući za trenutak.

„Ovako ćeš biti obučena večeras, razumeš?“, pitao je pažljivo, verovatno svestan pometnje u njenoj glavi.

„A ti…“, rekla je.

„A ja neću večeras biti sa tobom. To smo već utvrdili. Jesmo li?“

Pognula je glavu.

„Da… gospodine… utvrdili smo.“

„Dobro“, rekao je i provukao joj ruku kroz kosu. Bila je puštena da slobodno pada preko njenih ramena, na čipku. „ali to što nisam tu ne znači da smeš da zaboraviš čija si. Hoćeš li?“

Brzo je odmahnula glavom.

„Nikada ne zaboravljam čija sam… Gospodine… ako samo na trenutak zaboravim… gospodine… moliću vas da me kaznite prvom prilikom…“

Nasmešio se na ove njene reči. Oboje su se sećali pretnodnog vikenda i kaiša u njegovim rukama. I njenih molbi. Da je udara. Da je udara jako. Da je ne štedi. Oboje su se sećali kako je sva drhtala i kako je mokra bila posle bičevanja.

„Dobro“, rekao je, „znači sviđaju ti se tvoji pokloni?“

„Mnogo“, prošaputala je, obuzeta nekom vrelinom, „Hvala ti.“

„Slobodno možeš da mi se zahvališ i na lepši način“, rekao je mirno.

Nagnula se ka njemu da ga poljubi, impulsivno, željno. Uostalom, ovo je trebalo da bude deo njene nagrade, njenog poklona za rođendan, zar ne. Nikada se nisu ljubili u javnosti, a ovde, iako su bili u kabini u prodavnici, je bilo dobro mesto kao i svako drugo.

Ali on se odmakao nekoliko centimetara unatrag.

„Ne, ne tako, lepoto.“

Pogledala ga je, zbunjeno.

„Zar se droljica tako zahvaljuje gospodaru za svoje poklone? Zar se tako pokazuje zahvalnost što je od nje na njen rođendan napravio pravu porno-kurvicu?“

„ja… izvinite, gospodine“, promucala je, nesigurna šta od nje očekuje.

„Spusti se na kolena“, rekao je nežno a njeno lice buknu u sekundi.

„Ovde?“, jedva je prošaputala.

„Molim?“, čula ga je kako joj odgovara pitanjem i znala da je opet pogrešila.

„Da, gospodine“, brzo je prošaputala i spustila se na kolena.

„Bila si jako drska u restoranu“, govorio je dok su na svega nekoliko koraka od njih mušterije razgovarale sa prodavačicama, ulazile u druge kabine, probale svoju odeću. „Ali ja sam ti to oprostio jer ti je rođendan, lepoto. Pokaži mi sada da razumeš.“

Ako neko samo pogleda u našem pravcu, pomislila je, videće. Zavesa koja je zaklanjala pogled u kabinu nije išla do samog poda. Videće me kako klečim. Videće kako on stoji ispred mene.

„Razumem… gospodine“, rekla je, toliko mokra dole, kao da se upiškila.

On ju je uhvatio za kosu i povukao joj glavu na potrebnu visinu. Ona mu je raskopčala pantalone, iako su joj ruke drhtale a prsti otkazivali poslušnost. Ona mu je izvukla kurac napolje. Ona ga je prinela svojim usnama.

„Ruke na leđa“, komandovao je mirno kada je glavić ušao u njena usta.

Držao ju je za kosu, dok je klečala sa rukama na leđima, obučena kao drolja, usred radnje, usred velikog grada, usred dana, držao ju je za kosu i jebao u usta a svuda oko njih su bili glasovi drugih ljudi i zvonjava telefona i šuštanje materijala i otvaranje vrata…

Jebao ju je u usta, lagano, bez žurbe, sa uživanjem, klizio nabreklim udom sve dublje u nju. Znao je da joj još uvek nije lako da ga primi do kraja, u grlo, ali je uvek uživao u njenom trudu, uvek joj govorio da se seti čija je, uvek je podsticao da ga proguta dublje, zadrži duže. Sada nije morao ništa da govori, trudila se da ga primi što više može, što bolje može, baš da ništa ne bi govorio, da niko ništa ne bi čuo, da niko u punoj radnji ne bi znao kakva kurva je danas, na svoj rođendan bila.

Jebao ju je u usta lagano, ali bez milosti, ulazeći do kraja, terajući joj suze na oči, terajući je da se zagrcne, pa izlazio iz nje i puštao sokove da joj cure niz bradu, da joj padaju po čipkastoj haljini koja još nije ni izašla iz radnje a već je bila umazana kurvinom pljuvačkom. Vraćao ga je unutra dok je droljica poslušno klečala na podu, sa rukama na leđima, kao da je vezana, jebao je još dublje dok se ona trudila da ga zadovolji, pijana od vina, luda od napaljenosti, crvena od stida i napora.

Svršio je uz grleni uzdah, vadeći nabrekli kurac naglo iz njenih usta, drkajući po njenom licu. Refleksno je zažmurila kada je vruće seme počelo da pada po njenoj koži, osećala kako je zaliva preko očnih kapaka i obraza, preko nosa i usana, osećala kako joj nekoliko mlazeva završava u kosi.

Onda ga je očistila, naravno, poslušno, kao i uvek, dok je on disao šumno ali sve sporije, milujući je po kosi, govoreći joj da je dobra kurvica, dobra mala robinja.

Spermu joj je sa lica obrisao svojom maramicom, pažljivo, da ne poremeti ono malo šminke koja se tu zadržala posle jebanja u usta.

Pomogao joj je da ustane i izašla je iz kabine za njim, nesigurna na nogama, zajapurena, vrela u licu od stida. Dok je plaćao i uz osmeh molio prodavačicu da zapakuje njenu staru odeću i obuću, ona je stajala iza njega, svesna da je svi u radnji gledaju, svesna da su joj oči vlažne, obrazi crveni.

I kada su izašli na ulicu bila je svesna da miriše na njegovu spermu, bila je svesna da joj je kosa ulepljena njegovim semenom, bila je svesna da ju je obeležio, da će svi znati da je njegova drolja koju je upotrebio za svoje zadovoljstvo.

I da je svi gledaju, baš kao što je on želeo. Hodala je uz njega, pažljivo gazeći na previsokim štiklama, mokra od stida što izgleda kao najprljavija kurva na svetu, mokra od ponosa što je njegova i što to svi vide, što to svi mogu da namirišu.

Ljubili su se, na ulici, pre nego što ju je smestio u taksi, ljubili su se prvi put u javnosti. Sada kada je od nje zvanično napravio svoju drolju, kada je svoju drolju prvi put izveo pred ceo grad da bude viđena, sada je mogla da ga ljubi pred svima. Ljubili su se pre nego što ju je smestio u taksi i poželeo joj da provede lepo veče sa prijateljima. Prošaputala je da želi njega, da želi veče sa njim, da želi veče samo sa njim, ni sa kim drugim.

„Znam, lepoto“, rekao je, „znam. Ali ja ne želim da moja robinja zbog mene ostane bez svih prijatelja. Biće ti lepo večeras. Ali ne zaboravi čija si.“

„Nikada“, prošaputala je i ponovo ga poljubila. Palilo ju je što svi gledaju, i prolaznici i putnici u tramvajima i taksisti na stanici, palilo ju je što gledaju kako se jako, strasno ljubi sa svojim gospodarem, kako drolja sva u crnoj čipki, na vrtoglavo visokim štiklama gubi dah dok joj gospodar sisa jezik i spušta ruke niz leđa, niz guzu, pod haljinu, dok joj dodiruje butine, čipku, kožu. Palilo ju je što miriše na njega, što oseća sasušenu spermu na svojoj koži, u svojoj kosi.

Ušla je u taksi još više pijana. A on joj je u ruke stavio još jedan paket, najmanji od svih, umotan u sjajni ružičasti papir.

„Šta je ovo?“, pitala je a on je rekao da će videti, da ga otvori tek kod kuće. Obećala je da hoće, naravno.

* * *

Rođendan je bio sladak, naravno, prijatelji su joj bili fini i pristojni i sedeljka je bila prijatna. Sve njene drugarice, sve devojke njenih drugova su zadivljeno komentarisale njen izgled, i kako joj divno stoji haljina i kako su čarape lepe i kako su cipele fantastične ali da je u njima sigurno teško hodati. Momci su klimali glavama i kradomice bacali poglede u njenom smeru kada su mislili da njihove cure ne vide, jedan od drugova je potpuno bezuspešno krio svoje uzbuđenje, posebno što je deo večeri sedela pored njega. Bio je crven u licu, oznojen i sa ostalima je komunicirao samo kratkim, nepovezanim rečenicama.

Nije oprala kosu za večeras. Nije joj ništa rekao za kosu, ništa nije naredio, ali ona je sama tako odlučila. Istuširala se, skinula ostatke šminke sa lica, namazala se kremama, pažljivo se našminkala, jače, da bude u skladu sa odećom koju joj je kupio, spremila se za goste večeras, ali kosu je samo raščešljala, teško razdvajajući pramenove ulepljene njegovim semenom. Nije htela da je opere, htela je da se oseti onako kako se osećala ranije tog dana. Iako neće biti uz nju to veče, htela je da ga oseti.

I osećala ga je, osećala ga je na sebi dok je sedela sa gostima. I osećala ga je u sebi, dok je prekrštenih nogu razgovarala sa drugaricama, pijući još vina.

Pila je vino jer je želela da je on tu večeras, jer je vino pomagalo da bolje odglumi dobro raspoloženje.

A osećala ga je u sebi, duboko u sebi.

Poslednji poklon koga je dobila bio je u lepoj kutiji postavljenoj somotom. Kada ga je raspakovala kod kuće tog dana gotovo se rasplakala jer ga je toliko jako želela.

Poslednji poklon je sada bio u njoj, jer kada mu je poslala poruku da mu se zahvali on je odgovorio jednostavno „stavićeš ga večeras u sebe,lepoto.“

Često je tako govorio. Njegova naređenja su retko bila u formi odsečne, preteće komande, on je verovatno bio svestan da će njegova robinja svaku njegovu želju ispuniti, i zato je najčešće njegovo naređenje zvučalo kao već gotova, podrazumevana stvar.

Naravno da ga je stavila. Lepi, srebrnasti umetak za anus, sa lažnim rubinom na kraju je dobro namazala kremom pre nego što ga je stavila u sebe a zatim navukla svoje nove, prozirne čipkaste gaćice.

Naravno da ga je osećala, duboko u sebi, kako je cepa, dok je pričala sa drugaricama i pila vino. Naravno da je osećala kako su joj usmine otekle, kako joj je stomak tvrd, kako su joj gaćice natopljene, dok su muškarci u sobi svi blenuli u njene noge, u njen struk, u njen vrat, kosu, u nju, u nju koja nikada nije izgledala izazovnije, nikada razvratnije.

Bolelo ju je dok je sedela, pa je ustajala, premeštala se po sobi, razgovarala po malo sa svakim. To je i pomagalo da ne primete da je neraspoložena, da je uprkos svom izgledu kojim ih je tako iznenadila pomalo zlovoljna. Bolela ju je guza. Bolelo ju je što nije tu , sa njom, večeras. Što ona nije sa njim. Bilo gde. Bilo gde.

Onda joj je stigla poruka.

Od njega.

Proverava me, pomislila je, proverava je li mi poklon i dalje u guzi.

Ali u poruci je samo pisalo „Ulazna vrata“.

Skočila je sa stolice i promrljala drugaricama da mora da se javi mami. Žurno, onako visoka na svojim novim štiklama, pojurila je ka vratima. Otvorila ih je, jedva uspevajući da okrene ključ.

Došao je, pomislila je. Došao je!

Pred noge joj je pala koverta, mala, svetloplava, namirisana. Njegovim parfemom, naravno.

Podigla ju je sa zemlje, otvorila. Unutra je bila samo fotografija, odštampana na kolor štampaču, bez ikakvih reči.

Bilo je slikano uz pomoć blica, naravno, i zato joj je trebalo nekoliko trenutka duže da shvati u šta gleda. Hodnik, mračan, i stepenište i metalna rešetka. Znala je šta gleda.

Podrum, to je bio podrum njene zgrade.

* * *

Spustila se dole, u potpunom mraku, jer sve sijalice u hodniku neko je odavno bio razbio a kućni savet se verovatno i duže od toga nije sastao. Osvetljavala je sebi svaki stepenik telefonom, oprezno stupajući na svojim visokim potpeticama.

U dnu stepeništa, ispred rešetke, stajao je on.

Ništa nije rekao. Ni ona se nije usuđivala da išta kaže. Samo ju je uhvatio i privukao sebi. Nisu se ljubili, ne sada.

Snažnim pokretom ju je okrenuo od sebe, a ona se refleksno uhvatila za rešetku. Osetila je kako joj zadiže haljinu, osetila je kako rukom prelazi preko čipke njenih gaćica, kako ih hvata i snažno povlači na dole. Naježila se kada je čula kako raskopčava svoje pantalone.

Ušao je u nju tako jako da je morala da vrisne, najprigušenije što je mogla, ali noćni hodnici zgrade odjekivali su kao pećina. Jebao ju je, duboko, snažno, lako jer je bila mokra, celog dana je bila mokra i jer je bila visoka skoro kao on. Ulazio joj je jako, praveći vlažan, gladak zvuk svaki put, jako se zarivao,udarajući joj obrijanim testisima o guzu, izvlačio se sve do kraja, pa opet zarivao duboko unutra jer je bila otvorena, željna, celog dana željna njega.

Bolelo ju je, sve ju je bolelo, i kako je jako prodirao i kako joj je guza bila napunjena, i kako su joj se bradavice preko korseta i haljine trljale o rešetku ispred nje, i kako je morala da stoji na štiklama, i kako ju je uhvatio za kosu i povukao unatrag da joj pokaže čija je.

Najviše je zabolelo kada je izvukao umetak iz guze, jednim pokretom, izvukao ga i bacio ga na pod, kada je pljunuo u svoju šaku i utrljao joj pljuvačku u otvoreni anus prstima. Kada je kao kamen tvrdi glavić snažno, nemilosrdno ugurao unutra.

Ali od bola joj se utroba još jače grčila, još jače, još lepše, još bolje. Prvi put, bilo je prvi put ovako. Na njen rođendan. U podrumu, u zgradi koja je odjekivala od njenih prigušenih stenjanja i njegovog režanja. U potpunom mraku. Jebao ju je i držao uz sebe, čvrsto, jebao ju je obučenu kao kurvu i šaputao joj na uho ono što je želela da čuje, večeras, na svoj rođendan.

* * *

Naravno da nije došao sa njom u stan. Nije ni bilo bitno više. Ljubili su se ispred vrata od stana, nekoliko minuta, a iznutra se čula muzika i smeh. Njeni gosti dobro su se zabavljali i bez slavljenice, izgleda ne primećujući da je nema punih dvadeset minuta. A njen gospodar… njen gospodar ju je ljubio ispred vrata stana, tiho, ali strastveno, ljubio je i šaputao joj da lepo provede ostatak večeri. A ona je mu je rekla da je najbolji deo večeri prošao, da je njen rođendan još samo pola sata, ali da se za nju završio onda kada je njen gospodar svoju kurvu napunio spermom. „Hvala ti“, rekla je. „Hvala ti. Hvala ti.“

Sedela je sa gostima još dobrih dva sata, osećajući kako joj sperma curi iz guze i natapa gaćice i haljinu. Osećala se kao najveća kurva na svetu. Osećala se kao princeza. Bio je njen rođendan, još samo malo. A on je došao. On je došao.

* * *

Kada su svi otišli, kada je sklonila stvari sa stola i provetrila sobu od duvanskog dima, kada se istuširala i legla u krevet, zvala ga je telefonom. Znala je da ne spava, jer on nikada nije zaspao a da joj nije poslao poruku za laku noć. No, večeras nije želela samo poruku, želela je da mu čuje glas, da mu kaže nešto.

A on se odmah javio i pitao je kako se provela, i čula ga je kako se smeje dok mu je govorila da se oseća kao pijana, da joj je celo telo kao od testa. Pustio je muziku kod sebe i mogla je da čuje Stravinskog kako pozdravlja proleće.

„Bilo ti je lepo?“, pitao je a ona nije ni znala na šta misli, na veče sa gostima, ili na dan sa njim, dan kada je postala još više njegova, rođendan sa njim.

„Najlepše“, rekla je.

„Šta ako zaspiš ovako sa telefonom na uhu?“, pitao je,smejući se tiho.

„I to će biti najlepše“, rekla je. „Ti i Stravinski ste jedina dva muškarca sa kojima želim da spavam od sada pa do kraja života.“

Šaputali su još neko vreme a njoj je bilo sve prijatnije na krevetu, sa tihom muzikom i njegovim glasom i granica između budnog stanja i snova više nije bila sasvim jasna pa je lako ponavljala one reči koje je od njega čula ranije te noći, ispred podrumske rešetke, dok je prodirao u nju i snažno je stezao.

„Volim te“, govorila je tiho u telefon, zatvorenih očiju, lebdeći iznad kreveta, gola, potpuno gola, bez šminke, njegova, gola, opuštena, slaba, zadovoljna, jaka, srećna. „Volim te.“

Autor: Fenris

Na kraju vikenda

Trebalo je da se osećam glupo.

Sedela sam na krevetu u čipkastom korsetu, sisa izvađenih napolje, u čarapama sa halterima, salonkama sa visokim štiklama. Bila sam našminkana, jako, baš jako. U njegovoj poruci je pisalo da moram da upotrebim jaku senku, mnogo maskare, da mi oči izgledaju vlažno, da upotrebim mnogo rumenila i jak karmin, da mi se sa lica odmah vidi koliko mi treba kurac.

Jedva sam se našminkala jer me je bilo sramota da se pogledam u ogledalo posle svega što mi je rekao, svega što sam ja njemu odgovorila, svega što sam osećala.

Ali izgledala sam onako kako je on želeo, krupnih očiju, dugih, namazanih trepavica, sjajnog crvenog karmina na usnama, sedela sam na krevetu u korsetu i kurvinjskim čarapama.

Trebalo je da se osećam glupo jer nije još bila noć. Nije čak bilo ni veče, još je bilo popodne i napolju je bilo svetlo, a ja sam sedela sa navučenim zavesama, našminkana kao kurva, obučena kao da se spremam za snimanje porno filma, sedela na krevetu i čitala knjigu.

Ili sam makar pokušavala da je čitam.

Trebalo je da se osećam glupo.

Nije bilo normalno. Nije bilo normalno to što mi radi, nije bilo normalno što ja na sve ovo pristajem. Ovo je bila samo igra, rekao je u jednom trenutku, ali za mene je ovo bilo smrtno ozbiljno.

Gotovo čitave noći nisam spavala posle naših razgovora i svega od juče. I probudila sam se luda od želje za njim. I mokra, jako mokra. I mrzeći sebe jer sam bez pogovora radila sve što je od mene tražio. Oh, da, protestovala sam nekoliko puta, rekla sam mu nekoliko puta da ja imam svoju volju i da ne može da me natera da uradim nešto što ne želim.

A onda sam uradila baš sve što je od mene tražio.

Bila sam njegova, juče, celog dana. Celog dana me je porukama i telefonskim pozivima držao na ivici svršavanja, celog dana sam bila mokra, napaljena, postiđena, celog dana me je vodio kroz poniženja i ludačko uzbuđenje kakvo nikada ni sa kim nisam osetila.

I onda me uveče samo oterao u krevet, bez orgazma, čak i bez tuširanja. Rekao mi je da nisam zaslužila orgazam. I da nisam zaslužila tuširanje, da treba cele noći da osećam miris vlažne pičke, da me podseća na to kakva sam drolja.

A ja sam otišla u krevet i onda nisam spavala, satima, osećajući se poniženo, kao najprljavija kurva, koju je celog dana koristio za svoju zabavu a onda na kraju oterao u krevet kao neku neposlušnu klinkicu.

Nisam mogla da spavam i zato što nisam na sebi imala ništa, ni spavaćicu, ni majicu, ni gaćice, naredio je da spavam potpuno gola. Jedino što sam na sebi imala bilo je njegovo ime, ispisano crnom olovkom za oči, na glatko izbrijanom pubisu. Naredio mi je da to učinim još ujutro tog dana i celog dana, kroz sve što sam radila imala sam ga na sebi.

Na mene je to delovalo tako jako da sam sve vreme bila kao u transu.

Išla sam sa drugaricom na piće jer je bila subota i sedela u kafiću, crveneći, bez gaćica, bez grudnjaka, onako kako je on tražio, svesna da sam obeležena njegovim imenom.

Išla sam poslepodne u nabavku u veliki hipermarket i bila sam obeležena njegovim imenom i činilo mi se da svaki muškarac koji me pogleda zna da nemam gaćice, zna da sam žigosana kao robinja, zna da sam napaljena kao najveća drolja na svetu, da sam mokra među nogama, da iz pičkice obeležene njegovim imenom curi.

Nekima sam i uzvraćala pogled, drsko ih gledajući u oči, potvrđujući im ono što su pretpostavljali, da ovoj drolji kurac toliko mnogo treba da je samo strah od gospodara zaustavlja u tome da im se ponudi bez razmišljanja.

Trebalo je da se osećam glupo. Jer objašnjavala sam mu nekoliko dana pre toga da on nije i ne može biti moj gospodar, da meni gospodar ne treba, da ja nisam i neću biti robinja, njegova ili bilo čija.

Trebalo je da se osećam glupo jer kada je on prema meni počeo da se ponaša kao gospodar, moje telo je odmah odgovorilo, a vrlo brzo potom i moje usne.

Zvao me je telefonom i nije prošlo ni pet minuta pre nego što sam, prvi put u životu izgovorila „da, gospodine“, tresući se od stida, od napaljenosti i straha.

Sve je to bilo juče.

I štipaljke na bradavicama su bile juče i štipaljke na usminama su bile juče i kaiš kojim sam samu sebi stezala oko vrata, gurajući prste u pičku, sve je to bilo juče, dok sam sledila njegova naređenja koja su mi stizala u porukama. Subota je bila dan kada sam postala njegova, kada sam shvatila da nemam svoju volju, da ću uraditi sve što mi kaže, iako sam se otimala, iako sam se protivila, iako sam mu objašnjavala da ne mogu da budem to što želi od mene.

Delovao je tako sigurno preko telefona, kada se nasmejao i rekao mi da mogu da budem sve što poželim. A da u ovom trenutku želim isto što i on.

Za njega je to možda i bila igra, za mene je bilo smrtno ozbiljno. I plakala sam u krevetu, dugo ne mogavši da zaspim, plakala sam jer me je tako lako uzeo, tako lako mi pokazao kakva sam drolja, tako lako se probio kroz moje odbrane i dotakao me tamo gde nikada nikoga nisam puštala. Njemu je bio potreban jedan dan da me pretvori u robinju, nešto o čemu sam ranije samo maštala, bezbedna u znanju da ni jedan muškarac to u meni nikada neće videti. On ju je video, njemu sam je pokazala i on nije imao dileme, nije imao nikakve dileme. Da ja to želim. Da ja to mogu.

I to što sam se otimala, to što sam mu objašnjavala da nisam i neću biti to što misli da je video u meni, to su za njega bili samo uzgredni detalji koje je uz osmeh gurnuo u stranu. Ali posle, kada je došlo vreme da me kazni, setio se svakog od njih, naravno.

I bila sam, baš sve što je rekao i sve što je hteo, bila sam njegova robinja i prljava drolja koja mu se do kraja dana potpuno predala, koja je zavisila od svake njegove reči, koja je na kraju želela da učini sve, samo da on njom bude zadovoljan. Njegov glas na telefonu, tako opušten i siguran, sa jedva primetnom notom dominantnosti me je terao da vlažim kao nenormalna, terao mi kolena u klecanje. Do kraja dana sam bila njegova, potpuno. Iako me je kažnjavao. Po njegovom naređenju nosila sam štipaljke na bradavicama od kojih mi se prvih petnaest minuta plakalo a posle toga sam bila još napaljenija. U pičkicu sam morala da uguram sopstvene vlažne gaćice i da tako sa njima radim obične kućne poslove.

A onda kada sam mu rekla da moram da idem u nabavku, po njegovom naređenju napisala sam dugačko pismo u kome sam opisala sve, i kako sam prljava drolja koju je gospodar samo naterao da to sebi i njemu prizna, i kako sam prema njemu bila neposlušna, i kako sam morala zbog toga da budem kažnjena.

To pismo sam stavila u roze kovertu i ponela sa sobom u hipermarket. Njegovo naređenje je bilo da ga ostavim negde gde će ga neko videti, naći i otvoriti, ali gdegod da sam pokušala da to učinim imala sam utisak da neko gleda u mene. I na kraju to nisam učinila.

I osećala sam olakšanje izlazeći iz marketa, ali sa svakim sledećim korakom i sve veći stid što ću razočarati gospodara. Na kraju, pre nego što sam kese stavila u automobil, koverat sam pažljivo ostavila na beton, na vidnom mestu.

I videla sam kako ga je jddva nekoliko desetaka sekundi kasnije jedan stariji čovek podigao.

I dok sam vozila prema izlazu, prošla sam pored njega a pogledi su nam se sreli. On nije mogao da zna. Nije mogao. A ja sam se osećala kao da zna, kao da vidi sve, sve u meni. Sve ono što je gospodar u meni pronašao, izvukao na površinu. Vozila sam, vrela u licu, postiđena, bradavica bolnih, strahovito ukrućenih jer su duže od sat i po tog dana bile stisnute štipaljkama, pičke bolne, otvorene, vlažne jer sam gaćice iz njih izvadila pre nego što sam izašla iz stana a druge nisam smela da obučem. Imala sam njegovo ime na svojoj koži i želela ga, ludački.

Orgazam mi na kraju nije dao. Naterao me je da odem u krevet tako napaljena, tako mokra, bez tuširanja, obeležena iznad pičke njegovim imenom. Naredio mi da pre spavanja stavim sebi dva prsta u guzu i tako napunjena razmišljam o tome kako sam bila neposlušna, da razmišljam o tome čija sam.

Dugo nisam zaspala. Ali sam ležala. I plakala. I mrzela sebe. I vlažila. I držala prste u guzi. I onda negde pred jutro, dok su mi se već mešale fantazije i misli o tome šta mi je sve uradio prethodnog dana sa snovima koji su polako dolazili, onda sam se osećala kao da tonem u krevet, kao da nestajem u nečem mekom i tamnom, kao da moja volja bledi i postaje samo odbljesak njegove. Osećala sam se mirno i prijatno u tom trenutku, osećala sam kome pripadam, potpuno.

Zaspala sam tako, iako me je utroba bolela od želje i guza bolela od toga kako sam je grubo otvarala prstima. Znao je da sam dole devica, to sam mu tokom dana postiđeno priznala. I znao je da maštam o tome da me baš on razdeviči.

I probudila sam se, luda od želje, mrzeći sebe. I rekla sebi da ne mogu i ne želim. I pogledala se u ogledalo pitajući se kako sam mogla da mu dopustim da mi uradi sve one stvari, kako sam sebe mogla tako da degradiram.

Istuširala sam se a njegovo ime sa pubisa se teško spiralo.

I njegova prva poruka tog dana me je ostavila potpuno bez daha. Iako je u njoj samo pitao da li sam ustala.

Nekoliko minuta kasnije zvonio mi je telefon a ja sam jedva skupila hraborst da se javim. Smišljala sam tih pet minuta šta da mu kažem, naravno, kako da mu saopštim ono što nisam smela da mu napišem u poruci. Da ne želim više da se igram, da ja nisam to što on misli da je video u meni. Da nisam i ne mogu da budem njegova.

Ali kada sam se javila na telefon njegove prve reči bile su „Robinjo, jesi li noćas bila poslušna?“

I ja nisam mogla da mu odgovorim jer mi se grlo steglo a srce počelo da udara kao ludo i jer sam ostala bez daha, slušajući njegov glas koji me je bolje nego išta drugo podsetio da ono sve juče nije bila samo fantazija, nije bio samo san.

„jesam… Gospodine“, promucala sam na kraju, osećajući kako se sve drugo oko mene rastapa, kako ostaje samo on, samo njegov glas, siguran, samouveren, samo blago dominantan, kako ostajem samo ja ispred njega, željna da ga zadovoljim, željna da bude ponosan na mene onako kako mi je juče rekao da se ponosi kada sam ga izveštavala o kaznama koje sam nad sobom sprovela, o odlascima na piće sa drugaricom i u nabavku sa pismom namenjenom nepoznatom čitaocu.

I onda, nekoliko sati kasnije, trebalo je da se osećam glupo.

Jer još nije bilo ni veče, bilo je popodne, a ja sam sedela na krevetu, našminkana i obučena kao kurva i pokušavala da čitam knjigu.

Ali naravno da nisam uspevala. Prelazila sam preko jednog istog pasusa iznova i iznova pokušavajući da razlučim ko tu šta kome govori i zašto, ali nije išlo. U glavi mi je bila pometnja. U guzi veliki, tvrdi predmet.

Tako je gospodar naredio, njegova analna devica morala je da se pripremi za njegov kurac. Dopustio mi je da sama odaberem šta će biti u meni do njegovog dolaska i ja sam se odlučila za oklopac onog istog parfema koji sam u većoj količini nego obično stavila na sebe u nadi da ću malo prikriti miris napaljene pičke koji je, činilo mi se, ispunjavao ceo stan.

Poklopac i nije bio tako veliki, možda dva centimetra u prečniku i pet-šest u dužinu, ali jako je bolelo dok sam prateći njegova uputstva tu stvar navlaženu samo pljuvačkom gurala u sebe i ponovo vadila, pa opet gurala. Bolelo je, svaki put, krenule su mi i suze, ali ne od bola, koliko od toga kako sam se osećala poniženo. Bila sam svesna da sam svoju volju potpuno podredila njegovoj, baš onako kako je on i rekao da ću učiniti. Nije bio grub, nije pretio, nije me ničim ucenjivao ni plašio, naprotiv, pričao je opušteno, smejući se, a njegova droljica se topila i šaputala mu u telefon da ga obožava, da će sve učiniti za njega.

I onda je gurala u sebe zatvarač od parfema, jebala svoju nevinu a kurvinjsku guzu, za njega, na kraju ostavila zatvarač unutra i sela na krevet i pokušavala da čita knjigu.

A nije išlo jer sam bila obučena kao kurva i našminkana kao kurva. Jer nisam na sebi imala gaćice a iz pičke je curilo na čaršav. Jer mi je guzu cepao tvrdi predmet koji sam unutra morala da ostavim po gospodarevom naređenju.

Jer sam, takođe po njegovom naređenju na bradavicama ponovo imala štipaljke. I na usminama, dve na svakoj.

Poslala sam mu poruku u jednom momentu: „Gospodine, vašoj droljici su jako otekle usmine od štipaljki“. I jesu, bile su potamnele od krvi, jako.

„Da li te to plaši?“, glasila je njegova uzvratna poruka. A ja sam mu odgovorila: „Ne plaši me. Pali me.“

Svega nekoliko sekundi nakon što sam je poslala shvatila sam da nisam dodala ‘gospodine’ posle poslednje reči i pocrvenela od stida. Ponadala sam se da nije primetio.

Čekala sam da se javi i čitala knjigu, a usmine su me bolele i guza me je bolela. Kada sam ustala da se javim na fiksni telefon – zvala me je ona ista drugarica od juče – osećala sam se potpuno perverzno hodajući preko sobe na visokim, tankim štiklama, dok me je predmet u guzi razvaljivao a štipaljke mi sa svakim korakom dodavale po jednu malu porciju bola.

Razgovarala sam sa njom potpuno normalno iako ništa, baš ništa nije bilo normalno. Njena drugarica, ona koju je poznavala tako dobro i tako dugo, njena drugarica je pored stola stajala samo u kurvinjskom vešu i na štiklama, sa gospodarevim imenom ponovo ispisanim iznad pičke crnom olovkom, sa usminama i bradavicama koje su bolno gnječile jake drvene štipaljke, sa tvrdim predmetom koji joj je širio guzu. I pričala je normalno, sasvim normalno, iako ništa nije bilo normalno. Njena drugarica nije više bila ni njena ni svoja. Pripadala je samo njemu.

Pogledala sam se u ogledalo posle razgovora sa njom i srce mi je preskočilo kada sam videla koliko razvratno, koliko poniženo izgledam. To nisam bila ja u ogledalu, pomislila sam, ovo ne mogu biti ja. Ovo je drolja koju je on od mene napravio. Ovo ne mogu biti ja. Ovo nisam ja.

Bila sam na korak da tog trenutka skinem sa sebe sve štipaljke, da zderem sa sebe ono malo odeće i odjurim pod tuš, kako bih sprala njegovo ime sa kože, kako bih sprala sramotu koju mi je naneo.

Ali nisam. Jer sam videla. Videla sam ono što je on video u meni iako se nikada još nismo bili videli. Videla sam ono što je on video iz mojih poruka i što je čuo iz mog uzdrhtalog šapata preko telefona. Videla sam sebe onako kako me je on video iako mu se još nisam pokazala. I videla sam kako sam lepa. Kako sam u njegovim očima lepa. Rekao mi je to. Još juče, jednom ili dvaput. Da sam mu lepa. Iako me nikada nije video.

I to nije bilo laskanje.

Sada sam to i ja videla. I tako ponižena i napaljena, tako obeležena i pretvorena u razvratnu drolju, osetila sam u sebi ponos. Bila sam lepa. Za njega. Za sebe.

Bila sam lepa.

I tako sam se osećala kada sam se vratila na krevet, osećajući sve vreme njegovo prisustvo. Pored sebe. I u sebi, naravno, ovo u mojoj guzi je bio produžetak njega. I legla sam na krevet potrbuške, i trljala bolne bradavice i prepone o čaršav. Naravno da mi i dalje nije bilo dopušteno da svršim, štaviše, najstrože mi je to zabranio, ali sam se samo malo trljala o krevet jer sam želela da ga osetim još jače na sebi, u sebi… Da nije bilo štipaljki, verovatno bih i svršila, ovako, bol koje su one proizvodile mi je davao malo kontrole nad sobom.

Nisam mogla da ga dočekam. Nije rekao kada će doći, samo da ostavim vrata od stana otključana i da ga čekam spremna na krevetu.

Ali bilo je predugo to čekanje, predugo.

Poslala sam mu poruku da mu kažem da ga čekam, da ne mogu da ga dočekam, da će njegova drolja morati da se zadovolji sama ako se on uskoro ne pojavi. Bila sam malo i drska. Jer sam sada bila svesna koliko sam mu lepa. Bilo mi je jasno da me želi. Ako je ovo bila igra, on ju je igrao ozbiljno.

Kada sam pola sata kasnije čula kako se vrata otvaraju, srce je počelo da mi udara tako snažno da sam samu sebe zaglušila. Nisam ga čula ni kako za sobom zaključava vrata, niti kako korača prema spavaćoj sobi. Samo se pojavio na vratima, visoka figura, širokih ramena. Samo se pojavio i nasmešio svojoj robinji.

Nije to više bila igra. Na poruku mi nije odgovorio, a sada je bio ovde. Nije više bilo igranja.

„Na kolena“, rekao je jednostavno, dubokim, prijatnim glasom. Na kolena, naredio mi je gospodar i ja sam ustala sa kreveta i brzo se spustila na pod pred njim. Nije morao da diže glas, nije morao da viče na svoju droljicu, bila sam potpuno poslušna sada kada je bio predamnom.

Bilo je kao dobro uvežbana predstava, zaista. Da je neko gledao sa strane, ne bi verovao da se ovo dvoje ljudi prvi put vide.

„Ruke na leđa, droljice“, rekao je jednostavno a ja sam odmah ukrstila zglobove iznad svoje guze.

Nagnuo se prema meni. U ruci mu je bio nov novcat karmin, boje tamnog vina. Njime je na mojim grudima krupnim slovima ispisao reč „drolja“. Onda ga je bacio na pod.

Skinuo je kravatu i plako krenuo iza mene. Nije se žurio, hodao je polako i posmatrao me sa neskrivenim odobravanjem. Ja sam mu uzvraćala pogled sve dok nije naredio „Glava dole, droljice, pogled u pod. Niko nije rekao da smeš da gledaš gospodara u oči“.

„izvinite, gospodine“, prošaputala sam i poslušno pognula glavu. Shvatila sam da će me ponos navesti da načinim još neku grešku ako ga ne budem kontrolisala. Ne želim sada da ga razočaram, rekla sam sebi. Ne sada kada je tu, kada će me imati. A toliko sam ga čekala, toliko želela. Satima. I godinama. Utroba je bila bolna, zategnuta, pička mokra, otvorena, guza razvaljena, napunjena, samo za njega. A sada je biio tu.

„Lepo izgledaš“, rekao je, skoro nežno a ja sam samo tiho prošaputala „hvala, Gospodine… sve je to za Vas…“

„Šta kažeš, droljice?“

Pročistila sam grlo i pokušala da govorim malo glasnije mada mi je glas jako drhtao od straha i uzbuđenja:

„kažem… sve je to za Vas… sve ovo što vidite… sve što ja imam je za Vas…“

Nasmejao se prijatnim, dubokim glasom i stao tačno iza mene.

„Dobro, sad znamo kome je sve to namenjeno, ali znamo li i kome sve to pripada, droljice?“

Nisam odmah odgovorila.

Osetila sam ruku kako me hvata za kosu. Cimnuo mi je glavu na gore.

„Kome ovo sve pripada, droljice?“ pitao je ponovo, samo malo glasnije, samo malo manje opušteno. Pogledala sam ga u oči ali u njima nije bilo besa. Samo zadovoljstva i možda malo ponosa.

„Vama…“, rekla sam tiho.

„Vama?“ ponovio je za mnom iskarirano, prenaglašeno iznenađeno.

„izvinite, Gospodine“, brzo sam shvatila, „izvinite… sve pripada samo Vama, Gospodine.“

„Ti si svesna da će tvoja usta morati malo bolje da mi se izvine za zaboravnost, droljice?“, pitao je ponovo sasvim mirno i bez prisenka pretnje.

„jesam … Gospodine…“ promucala sam osećajući kako me sve ovo toliko pali da počinjem da gubim sebe u njegovim rečima, u njegovom dodiru i mirisu.

„I svesna si da će i tvoja pička morati da plati za to kako si se ponašala danas?“

Pogledala sam ga malo se zbunivši.

„Gospodine… bila sam dobra.. sve… sve sam uradila kako ste naredili… Gospodine… bila sam poslušna…“

„Droljice“, rekao je raspoloženo, „poslušne robinje ne šalju onakve poruke gospodaru.“

Istog trenutka sam se ujela za usnu, shvativši o čemu priča. Glupačica. Napaljena kurvica. Nije ni čudo što želi da me kazni.

„ja… izvinite, Gospodine… izvinite… mnogo sam se napalila… mnogo mi treba…“

„A šta ti to treba?“ pitao je, praveći se da ne zna.

„kurac“, prošaputala sam ponovo obarajući pogled.

„Pa to znam, droljo“, rekao je, „to se vidi iz tvog izgleda. A i iz te poruke se videlo. Napisala si da ćeš se zadovoljiti i bez gospodara, zar ne? Tebi je svaki kurac, koliko vidim, dobrodošao.“

Pocrvenela sam, jako i brzo ga ponovo pogledala.

„ne, ne, Gospodine… treba mi Vaš kurac… samo Vaš“.

„Glavu dole“, rekao je i cimnuo me za kosu.

Osetila sam kako je čučnuo iza mene. Osetila sam kako mi vezuje ruke na leđima svojom kravatom.

„Droljice“, šapnuo mi je sad pravo na uho, „ti možda misliš da ti je sve jasno. Ali veruj mi da još mnogo toga imaš da naučiš. A sa učenjem ćeš početi odmah sad. Razumeš?“

„da, Gospodine“, klimnula sam i jedva čujno potvrdila.

„Dobro lepa moja“, rekao je pomilovavši me po kosi i ustao. Stao je ispred mene, dok sam klečala, sada već malo uplašena, sada već tako mokra da mi se činilo da bi samo jedan njegov dodir po pičkici bio dovoljan da svršim. „Dobro lepa moja. Sada ćeš mi reći: čija su ta kurvinjska usta koja se tako neiskreno izvinjavaju za greške moje robinje?“

Progutala sam pljuvačku. Znala sam šta želi da čuje.

„Vaša, Gospodine… samo su Vaša… da im radite šta god poželite, da ih jebete svojim kurcem i da ih punite svojom spermom…“

„Tako je, droljice“, klimnuo je zadovoljno. „A čija je ta nezasita pička zbog čije gladi moja drolja pravi te greške?“

„Samo Vaša, samo Vaša, Gospodine… da je rasturate kako vi želite…“

„Odlično, robinjo“, potvrdio je. „Još mi reci čija je ta guza koju si napunila onako kako sam naredio.“

Sklopila sam oči jer su reči koje smo razmenjivali moju utrobu topile. Činilo mi se da iz mene curi na tepih, da mi svaki delić tela treperi. Osećala sam štipaljke na bradavicama i usminama kako me jako stežu ali umesto bola donosile su mi samo zadovoljstvo, a zatvarač parfema u guzi me je otvarao za Njega, samo za Njega.

„i ona je samo Vaša, Gospodine… da je uzmete… da budete prvi, Gospodine… njoj i meni… da je razvalite bez milosti, bez obzira na to koliko će droljica plakati i moliti… Gospodine…“

Nežno me je pomilovao po kosi posle ovih reči a ja sam se sva stresla. Bilo je strašno. Bilo je strašno i lepo.

Raskopčao je šlic i iz pantalona izvadio jako ukrućen kurac. Blago me je povukao za kosu i bez reči ušao između mojih rastvorenih usana.

Bio je nežniji nego što sam zaslužila i grublji nego što bih ikada dopustila ijednom drugom muškarcu. Držao me je za kosu i polako me navlačio sve jače na svoj nabrekli kurac. Kada mu je glavić krenuo niz moje grlo zagrcnula sam se a on ga je povukao malo nazad.

„Ne zatvaraj oči“, rekao je. Klimnula sam. „I gledaj me u oči. Sve vreme. Jasno?“

Ponovo sam klimnula, a on je ponovo počeo da ga gura u mene.

Svaki put kada bih se zagrcnula, on bi stao i dao mi malo vremena da se smirim da se naviknem na osećaj moćnog, mirisnog, nabreklog mesa koje me je na silu otvaralo, koje mi je jebalo grlo, koje me je činilo njegovom droljom. I svaki put bi ga povukao malo natrag, pa nastavio da me jebe dublje. Izvlačio ga je polako iz mene, ne prekidajući ni jednog trenutka kontakt očima, pa ga gurao, snažnije, bezobzirnije u grlo svoje drolje.

Plakala sam, ali to sam shvatila tek kada sam osetila suze kako mi kaplju na butine. Plakala sam od njegove veličine, od grčenja grla i osećaja potpunog pripadanja gospodaru koji me je sav obuzimao. Kada ga je konačno ugurao celog, kada mi je potpuno otvorio grlo i ušao u mene do kraja, naslanjajući mi svoja teška, obrijana muda na bradu, osetila sam jako grčenje utrobe. Svršiću, pomislila sam, bože, svršiću.

Ali i on je to osetio, ne znam kako, osetio je da će njegova drolja svršiti. Pa ga je izvukao napolje, pustio da pljuvačka i sluz pomešane izlete iz mojih usta za njegovim udom, da se prospu niz moju bradu, na moje grudi, na tamnocrvenu reč koja me je opisivala, na čipku.

„Nema svršavanja bez dozvole, jasno droljice?“

Klimnula sam:

„jasno, Gospodaru…“

Nikada ranije nisam ovako nešto izgovorila. Nikada.

A gospodar mi je ponovo pružio svoj kurac, da ga poližem, da mu uzmem jaja u usta, da ih posisam dobro, kao poslušna robinja dok mi po licu razmazuje svoje i moje izmešane sokove.

Onda je odstupio korak nazad i naredio mi da ustanem.

Bila sam nesigurna na visokim štiklama, pogotovo jer zbog vezanih ruku nisam mogla da održavam balans ali srećom on i nije tražio da stojim. Čim sam se digla u stojeći položaj, prišao mi je, jednom rukom me uhvatio za vrat i lagano me stežući poljubio me u usta, jako, duboko, vlažno, strasno.

Onda me je nežno gurao unatrag. Napravila sam dva koraka i osetila krevet iza sebe. On je pojačao pritisak i ja sam se spustila.

Osećala sam kako mi se zatvarač još dublje zariva u guzu kada sam sela na krevet a gospodar me je gurao još unazad, sve dok nisam ležala na leđima, ruku i dalje vezanih na krstima, nogu podignutih i raširenih onako kako je on naredio. Bila sam njegova. Potpuno nemoćna. Potpuno njegova. Potpuno otvorena. Potpuno bezbedna.

„Sada“, rekao je, „sledi kazna za pičkicu.“

Sva sam pretrnula od tih reči. Ali i pored straha koji me je jako protresao umela sam samo da kažem „da, Gospodine… kaznite je… bila sam drska, Gospodine… zaslužila sam…“

Pogledala sam ga, uplašeno ali izraz ponosa na njegovom licu mi je dao hrabrost i snagu da kažem ono što sam znala da želi da čuje: „bičujte mi tu neposlušnu pičkicu, Gospodine… moram da naučim da budem strpljiva, da se setim da uvek mislim jedino na Vaše zadovoljstvo…“

Gledala sam ga kako skida kaiš i samo na trenutak, samo na jedan kratak trenutak pomislila kako ovo nije moguće, kako ovo ne mogu biti ja. Ta žena koja je ležala na leđima, obučena kao kurva, našminkana kao kurva, vezana kao robinja, raširenih nogu, usmina oteklih od krvi, ta žena koja je molila za bičevanje, zar sam to mogla biti ja?

Ali njegov osmeh, tako nežan, tako ohrabrujući mi je odgovorio na to pitanje koje se ionako nikada ne bih usudila da postavim naglas. Da, to sam bila ja. To sam bila stvarna ja. To sam bila ja koju je on video u meni i pre nego što me je video.

I bila sam njegova.

Stenjala sam, glasno, nekontrolisano jer mi je kaišem prvo milovao kožu. Prelazio je njime preko dojki, preko stisnutih bradavica, pa ga spustio preko trbuha do prepona. Lagano je njime prevlačio po nežnoj koži unutrašnjosti mojih butina, terajući me da se ježim isto onoliko koliko sam se znojila. Bilo mi je vrelo i bilo mi je hladno. Bila sam spremna da svršim, jače nego ikada a on me je jedva dodirivao.

„molim Vas“, prošaputala sam, „molim Vas, Gospodine…“

„Šta me moliš, lepoto?“ pitao je on tiho, uz osmeh. „Da li bi volela da ostavim ovaj kaiš i da samo uđem u tebe ovako kako ležiš? Vidim da si spremna. Vidim koliko si vlažna i otvorena.“

Njegove reči su me izluđivale. I ja sam mogla da vidim koliko mu je tvrd i koliko mu je spreman da uđe u mene.

„ne, Gospodine,“ zajecala sam, „molim Vas… prvo bičujte svoju drolju… bičujte njenu neposlušnu pičku… pa ako je posle budete želeli, ako budete zadovoljni njom… onda je uzmite…“

Njegov pogled mi je sve rekao. Sve što mi je bilo potrebno.

„Deset udaraca, droljice, u redu?“ pitao je a ja sam klimnula. „I da se za svaki zahvališ.“

Prvi udarac je pao na moju butinu. I nije me bolelo, ni malo. Samo sam se trznula od iznenađenja i od udara struje koji je ovo poslalo u moju pičkicu.

„Hvala, Gospodine“, promucala sam.

Udario je drugu butinu, pa opet prvu, pa opet drugu, svaki udarac malo jači od prethodnog. Osećala sam kako mi krv juri u donji deo tela. Osećala sam kako me zatvarač u guzi razvaljuje i kako me to pali i kako mi koža butina gori. I kako me i to pali. Zahvalila sam se za svaki udarac, svaki put glasnije.

Onda je udario pičkicu. Vrisnula sam jer su usmine bile pune krvi. Zahvalila sam se. Udario je ponovo. Pa ponovo. Osetila sam kako štipaljke odleću na pod. Zahvaljivala sam kroz suze. Poslednja dva udarca pala su na klitoris. Za svaki sam se zahvalila tek posle nekoliko sekundi, tek kada me je podsetio da mu dugujem zahvalnost, tek onda sam kroz suze i jecaje skupila snagu da se zahvalim.

Osećala sam njegove ruke na sebi kada je kleknuo ispred kreveta. Dodirivao mi je butine i prepone i šaputao mi da sam prelepa i šaputao mi da zna da me boli i da će proći i da je ponosan na mene i da sam bila jako hrabra. A ja sam curila, curila na čaršav, curila jer sam znala da sam bila hrabra i jaka, jer sam znala da ga nisam razočarala, jer sam znala da ću biti nagrađena.

Izvukao mi je zatvarač iz guze, nežno, polako, dok sam stenjala od bola. Pomazio me je po guzi i onda prstima ovlaš dotakao moju ribicu.

„Kako si mokra“, rekao je nežno dok su mi telo tresli nekontrolisani grčevi. Pokvasio je prste mojim sokovima, prevlačeći ih preko usmina, a onda ih polako, nežno uvukao u moj anus.

Stenjala sam dok me je širio prstima, usne spuštao svuda oko moje ribice. Nije mi ni jednom dotakao klitoris ili usmine, ljubio je samo kožu oko njih, prstima me sve jače jebući u guzu a ja sam onako vezana i otvorena vrtela kukovima i stenjala.

Onda se konačno malo pridigao, gurnuo mi noge još više unazad, naslonio se na krevet i ušao u mene.

Svršila sam istog trenutka kada je prodro. I nisam mogla ništa da odglumim, ništa da isfoliram, telo me je potpuno izdalo. Pred očima su mi se razmazale neke divne boje, a udovi su mi od vrhova prstiju pa naniže trnuli. Utroba mi se jako grčila i tresla i gubila sam dah i stenjala, jako, kurvinjski stenjala.

„Droljice, pa zar nismo rekli da nema svršavanja bez dozvole?“ pitao je tobož iznenađeno. Ali nije bio znenađen, kako bi mogao biti iznenađen kada je znao, dobro znao šta mi je radio ova dva dana, dokle me je gurnuo, šta je od mene napravio. Znao je da ću svršiti čim uđe u mene. I nije prestajao, nije prestajao da me divno, polako jebe, dok sam ja i dalje svršavala na njegovom kurcu.

„Gospodine…“ stenjala sam, „Gospodine…“ Znala sam da treba da se izvinim, ali ništa mi drugo nije dolazilo na usne, sem te reči koja je bila i zahvalnost i molba za oproštaj i obećanje da ću biti disciplinovanija i zahtev da me kazni za ovu neposlušnost.

A on me je jebao i nije mi davao da se smirim. I uživao u meni, osećala sam kako lako klizi jer sam bila tako vlažna, čula sam ga kako duboko diše, videla kako se znoji dok raskopčava košulju, dok mi noge u crnim čarapama i kurvinjskim štiklama podiže još više.

Bila sam toliko mokra od dvodnevne napaljenosti i jakog svršavanja da sam jedva osetila kada je tvrdi kurac izvukao iz pičke i prislonio na otvor guze. Sve mi je dole u tom trenutku bilo isto, svaki dodir, svaki pokret mi je donosio samo slast i bol, pomešane, nerazaznatljive jedno od drugog. Ulazio je u mene polako, otvarao guzu koja je pripadala samo njemu, a ja sam svaku njegovu nabreklu venu osećala u sebi i želela još dublje.

Jebao je svoju vezanu drolju tako, sve jače, sve dublje i brže a ona ga je molila da je ne štedi, govorila mu da ga voli, da ga obožava. I kada joj je skinuo štipaljke sa bradavica vrisnula je jako jer je krv jurnula u njih, jer je zabolelo, ali onda je taj bol otišao na niže, u utrobu i prestao da bude bol i postao jako zadovoljstvo, toliko jako da sam ponovo…

„Gospodine“, povikala sam, nemoćna da zaustavim orgazam, „da li smem da svršim? molim Vas, Gospodine!!“

A on je samo klimnuo, smešeći se, kao da sam ja mogla njega da prevarim, kao da nije video, osećao da njegova drolja već ponovo svršava. Spustio je ruku na moj klitoris i prstma ga trljao u krug dok sam ja vrištala u orgazmu koji mi je kidao celo telo.

Na kraju sam klečala pred njim na podu, ruku i dalje vezanih na leđima, klečala sam sva mokra od znoja i svršavanja, kao poslušna, pokorna robinja i gutala lepi, divni kurac koji mi je toliko uživanja poklonio. Nikada pre ne bih ni pomislila da u usta uzmem bilo šta što je pre toga bilo dole u meni. Ali nikada pre nisam bila njegova. A želela sam. Oduvek. Znala sam to sada.

Svršio mi je u usta, prvi muškarac kome sam to dopustila, i izvukao ga kada sam progutala prvih par mlazeva da bi mi ostatak sperme prosuo po licu, po sklopljenim očnim kapcima, po kosi. Na kraju, kada se potpuno ispraznio po svojoj robinji, kada ju je potpuno, do kraja ponizio i obeležio, dopustio joj je da mu još uvek ukrućeni ud nežno, odano očisti svojim jezikom.

Veče je padalo. I znala sam da ćemo piti vino. I kupati se zajedno. I spavati zajedno. Ljubila sam osetljivi glavić i gledala ga odozdo, onako pokorena, onako umazana, i videla u njegovim očima ono kako me je video. I znala da nikada nisam bila lepša.

Autor: Fenris

Jutro

„Napustila sam svog gospodara“, rekla je i osetila malo, samo malo olakšanje.

Nekoliko sekundi je sa druge strane čula samo tišinu a onda je on odgovorio:

„Dobro…“, ponovo je zaćutao, a onda dodao i pitanje „A, zašto?“

Zažmurila je. Olakšanje je bilo praćeno i strahom. I suzama. I bolelo je. Znala je da će boleti.

„Jesi li dobro?“, čula je njegov glas iz slušalice. Zvučao je zabrinuto, zaista zabrinuto.

„Mogu li da dođem?“, upitala je a srce je počelo jako da joj udara, ruke da joj se nekontrolisano tresu. Znala je da uzima sebi previše slobode. „Mogu li da dođem kod vas?“

Do tog dana mu nikada nije persirala, ali tog dana sve se promenilo. Napustila je svog gospodara. Ruke su joj se tresle a suze navirale. „Molim Vas“, dodala je šapatom.

* * *

Bila su to tri meseca u kojima je mnogo učila o sebi.

Bila su to tri meseca u kojima je učila da trpi bol. Da služi. Da zadovoljava muškarca.

Bio joj je prvi gospodar. Prvi gospodar ove kurve ikada.

A sada ga je napustila. Bila je robinja bez gospodara, ta koja je izašla iz taksija i ponovo izvadila telefon iz tašne.

Već je padalo veče a ona nikada ranije nije bila kod njega, nije znala koji je ulaz u zgradu. Ponovo je pozvala njegov broj.

„Gospodine“, rekla je, a glas joj je samo malo zadrhtao. Nikada ga ranije nije ovako nazvala. Tokom prethodna tri meseca drugom muškarcu se ovako obraćala. Pročistila je grlo. „Ja sam ispred, Gospodine. Molim Vas, objasnite mi kako da stignem do vašeg stana.“ Prijalo joj je, umirivalo je da mu se ovako obraća. Iako nikada sa njim nije tako razgovarala. U tom trenutku je osetila ruku na nadlaktici, kako je steže, pažljivo, ne prejako.

Okrenula se, prestrašena, ali to je bio on.

„Tu sam, ne boj se“, rekao je, smešeći se.

Izašao je da je sačeka ispred zgrade, shvatila je. Znao je da nikada nije dolazila i da će joj velika nepoznata zgrada sa više ulaza delovati strašno u mraku.

„Jesi li dobro?“, pitao je, sada uživo, ne puštajući joj ruku.

Prijalo joj je, shvatila je, prijalo joj je što je tako drži. Što je tako blizu. Što je tako visok. Nasmešila se, prvi put tog dana.

„jesam“, šapnula je.

Prvi put. Prvi put ju je dodirnuo, te večeri, tog dana.

* * *

Njega je upoznala još prošle godine, prvo samo kao nadimak na internetu. Posle kao glas u slušalici, a onda su se i nekoliko puta videli, neobavezno.

Sve je među njima bilo neobavezno, i razgovori i viđanja. Bio je stariji od nje i bio je iskusniji od nje i njihovi razgovori su praktično od prvog dana bili o seksu i njenim fantazijama i njenim potrebama i njenim željama.

Bio je stariji i iskusniji i njega je mogla da pita i nije je bilo sramota što mu govori o onome što zamišlja. Ono što se stidela da pomene svakom svom prethodnom dečku, sa njim je dolazilo lako, prirodno. Strah da će ispasti glupa i neiskusna je potpuno nestao posle prvih nekoliko dana, kada je shvatila da on sa njom priča na sasvim ravnoj nozi.

Nije bilo kao sa njenim bivšim dečkom, niti onim pre njega. Ništa nije morala da krije od njega, ništa da izmišlja, razgovarali su potpuno slobodno, potpuno otvoreno.

Toliko brzo je prema njemu osetila jako poverenje da se za trenutak zapitala je li to pametno. Jedva da ga je poznavala a otvorila se pred njim više nego pred bilo kojim drugim muškarcem u svom životu.

A sve je među njima bilo neobavezno. Nije zivkao telefonom niti joj slao poruke nekoliko puta dnevno kao bivši momci, nije tražio od nje da mu šalje slike – zapravo su se prvi put videli na njen predlog – nije uradio ništa što bi izašlo iz okvira neobaveznog.

A ona mu je otkrila svoje fantazije, brže i dublje nego ijednom muškarcu pre njega. Otkrila mu koliko žudi da bude pokorna muškarcu, koliko želi da ima gospodara, snažnog, moćnog, koji će je kontrolisati, koji će umeti od nje da napravi onu veličanstvenu, poslušnu drolju kakva je želela da bude.

Oduvek. Oduvek je to želela da bude, ali tek sa njim je skupila hrabrosti da to i kaže. Prvo u poruci, kasnije telefonom, crvenela je i drhtala dok je samo izgovarala reči „drolja“, „gospodar“, „pokorna“ ili „robinja“, ali pred njim je to mogla da kaže slobodno, da bude ono što jeste ili ono što želi da bude.

On je to razumeo. Bio je iskusan. On je imao robinje, ranije, rekao joj je to, govorio joj o svojim iskustvima sa njima a ona je upijala njegove reči, uplašeno, željno, uplašeno, i stalno imala nova pitanja.

Jedno pitanje mu nikada nije postavila. A on ga nikada nije postavio njoj.

Ali pričali su mnogo, i mnogo je odgovora dobila i mnogo novih pitanja postavila i osećala je da mu veruje sve više.

Prošlo je nekoliko meseci i kada mu je rekla da je našla gospodara, to je za nju bio poseban dan.

Našla je gospodara, svog prvog gospodara, posle nekoliko meseci razgovora sa njim, u kojima je od njega mnogo tog čula. Ohrabrio ju je, pokazao joj da nema ničega da se stidi, da ne treba ničega da se plaši ako je sigurna u sebe.

I našla je gospodara, svog prvog gospodara, a njemu je to saopštila u poruci jer se ipak malo stidela da mu to kaže telefonom.

* * *

Uveo ju je u svoj stan i dalje je držeći za nadlakticu. Veče se spuštalo, a kod njega je svetlo bilo prigušeno. I dalje joj se plakalo, ali sada se osećala sigurnije. Sa njim se osećala sigurnije.

* * *

Njen gospodar je bio potpuno drugačiji od njega. Potpuno drugačiji. Njen prvi gospodar. Uz njega je morala mnogo novog da nauči.

* * *

Plakala je dok je on spremao toplu čokoladu. Doneo joj je šolju na tanjiriću, sa velikim papirnim ubrusom u drugoj ruci. Stavio je šolju na stočić i seo naspram nje. A ona je plakala, sada je iz nje sve izlazilo, i stid i meseci straha i napetosti. Mrzela je sebe u tom trenutku, mrzela je sebe svih tih meseci, shvatala je i plakala. A on je papirnim ubrusom brisao njene suze i nije govorio ništa. Puštao ju je da plače, kao što ju je još prošle godine puštao da ga zapitkuje o svemu. O tome koliko robinja mora bola da podnese pre nego što zamoli gospodara za milost. O tome kako se robinja obraća gospodaru kada ima neku nedoumicu. O tome da li robinja sme da moli gospodara za orgazam. Imala je mnogo pitanja a njegovi odgovori su uvek bili duži nego što je očekivala i uvek je upućivali da bolje upozna sebe da bi našla stvarni odgovor.

Bio je strpljiv, uvek.

I sačekao je i večeras da se isplače i obrisao joj je suze, polako, bez žurbe. I prineo joj šolju usnama. Nije žurio. Nisu žurili nikuda.

* * *

„Šta se desilo?“ pitao je kada se smirila. A ona nije znala kako da mu kaže. Stidela se. Stidela se sebe. Bila je loša robinja, loša, sebična drolja koja je napustila svog gospodara jer više nije mogla da izdrži.

„Da li te je povredio?“ upitao ju je onda, vrlo ozbiljnim glasom. Vrlo, vrlo ozbiljnim glasom.

* * *

„Idemo u grad“, rekao je, kada su završili razgovor, i ustao sa troseda.

Poslušno je ustala i ona, mada se njoj nije išlo u grad. Želela je da se sklupča na njegovom trosedu, pored njega, da tako ostane celu noć, sada kada mu je rekla sve. Želela je da zaboravi poslednjih nekoliko meseci.

Ali je ustala, poslušno. Prijalo je da ga sluša.

„Da, gospodine“, potvrdila je spremno. „Da li sam obučena po Vašem ukusu, gospodine?“

Pogledao ju je kritički – kratka suknja i visoke štikle i čarape na haltere i uska bluza i puštena kosa – njen gospodar, njen bivši gospodar, podsetila se, ju je želeo ovako danas.

„Da li imaš gaćice?“, pitao je.

Pocrvenela je, mada se to u polumraku sobe nije moglo videti.

„Imam… Gospodine.“

„Skini ih. I grudnjak. Ostavi ih ovde.“

„Razumem, gospodine“, potvrdila je i osetila kako curi između nogu. Posle toliko meseci, pomislila je.

* * *

Sedeli su u restoranu. Ona je pila vino, a on samo vodu.

„Kako se sad osećaš?“, pitao je.

„Ja…“, rekla je, „imam utisak da me svi gledaju, gospodine.“

Nasmešio se.

„A zašto misliš da te svi gledaju?“

„Zato što… gospodine…“, progutala je knedlu, „Suknja mi je prekratka i vidi mi se ivica čarapa i naziru mi se bradavice ispod bluze i…“

„I izgledaš kao drolja?“, pomogao joj je.

„Izgledam kao drolja, da, hvala Gospodine.“

„A znaš li zašto izgledaš kao drolja?“, pitao je.

Zato, pomislila je, jer imam najviše štikle od svih žena u restoranu i jer mi je naređeno da sedim sa ispravljenim leđima, i raširenim nogama, da bi svi videli šta sam i čija sam.

„Zato, Gospodine“, rekla je tiho, „što sam strašno napaljena. I mislim da mogu i da mi namirišu pičku.“

„Vlažna je?“, pitao je mirno, kao da je pita koliko je sati.

„Curim, Gospodine… natopila sam stolicu…“

„Treba ti kurac?“

Od ovih reči osetila je grč u stomaku.

„Da, Gospodine“, tiho je rekla, „mnogo… mnogo mi treba…“

„Pa, dobro, danas si već bila dobila kurac, kurvice, zar ne? Koliko ti to kurčeva treba?“

„Gospodine“, brzo je rekla, osećajući kako joj lice gori. „treba mi samo Vaš kurac… samo Vaš kurac.“

* * *

Nije bio kao on, uopšte. Njen prvi gospodar nije bio kao on. Nije pričao kao on, nije bio strpljiv kao on niti pažljiv kao on.

„Šta ti se dopadalo kod njega?“ upitao ju je dok su jeli ribu. Nije želela da mu priča o gospodaru koga je tog dana napustila, ali on ju je pitao.

Gospodin je pitao.

Progutala je gutljaj vina.

Dopadalo joj se kako je žestok. Palilo ju je kako je grub u seksu, kako je čupa za kosu, vuče po podu, kako je baca na krevet i pritiska tamo svojojm težinom.

Vlažila je kada ju je vređao i nazivao pogrdnim imenima.

I bio mu je veliki, jako veliki.

I kažnjavao ju je, grubo, kada je pravila greške.

„Uvek te je kažnjavao šibanjem?“, pitao je gospodin.

„Ne“, rekla je, „gospodine. Ponekad mi je lupao šamare. Ponekad bi mi rekao da stojim mirno sa rukama uz telo i udarao mi šamare.“

Stidela se dok je ovo govorila.

„A danas? Kako te je danas kaznio?“

„Prvo“, rekla je, drhteći od stida, „prvo mi je lupio šamar. Baš je bio besan i nestrpljiv… A onda mi je naredio da stanem uspravno, da stavim ruke na potiljak…“

„I?“, pitao je gospodin, bez izraza na licu, otpijajući iz čaše.

„I onda me je išibao kaišem po leđima, jako…“, završila je tiho.

„Mnogo te je bolelo?“, pitao je.

„Mnogo… Gospodine“, rekla je još tiše, postiđena. Kada ga je upoznala prošle godine, rekla mu je da se plaši bola ali da je i privlači. Sada mu je priznavala da nije onako jaka kako je zamišljala.

„Nije te nikada tako jako išibao, pretpostavljam? Jer inače ne bi ga napustila?“

„Ne…“, rekla je. „Nije nikada bio tako besan. Nikad nije bio tako nestrpljiv. Bolelo me je jer mu se žurilo… gospodine. Žurilo mu se da svrši a onda mu se žurilo da me kazni.“

„Ali na kraju nije svršio, zar ne?“

Zatvorila je za trenutak oči.

„Ne…. nije gospodine… zato me je i kaznio…“

Jebao ju je, njen gospodar, jebao ju je tog popodneva, grubo, žestoko, kao i inače, a ona je primala njegov veliki kurac u sebe, poslušno, pokorno. Već nedeljama nije bilo dobro. Nije bila dobra robinja. Imala je mnogo dilema, mnogo sumnji, a gospodara nije mogla o njima ništa da pita jer on je bio drugačiji. Nije bio kao Gospodin. Nije želeo da sluša, niti je imao strpljenja. Zato je primala njegov veliki kurac danas popodne i vrištala, glasno, želeći da mu učini, da mu pokaže.

A njemu se žurilo. Seo je na ivicu kreveta i naredio joj da klekne između njegovih nogu. I rekao joj je da ima dva minuta da ga ustima i rukama dovede do orgazma i da je to njen test i da će biti kažnjena ako ne uspe.

I ona se trudila, zaista, jako se nabijala grlom na taj veliki kurac i gušila se na njemu i pljuvala niz njega i stezala mu rukom koren.

Ali nije svršio.

Možda dva minuta nisu prošla, on nije ni gledao na sat, samo joj je govorio da ubrza, da ubrza, da ubrza i ona je ubrzavala sve dok je nije odgurnuo, sve dok nije ustao i udario joj jak šamar i rekao joj da je bezvredna kurvetina koja ne zna ni da popuši kurac. I onda je morala da stoji uspravno, sa šakama na potiljku a on ju je udarao kaišem, nekontrolisano, besno, jako, nestrpljivo, govoreći joj da je beskorisna pička, sve dok nije vrisnula na njega i okrenula se, i odskočila i rekla mu da joj ne prilazi i odgurnula ga kad je ipak prišao.

I zaključala se u kupatilu.

I obukla se.

I otišla iz njegovog stana. I zvala Gospodina telefonom jer nije mogla da ode kući i da bude tamo sama.

„Znači, kaznio te je zato što ga nisi dovela do svršavanja? A onda si ti otišla pa je verovatno morao sam da drka? Pa nije baš sjajan planer taj tvoj gospodar.“, rekao je gospodin smeškajući se.

„On…“, započela je, „on… nije više moj gospodar… gospodine.“

Više nije bio njen gospodar.

Mesecima ga je nazivala svojim gospodarom i bila pokorna kučka koja je primala veliki kurac u usta i pičku i koja je sebi govorila da joj se dopada njegova posesivnost i njegova ljubomora. Ali sada, večeras nije ništa osećala za njega. Ništa.

* * *

Popila je mnogo vina u restoranu i što je više pila, sve joj je manje smetalo što svi gledaju u nju. Uostalom, drolja voli da bude u centru pažnje, znala je to, sa Gospodinom je još pre toliko meseci pričala o tome kako je pali kada je gledaju i kako je pali da zamišlja o čemu fantaziraju dok je gledaju. Stidela se toga isprva, ali Gospodin joj je pomogao da shvati zašto se stidi i zašto se plaši i pomogao joj da stid i strah iskoristi tako da u njima pronađe odlučnost i volju. Da nije bilo njega, nikada ne bi imala smelosti da pronađe svog prvog gospodara.

A on ju je tako jako išibao danas popodne, njen sada bivši gospdoar, da bi je naslanjanje na naslon stolice bolelo. Zato, a i zato što je Gospodin to naredio, sedela je sa ispravljenim leđima, sa raširenim nogama, kurva, mokre pičke, natapala je stolicu i pila vino.

Pitala ga je, stidljivo, da li sme da ode u toalet.

„Zašto?“, pitao je, tobož iznenađeno. „Hoćeš da masturbiraš?“

„Ne, Gospodine… piški mi se.“

„Pa naravno da ti se piški kada ideš unaokolo bez gaćica i kad piješ toliko“, rekao je, smejući se. „I, ne, ne možeš da ideš u toalet. Hoću da vidim koliko si disciplinovana, koliko možeš da se kontrolišeš.“

„da… da, Gospodine“, rekla je postiđeno. Jako joj se piškilo.

„Pa vidi“, pojasnio je. „Po ovome što si mi ispričala, tvoj gospodar je bio nezrela budala. Ali ja moram da znam i da li si ti neko ko ume da sluša. Ko zaista ume da sluša. Razumeš?“

„da, Gospodine…“, prošaputala je. „hvala Vam što mi dajete priliku da Vam se dokažem, Gospodine.“

Jako, jako joj se piškilo.

A pila je još vina. I kada je Gospodin platio i kada su ustali da izađu, osećala je kako joj noge drhte. Bila je pijana i na vrtoglavo visokim štiklama. I piškilo joj se. I boleli su je tragovi kaiša na leđima. I mislila je da se zaljubljuje, sada stvarno, sada jako.

* * *

Hodali su trotoarom a ona je osećala kako se oko nje sve okreće. Nije bilo samo od vina, bilo je i od njegovog mirisa, hodao je sasvim uz nju i držala ga je pod ruku, onako kako svog bivšeg gospodara nikada nije smela da drži na ulici. Gospodinu nije smetalo, i dobro je mirisao i sigurnije je hodala na visokim potpeticama, ovako uz njega. I jako joj se piškilo i jako se zaljubljivala, osećala je to.

„On ti se dopao jer je bio alfa-muškarac, zar ne?“, pitao je.

„jeste…“, rekla je, „Gospodine… ali on nije bio kao Vi… Vi ste… Vi ste alfa muškarac, Gospodine, Vi ste pravi alfa mužjak…“

Bila je pijana i nesigurna na nogama i držala se za njegovu ruku i jako joj se piškilo i nikada nije bila tako zaljubljena.

A on se nasmejao, raspoloženo.

„Lepoto, on je mislio da je alfa mužjak, a ja znam da ja nisam.“

„Ali, Gospodine… jeste, Vi ste alfa…“

„Ne“, rekao je, „nisam. Alfa mužjak će svoju ženku uzeti silom i braniti je od svih drugih mužjaka.“

Okrenuo se prema njoj i pogledao je u oči dok je govorio.

„Ti si meni došla sama, zar ne?“

„da… da, Gospodine.“

„I ja nemam nameru da te branim ni od koga, ti ćeš biti moja od svoje volje, neću morati da ti zabranjujem da pričaš sa drugim muškarcima, kao što je on radio. Zar ne?“

Postiđeno je pogledala u zemlju.

Nakon što je postala robinja svog prvog gospodara, jedno vreme se nije javljala gospodinu. Nije mu mesec i po dana poslala ni poruku niti ga je zvala telefonom, niti su se videli. Gospodar joj je zabranio da održava kontakte sa drugim muškarcima a ona je bila pokorna robinja.

„ne… ne gospodine… nećete morati… biću“, podigla je pogled i uperila ga u njegove oči, „Vaša. Samo Vaša.“

Nasmešio se.

* * *

Ušli su u taksi a on je taksisti rekao da vozi pored reke. Iznenađeno ga je pogledala ali on se samo nasmešio.

Sada, kad je sedela, ponovo je osećala koliko joj se jako, neizdrživo piški. Molećivo ga je gledala a on se nagao ka njoj. Osetila je njegov dah, čist, i sklopila oči.

Ljubili su se, duboko, vlažno, na zadnjem sedištu u taksiju, dok je vozio pored reke. Osećala je njegove ruke na svojim butinama, na grudima, na guzi. Osećala je grčeve u utrobi, osećala kako joj se bradavice bolno ukrućuju, osećala kako je grabi za kosu i vuče unazad da bi joj ljubio vrat. Osećala je kako među nogama još više vlaži, i kako neće moći da izdrži, da će se upiškiti ako uskoro ne stignu kod njega.

Spustila mu je ruku na pantalone, stegla mu jako ukrućeni ud. Nije smela da mu prošapuće na uho koliko ga želi, ali stezala ga je, jako, jako.

„Piški ti se?“, pitao je jedva čujnim šapatom.

Klimnula je glavom.

„Ne možeš da izdržiš?“, nastavio je. „Ne možeš da izdržiš do kuće?“

„Mogu“, prošaputala je, ali i sama je u svom šapatu čula jako izraženu notu bola.

Nasmešio se, zadovoljno.

„Možeš ovde, ako želiš“, šapnuo je jednostavno.

Obuzeo ju je strašan stid dok je opuštala mišiće i osećala kako iz nje kulja vruća mokraća, niz butine, kroz suknjicu, na sedište. Mogla je da čuje mlaz kako šiklja, i pored glasnog radija koji je taksista slušao. Morala je da se ujede za usnu, jako, da ne bi zastenjala od bola, od zadovoljstva i stida što je ovo radila.

* * *

Natrag u njegovom stanu, skinuo je sve sa nje, osim čarapa i haltera. Smeškao se, gledajući je zajapurenu, mokru, pijanu, zaljubljenu, napaljenu.

„Znaš da sada i ja moram da te kaznim?“, pitao je uz osmeh.

„Znam, Gospodine, hvala Vam.“

Bila je svesna da je u taksiju sve mirisalo na njenu mokraću kada su izašli, bila je svesna koliko je veliki bakšiš Gospodin ostavio taksisti koji ništa nije pitao i ništa nije rekao. Bila je svesna da je to bila njena krivica, krivica neposlušne, nedisciplinovane kurvice.

I zato se kazni radovala. Nije se plašila, možda jer je bila pijana, možda jer je bila zaljubljena.

Ležala je na krevetu sa podignutim nogama, visoko u vazduhu, njene noge u crnim čarapama, izgledale su tako izazovno. Pridržavala ih je rukama i nudila mu stopala.

Udario ju je kaišem po tabanima, a ona je vrisnula. Onda se pribrala.

„Hvala Vam, Gospodine“, zamucala je, „molim Vas kaznite me ponovo.“

Udarao ju je po tabanima, kaišem, odmereno, snažno, ali kontrolisano. Svaki put mu se zahvalila, svaki put molila za još jedan udarac. Dogovorili su se da će izdržati deset ali ona je prestala da broji posle drugog. Umesto brojanja, mislila je na to kako je bol više ne plaši, kako je svaki udarac boli sve lepše, kako su joj stopala sve vrelija, kako svaki udarac oseća kao strujni udar koji se od tabana kroz noge zariva direktno u njenu utrobu. Bilo joj je lepo, bilo joj je lepo dok ju je bičevao, dok mu se zahvaljivala i molila za još, nije više razlikovala bol i slast.

I kada je stao, molila ga je za još a on ju je gledao i smejao se.

„Dobila si dvanaest udaraca, lepoto. A dogovorili smo se samo deset. Hteo sam da vidim da li si svesna toga.“

„Gospodine“, rekla je maznim glasom, „molim Vas… molim vas, kaznite me još… nije bilo dovoljno… kaznite me još.“

Dodirnuo joj je skupljena stopala šakom a ona je zadrhtala jer joj je u utrobi ponovo proradila neka struja.

„Jako su ti vrući tabani, lepoto, i čarape su ti se iscepale od bičevanja. Ako te budem još udarao, pući će ti koža i poći će ti krv. Svesna si toga?“

„da, da, da“, rekla je brzo, mazno, željno, „želim to… želim to.“

Sada se glasno nasmejao i ostavio kaiš pored kreveta.

„Ne“, rekao je.

* * *

Ljubili su se, jako, i duboko i vlažno i dugo i bez žurbe, ali i bez stajanja. Bio je potpuno nag pored nje u krevetu a ona je imala samo čarape, još malo mokre od mokraće i iscepane na tabanima od šibanja. Halapljivo mu je gutala jezik i prstima prelazila preko kože i hvatala ga za kurac, tvrd, jako ukrućen.

„Znaš da bih te jako povredio da sam nastavio da te šibam?“

„ne…“, šaputala je, „ne biste… Vi ste moćni, Gospodine, ali Vi me nikada ne biste povredili…“

„Lepoto“, smešio se, „ali ti si tražila da te povredim, znaš to? Tražila si da ti pocepam kožu i pustim krv, znaš to?“

„znam“, rekla je i nastavila da ga ljubi, u rame, po grudima, nastavila da mu drka strašno ukrućen kurac, „izdržala bih, Gospodine, ništa me nije bolelo, ništa me ne boli kada mi vi to radite…“

„Znam“, rekao je sad i on, „znam lepoto. Ali ja neću da te povredim. Niko ne treba da te povredi.“

* * *

Ljubili su se, to je sve što su radili. Želela ga je u sebi, jako ga je želela, ali leđa su joj bila prekrivena masnicama i bolnim prugama i on joj je izmerio temperaturu i rekao da će joj namazati leđa kremom i da će joj dati nešto protiv bolova.

Šaputala mu je koliko ga želi ali rekao joj je da je od alkohola i bičevanja malo i dehidrirala i da je malo dezorijentisana od šoka i od bola koje je istrpela ranije, pa su se samo su se ljubili, goli, jedno uz drugo na krevetu, ona samo u iscepanim crnim čarapama, on potpuno nag i jako ukrućen. Mazila mu je kurac i stezala ga i drkala, dok su se ljubili, i to je trajalo satima. Bila je pijana i bila je zaljubljena i pričala mu je koliko ga je želela od prvog dana, od pre nego što mu je govorila o svojim fantazijama, pre nego što je upoznala svog prvog gospodara. I stezala mu je kurac i drkala ga je, onako tvrdog i pitala ga je da li želi da mu ona barem popuši a on se smejao i šaputao joj da ne treba da se napreže, ali i da ne prestaje da radi rukom.

I pričali su i dalje i ljubili se i pričali a ona mu nije ispuštala kurac iz ruke i onda je u jednom trenutku osetila kako postaje još tvrđi i počela da radi brže a on je zastao u onome što je pričao i pogledao je u oči i onda mu je telom prošao drhtaj, prvo jedva primetan, a onda jači i onda se propeo, a iz kurca mu je šiknulo seme, po stomaku i grudima, po njenoj ruci, po posteljini. A ona mu je drkala, jako, brzo, zaljubljena, pijana, zaljubljena.

* * *

Spavala je pribijena uz njega, samo u njegovoj beloj majici, bez gaćica. Budila se nekoliko puta u toku noći i on je svaki put bio budan i pitao je da li je dobro i da li je leđa bole, da li je tabani bole. A ona mu je šaputala da je ništa ne boli, da ga obožava. Da joj nikada nije bilo ovako lepo.

Nije više bila pijana, tuširali su se zajedno posle njegovog svršavanja i on joj je namazao leđa kremom i dao joj da popije tabletu protiv bolova i dao joj svoju belu majicu i zajedno su legli i ona je spustila glavu na njegove grudi i zaspala slušajući kako mu lupa srce.

I budila se nekoliko puta u toku noći i pitala se da li sanja, da li sanja da je ovo njegov miris i dodir njegove kože, da li sanja da je to njegov glas, toliko blizu njenog uha posle svih ovih meseci, koji je pita da li je boli i da li je dobro. „Volim te“, prošaputala je u jednom trenutku bez razmišljanja a onda se postidela i brzo dodala „Gospodine… izvinite… volim Vas“ a on se smejao, tiho, kao da ne želi da je rasani, i poljubio je u kosu.

I bilo je već jutro, u sobu je ušlo sunce i bojilo je u svetle boje, kada je posle još jednog njenog šapata on počeo da je ljubi, u vrat i u rame jako, strastveno, žestoko, kada je srce počelo jako da joj udara jer je osetila kako je moćne ruke okreću, postavljaju na sve četiri, kako joj se kosa rasipa po krevetu dok joj gura glavu na dole a kukove podiže na gore.

Bilo je jutro kada je ušao u nju otpozadi, jako, kurcem tvrdim kao kamen, kada ga je stegla svojom pičkom i zastenjala, još uvek u njegovoj beloj majici, bez šminke, raščupana, kao devojčica koju je upoznao prošle godine na internetu. Bilo je jutro kada ju je uhvatio za kukove i počeo da je navlači na sebe.

Bilo je jutro.

Autor: Fenris

Crni miris borovnice

Bila je nedelja popodne kada se popela uz stepenište njegove zgrade. Nije bilo smisla da ide liftom, drugi sprat je bio dovoljno blizu a mali fizički napor uspinjanja uz strmu spiralu pomogao joj je da lupanju srca i gubljenju daha pripiše savršeno svakodnevne razloge.

Naravno, pravi razlozi su počeli mnogo pre nego što je stigla do zgrade, mnogo pre nego što je provela dva sata u gotovo agoničnoj dilemi oko izbora odeće. Kompleti veša i obuće su isprobavani i odbacivani, čipka i likra su kritički promatrane u ogledalu i vraćane u fioke. Na kraju je gotovo propustila da čuje zvuk stizanja poruke u kojoj je on, možda sa malim zakašnjenjem, objasnio da ne mora da razmišlja o oblačenju. „Obuci bilo šta“, pisalo je, „nemoj da gubiš vreme na razmišljanje o odeći.“

Malo je i pocrvenela penjući se uz stepenište, a ruka joj je drhtala dok ju je podizala da prstom pritisne zvono. Umirivala ju je, duboko dišući, svesna da se njeno crvenilo neće ni videti kroz puder. U poruci je stojalo i da se ne trudi oko šminkanja, ali naravno da nije mogla na ulicu da izađe tek tako, naravno da nije mogla prvi put kod njega da dođe potpuno nenašminkana. Nikada je i nije video nenašminkanu, uostalom, uvek je imala makar maskaru, makar karmin, makar malo pudera, malo olovke u oku. Jer, bez šminke on… on ne bi bio zainteresovan za nju, govorila je sebi. Bez šminke bi ona za njega bila samo klinka. Bez šminke ne bi bila žena, ne žena koju je želela da u njoj vidi.

Lice mu se raširilo u veoma topao osmeh kada joj je otvorio vrata i to ju je ohrabrilo. Srce joj je i dalje jako udaralo, naravno, a morala je da učini svestan napor da umiri brzo podizanje i spuštanje grudi, ali njemu je bilo drago da je vidi, zaista jeste, mogla je to da oseti.

Nije mu smetalo što se odlučila za lepu, kratku jaknu i uzanu duksericu sa kapuljačom i helanke i patike, što je na kraju umesto svih cipela na štiklu i čarapa sa halterima odabrala nešto u čemu se osećala udobno. Ne samo udobno, na kraju… Na kraju nije znala ima li hrabrosti da se obuče onako kako je znala da on voli. Pričali su o tome, mnogo puta i znala je dobro njegove preference, ali nije znala da li bi umela da bude to što njemu treba.

Možda bih mu bila smešna, pomislila je mnogo puta dok je pokušavala da odabere odeću. Možda bi me pogledao u neverici i pitao me šta to izigravam. Možda bih shvatila da nikada neću biti ono što on opisuje kada pričamo, kada mi govori o ženama koje je poznavao.

Tako da ju je oslobodio velike odgovornosti svojom porukom što je stigla prepodne te nedelje, a kada je otvorio vrata i uputio joj divan, ohrabrujući osmeh, osetila je takvu navalu zadovoljstva da nekoliko trenutaka nije mogla da govori.

„Uđi“, rekao je, a ona i dalje nije uspevala da mu kaže ni „zdravo“ i uostalom, da li je uopšte trebalo da išta kaže pre nego što joj on eksplicitno dopusti? Da, njihovi razgovori do tada su bili relaksirani, prijateljski, ali nikada još nije bila u njegovom stanu. I nikada nisu bili prijatelji, naravno. Nikada.

Ušetala je u stan čoveka koji joj nije bio prijatelj i čula kako se vrata zatvaraju za njom a ključ okreće u bravi. Bila je srećna što ga vidi. Bila je uplašena, jako uplašena. I bila je mokra. Ispod helanki, imala je lepu malu tangu koja je bila sasvim natopljena. Počela je da je kvasi čim se obukla, nastavila dok je putovala do njegove adrese, osećala kako je mokra hodajući uz stepenište a sada, kada je iza nje zaključao vrata, osećaj je bio skoro kao da piški. Helanke su bile tamnozelene i sramežljivo, brzo je spustila pogled da proveri vidi li se na njima fleka.

Uzeo joj je jaknu i uveo je u sobu.

„Vidim da si se ipak šminkala“, primetio je vrteći glavom uz osmeh. „Dobro, nema veze, skinućeš šminku, imam ja ovde ozbiljnu zalihu kozmetike, našminkaćeš se kada se obučeš.“

Seo je na trosed i otpio crnu tečnost iz čaše koja je stajala na staklenom stočiću.

„Hajde, skini se“, rekao je jednostavno. „Skini sve.“

* * *

Važno je shvatiti da oni nisu bili prijatelji. I da oni nisu bili ljubavnici.

Ruke su joj se toliko tresle dok je pokušavala da otkopča rajsferšlus dukserice da se materijal zaglavio u metalnoj napravi pa su nervozni pokušaji da ga oslobodi i skine sa sebe odjednom pretopli komad odeće bili, jedan za drugim, neuspešni.

Nisu bili ništa, zapravo. Samo su pričali, mesecima, prvo u porukama, onda telefonom, zatim i nekoliko puta uživo. Vodio ju je u restorane i u šetnje iako mu nije bila ništa, iako je bila samo klinka koja se pretvarala da je žena.

Glumila sam da sam žena, proletelo joj je kroz glavu, da sam zavodljiva, neodoljiva, fatalna drolja, baš onakva kakve on voli, a sada ne mogu ni da skinem duksericu. Znojila se a lice joj je bilo vrelo dok je cimala glupi metalni jezičak rajsferšlusa, očajna, besna na sebe, pogleda već malo zamagljenog suzama.

Nisu bili ništa, samo su pričali, ali ona nikada ni sa kim nije tako pričala ranije. Ni sa prijateljima, ni sa ljubavnicima. On joj nije bio ništa, ali sa njim se osećala slobodno i sa njim se osećala hrabro. Nije bio niko u njenom životu, samo muškarac na koga je slučajno naletela, bliži po godinama njenim roditeljima nego njoj, nije joj bio ni prijatelj, ni ljubavnik, ništa, baš ništa, samo muškarac sa kojim je mogla da priča slobodno i da se stidi, slobodno, i da prestane da se stidi i da bude slobodna, sasvim slobodna.

Mada to nikad nisam bila, pomislila je, nikada nisam postala onako slobodna kako bi on voleo. Ni glupi duks, ni glupi jebeni duks ne mogu da skinem. A on čeka. Gleda me i čeka.

Na kraju je on ustao i prišao joj.

„Polako“, rekao je, umirujuće, tiho. „Polako, lepoto. Iscepaćeš ga.“ Ona je bila besna na sebe, ona je bila očajna i tužna i besna a on joj je nežno uhvatio zglobove i spustio joj ruke niz telo. Pogledao ju je u oči. „Nećemo da ga iscepaš, zar ne?“

Ona je klimmnula glavom i ispustila vazduh shvatajući da nije disala poslednjih dvadesetak sekundi.

Onda je on povukao, snažno, i uz zvuk cepanja materijala dukserica je bila strgnuta sa njenog tela.

„Vidiš?“, rekao je, smejući se. „Vidiš kako je to neelegantno, grubo rešenje.“ Bacio je duksericu na pod i prišao jednoj od fioka police.

* * *

Po njegovoj instrukciji podigla je ruke visoko iznad glave a on je odeću sa njenog tela isekao velikim nožem dugog, tankog sečiva, drške od izrezbarene kosti. Bio je izuzetno pažljiv, radio to izuzetno polako, smejući se tome kako se trzala kada bi metal dotakao njenu kožu.

„Ne boj se, lepoto“, rekao je kada je njena drhtavica postala tako jaka da je morao malo da odmakne nož od kože kako se ne bi ubola na oštri vrh. „Ne boj se.“

Pogledao ju je u oči i nežno rukom pomilovao po licu. „Nemoj da plačeš“, rekao je umirujuće i pokupio joj sitnu suzu sa obraza. „Ne boj se. Nož je za odeću, ne za tebe“.

Klimnula je glavom, držeći ruke i dalje visoko, podignute, bar toliko je uspevala da ga posluša, da ga ne razočara baš sasvim, ali suze nije mogla tako lako da zaustavi. Ni drhtanje.

On je to video i nasmejao se, sada glasno.

„Čega se plašiš?“, pitao je. „Noža ili mene?“

Znala je čega se plaši, ali nije znala da li sme to da mu kaže. Osećala je grč u stomaku, jak, gotovo bolan, i dah nečeg zastrašujućeg, ogromnog što joj je stojalo iza leđa i pritiskalo je svojom težinom.

Bila je nedelja popodne, a on je stajao ispred nje sa nožem u ruci.

„Sebe“, rekla je. To je bila prva reč koju je rekla od ulaska u njegov stan. „Plašim se sebe.“

* * *

Nije govorila. Nije ni on. Samo su se gledali u oči a on je lagano, veoma lagano spuštao sečivo na njenu kožu. Dotakao joj je njime rame, pa sačekao da trzaj prođe, da se drthanje ustali u frekvenciji. Onda je oštricom lagano, nežno klizio na dole, prošao ispod njenog vrata, pa ga zavukao pod materijal potkošulje. Cepala se uz praskav, mada tih zvuk, tkanina se razdvajala pred čelikom dok je nož klizio između njenih dojki.

Odsekao je bretele potkošulje i sljuštio ostatke sa njenog tela. Pažljivo, još sporije je sečivo uvukao pod njen brushalter. Osećala je njegov dah na sebi jer su sada stajali veoma blizu, njene ruke još uvek podignute visoko, njegove zaposlene oko njene odeće.

Nasmejao se i rekao ime parfema koji je imala na sebi. Pogledao ju je u oči a ona se kroz suze nasmešila, samo malo. Ali se nasmešila. Znao je koji parfem je stavila. Naravno da je znao, ko zna sa koliko je žena bio, koliko je parfema osetio na njima, koliko ih sam kupio. Ona nije znala na šta je on mirisao, ali se smešila, malo pijana, malo, samo malo manje uplašena.

Isekao je i helanke sa njenih nogu, polako, metodično. I Starke, njene zelene, duboke Starke je isekao na komade nožem i skinuo ih sa njenih stopala, pa produžio, sekući njene čarape, dok nije ostala bosa. Onda joj je, klečeći ispred nje naredio da se okrene, a ona je poslušala, ne spuštajući ruke, ne prestajući da se trese.

Dodirnuo joj je nožem guzu i drugom rukom nežno zavukao prst pod tangicu. „Lepa je“, prokomentarisao je a onda i nju isekao.

Njenu odeću, potpuno uništenu pokupio je sa poda i smotao u bezobličnu gomilu tkanine, gume i metala. „Sačuvaćemo ovo za uspomenu“, rekao je, možda u šali, i pokazao joj gde je kupatilo.

* * *

Morala je da se istušira pred njim i da pažljivo, detaljno brijačem dotera pazuha i pubis. Morala je da se obriše pred njim i da se namaže pred njim i da, crveneći ponovo, skine svu šminku pred njim. Kada je ostala potpuno gola, bez odeće, bosa na toploj, čupavoj prostirci u kupatilu, bez dlačice na telu, bez trunke šminke na licu, bez mirisa parfema i ikakve zaštite pred njim pogledala ga je u oči. Strah joj je i dalje vezivao utrobu u čvorove. Još uvek nije znala šta će joj on raditi. Još uvek nije znala zašto ju je baš danas zvao da dođe kod njega, po prvi put. Pogledala ga je u oči a on ju je posmatrao. Sa odobravanjem? Nije znala.

* * *

Odveo ju je u spavaću sobu i pokazao joj odeću koju je pripremio za nju.

* * *

Zvonili su na vrata oko pet sati, njegovi gosti. Zvonili su oko pet sati, njih dvoje, visok, mlad muškarac od možda dvadesetosam godina, uskih kukova i dugih nogu, u crnim farmerkama i somotskoj jakni, i žena, starija, u četrdesetim godinama, duge plave kose i skupe frizure, našminkana, takođe u farmerkama, na visokim štiklama. Žena je ušla prva i poljubila se sa njim, u obraz. Imala je velike grudi i jako, jako mirisala na Šanel 5, to je bilo lako prepoznati. Imala je maramu oko vrata i malo promukao glas. Imala je veoma lepu bluzu ispod svog plišanog, dugog kaputa, i diskretnu tetovažu koja se nazirala duž kičme ispod poluprozirnog materijala.

Žena je razgovarala sa domaćinom dok su stajali u predsoblju, svi. Mladić je ćutao i stajao iza žene.

„Da li mogu da uzmem vašu jaknu?“, pitala je, svesna da joj je glas promukao, da se trese. Mladić je skinuo jaknu i dodao joj, a ona je ženin plišani kaput i njegovu jaknu stavila na vešalice i okačila u plakar.

„Izvolite“, rekla je nešto glasnije i pokazala gostima da uđu u dnevnu sobu. Žena je i dalje pričala sa domaćinom, ali svi su polako pošli u tom smeru. Mladi muškarac je ćutao.

Seli su na trosed, njih dvoje, a njen muškarac se smestio na fotelju. Ona je stala pored njega. Nije ni pogledao u nju, nijednom. Nije morao.

Pitala je šta će da piju. Mladi muškarac je gledao u nju ali nije ništa govorio, žena je tražila viski za sebe i njega. Pogledala je u svog gospodina.

Gotovo se neprimetno nasmešio. „Znaš“, rekao je a ona je klimnula. „Da, gospodine“, rekla je, sada već sigurnijim tonom i okrenula se prema šanku da sipa piće.

Viski. Viski. Led. Za nju ne, samo za mladića. Za gospodina borovnica. Nije pio alkohol. Nikada. Ni na jednoj večeri na kojoj su bili nije pio alkohol, nikada. Nije zapalio cigaretu, nikada. Nije jeo meso, nikada. Šetao je sa njom pored Dunava, nekoliko puta a ona nije popušila ni jednu cigaretu dok je bila sa njim, nikada.

„Izvolite, gospodine“, rekla je uz naklon pružajući mu njegovu čašu sa sokom od borovnice. Malo je pocrvenela, znajući da ženi i muškarcu iza sebe pokazuje svoje najintimnije delove tela.

Odeća koju je pripremio za nju bila je naravno crne boje. Crna haljina, golih ramena, sa karnerima, toliko kratka da joj je jedva sezala do polovine guze. Spreda je jedva prekrivala njen goli pubis.

Nije joj dao nikakve gaćice niti grudnjak, pored haljine je smela da navuče samo lepe crne čarape, od sitne, fine mreže, sa halterima koji su se kaćili za čipkasti pojas, i visoke, elegantne cipele sa štiklom. Tanki zlatni lanac oko levog skočnog zgloba joj je on zakopčao preko čarape, a onda se šminkala, dugo, pažljivo, uz njegova upustva, pred njim, sve dok joj nije rekao da je zadovoljan.

Nije preterivao kada je rekao da ima mnogo šminke u kući, niti su njegova uputstva bila uopštena i neprecizna. Naprotiv, dobro se razumeo u šminkanje, vodio ju je polako, strpljivo u oblikovanju senki i boja na licu sve dok nije postala neko drugi. Devojka koja je ušla u njegov stan tog popodneva više se nije videla u ogledalu. Ovo nisu bile njene oči, pomislila je, njene oči nisu bile tako krupne i vlažne. I ovo nisu bile njene usne, tako sočne i željne. Ni jagodice obraza, ni obrve, ništa nije bilo njeno. Sve je pripadalo njemu, shvatala je, pućeći usne u ogledalo i osećajući kako joj niz butine iz gole, ničim pokrivene ribice curi uzbuđenje.

A kada se sagla da gospodinu doda piće znala je da žena i muškarac na trosedu iza nje vide da joj je pička gola, da vide kako je vlaža i otvorena.

Poslužila je zatim i njih a ruke su joj samo neznatno drhtale. Pomagao je taj osećaj da ovo više nije ona, da su, ma kakvi bili, poslednji ostaci njenih strahova i njenih dilema, njene volje i njenog stida i inata i želja bili umotani i ostavljeni na podu spavaće sobe zajedno sa ritama u koje je pretvorio njenu odeću. Sve, sada je sve pripadalo njemu i on je svojom imovinom mogao da raspolaže kako želi.

Videla je kako je žena gleda, kada joj se prenaglašeno zahvalila na viskiju. Bilo je malo podsmeha u tim zelenim očima, malo i nečeg drugog, neodređeno pretećeg.

Ali nije smela o tome da razmišlja. Morala je da pazi kako izgleda, kao se ponaša. Da drži savršenu ravnotežu na previsokim potpeticama, da joj leđa budu savršeno ispravljena, grudi sa ukrućenim bradavicama isturene a guza izbačena dok je stajala pored gospodinove fotelje, spremna da ga posluša ako nešto bude naredio, spremna da dopuni čaše gostima.

* * *

Mladić nije govorio ništa. Sve vreme je ćutao, pijući samo kada bi ga plavokosa žena pogledala i klimnula. Razgovor se vodio između gospodina i žene. A žena je pila mnogo viskija i bila sve glasnija što je više pila.

Ona i gospodin su se očigledno dugo poznavali, imali su dugu zajedničku istoriju, čulo se to iz razgovora.

I ta istorija je bila intimna, shvatala je sluškinja sada, stojeći pored gospodareve fotelje, na visokim štiklama, pokorna i postiđena, mokra između nogu, sa rukama na leđima, kako ju je instruirao pre dolaska gostiju.

Žena je govorila slobodno o seksu koji su nekada imali, sve pijanija, sve razuzdanija, sve bučnija. Pričala je o tome kako ju je gospodin jebao, ne, kako ju je gospodin rasturao. Pričala je kao da su njih dvoje potpuno sami u prostoriji, kao da sluškinja uopšte nije tu, kao da njen pratilac, mladi, lepi muškarac ne sedi pored nje na trosedu.

Gospodinu kao da je bilo malo dosadno, sluškinja je mogla da čuje kako on sve kraće i manje zainteresovano odgovara ženi, mogla je da vidi kako baca poglede kroz prozor dok je popodne umiralo u nastupajućem sutonu. Pio je borovnicu i nekoliko puta pogledao na gore, u sluškinju, ne govoreći ništa.

Žena je tražila još jedan viski, nestrpljivo, gotovo besno i ona je pritrčala da je usluži. Sipala je piće polako, da ne bi prosula, a žena je nestrpljivo pomerala čašu kao da će to ubrzati proces. „Maco“, rekla je plavuša, „da si moja, sada bi bila tako slatko išibana po dupetu da bi cvilela od bola celu noć. Ali bi naučila kako da služiš goste.“

Pogledala je u gospodina, tražeći potvrdu svojih reči. Sluškinja je i sama, postiđena pogledala prema njemu.

Ali on je samo odsutno odmahnuo glavom. „Mnogo piješ“, rekao je.

„Nisam toliko pila dok smo bili zajedno“, rekla je ona promuklo i nasmejala se. „Nisam imala kad, pa nisi silazio sa mene.“

„A mali?“, upitao je on učtivo, mada pomalo nezainteresovano, „malom nisi tako zanimljiva za seks?“

Pokazao je glavom ka nemom mladiću na trosedu koji nije rekao ništa, samo je pogledao u svoju gospodaricu.

„Ne brini ti za malog“, rekla je ona malo razdraženo, „mali radi sve što mu se kaže i može da jebe celu noć po komandi.“

„To je impresivno“, rekao je gospodin, sa očigledo lažnim entuzijazmom. „Drago mi je da imaš čime da ispuniš vreme.“

Žena je spustila čašu na sto grubim, naglim pokretom. Staklo je jako udarilo u staklo.

„Hoćeš da ti pokažem?“, upitala je izazivački. „Hoćeš da vidiš kako mali jebe i koliki mu je? Samo se plašim da posle nećeš njega zvati malim.“

„Ne, ne“, odmahnuo je gospodin rukom. „verujem ti na reč. Pa ne bi me ovako pijana valjda slagala…“

Gospođu je ovo samo još više razdražilo.

„Ne, hajde“, rekla je, „Hajde, nisi mi ništa poklonio za osmi mart, hajde neka mi ovo bude poklon.“

„Nisam siguran da te baš pratim“, rekao je gospodin, “ ali ko bi tebe i mogao da isprati u piću?“

„Ne, hajde, hajde, hajde, učini mi, dušo“, rekla je gospođa, malo besno, možda malo i razočarano. „Hajde da vidimo koliko ti je stalo do mene.“

Ustala je i raskopčala bluzu. Obema rukama je poduhvatila svoje velike dojke i podigla ih.

„Hajde još jednom, pokaži im kako si me rasturao, neka vide i njih dvoje kakav si jebač. Da ovaj mali vidi ima li još šta da uči. A da i ova tvoja kurvica“, dodale je prezirno, „vidi da neke stvari ne mogu da se nauče tako lako.“

Gospodin je ćutao nekoliko trenutaka.

Onda je pogledao u sluškinju. Pa u gospođu. Pa opet u sluškinju. Onda je ustao.

„Idi u kuhinju“, rekao je sluškinji.

* * *

Suze su joj ponovo zamaglile pogled, dok je odlazeći prema kuhinji slušala ženu kako se smeje.

„Nećeš da te gleda? Nećeš da se pokažeš pred novom kurvicom? Šta, misliš da će da se prepadne kad vidi kako jebeš pravu ženu? Ili nećeš da vidi kako voliš ove sise, kako ti ih posle svega nije dosta? Pa omekšao si u poslednje vreme, dragi, prema meni nisi bio tako obziran!“

Stajala je u kuhinji, plačući, ne usuđujući se da rukama ukloni suze sa lica. Pokvariću šminku, pomislila je, a sve je njegovo, sve je to njegovo.

Stajala je plačući. Nije joj rekao da sedne, pa je stajala, osećajući miris testa i prijatnu toplinu rerne. Iz sobe su dolazili glasovi, ali ih nije razaznavala.

Jebaće je. Jebaće je. Jebaće sisatu plavušu, tamo u dnevnoj sobi, pred njenim sopstvenim robom. Ili će je odvesti u spavaću sobu, možda da je tamo obojica zajednički rasture.

Ja sam mu dobra samo kao sluškinja, pomislila je. Ja nisam žena, ja sam za njega smešna klinka koja želi da postane žena, koja želi, već dugo, da bude njegova, da od nje napravi ženu. I drolju, onakvu kakvu on najviše voli. I robinju koja samo sanja o tome da njemu donese najveća zadovoljstva. Ali samo sam klinka koju je obukao kao drolju i iskoristio da iznese viski i sok od borovnice. A pecivo iz rerne će verovatno tražiti kada završi sa jebanjem atraktivne plavuše, kada budu umorni i goli ležali u njegovom krevetu ili sedeli u dnevnoj sobi, da se okrepe i odmore.

„Zašto plačeš?“

Čula je pitanje iza svojih leđa i preplašeno se okrenula.

„ne plačem… gospodine“, rekla je setivši se u poslednjem trenutku kako jedino sme da ga oslovljava dok su tu gosti iako su gosti ostali u dnevnoj sobi a on je stajao iza nje u kuhinji.

„Da“, rekao je, „vidim da ne plačeš. Samo ti idu suze iz očiju a ramena ti se tresu i grlo ti se steglo i ne možeš ni da gutaš. Izuzetno ubedljivo ne plačeš, čestitam.“

Uprkos svemu što je osećala u tom trenutku, nasmejala se, samo na sekund, možda na kraće od toga. Uprkos svemu, on je stajao u kuhinji ispred nje sada. Nije znala zašto. Ali se nasmejala, samo na sekund, možda na kraće od toga.

„Dakle, zašto plačeš?“, ponovio je pitanje.

„neću više…. gospodine…“, rekla je tiho. „izvinite, molim Vas… izvinite, nisam htela…“

On joj je prišao korak bliže, uneo joj se u lice i prstom pokupio suze sa njenih obraza. Pokazao joj je da su crne.

„Ne pitam te da li si htela“, rekao je. „Pitam te zašto plačeš.“

* * *

Led na bradavicama. Isprva boli, jako, jako boli.

Ali posle nema bola, uopšte.

* * *

Naravno da nije mogla da kaže zašto plače, jer gospodar tako nešto ne sme da čuje od sluškinje. Umesto toga, ponovo je zaplakala. Sve dok joj nije uzeo lice u svoje šake i prišao joj tako blizu da je udisala crni miris borovnice.

„Da li si svesna zašto sam došao za tobom u kuhinju?“

Pokušala je da dokuči koji bi bio razlog. Nije joj ništa padalo na pamet.

* * *

Šaka koja steže grlo čini to polako. Pritisak se pojačava postepeno, tako da strah i uzbuđenje rastu istim tempom. Kožni okovi stežu znojave zglobove.

* * *

„Došao sam za tobom jer je ona budaletina već došla ovamo pijana. I onda se još više napila. I jer iz nekog razloga misli da onog njenog sirotog roba treba da ponizi time što će je njen stari gospodar pojebati pred njim.“

U glavi joj je bila zbrka. Jedva ga je pratila dok je pričao, držeći joj lice rukama i tiho, razložno pričajući. Gospodari i robovi su svoje uloge menjali brže nego što je mogla da razume.

„Meni ne pada na pamet da je ikada više dotaknem, razumeš?“

Sačekao je njenu reakciju.

Klimnula je, posle nekoliko trenutaka a onda prepadnuto, užurbano dodala: „razumem, gospodine.“

„Čak i da mi pada, sigurno ne bih to radio pred njim. Istina je da je on njen rob, ali ipak postoji i neka muška solidarnost. Neka ga ponižava u privatnosti njenog podruma, ako želi.“

Ona nije ništa odgovorila na ovo. A on je nastavio.

„Ali nisam zato došao po tebe u kuhinju.“ Pustio joj je lice. „Vidi… pošto joj je sad jasno da od jebanja sa mnom nema ništa, ona želi, valjda, da me učini ljubomornim i da mi pokaže da je mali mnogo veći od mene, mnogo izdržljiviji od mene i tako to. I zahteva da, u ime onoga što smo nas dvoje imali, dovedem svoju novu droljicu da je mali pojebe pred nama.“

Oči su joj se raširile dok je govorio, a dah postao sivuše plitak. Odjednom u kuhinji nije bilo kiseonika. Samo crni miris borovnice.

* * *

Prsti u anusu. Dva. Tri. Bole, šire je. Jako.

* * *

„Da li ti to želiš?“, pitao je na kraju.

A ona nije razumela. Nije razumela šta je pita. Njen gospodin. Njen gospodar. Nije razumela šta je pita.

„gospodine…“ prošaputala je i stala.

„Vidi“, rekao je, „ja to apsolutno nisam planirao kada sam te pozvao danas kod mene. Planirao sam samo da služiš piće i pecivo i da izgledaš lepo pred gostima.“

Nasmešio se za trenutak.

„I u tome si bila vrlo uspešna. Veoma sam zadovoljan. Ali nisam planirao da te dam nekome na korišćenje, pogotovo ne tuđem robu. Nismo o tome razgovarali unapred i ne pada mi na pamet da ti to namećem.“

Pogledala ga je u oči, ponovo, molećivo, možda malo drsko.

„Dobro“, rekao je, „Nismo se ni ovom drugom ništa dogovarali ali sam računao da će ti prijati da budeš sluškinja na jedno popodne. Da osetiš kako je izgledati ovako. Kako je služiti. Ali sad te pitam: da li želiš ovo?“

Gledala ga je, vlažna, potpuno otvorena između nogu, stomaka bolnog od želje, bradavica bolnih od ukrućenosti, stopala bolnih od visokih potpetica. Znala je šta želi.

* * *

Vezao ju je za krevet i nije ništa govorio. Sve vreme je ćutao. Vezao ju je kožnim okovima za konstrukciju kreveta od kovanog gvožđa. Haljinu je sa nje skinuo ali je ostala u čarapama i halerima i cipelama.

Kockama leda koje su i dalje mirisale na viski je prelazio preko njene brade i vrata, stavljao ih u njeno glatko izbrijano pazuho, polako vukao preko grudi, ostavljao mokar trag na koži, doticao bradavice koje su bile sve tvrđe, sve bolnije dok nisu potpuno prestale da bole.

Led se istopio na njoj, na njenom stomaku i butinama i preponama. Naredio joj je da raširi noge za njega, sada više nije ćutao, naredio joj je da se raširi za njega tako vezana i ludački napaljena od svega što se te nedelje popodne dešavalo. Rukom joj je prelazio preko unutrašnje strane butina, milovao kroz lepe, skupe čarape, kockice leda na kraju ostavio da potpuno nestanu na njenim preponama, dok joj je on prstima dodirivao usmine, nežno ih širio.

„Iz tebe samo curi“, rekao je prigušeno, masirajući joj usmine između dva hladna prsta, pa ih gurajući na gore da joj dodirne i klitoris. Stenjala je, prvo tiho, onda sve glasnije.

Mazao joj je anus, mirisnom, hidrantnom kremom, uvlačio prste unutra, prvo polako, onda sve jače. Jedan, dva i tri. Širio ih je u njoj dok je ona stenjala, raskrečenih nogu, otvorene pičke iz koje je curelo na njegove prste.

Drugu ruku joj je stavio na vrat i sve jače stezao, prateći sve dublji ulazak prstiju u njen anus. Stenjanje je prelazilo u šištanje i krkljanje. Pred očima joj je tamnelo, u glavi se mutilo, u ušima udaralo, jako, bas bubnjevi i crni timpani. Onda bi je pustio, izašao iz anusa. Nekoliko trenutaka je mogla da diše duboko, da halapljivo hvata vazduh punim plućima, pre nego što bi počeo ponovo.

Prsti su sada ulazili u nju lakše, klizali dublje. Vrat joj je stezao jače, ostavljajući je bez vazduha duže. U utrobi joj je sve kuvalo. Nikada ovako nešto nije osetila.

Da li ću svršiti, upitala je samu sebe, bez vazduha, bez daha, bez ičega sem crne zavese ispred očiju. Da li ću ovako svršti?

* * *

Ne.

Pre toga je morala i da ona njega ustima opsluži. Da ga primi duboko u grlo, da otvori oči kada je podseti da mora da ga posmatra, da vidi kako se nadnosi iznad nje, kako je polako ali neumoljivo jebe u usta. Kako joj daje svoje testise, svoj anus, da ih ljubi, da ih jezikom miluje, da ga uzbudi i zadovolji.

Jebao ju je tako vezanu, sa nogama visoko podignutim, ulazeću u nju duboko. Bila je jako vlažna i lako je prodirao u nju, tonući sve dok ne bi glavićem udario u grlić njene materice.

Ne, ni tako nije svršila.

Prebacio ga je u njen anus, tako lako da ju je bila sramota jedan sekund pre nego što je osetila bujicu ponosa. Čula ga je kako od zadovoljstva stenje, osetila kako usporava, kako se jedva pokreće u njoj da ne bi odmah svršio. Bila je tako tesna i bilo joj je tako lepo.

Poljubio ju je, ubrzavajući pokrete posle nekoliko minuta, tvrđi u njoj nego i jednog trenutka do tada. Poljubio ju je a ona je gutala njegov jezik.

I udisala miris. Crni miris borovnice.

Autor: Fenris

Uzimanje Mine

Ove godine su letovali na planini, sa društvom. More je bilo u varijanti, naravno, ali ona je svom dečku rekla da bi mogli da za promenu odu negde drugde.

I dečko se složio. I ubedio društvo da je ove godine planina bolja kombinacija. Svo ono vreme koje će uštedeti tako što se neće izležavati na plaži iskoristiće konstruktivnije, na šetnje, roštiljanje, na… pa, na mnoge druge stvari. Svi su se složili da je to sjajna ideja.

U praksi, letovanje je zapravo ličilo na svako drugo. Uveče su tu bili uobičajeni izlasci na uobičajena mesta koja su samo bila malo hladnija od istih takvih mesta negde na morskoj obali. Preko dana, da, išli su u po neku šetnju, ali većinu vremena su provodili na jezeru, gde su se ionako skupljali skoro svi turisti sa planine – porodice sa decom, stariji parovi, studenti. Atmosfera je bila ista kao na moru – ista muzika, isti miris hrane, ista graja klinaca – leto je ionako bilo toplo i planina je, preko dana, izgledala skoro kao more.

Uveče je bilo svežije nego na moru, ali mladi ionako većinu svoje toplote proizvode sami. Pili su, izlazili su, zezali su se, onda su se vraćali u odmaralište, pili, pušili, zezali se.

Spavali su malo, naravno. Bilo je suviše drugih stvari da se radi. Naravno. Čak i kada nisu mogli da rade mnogo tih drugih stvari, prijalo joj je da leži uz svog dečka, pribijena uz njegovo telo, u mraku i da mu, slušajući kako ostatak društva diše u snu u zajedničkoj spavaonici odmarališta lagano steže tvrdi ud pod prekrivačem.

Vodili su ljubav samo dvaput otkada su došli na planinu – drugog dana ujutro su namerno ostali sami u odmaralištu i obavili posao, a jednom ga je ona naterala da se pojebu pod tušem, usred noći, dok su ostali spavali. Ona je htela još, čak je bila spremna i da to uradi pod prekrivačem, dok društvo oko njih spava, ali je njen dečko, kao i uvek bio nešto hladnije glave i uspevao da je ubedi da se strpi. Tako su samo ležali jedno uz drugo, a ona mu je stezala tvrdi kurac, pa bi posle zaspali.

* * *

Prvi put ga je primetila u malom klubu u kome su svako veče bar na sat-dva provodili vreme, između odlazaka u picerije, u šumu, na jezero, u kafiće. Primetila ga je još prve večeri u stvari, ali druge večeri je primetila da on razgovara sa Sanjom, njenom drugaricom. Zapravo, bila je to originalno drugarica njenog dečka, ali sada su i one bile drugarice, naravno. Naravno.

Posle ga je primećivala i tokom dana. Nije provodio vreme na jezeru, kao oni ali jeste se pojavljivao nekoliko puta u toku dana na mestima gde su se i oni kretali. Viđala ga je na ulici, viđala ga je u restoranu, par puta i na jezeru, mada je tamo delovao kao da je samo u prolazu. Javljao se Sanji, a kada je posle par dana primetio da ga i ona gleda, počeo je da se javlja i njoj.

Ali samo njoj, ne i njenom dečku, ne i Sanjinom drugu, njenom dečku.

Nije zapravo ništa radio, samo bi je pogledao i klimnuo glavom kao da se poznaju, kao da i ne mora ništa da kaže jer se razumeju bez reči. Malo bi se samo osmehnuo, ali samo malo, toliko malo da se uvek pitala je li to zaista osmeh ili neki drugi izraz lica iza koga se krije svašta.

Pitala je Sanju ko je on, ali Sanja zapravo i nije znala da joj kaže mnogo. Prve večeri je ona prišla njemu, nije joj smetalo što je stariji, Sanja je tvrdila da voli starije, naravno, i ona se njemu obratila. I obraćala mu se celo veče. I onda kasnije, narednih dana.

Nije imala mnogo uspeha, izgleda, ma koja god da joj je namera bila jer, kako su stvari stojale, on se Sanji javljao, pristojno, čak bi i proćaskao sa njom, ali nije bio zainteresovan da sa pristojnog javljanja i pristojnog ćaskanja pređe na nešto konkretnije.

Sanja je insistirala da nije zagorela i da je samo raspoložena da proba nešto starije – time je pravdala svoje neuspešne ponovljene pokušaje da ga iz večeri u veče odvuče nekud da ostanu nasamo, ili makar da se malo izdvoje od ostatka društva. On je sa Sanjom bio pristojan, ali na kraju, kao da je sve češće gledao u Minu.

I ona je sve češće gledala u njega. Svakog dana sve češće, svake večeri sve duže.

Jeste se osećala krivom, malo. Ali samo malo. Nije razgovarala sa njim, nije ga nikada dodirnula, nije mu znala ni ime. Samo mu je znala glas, koji je slušala iz daleka dok je on razgovarao sa Sanjom. I znala je da Sanja tvrdi da je on jako, jako perverzan, mada ni jednom nije objasnila šta to podrazumeva. Ali nije mu znala ni ime, niti je ikada razmenila sa njim išta više od pozdrava u prolazu, niti ga je ikad dotakla.

Osećala se krivom jer je pod tušem zamišljala njega. Već treće večeri. Već onda kada su njihova sretanja tokom dana i večeri poprimila maltene ritualni karakter, kada bi je on značajno pogledao, kada bi je duboko, jako pogledao i klimnuo joj kao da se znaju, kao da on nju dobro zna, kao da zna.

Osećala se krivom jer je i ona njemu uzvraćala pogled, iako je crvenela i iako joj je srce brže udaralo, iako je želela da skrene pogled, ona bi ga njemu uzvratila. On bi klimnuo i dubokim glasom rekao „Zdravo“ a ona bi i sama klimnula i odgovorila mu. To je bilo sve. Ali svaki put su pogledi bili duži, glas dublji, crvenilo izraženije a značenje tih šturih reči koje su jedno drugom upućivali prošireno.

Osećala se krivom jer je pod tušem zamišljala njega, dok se dirala, skriveno, na brzinu jer tuševi su bili zajednički. Osećala se krivom jer je u krevetu pored dečka onda bila još vlažnija i stiskala mu tvrdi kurac ali je i dalje zamišljala njega. Nije bila fer. Nije bila fer prema svom dečku, naravno da nije.

Ali to su samo fantazije, rekla bi onda sebi. Nisam ništa uradila. Ništa neću uraditi. Letovanje će se završiti, otići ćemo sa planine, i jebaću se sa dečkom toliko da nadoknadim svako veče ovde tokom kog sam uz njega ležala vlažna i željna i samo mu rukom mazila kurac, otići ćemo nazad u grad a ja ništa neću uraditi, neću mu znati ni ime, niti ću znati kako miriše niti koliko mu je dubok glas kada šapuće na uho. Nisam ni za šta kriva. Zaista nisam.

Želim. Naravno da želim, rekla je sebi, a njen dečko je već zaspao pored nje. Ispustila mu je ud i okrenula se na drugi bok i lagano, da ga ne probudi, zavukla ruku pod svoju majicu. Želim te, pomislila je a noć je već bila jako odmakla i bilo je jako mračno i tiho i mogla je samo vrhovima prstiju da blago, nečujno sitska bradavice. Želim te, pomislila je, a ne znam ti ni ime, i ne znam kakav bi bio kada bih se pribila uz tebe, da li bi bio čvrst i topao, da li bi ti koža bila meka, gde bi me prvo poljubio, kako bi prstima ulazio u mene. Stiskala je bradavice i butine, veoma sporo, da ne zatrese madrac, da ne probudi dečka. Iako je želela. Iako je želela.

* * *

Onda ga jedan dan nije bilo. Čitavog dana. Nije ga srela na ulici, niti na ručku, niti u kafeu predveče, nije ga bilo nigde. Nigde.

Na kraju, uveče u klubu se naterala, sva nervozna, pomalo uzdrhtala, sačekala je da joj se dečko udalji pa da pita Sanju, najnevinijim mogućim tonom kako to da nema „onog njenog“ večeras. A Sanja joj je rekla da je otišao u grad nekim poslom. Da je otišao u grad nekim poslom ali vratiće se u toku noći. On nije bio kao oni, nije bio ni u odmaralištu ni u hotelu, on je iznajmljivao vikendicu tokom skoro čitavog leta ovde i više puta odlazio u grad za to vreme, zbog raznih obaveza. Ali sutra će biti tu, rekla je Sanja sa značajnim osmehom na licu.

Mina se trudila da ostavi utisak da je sluša samo iz pristojnosti, ali u sebi je osetila kako se čvorovi u utrobi razvezuju, kako pritisak koji je rastao čitavog dana konačno popušta. Nije otišao. Videće ga sutra. Videće ga sutra ponovo.

Osećala se malo krivom, naravno, ali ništa, ništa nije uradila, samo je želela da ga vidi još jednom, još nekoliko puta, samo nekoliko puta, pre nego što se letovanje završi. Možda da mu se obrati… možda. Samo jednom. Da mu se predstavi, da mu kaže svoje ime. Sanju nije smela da pita za njegovo. Nije smela drugarici svog dečka da da ikakav razlog za sumnju. A razloga i nije bilo. Ništa se neće desiti. Samo će možda jednom kratko popričati, reći će mu svoje ime, upamtiće njegovo (i ponavljaće ga kasnije, mnogo puta) slušaće njegov glas i upijati njegov miris i ništa više. Letovanje će se završiti. Sići će sa planine. To je sve.

To je sve.

Uveče je ponovo ležala pored dečka u krevetu i tiho, veoma tiho mazila svoje bradavice, a drugom rukom ušla među butine. Prsti su joj se jedva pokretali dok je padala u san i zamišljala ga. Njega.

* * *

Dan kasnije njen dečko i još četvoro njih iz društva su izrazili želju da idu na jednodnevni izlet na drugo jezero, mnogo veće, do koga se putovalo skoro dva sata. Debatovalo se da li treba svi da idu – devojke uglavnom nisu bile raspoložene pa je Mina to iskoristila da i sama kaže da se njoj ne ide. Ali naravno da nema ništa protiv da on ide, naravno da nema. Neka se lepo provede, pa će joj uveče pričati kako je bilo.

Složili su se da će njih petoro otići na izlet a da će četiri devojke ostati ovde, da provedu uobičajen dan na jezeru, među familijama sa decom i studentima i starijim parovima, u picerijama i kafićima. Mina mu je rekla da će konačno stići malo i da čita jednu od knjiga koje je ponela od kuće, poljubila ga i rekla mu da se lepo provede.

Otišli su rano ujutro, a njih četiri su se kasnije spremile, namazale losion za sunčanje i krenule na „svoje“ jezero, sa tamnim naočarima, maramama na glavi, u japankama i šorcevima. Baš kao da su na moru, baš kao da idu na plažu. Dan je bio topao, zaista topao i na jezeru je bilo kao na moru, sa klincima koji uskaču u vodu i prskaju se, sa momcima koji se dobacuju gumenom loptom u plićaku, ženama u bikinijima koje leže i sunčaju se.

Igrale su malo karte i jele sladoled i tračarile i pričale sa momcima koji su im prilazili i išle na pića i dremale na suncu i onda…

…onda je došao on. Videla ga je sa pedeset metara udaljenosti, videla ga je kako bez žurbe ide ka njima sa velikom torbom od nepromočivog platna na ramenu i srce je krenulo jako da joj udara pa je morala da se natera da se smiri, da ne blene u njega kao da je luda, da malo zauzda osmeh koji se drsko sam pozvao na njeno lice, da se seti da su oni ipak samo na „zdravo-zravo“, da je među drugaricama, da je Sanja tu, da nema pravo. Da nema pravo.

Sanja mu se, naravno obradovala i čim ga je videla ustala je i krenula prema njemu.

Ali on joj je samo mahnuo, ni ne pogledavši je. Umesto toga, pogledom je pronašao Minu. I onda taj pogled usmerio u nju. Duboko u nju. Nije morao ništa da kaže. Ništa nije rekao. Samo je ispružio ruku, kao da je zove da krene za njim.

A Mina je ustala, osećajući kako joj noge drhte, kako joj se ruke tresu, kako joj srce udara. Osećala je i kako je sunce još uvek jako i kako se jako znoji. Osećala je i kako je gledaju, sve njene drugarice, kako je gleda Sanja, dok ustaje, dok se okreće prema njemu, dok uzima svoju torbu sa zemlje. On je stajao sa ispruženom rukom a ona mu je prišla, potpuno svesna da sve, sve drugarice gledaju u nju. I stavila svoju ruku u njegovu.

* * *

Ništa, baš ništa nije rekao, samo ju je poveo dalje od jezera. U planinu.

Ništa, baš ništa nije rekla dok je odlazila, dok su drugarice zapanjeno vikale za njom. Znala je da svaka od njih, a svakako Sanja može da javi njenom dečku šta je njegova devojka upravo uradila. Ali je znala i da nije mogla da odbije. Njegov pogled, na njoj, u njoj, duboko u njoj. Njegovu ruku, ispruženu. Nije mogla. Znala je. Znala je da nije mogla da odbije. Izbor nije bio njen. Znala je. On. On je izabrao nju. Ne Sanju, ne Sanju koja je obletala oko njega svake večeri, ne Sanju koja se hvalila da je raspoložena za starijeg muškarca ovog leta, tako da je ceo klub to već znao, ne Sanju koja mu je jasno stavljala do znanja da može da sa njom radi šta hoće. računajući na njegovu perverznost. Izabrao je nju. Iako joj nije znao ni ime. Iako je znao, morao da zna da ima dečka, pa viđao ju je kako se ljubi sa njim, makar prvih par večeri dok nije prestala to da radi jer nije želela da je on vidi. Nije želela da on vidi da se ljubi sa drugim. Ali znao je, naravno da je znao. I onda je došao i jednostavno je uzeo. I poveo u planinu.

* * *

Smešio se kada se okrenuo prema njoj, sad već malo više u planini, u senci jednog bora. Ispod njih su, na stotinak metara udaljenoj stazi prolazili drugi šetači, a on ju je doveo do drveta i onda joj tu pustio ruku. Nije je ni držao za ruku kao ljubavnik ili partner, to ne. Držao ju je za zglob, onako kako se drži neposlušno dete. Onda ju je pustio i spustio svoju torbu na zemlju. Sada ćemo se poljubiti, pomislila je i počela da drhti, jako. Nije mi još rekao ni ime, a ja se ne usuđujem da govorim. Sada ćemo se poljubiti. Sada će me poljubiti.

Umesto toga, on se smešio i posmatrao je nemo, umirujuće, posmatrao je tako ustreptalu pored lepog, starog bora i onda joj mirnim, dubokim glasom rekao: „Skini se“.

* * *

Tri sekunde, otprilike, možda četiri, ne više od pet. Samo toliko je oklevala. Bilo je ljudi, tamo dole, niz stazu, bilo je ljudi dole. Nisu gledali prema njima, zar ne? Ali bili su dole, daleko, ali ipak… ipak blizu. Zar ne?

Pogledala ga je, uplašeno a on se i dalje umirujuće smešio. I nije ništa više rekao.

Skinula je sa sebe sve, brzo. Majicu i šorc, maramu sa glave je razvezala i pustila kosu da joj se raspe.

„Sve“, rekao je jednostavno i napravio gest rukom.

Pocrvenela je još više, ali znala je šta znači to „sve“. Sve. Zatvorila je oči na trenutak i počela da otkopčava grudnjak.

Uzeo ga je iz njene ruke i nastavio da nemo čeka.

Drhteći, sagla se i prstima uhvatila rubove gaćica. Nije me ni poljubio, pomislila je a srce joj je udaralo kao da će iskočiti iz njenih grudi.

Spustila ih je dole, do nožnih članaka, iskoračila iz njih i predala mu ih.

„I patike“, samo je rekao.

Izula se a on je uzeo i njene male, svetloplave platnene patike i zajedno sa ostalim njenim stvarima stavio ih u svoju torbu. Pogledao ju je, u dalje sa osmehom a ona je stajala, crveneći, pored velikog bora, bosa na tepihu od iglica, ruku spuštenih pored tela, svesna da je gola, potpuno gola pred muškarcem starijim od nje, muškarcem kome nije znala ni ime. Muškarcem, starijim od nje, kome nije znala ni ime a koga je zamišljala uz sebe pod tušem, u krevetu, ležeći pored svog dečka, iz večeri u veče.

* * *

Stvarima koje je izvadio iz torbe nije bilo mesto na planini, to je i sam priznao smejući se malo samom sebi. Ali, rekao je, od prvog momenta kad ju je video znao je da su ovo stvari za nju. Iskoristio je svoj odlazak u grad da obiđe i nekoliko odgovarajućih radnji.

Pocrvenela je još više kada joj je pružio lepi crni, čipkasti korset koji joj je stajao kao saliven, kada joj je dao crne, mrežaste, samodržeće čarape. Crvenela je dok ju je gledao kako ih navlači, kako podeševa čipkaste porube, kako drhti od osećaja koji je konac proizvodio klizeći po koži.

Osmeh mu je postao još širi kada je iz torbe izvadio i lepe cipele sa visokim, tankim štiklama.

„Ovo definitivno nije za hodanje po planini“, rekao je, prevrćući prenaglašeno očima, kao da se samom sebi čudi na izboru. „Ali znam da ćeš u njima izgledati kao vrhunska kurva“.

* * *

Naravno da nisu bile za planinu, iako je nekim čudom izabrao dobar broj za nju. Naravno da nisu bile za planinu, lepe, lake, crne i lakovane, sa divno izvijenim štiklama i tankim vrhovima, ali su joj fantastično stajale. Osećala je kako joj je guza čvršća i podignuta i iako je bila potpuno svesna da na par stotina metara ispod njih i dalje prolaze šetači, sada je bila kao u nekakvoj posebnoj zoni u kojoj su samo njih dvoje razumeli značenje svakog pokreta i gesta.

Dobila je i ogrlicu, od crnog pliša, zakopčao ju je oko njenog vrata i iz torbe izvadio tanki, dugački lanac koji je pričvrstio za alku iznad njenog dušnika. Onda joj je nežno uzeo ruke u svoje i povukao ih na njena leđa. Bila je poslušna, naravno, bila je kao hipnotisana. Ostavio ih je tako, prekrstivši njene ruke, postavljajući ih tako da joj zapešća počivaju na krstima. Odmakao se od nje i pogledao je, čitavu, pa sa odobravanjem klimnuo glavom.

Onda je iz torbe izvadio i par kožnih lisica sa alkama pa joj na svaki ruči zglob stavio po jednu. Pričvrstio je alke jednu za drugu i sada su joj ruke bile i sputane iza leđa. Uzeo je lanac u ruku, podigao torbu na rame i poveo je iz senke bora, dalje, u planinu.

* * *

Bila je potpuno svesna da su ih gledali dok su se stazom udaljavali na gore, prema gustoj borovoj šumi, da su prolaznici ispod njih videli visokog muškarca kako na povocu vodi drolju na visokim štiklama, sa crnim, finim mrežastim čarapama, ruku vezanih na leđima, u kurvinjskom korsetu, bez gaćica, bez grudnjaka. Čula je i da jedni druge dozivaju i znala je da ih slikaju mobilnim telefonima. On se nije osvrtao, niti išta rekao, pa nije ni ona. Ulazili su u šumu. Tamo je bilo mračnije. Tamo neće biti nikoga. Slušala je glasove iza sebe, svesna da se reči „drolja“ i „kurva“ koje vetar donosi odnose na nju, ali nije ih osećala. Kao da je izašla iz sebe, tako se osećala. Kao da je izašla iz sebe i gledala ga kako na povocu vodi drugu kurvetinu. Onu koju je ona u sebi samo zamišljala.

* * *

Hodali su polako jer je njegova droljica morala pažljivo da stupa na visokim potpeticama. Prošlo je više od pola sata i bili su već duboko u šumi. Povremeno se okretao da je pogleda, da proveri je li sve u redu i njegov osmeh joj je govorio da je zadovoljan. Onim što vidi. Onim što zna, što zna o njoj. A ona o njemu nije znala ništa sem onoga što joj je saopštio pogledima, svih ovih dana.

Sišli su sa staze i ušli među drveće, uzeo ju je za ruku i pomogao joj da zaobiđe žbunje i dođe do velikog, moćnog drveta. Stali su ispred njega a on je otkačio povodac od njene ogrlice. Iznenadilo ju je da je odmah poželela da joj je stavi ponovo. Makar joj nije odvezao ruke, pa je i dalje osećala kako mu pripada, potpuno, kako je sve sada na njemu, kako ona samo treba da bude poslušna i sve će biti dobro, sve će biti najbolje.

Onda ju je poljubio prvi put. Onda. Držeći joj sputane ruke na leđima, ispod velikog, moćnog bora ušao je jezikom u njena usta i zubima joj uhvatio donju usnu i povukao je sebi.

Onda se odmakao i smešio se, gledajući je kako otvara oči.

Onda joj je naredio da klekne na debeli prekrivač od suvih iglica a ona je bez reči poslušala.

Zašao joj je iza leđa i osetila je kako alku povoca sada kači za njene kožne lisice. Osetila je kako lanac onda omotava oko stabla bora i osigurava ga vezivanjem oko grane.

Sada je klečala ispred njega, duboko u šumi, vezana za drvo, ruku ispruženih iza leđa u neugodnom, ropskom položaju, klečala je i gledala ga željno, nemo, požudno, čekajući.

Nežno ju je milovao po licu i pitao je šta želi.

„Ono što ti želiš“, odgovorila je odmah, bez razmišljanja. Znala je odgovor. Znala ga je od prvog dana, od prvog sekunda kada su im se oči prvi put susrele.

„Jesi li sigurna?“, pitao je a šapat mu je bio dublji i tiši dok joj je prstima sklanjao kosu sa lica, razmicao usne.

„Sigurna sam“, potvrdila je, iako joj je glas malo zadrhtao. „Sve što želiš. Bilo šta.“

Izvadio je štipaljke iz torbe, čelične, sa alkama na krajevima. Nežno, veoma nežno joj je prstima milovao bradavice, isprva mekše i sporije nego što je to čak i ona radila uveče ležeći u krevetu pored svog dečka, a onda malo jače, izvlačeći ih lagano, stiskajući ih sve čvršće, dok se nisu jako, jako ukrutile. Postavio je štipaljke na bradavice, lagano, pažljivo, šapućući joj da je prelepa.

Mina je stenjala od bola, naravno da jeste, jako je bolelo. Ali nikog nije bilo da je čuje, sem njega. I nije se stidela. Pred njim se nije stidela, jer ju je on milovao po kosi i govorio joj da će je manje boleti kad prođe nekoliko minuta. Prstima je pokupio nekoliko suza koje su se skotrljale niz njene obraze pa je nežno poljubio. Onda je iz torbe izvadio kratak jahački bič.

Nije je šibao, ne odmah. Milovao ju je bičem, po licu, a ona je zatvarala oči, svesna da se gubi, da tlo ispod nje postaje mekano kao testo, da propada kroz njega. Prelazio joj je kožnim vrhom po vratu, spuštao se po grudima, dodirivao joj bradavice stisnute okrutnim metalnim štipaljkama. Pa otišao još niže, niz stomak, po unutrašnjosti butina. Dodirnuo je njime njenu vlažnu, jako vlažnu pičku a ona je glasno zastenjala, sada ne od bola. Nikog nije bilo da je čuje, sem njega, a njega se nije stidela.

* * *

O alke na štipaljkama joj je okačio još jedan lanac, kratak ali težak, pa joj je sada njegova težina vukla bradavice na dole, vukla čitave dojke na dole, nanosila joj novi bol a tek što se navikla na stari. Dojke su joj sada bile vruće, pulsirale su jako a bol je postajao nekako mek, gotovo prijatan. I dole je bila meka, i sva pulsirala, jako vlažna, jako otvorena.

Jebao ju je u usta, držeći je za kosu. Vukao ju je prema sebi, a ruke su joj iza leđa bile ispravljene, lanac koji ih je vezivao za drvo zategnut. Pod kolenima je osećala ubode borovih iglica dok je izvijala leđa da ga primi što bolje u usta, što dublje u grlo. Vadio ga je napolje i razmazivao joj njenu pljuvačku i svoje sokove po bradi, po licu, po dojkama, lagano ga drkao ispred njenih očiju pa je pitao da li ga želi. Znao je šta će odgovoriti svaki put, naravno, pa joj ga je vraćao unutra, sve jače i dublje, gušeći je kurcem, terajući je da grca, da suzbija refleks povraćanja. Onda bi je poljubio pa joj svoje testise stavljao pred lice, naređivao da ih usisa u usta, da ih oba uzme, da ih pomazi jezikom…

Kada joj je ponovo vratio kurac u usta, počeo je da je jebe ritmički, ulazeći svaki put sve dublje. Ona se trudila da isprati njegov ritam, da se svaki put grlom nabje na njega kada se on zarije u nju. A on se nagnuo unapred i bičem je udarao po guzi, u istom ritmu, odmereno, ali snažno.

Stenjala je, usta punih njegovog mesa, stenjala od bola i od toga kako ju je palilo to što ju je obukao kao kurvu, odveo u šumu, vezao za drvo i jebao u usta, bičujući je kao robinju. Stenjala je od pomisli kako joj se guza sigurno zacrvenela od udaraca, kako svaki kontakt crnog biča i njene bele kože ostavlja crveni trag: robinja je sada bila obeležena.

* * *

Ipak nije svršio u njena usta. Stao je sa jebanjem i odvezao je od drveta, samo da bi joj ruke prebacio napred, a onda ponovo pričvrstio lanac za lisice. Podigao ju je i okrenuo licem prema drvetu a lanac prebacio preko grane i zategao ga tako da je ruke morala da podigne gore, iznad svoje glave. Onda je jako ušao u nju otpozadi a ona je počela da jeca glasno, bestidno.

Jebao ju je jako, duboko, ulazeći joj sa svakim ubodom do samog kraja, udarajući joj testisima o guzu. Šaputao joj je da joj je guza prelepa ovako išarana bičem, a ona je stenjala od bola dok su joj dojke letele napred-nazad a lanac sa njih čupao teške štipaljke, i stenjala od uživanja osećajući njegov nabreli kurac u sebi.

Podigao joj je jednu nogu sa zemlje pa se, držeći je, u nju zarivao još jače. Uhvatila je šakama lanac iznad svoje glave i primala ga duboko u svoju utrobu, hvatajući ustima vazduh koga kao da nije bilo dovoljno. Bila je mokra od znoja i jako išibana po guzi, bila je gola voda i sve ju je bolelo. I nikada joj nije bilo ovako lepo.

* * *

Svojoj kurvici je svršio po licu, naravno, dok je klečala ispred njega na borovom tepihu, dok ga je molila da je isprska, da joj pokaže da je njen gospodar. Svu ju je umazao po licu, a ona mu je kurac dobro, sa ljubavlju olizala. A onda su išli dalje. Vikendica u kojoj je odsedao bila je samo nekoliko stotina metara niže. Dopustio joj je da se izuje pa je bosa, samo u lepim čarapama išla za njim po šumskoj stazi, ruku ispruženih ispred sebe, i dalje na lancu.

„Iscepala sam ih“, rekla je postiđeno dok joj se sperma sušila u kosi a on se okrenuo, nasmejao i rekao da te čarape i nisu bile predviđene za šetnju po šumi i da nema veze, da će joj kupiti još čarapa.

* * *

Prvo je skinuo sa nje korset i čarape. Onda ju je odneo pod tuš. I dugo, nežno kupao i dugo, dugo brisao svetloružičastim frotirskim peškirom.

Onda ju je mazao kremom, po bolnim bradavicama i grudima, po bolnoj, crvenoj guzi išaranoj gospodarevim rukopisom. I ljubio ju je dok je to radio, sporo, vlažno.

Onda ju je pitao je li gladna. Bila je, shvatila je sa zaprepašćenjem, samo trenutak pre nego što je već zaustila da mu kaže da nije. A on se nasmejao, videvši sve, baš sve na njenom licu i odneo je na krevet.

Ruke joj je iznad glave vezao crnim konopcem a onda otišao do kuhinje.

* * *

U usta joj je stavljao jagode i kriške manga i mandarina. Sokove koji su curili niz njenu bradu kupio je prstima i jezikom. Ribizle je uzimala sama, između njegovih usana. Razmazivao je po njenoj koži crvenu krv i purpurne kože voća, utrljavao joj sokove u bradavice, prstima joj razmicao nabrekle usmine, ulazio u nju nežno, ali duboko.

Molila ga je. Molila je da je pojebe, ponovo.

I uradio je tu, jebao ju je vezanu, nogu podignutih visoko, jako, kao kurvu, kao njegovu sopstvenu kurvu, vezanu u njegovom krevetu, mirišljavu od kupanja i umazanu voćem, ulazio je u nju jako, duboko, do kraja, stalno do kraja.

* * *

Ležali su posle toga, šapućući i smejući se a ona ga je grlila i ljubila mu grudi i osećala njegovu spermu duboko u sebi i lizala mu je uho i njuškala vrat. A on je pričao svašta, tiho i duboko i smejao se i ljubio joj oči i jednog trenutka se pridigao u krevetu i pogledao je, ozbiljno i rekao:

„Ti si svesna da ja ne verujem u seks bez obaveza?“

A ona je klimnula i poljubila ga u grudi.

„Ni ja“, rekla je tiho.

„Od danas si moja“, rekao je.

A ona je ponovo klimnula i pogledala ga u oči, hrabro i jako.

„Znam. Samo tvoja.“

Autor: Fenris