Na klupi, u parku

Dan jeste bio lep. Mnogo lepši nego što bi sugerisali zidovi, okrečeni u umirujuće, pomalo dosadne boje među kojima je provela najveći njegov deo. Bilo je vreme da izađe.

Srce joj je udaralo jače kada je ušla u toalet zgrade. Kršila je pravila, naravno. Izlazila je pre vremena, naravno. Ali dan je bio suviše lep da se provede po pravilima. Naravno. Naravno.

Srce joj je udaralo jače kada je posegla za telefonom da proveri šta je tačno napisao u poruci. Znala je, naravno da je znala, već kada ju je prvi put pročitala osetila je kako joj u lice navire krv, kako čitava postaje vrela, kako joj ponestaje daha, kako joj se muti pred očima. Nije ni morala da je proverava ponovo. Pročitala ju je toliko puta u poslednjih nekoliko sati da je znala sve napamet. Čitala ju je svakih nekoliko minuta, sedeći među kolegama kao i svakog dana i praveći se, kao i svakog dana, da je sve kao i svakog dana.

Ali nije bilo, ne danas. Danas nije sedela kao i svakog dana. Danas je prekrštala noge, nervozno. Danas je stezala butine, jako. Danas je vlažila, jako, jako. A niko to nije znao, niko od koleginica, od kolega nije znao da je danas mokra, da je sva vruća, da joj ponestaje daha.

Samo je on mogao da zna kako će na nju delovati njegova poruka, a njemu nije morala ništa da objašnjava. Znao je. Znao je da će biti mokra, da će biti poluluda od njegove poruke, od onoga što je tražio od nje. Ne, ne tražio. Od onoga što joj je jednostavno predložio da uradi.

To je umeo, umeo je vrlo dobro. Da naređenja zvuče kao predlozi. Da njegova volja zazvuči kao njena volja. Da nikada, ničim ne preti, ne, da nikada ničim ne ucenjuje, nikada, ničim. A da ona opet drhti tokom svakog njihovog razgovora, svaki put se plašeći da neće umeti… da neće biti… da će on biti nezadovoljan. Nečim… Njom… pre svega njom.

I znao je da će ona drhtati, morao je da zna, kada joj je poslao takvu poruku ranije tog dana.

Prvo je podigla paket sa portirnice, bio je na njeno ime i u poruci je stajalo da će je čekati tamo. Čvrsta kartonska kutija, umotana u nezanimljiv smeđ papir. Protresla je ali nikakav zvuk iznutra nije odavao prirodu sadržaja.

Onda je otišla u toalet, sledeći njegova uputstva. Oko nje su koleginice i kolege pratile uobičajenu dnevnu rutinu, ali ona se kretala kroz njih danas vođena tuđom voljom. Ušla je u toalet, zatvorila se u jednu od kabina.

Uputstvo je bilo da otvori paket i pronađe pisane instrukcije unutra.

Kolena su je gotovo izdala kada je napipala metal unutra.

„Lisice stavi za sada u tašnu“, pisalo je na papiru.

„Skini gaćice. I njih stavi u tašnu.“

Vrtelo joj se u glavi i piškilo joj se, od straha. Od želje. Od jake, sramne želje. Vrtelo joj se u glavi dok je skidala gaćice, na prstima osećajući kako su mokre, kako su jako, jako mokre.

Stavila ih je u tašnu.

Piškila je.

Obrisala se papirom, pažljivo, da ne zastenje od zadovoljstva. Neko bi mogao da čuje.

Neko bi mogao da čuje i mokri zvuk koji je napravila kada je zavukla prst u sebe, kada ga je nekoliko puta gurnula unutra i izvukla napolje. Ali morala je. Samo malo. Samo malo. U uputstvu nije pisalo da ne sme da se dira. Ali znala je da ne sme. Znala je da bi on to napisao, da je želeo da njegova kurvica samu sebe pojebe prstima u toaletu.

Trgla se. Njegova kurvica, pomislila je. Zar sam ja to? Zar o sebi tako mislim?

Trgla se.

Ne smem. Ne smem da se diram, rekla je sebi. Ne smem. Nije mi dopustio.

Izvukla je prste i za trenutak ih gledala gotovo opčinjeno, kako se presijavaju od vlažnosti. Ovo mi je on uradio, pomislila je. A nikada ga još nisam videla.

Zgrabila je sledeći predmet iz paketa a lice joj je postalo još vrelije.

Uputstvo je govorilo da sme da ga nakvasi samo pljuvačkom i ona je tako i uradila. Dobro ga je navlažila usnama i jezikom i onda zavukla veliki, srebrni umetak sebi u guzu, stiskajući zube da ne ispusti nikakav zvuk, da se ničim ne oda u toaletu u koji je svakog časa neko mogao da uđe.

Umetak se širio prema kraju i širio i nju. Otvarala se, bolno, ali istovremeno i lepo. Pomisao da joj se guza širi za njega ju je oblivala rumenilom i bolu dodavala preliv uživanja. Sramotnog uživanja, naravno, ali i to je bilo za njega. Naravno.

Sve je bilo za njega ovih poslednjih dana. Sve njene misli, sve njene reči, sve njene slike i svi uzdasi kada se dirala noću, u krevetu ili pod tušem ili kada bi stezala butine okružena kolegama i koleginicama. Stid i zadovoljstvo. Vrelina koju je u njoj proizvodio. I danas, danas je sve samo izmestio iz sfere fantazije i zamišljene igre u stvarnost. Igra je postala stvarna, pomislila je. A ja pristajem. Bez pitanja. Pristajem da me vodi. Da me otvara.

Otvorio ju je. Raširio ju je. I naterao da uživa u tome, u tome kako ju je slatko boleo osećaj velikog metalnog predmeta u guzi. Otvorio ju je i naterao da se stidi i da vlaži od toga kako ju je lako kontrolisao. Bez primene sile. Bez nestrpljivosti, bez podizanja tona u pisanju. Samo time što je znao da mu nikada, nikada reći ne. Jer ona nije umela da mu kaže ne, nikada. Možda zato što je znao, jako dobro znao šta je sve spremna da uradi. A možda zato što ona nije znala postoji li nešto što ne bi uradila kada joj se obrati.

Izašla je iz toaleta i sišla niz stepenice i osećala kako crveni sa svakim korakom. Osećaj je bio tako intenzivan, tako snažan.

Ne samo bol. Bolelo je, ali ne toliko koliko se plašila, pa je i koračala sve sigurnije, sve brže, osećajući kako je metalni umetak jako, duboko jebe sa svakim korakom. Ali nije osećala samo bol.

Osećala je i kako joj stomak postaje vreo, kako pulsira. Osećala je i kako joj se pičkica grči, od onog što joj je punilo guzu, od svežeg vazduha koji ju je onako mokru hladio sada dok je izlazila iz zgrade i prelazila ulicu, bez gaćica, jebana pred svima, a skrivena, samo njegova tog trenutka.

Nije morala da žuri, dao joj je dovoljno vremena da prošeta, da dobro oseti kako joj se guza širi i postaje meka i željna, kako joj usmine otiču a klitoris postaje sve osetljiviji, da oseti da lagano curi niz butine, pre nego što je, sledeći uputstva, došla u park.

Prepoznala je klupu po opisu koji joj je dao. Bila je udaljena od drugih, bila je nešto skrivenija, zaista.

Ali naravno, to je bio park. I u njemu je još bilo ljudi, iako se dugo, dugo nervozno šetala pre nego što je došla do njega.

Nije više bilo mnogo ljudi, zaista, jer dan se polako završavao, a klupa jeste bila nešto skrivenija. Zaista.

Zatvorila je oči, pokušala sebe da zamisli na njoj. Pokušala sebe da vidi na klupi, iz pozicije prolaznika.

Drhtala je tako, svesna udaranja svog srca, svesna da svejedno neće još dugo moći da se održi na nogama. Morala je da odluči. Morala je da se okrene i ode, jer to što je očekivao od nje… to je bilo ludilo. Niko. Niko to ne bi uradio. Ni jedna njena drugarica. Niko.

Imala je još vremena da se okrene i ode kući, da na drhtavim nogama stigne u sigurnost svog stana, da izbaci veliki metalni predmet iz sebe i pošalje mu poruku da je odustala.

Otvorila je oči a vetar je poterao nekoliko listova da zaplešu ispred nje. Klupa je bila slobodna, pomislila je, tresući se od straha i zahvalnosti, jer je znala da je u uputstvu napisao da nije bitno da li će klupa biti slobodna. Da svejedno treba to da uradi.

Prišla joj je. I spustila se na nju, a metalni umetak u guzi ušao je još dublje, naterao je da tiho zastenje.

Nikog nije bilo u blizini da je čuje. I nikog nije bilo u blizini da je vidi, pomislila je, gledajući prolaznike sa druge strane parka. Niko me neće videti, niko neće videti šta radim.

Isključila je telefon, tako joj je naložio. Izvadila je mali MP3 plejer koji je bio u paketu, stavila slušalice u uši. Samo jedan album na njemu, pomislila je. Samo jedan.

Pustila je muziku, samo klavir i klarinet, samo tihi pasaži instrumenata koji su se šunjali oko nje kao inteligentne noćne životinje.

Stavila ga je u džep i posegla u tašnu. Još samo poslednja stvar na spisku.

Ruke su joj se gotovo nekontrolisano tresle dok je vadila lisice iz tašne. Osvrtala se oko sebe, dok su se klarinet i klavir spuštali na travu pored nje. Nikog nije bilo u blizini. Klupa je bila skrivena, jeste.

Zatvorila je tašnu. Povukla suknju malo na dole. To je to, pomislila je. Posle ovoga nema povratka.

Nije ništa više pomislila, nije se usuđivala.

Samo je lisice provukla iza naslona klupe, a onda bez oklevanja svoje ruke stavila na leđa pa ih zakopčala oko jednog i drugog zgloba.

Ljudi su prolazili, naravno da su prolazili. Uglavnom daleko od nje. Ali neki su prolazili baš ovom stazom, baš pored nje, baš ispred nje. I neki su i pogledali prema njoj, videli je kako sedi, sa rukama na leđima, sa slušalicama u ušima. I možda su se pitali zašto ona sedi sama. I možda su se pitali zašto su joj ruke na leđima. I možda su videli položaj ruku i možda su videli bljesak metala. Ona tu nije mogla ništa. Ključ za lisice nije bio u paketu. Bila je vezana za klupu, slušala je muziku koju joj je on odredio. Bila je vezana za klupu. Koju je on odredio. Ljudi su prolazili a dan se završavao. Bila je vezana.

I penzioner koji je prolazio sa rukama na leđima i ljubopitljivo je posmatrao. I majka sa sinom koja ju je gledala sa nevericom, možda i prezirom. I dva klinca, možda na trećoj godini srednje škole koji su se cerili i zastali ispred nje i pitali je nešto ali ona od klavira i klarineta nije ništa mogla da ih čuje i samo je skrenula pogled, samo je potisnula suze natrag kada su nastavili da se cere i kada su je slikali telefonima.

I onda više nije bilo nikoga. Dan se završavao a muzika je trajala. Bila je sama na klupi. Vezana, za njega. Samo za njega.

Prvo je sve postalo crno a onda je osetila miris parfema.

A onda je izvadio slušalicu iz njenog uha, zubima sigurno jer rukama joj je prekrio oči i rekao:

„Ne boj se. Ja sam.“

A to je bio njegov glas. Njegov miris. Njegove ruke na njenim očima.

I to su bile njegove ruke koje su joj vezivale crnu maramu oko glave, pažljivo podižući njenu dugu kosu i vodeći računa da ona bude potpuno slepa.

Sada više nije bilo muzike, umesto toga slušala je njegove korake po lišću, njegov glas koji je odisao zadovoljstvom, dok joj je opisivao kako izgleda. Slušala je kako njegov telefon pravi zvuke dok ju je slikao.

„Ne brini, dobićeš ove slike, videćeš i sama kako izgledaš kao prava mala robinja“, rekao je raspoloženo.

Okretala se prema njegovom glasu, prema zvuku njegovih koraka i njegovog telefona. Osećala je da su joj butine mokre a guza potpuno razvaljena. Osećala je da su joj bradavice ukrućene i bolne, da su joj usta suva od straha.

A onda ju je bez reči ponovo dotakao.

Prsti na licu, pa onda u njenim ustima, lagano ali neumoljivo. Pustila ih je između usana, dodirnula suvim, sramežljivim jezikom. Bili su topli i dugački.

Poljubio ju je, možda je osetio da su joj usta suva? Možda je video da su joj usne ispucale od straha, od nervoze, od toga što ih je obliznula hiljadu puta u poslednjih sat vremena a dan se završavao i vetar je bio jači.

Poljubio ju je, duboko, mokro i mirisao je na parfem i stegao ju je, zavukavši joj ruku u kosu i pribivši je uz sebe dok ju je ljubio. I pričao joj je svašta dok ju je ljubio po licu i po vratu a ona nije ništa odgovarala jer je pokušavala da dođe do vazduha, da smiri lupanje srca, da sve senzacije koje su dolazile sa svih strana nekako prepozna, poveže sa njim.

Njegov miris. Njegov ukus. Njegove prste na sebi. Na vratu. U kosi. Na grudima. Na butinama. Lisice koje su joj žuljale zglobove, osećaj da je sputana. Osećaj da je slobodna.

Pitao ju je da li želi. I želela je. Ništa nije mogla da vidi. Nije mogla da zna da li ih neko vidi i nije želela da razmišlja o tome. Želela je.

Nije mogla da vidi kako je ustao sa klupe i kako je stao ispred nje, ali ga je čula, čula ga je kako otkopčava pantalone.

I osetila kako je hvata za kosu i privlači sebi, snažno, tako da su joj se ruke iza leđa ispružile a lisice dublje urezale u zglobove. Nije joj smetalo. Ni kada joj je glavićem rastvorio usne, ni kada joj ga je zavukao duboko, sve do grla.

* * *

Mogao je, naravno, da je iskoristi tako u parku. Mogao je, naravno, jer mu je ona sve dozvolila. Mogao je da je izjebe u usta, da svrši u nju ili po njoj, da se zatim okrene i ode, da je ostavi vezanu za klupu ili da joj ključ stavi u ruku da bi se sama oslobodila.

Znala je da je sve to mogao. Ali nije.

Nije svršio, ne.

I nije je ostavio.

Stao je u jednom trenutku, izašao iz njenih usta, a ona je pomislila da je neko možda naišao.

Ne, niko nije naišao.

Smakao joj je maramu sa lica. Već se spuštalo veče, ali ona je sada iz mraka izronila na svetlo. I videla ga. Prvi put u životu.

Otključao je lisice i kada je ustala, jedva se uspravljajući na drhtave noge, ponovo joj je spojio ruke na leđima. Ponovo je čula metal kako škljoca, ponovo je bila sputana, ali sada je on stajao iza nje i šaputao joj u uho.

„Ne smeta ti?“, pitao je.

A ona je odmahnula glavom.

Hodali su prema ulici, polako. On je nosio njenu tašnu. A njoj su ruke bile vezane na leđima. I tako su i izašli na ulicu. Veče se spuštalo a oni su hodali. Ona, mokra, bolne guze, otekle pičke, otvrdlog, vrelog stomaka, opsceno ukrućenih bradavica. On, neužurban, ponosan, videlo se to, ponosan na nju.

* * *

U stanu je samo pokazao prema krevetu a ona je poslušno došla do njega, spustila se kolenima, a zatim i licem na dole. I dalje je bila sputana lisicama. Isturila je kukove na gore, što je više mogla, da mu bude potpuno dostupna.

Kleknuo je iza nje i zadigao joj suknju. Ona je sada glasno zastenjala osetivši njegove ruke na guzi. Više nije imala čega da se stidi, koga da se plaši.

„Koliko si mokra“, rekao je zadovoljno, prelazeći prstima preko njenog pubisa i usmina, lagano joj dodirujući klitoris.

„I koliko si otvorena“, dodao je, polako izvlačeći umetak iz njenog anusa. „Koliko si se otvorila, lepoto… ti ga sad baš želiš unutra zar ne?“

A ona je prostenjala da ga želi… da ga jako želi.

Spustio je usne na njenu kožu, ljubio je po guzi, po butinama, istovremeno joj prstima i šakama mazeći trbuh i unutrašnju stranu butina. Osetila je njegov jezik između usmina, kako kupi njene sokove, kako se spušta prema klitorisu. Stenjala je kada je počeo da se igra njime, da ga usisava. Pa onda kada ga je pustio i vratio se gore, kada joj je taj dugački, mokri jezik nežno zavukao u guzu.

„tu… tuuu….“ prošaputala je dok je on ruke pružao još dalje ispod nje, da joj dotakne grudi sa kao kamen tvrdim bradavicama.

„Tu hoćeš, lepoto?“, pitao je tiho.

„Gde god“, zastenjala je, „gde god ti hoćeš…“. A znala je gde će želeti.

Osetila ga je kako se namešta, kako je hvata za kukove, privlači sebi. Čula je kako pljuje na nju, kako joj se pljuvačka sliva niz brazdu, kako ulazi u njen anus. Bože… koliko sam otvorena, pomislila je. I koliko ga želim.

„Znaš da hoću tu“, rekao je smejući se tiho. „Znaš da hoću tvoju malu guzu“, rekao je, lagano glavićem milujući rašireni otvor.

„Znam“, stenjala je postiđeno, pomerajući kukove nesvesno prema njemu. „Znam… i ja hoću…“

„Druga rupica je njegova, lepoto“, rekao je, sad malo, samo malo grubljim glasom. „A ova je samo moja, zar ne?“

„Samo tvoja“, prošaputala je i osetila kako joj tvrdi kurac ulazi u guzu.

Autor: Fenris

Najviše sam se plašila bičevanja

Najviše sam se plašila bičevanja.

Plašilo me je i to što je toliko stariji od mene, naravno. Gotovo dvadeset godina razlike. Kako to da kažem drugaricama? Smejaće se. Kako da kažem ocu? Pobesneće.

Plašilo me je i to kako se nasmejao kada sam mu rekla da ne znam imam li hrabrosti da budem njegova devojka.

„Devojka?“, rekao je, raspoloženo. „Ne, ne, meni ne treba devojka. Meni treba robinja.“

* * *

Hodali smo prema restoranu a proleće je bilo toplo i vlažno i oblačno oko nas. On je hodao brzo i objašnjavao mi nešto mlatarajući užurbano rukama, glasan i veseo. Bio je uvek tako prijateljski nastrojen. A ja, ja sam jedva držala korak sa njim. Gazila sam visokim štiklama po mokrom beogradskom asfaltu a one su jako udarale, proizvodile glasan zvuk koji je skretao pažnju prolaznicima na muškarca koji sa sobom vodi skoro dvadeset godina mlađu devojku, skretao im pažnju na droljicu u prekratkoj suknji, na previsokim štiklama, bez grudnjaka, jako, napadno našminkanu. I uplašenu, naravno.

Hodala sam brzo i jedva sam držala korak sa njim, hodala sam na visokim štiklama cipela koje mi je on kupio, gazila po mokrom asfaltu sama toliko mokra da sam sve vreme bila u strahu da mi ne ispadnu… da iz mene ne ispadnu stvari koje mi je naredio da uguram unutra pre nego što smo izašli iz njegovog stana.

Nije mu trebala devojka. To mi je rekao vrlo ozbiljno. Osmehivao se, naravno, on se skoro uvek osmehivao, ali bio je ozbiljan. Nije mu trebala devojka, već robinja.

Ni ja nisam znala da li mi treba dečko, zaista nisam. Ali sam znala koliko me plaši i koliko taj strah nije dovoljan da se držim dovoljno daleko od njega da bih bila bezbedna.

Ne, nije me povredio, nikada. Bar ne bez upozorenja, ne bez mog eksplicitnog pristanka da budem… da istrpim bol. Da mu pokažem koliko sam snažna, kako je on govorio. Nikada me nije povredio, ne trajno.

Ali nisam bila bezbedna jer mi je njegova blizina uvrtala razum, lomila logiku. Uvek, rekao je, uvek će tvoja volja biti poslednja, rekao je. Nikada nećemo raditi ništa što ti sama ne želiš, rekao je. Ali onda mi je radio toliko stvari koje su bolele, toliko stvari od kojih je strah na trenutak nestajao – jer postajala sam svesna da sam jača i hrabrija nego što sam mislila, da sam možda zaista onoliko jaka i hrabra koliko on tvrdi – a onda se vraćao, još snažniji. Jer nisam znala gde je granica. Ima li je? Da li će ikada želeti da mi učini nešto za šta ću ja reći „ne“? Stvarno „ne“, ne samo one simbolične proteste preplašene klinke koja se refleksno plaši ali koja stvarno u sebi želi da mu ugodi, da mu se pokori, želi da čuje njgovu pohvalu.

Naravno da mu nije trebala devojka, već robinja, kurvica koja će slušati svaku njegovu reč, koja će slušati ne samo reči već i intonaciju njegovog glasa, loviti nijanse u izrazu, nagađati tačno značenje onoga što on govori, pratiti njegove poglede i gestove, kako bi uvek, u svakom momentu bila sigurna šta on želi. Trebala mu je kurvica, robinja koja će crveneti od stida ali i od ponosa svaki put kada ispuni neko njegovo naređenje i uhvati u njegovim očima bljesak zadovoljstva ili čuje njegovu pohvalu.

Nije mu trebala devojka. Da mu je trebala devojka jebao bi me u svom stanu, znao je uostalom da sam bila vlažna i uzdrhtala, da mi je u utrobi sve pulsiralo čim sam došla do njega. Ali nije. Umesto toga pokazao mi je šta mi je sve kupio od odeće i obuće i naredio mi da se doteram za njega. Tuširala sam se, pred njim. I brisala pred njim. I mazala pred njim. I šminkala pred njim. Na kraju sam se oblačila pred njim. Košuljicu, bez grudnjaka. Suknjicu, bez gaćica. Lepe, bele samostojeće čarape i lepe, crne cipele sa previsokim štiklama.

Slikao me je sve vreme. I puštao muziku. I sipao mi vino. On sam ga nije pio. Pomislila bih da možda želi mene pijanu a sebe treznog, ali znala sam da ne pije, nikada. Uostalom, nije mu bilo potrebno da me napije ako je hteo da mi uradi… pa, bilo šta što bi mogao da poželi.

Želela sam, tako sam želela da me pojebe, da uzme i pojebe svoju kurvicu, svoju vlažnu, pokornu kurvicu, da me pojebe konačno, da mi pokaže potpuno, bez ostatka ono što mi je pokazivao na desetine drugih načina.

Nisam mu bila devojka, ali mi je pokazivao, pokazivao mi je da sam mu važna, pokazivao mi je da sam mu posebna. Bio je pažljiv i bio je strastven. I bio je opasan. I bio je nežan.

Nisam mu bila devojka. Ali jesam postala njegova robinja.

Nije morao da me vezuje, sama sam već bila dovoljno vezana za njega, sama sam mu i rekla da jedino što želim jeste da učinim sve što traži od mene, uvek. Ali je voleo da me vezuje, da me natera da osetim, potpuno osetim tu nemoć, to potpuno predavanje kada sam pred njim nemoćna, sasvim nemoćna, sasvim u njegovoj vlasti. Kada bih tako bila vezana, bespomoćna, bez daha pred njim, bilo je dovoljno da govori sasvim tiho a ja bih se tresla. Bilo je dovoljno da stavi prste na moje usne, da mi ih blago rastvori, da uđe u moja usta prstima, duboko, da me natera da ga osetim, da ga osetim u sebi i onda refleksno zatvorim oči i osetim sebe, jače nego inače, jače nego ikada, da osetim sebe kako sam njegova, potpuno, bez ostatka njegova.

Nije morao da me kažnjava – bar sam tako mislila – jer sam bila poslušna. Na kraju krajeva, zaista sam samo želela da on bude zadovoljan, da mu ispunjavam sve želje. A ipak je iznova nalazio načine da me gurne do granice, da me navede na neposlušnost, da me savije do pucanja a onda uživa u mom stidu, u mom očaju, u mojim molbama da mi dopusti da ispravim grešku.

Nalazio je načine, bio je iskusan u ovome, nalazio je načine da me čak i kada se osećam najsigurnije, najubeđenije da sam savršena drolja, da sam perfektna robinja, da me tada izbaci iz ravnoteže, natera da zaboravim neku sitnicu, razruši svu moju sigurnost ukazujući da mu se nisam obratila sa dužnim poštovanjem, da sam prepustila svojoj kurvinjskoj prirodi da me vodi umesto da uvek na prvo mesto stavljam njegove prioritete.

A onda je nalazio i načine da me kazni. Nekada bolno, nekada ponižavajuće. Ali uvek, uvek je to radio odmereno, uvek se osmehivao. Uvek, uvek je to bila igra, sam mi je to govorio, šapatom, kada bih bila na ivici da se slomim, kada bih se gušila u suzama i porazu, u stidu i besu na samu sebe. I uvek je nalazio način da u meni isprovocira snagu koje do prethodnog trenutka nisam ni bila svesna, prkos samoj sebi koji je odmah prelazio u još veću odanost njemu. I uvek sam tražila još. Jače kažnjavanje, veće poniženje, duži bol. Da bih mu pokazala. Da bih u njegovim očima videla onu iskru odobravanja onaj bljesak iznenađenja koji mi je govorio, i pre njegovih reči, da je ponosan na mene.

Pre nego što smo izašli iz njegovog stana dao mi je da u sebe stavim japanske kuglice, tri porcelanske kuglice obojene vodenim bojama, nanizane na beli konac. Jednu po jednu, morala sam da stavim, pred njim, da ih uguram u vlažnu, željnu pičku u kojoj nikada nisam osetila njega – sem prsta – da ih uguram duboko, tako da na kraju između oteklih, vlažnih usmina viri samo konac sa belom alkicom.

„Kako ću ovako?“, pitala sam ga postiđeno. I napaljeno, strašno napaljeno. „Kako ću ovako na ulicu? Nemam gaćice… Ispašće mi..“

A on se smešio i gledao me blagim pogledom.

„Neće, ako budeš pažljiva. Neće ako budeš dobra.“

I izašli smo na ulicu, tako. On, dobro raspoložen, opušten. Ja, poluluda, vrela u licu od stida, od napaljenosti, obučena kao kurva, našminkana kao kurva, napaljena kao najveća kurvetina. Da je hteo da me jebe u svom stanu, da je hteo da me jebe, vezanu, nemoćnu, da me jebe kako god hoće, nikada ne bismo izašli iz stana. Ali nije hteo. Hteo je da idemo na ručak.

* * *

Naravno da su se okretali za nama, na ulici, naravno da jesu. Okretala sam glave za sobom, jakim udarcima štikli o asfalt, belim, lepim čarapama i kratkom suknjom. Znam da su neki mogli i da mi vide bradavice, onako bestidno ukrućene, kako skoro cepaju materijal košulje. Trljale su se o platno dok sam hodala pored njega i dovodile me do ludila. Bolelo me je i palilo me. A u utrobi mi je sve pulsiralo, dok sam pičkom stezala kuglice koje su me svaki čas terale da izgubim korak, da posrnem. On bi me pogledao i nasmešio se, zastao, da se priberem, da ponovo uhvatim korak, a onda smo išli dalje, uz njegovu bezbrižnu priču o gomili tema, uz moj stid i moju želju i moju napaljenost za koje sam bila sigurna da mi se vide na licu i da svi, baš svi na ulici znaju da sam mu robinja. Ne devojka. Ne. Robinja.

* * *

Najviše sam se plašila bičevanja. Znao je to. Štipaljke sam naučila da trpim. Kada mi ih je prvi put stavio na bradavice, plakala sam. A on je bio tako nežan, tako me je blago mazio po kosi i po vratu, tako mi je toplo šaputao na uho, tako je bio nežan… I nisam tražila da mi ih skine. Ostale su na meni pola sata, a već posle desetak minuta sam bila toliko mokra da je izgledalo kao da sam se upiškila, dok su mi bradavice i čitave dojke pulsirale u ritmu bila, šaljući mi kroz celo telo trzaje uzbuđenja.

Najviše sam se plašila bičevanja. Vosak je bio strašan, jeste, užasno sam ga se plašila, ali on se brzo hladio, brzo sam se navikla i posle početnog ujeda bola prijalo mi je kako je postajao sve hladniji i krutio se na mojoj koži. Rekla sam mu, jednom, skupila sam hrabrost i rekla mu da kada god vidim vosak kako mi se stvrdnuo na koži, zamišljam da je to njegova sperma, osušena, na meni. Nasmešio se i rekao da ćemo videti, da mnogo toga još imam da zaslužim. I nastavio sa voskom. Na mojim grudima, pekao je kao vatra. Na mom stomaku, terao me da vrisnem. Na butinama, koje sam morala da držim raširene iako je svaki molekul mog tela vrištao da ih skupim jer će mi sledeća kap vrelog voska pasti na ribicu, na vlažnu, kurvinjsku, osetljivu, nežnu ribicu.

Naravno, nije to učinio, nikada. Pretio je i šalio se sa mnom, ali nikada nije. Vosak je sipao po mojim nogama, beli vosak preko lepih crnih čarapa, koje sam kasnije morala da bacim, ne pre nego što me je slikao. Sipao ga je po mojoj guzi. Po nadlakticama, dok sam plakala od bola i drhtala od želje.

Najviše sam se plašila bičevanja, znao je to, pa je često posezao za kaišem. Ali do sada ga je samo koristio da me uplaši, da me natera da ga poljubim, poližem, uzmem u usta. Da mi ga stavi oko vrata, da ga stegne, da me kontroliše, tako potpuno, tako duboko, da bukvalno moje disanje, moj život drži u svojim rukama. Nikada se nisam osećala tako bezbedno kao sa kaišem oko vrata, koji je lagano stezao, dok mi se pred očima spuštala tama. Nikada se nisam plašila tako kao nekoliko trenutaka pre toga, gledajući kaiš u njegovim rukama, svesna da mu se prepuštam potpuno, bez ostatka. Ali kada bi me zaista potpuno uzeo, kada bi zaista svaki blagi pokret njegove ruke, malo dodatno zatezanje kaiša značilo da sve manje vazduha ulazi u moja pluća, sve manje kiseonika u moju krv, kada je svakog sledećeg sekunda prizor pred mojim očima bivao sve crveniji a moje disanje sve pištavije, tada sam osećala samo mirnoću, samo sigurnost da je to on, da je to on i da sam potpuno bezbedna. Da nikada neće učiniti ništa da mi naudi.

* * *

Najviše sam se plašila bičevanja, naravno da je to znao. Nismo otišli direktno u restoran. Rekao je da pre toga imamo jedan važan posao.

I poveo me uz stepenište zgrade na Vračaru, poveo me onako napaljenu uz stare stepenice pored starog španskog zida, a moje štikle su nerirodno glasno odjekivale u neprirodno tihom hodniku.

Zvonli smo na vrata i u stan nas je pustila starija žena, starija od njega, žena koja me je pogledala sa mržnjom iako me nikada pre toga nije videla, starija žena lepe, uređene frizure, velikih grudi, u lepoj kućnoj haljini, žena koja ga je, jedva prikrivajući bes pitala da li je to ta klinka, da li je to ta kurvica.

A on se smešio i rekao da jeste, to je ona.

A ja sam htela da propadnem u zemlju, htela da se okrenem i pobegnem. Zašto me je doveo ovamo? Šta će mi sada uraditi? Pogledala sam ženu i brzo skrenula pogled jer me je gledala sa takvim svirepim gnevom da sam se još više prepala. Bože, pomislila sam, ja sam mu verovala a on me je sad doveo negde gde će mi osoba koju prvi put u životu vidim uraditi stvari koje nisam imala hrabrosti ni da zamislim.

A on je onda mirno rekao: „Klekni“.

Jedva sam podigla pogled, da pronađem njegove oči, da ga nemo molim za milost. Sve samo ovo ne, htela sam da kažem izrazom lica, očima, položajem tela. Sve samo ovo ne.

A on se uopšte nije obraćao meni. Već njoj.

Bila je toliko besna da su joj iz usta izletale sićušne kapi pljuvačke dok je vikala na njega da on ne može više da joj naređuje, da ona nije njegova kurvica, da će njegovoj novoj kurvici da odere kožu sa leđa od batina. Opsovala ga je nekoliko puta, strašno.

A on je ćutao. I gledao je. Bez osmeha.

„Rekao sam da klekneš“, izgovorio je potpuno mirnim glasom, ali ovoga puta nešto glasnije, sa tonom koji je – nije moguće da sam od straha ja to samo umislila – nosio mnogo pretnje.

„Šta ti zamišljaš?“, vrisnula je ona a u očima sam joj videla suze. „Šta zamišljaš ti, ko si? Ti meni više ne možeš da naređuješ! Nisi mi više ništa! Niko i ništa!“

„Ne“, rekao je on. „Ti meni nisi više ništa.“

Prišla mu je, besno, koračajući odsečno na visokim štiklama. Pomislila sam da će ga ošamariti.

Unela mu se u lice.

„Zar ovako? Ovako si rešio da me poniziš?“, pitala je ali glas joj je sada bio manje kontrolisan, lomio se, činilo mi se, ne od besa. „Doveo si droljicu da mi je pokažeš? Da se naslađuješ mojom ljubomorom? Pička ti materina kukavička, hoćeš da me gledaš kako puzim? Neću ti to zadovoljstvo pružiti!!!“

A on je ćutao nekoliko trenutaka i gleao je pravo u oči, sve dok nije nervozno sklonila pogled.

„Ti znaš da ćeš puzati predamnom“, rekao je mirno, „onda kad to sama budeš želela. I znaš da ćeš mi pružiti svako zadovoljstvo koje ja budem želeo.“

Ponovo je podigla pogled, sva crvena u licu, ali sada su joj suze već tekle niz obraze.

„Nemoj to da mi radiš“, prošaputala je, sada gotovo jedva čujno. „Nemoj…“

„Klekni“, ponovio je, sada i on mekše, tiše.

„Nemoj… molim te nemoj…“

„Klekni.“

Brzo je skrenula pogled prema meni, ali se nije usudila da me pogleda u oči. Onda je razgrnula kućnu haljinu i polako se spustila na kolena ispred njega.

„Skini je“, rekao je jednostavno.

„Nemoj, molim te, nemoj…“, mucala je. A on ju je samo intenzivnije pogledao.

„Molim te… nemoj… zašto mi ovo radiš? Zašto si je doveo?“

„Skini je.“

Polako, rukama koje sam i ja mogla da vidim kako drhte, razvezala je pojas, zbacila materijal sa ramena, pustila haljinu da padne iza nje na tepih, Sada je klečala pred njim samo u crnim čarapama i cipelama na štiklu. Nije na sebi imala ništa, ni gaćice, ni grudnjak. Klečala je, plačući od stida a njene velike grudi su se tresle.

„Zato“, rekao je, „što nisi umela da se ponašaš. Dok si bila moja znala si šta je disciplina, imala si samokontrolu. A onda si htela slobodu, zar ne?“

Ona je sad već otvoreno plakala.

„Zbog muža… znaš da je sve bilo zbog mog muža… znaš da te nikada ne bih ostavila, znaš da sam u tebe bila zaljubljena kao nikada ni u koga… znaš da sam zaljubljena, još uvek… znaš“

„Znam da si htela da prekinemo. I znam da smo prekinuli. I znam da si rekla da među nama više nema ničega, zar ne?“

A ona je jecajući krenula da stavi ruke na njegove butine pa zastala na pola puta.

„Zbog njega… zbog njega i dece… znaš to…“

„Rekla si da nema ničega. A onda si zvala i pretila i vređala, zar ne?“

„Izvini“, prošaputala je, potpuno crvena u licu.

„Zvala si i vređala. I pretila si, zar ne?“, ponovio je.

„Izvini, molim te, izvini…“

„Pretila si da ćeš naći kurvicu. Da ćeš saznati ko je. Da ćeš joj napraviti pakao od života, da ćeš naći njene roditelje i sve im reći o meni i o tome kakva im je drolja ćerka, zar nisi?“

Uhvatila ga je za pantalone i zaplakala iz sveg glasa, a on se odmakao pola koraka unatrag.

„Skloni ruke, odmah!“

„Izvini… molim te izvini… bila sam potpuno van sebe… izvini… znaš da… znaš da te volim… nikada to ne bih stvarno uradila…“

Sada je već nekontrolisano jecala ali ruke jeste sklonila i držala ih je ispred sebe, na grudima, kao da se stidi svoje golotinje predamnom.

„Ne“, rekao je. „Ne znam. Ne znam više.“

Priznajem da sam i sama bila na rubu suza gledajući ženu kako ga preklinje, ženu sa velikim dojkama, koja je, obučena kao porno glumica pred njim klečala na podu, kako ga preklinje da joj oprosti, da joj dopusti da mu pokaže, da ga uveri, kako mu govori da ga još uvek voli, kako ga moli, kako ga moli da je kazni, da će mu pokazati da mu je odana, da je kazni, da je kazni.

Klečala je, pognute glave, pred njim, sada samo jecajući, bez reči. A on je onda rekao:

„Skini mi kaiš.“

Gotovo istog trenutka je pružila ruke, uspela se uz njegove butine, uhvatila kopču njegovog kaiša. Otkopčavala ju je, nervozno trzajući, šapućući:

„Kazni me, molim te, molim te, kazni me, ljubavi, učini mi to, pokaži mi kako si jak a ja ću ti pokazati da sam tvoja, samo tvoja…“

Izvukla mu je kaiš iz pantalona i predala mu ga u ruke a onda stidljivo pogledala na gore:

„Molim te… molim te… samo ne pred njom. Molim te, ljubavi…“

A on je pogledao u mene i gestom me pozvao da mu priđem.

„Raširi butine“, rekao je zatim njoj. „Stavi ruke na leđa. Ispravi se, izdigni grudi.“

Učinila je sve što je tražio, ali je nastavila da ga preklinje.

„Nemoj, molim te, nemoj pred njom… samo to nemoj.“

A on je kaiš stavio u moje ruke i odstupio korak u nazad.

„Pet po jednoj, pet po drugoj dojci“, rekao je jednostavno.

* * *

Ne mogu da zamislim. Ne mogu da zamislim kako se osećala. Hodali smo prema restoranu a ja sam bila još mokrija dole nego pre, još više uplašena, ne samo da mi kuglice ne ispadnu na asfalt, već uplašena za sebe. Od sebe.

Ne mogu da zamislim kako se osećala dok sam gledala u njega, pa u nju, svesna da je ovo test odanosti za mene makar isto onoliko koliko test odanosti za nju. Ne mogu da zamislim kako se osećala, iako sam videla izraz užasa, preklinjanja na njenom licu, dok je ruke i dalje držala na leđima, poslušno, pokorno.

Ne mogu da zamislim kako se osećala dok ju je po dojkama bičevala neka mala drolja, dve decenije mlađa od nje, nova robinja njenog bivšeg gospodara.

On je znao koliko se ja plašim bičevanja i pažljivo je gledao koliko ću je jako udariti. Znala sam da ne smem da glumim. Iako sam i ja bila na rubu suza.

Udarala sam je širokim pokretima, pazeći da svaki put kaiš padne pod drugim uglom na kožu, da ne udarim dva puta isto mesto.

Oprostila sam joj još pre prvog udarca, pre nego što je koža udarila o kožu, pre nego što je vrisnula i naterala se da ponovo ispravi leđa, da ponovo ponudi svoje dojke za kažnjavanje. Oprostila sam joj, sve, jer sam znala, znala sam da smo iste. Ili da smo mogle da budemo iste. Ili da ćemo jednom biti iste.

Ušli smo u restoran a ja i dalje nisam mogla da zamislim kako se osećala, kažnjena, išibana sa deset udaraca po najnežnijem, najosetljivijem mestu na svom telu. Seli smo za sto a ja sam se i dalje pitala kako se osećala, ponižena i kažnjena, kada ju je posle deset udaraca pitao da li joj je dosta. Kada ga je kroz suze i raščupanu kosu pogledala i promucala da nije. Da zna da nije.

Naredio joj je da se namesti tako da lice spusti na tepih, da guzu isturi što je više moguće. Poslušala ga je, a on je pitao da li je vlažna. Bez ustezanja, bez stida je rekla da jeste. „Znaš da jesam“, prošaputala je.

„Dobićeš još deset udaraca po guzi“, rekao je. „Ali to više nije kazna, znaš?“, rekao je. Ona je nemo klimnula, obraza priljubljenog uz tepih. „To više nije kazna. Smeš da se diraš. I smeš da svršiš ako želiš, ali ne pre desetog udarca“, rekao je.

Sedela sam u restoranu, raširenih nogu ispod stola jer mi je on tako naredio. Stezala sam kuglice pičkom a ona je bila tako mokra, tako klizava da sam mislila da mi nema spasa, da će one ispasti napolje. Naručio je hranu za sebe i za mene, vegetarijansku, uvek samo vegetarijansku.

Hranio me je, prstima. Nije mi bilo dozvoljeno da jedem sama, morala sam da sedim elegantno, sa ispravljenim leđima, tako da mi ukrućene bradavice upru u materijal košulje, sa rukama postavljenim na ivicu stola, a on mi je stavljao komade ribe u usta, prvo potpoljene u sos, pa komade španskog hleba i salate, sve prstima. Davao mi je i da pijem vino, držeći čašu na mojim usnama, pa me posle pažljivo brišući platnenom salvetom. Hranio me je, prstima, pred celim restoranom, pred svima, a ja sam drhtala od stida, od napaljenosti, od želje, od strasti, od pomisli kako je žena jako svršavala dok sam je šibala po guzi, kako smo je ostavili slomljenu, uplakanu, poniženu, na podu stana na Vračaru, kako joj ništa više nije rekao dok smo izlazili, kako ona nije više ni jednu reč uputila njemu.

* * *

Poveo me je prema reci, kasnije. Spuštalo se veče. Još je bilo toplo, ali osećalo se da se svežina prikrada. Prolaznika je bilo sve manje u ovom sutonu. Uzeo me je za ruku kada smo stali pored jednog drveta, stavio je na svoje pantalone. Stisla sam ga, jako, osećajući nabrekli kurac ispod materijala. Stisla sam ga, jako, taj kurac koji sam više od svega želela u sebi.

Poljubio me je, nežno. Pa se odmakao malo i gledao me, smešeći se. Rekao mi je da sam lepa, a ja sam mu stezala kurac, jako, napaljeno i pribijala se uz njega.

„Ne smeta ti što će neko da te vidi?“, pitao je i glavom pokazao na muškarca koji je stajao nešto dalje, kod klupe. Odmahnula sam glavom i ponovo ga poljubila stežući mu nabreklo meso kroz pantaone.

Lagano, ali neumoljivo me je gurnuo na dole. Vrtelo mi se u glavi, vrtelo mi se. Ne samo od vina, ne samo od svega što smo tog dana radili, vrtelo mi se i od pomisli da ovo radim pred muškarcem koji stoji na Kalemegdanskoj tvrđavi i gleda klinkicu kako se spušta u čučanj na visokim štiklama, kako otkopčava šlic svom gospodaru, kako mu vadi kurac napolje, kako ga prvi put stavlja u usta.

Pušila sam mu, zatvorenih očiju, ne znam koliko dobro, koliko nespretno ili strastveno, ali nisam stajala, pušila sam mu, jako, drhteći od stida i straha, gutajući kurac, gurajući se da mi se zarije duboko, sve do grla. Pušila sam mu i stenjala, svesna da me čuje, da me gleda čovek čiji su koraci, na moj užas, najednom počeli da se približavaju. Nisam stajala, gutala sam kurčinu i kada sam ga čula kako pita „Šefe, kol’ko košta da mala i meni ovo odradi?“, tik pored mene, tik uz mene, nepoznati muškarac, prolaznik na Kalemegdanu, koji je pitao mog gospodara da i njemu popušim.

A moj gospodar je rekao:

„Ne košta ništa jer možeš samo da gledaš i drkaš, ‘šefe’.“

Izgleda da je muškarcu i ovo bio prihvatljiv aranžman jer sam čula kako otvara šlic. Čula sam kako počinje da dahće. Osetila njegovu ruku na ramenu.

Ovorila sam oči na trenutak, a moj gospodar ga je odgurnuo.

„Druže, nema pipanja, rekli smo.“

„Samo malo, molim te“, rekao je ovaj. „Vidi kako je mlada, ovako nešto odavno nisam pipnuo.“

„Bez pipanja“, rekao je gospodar, oštro a kurac mu je u mojim ustima bio tako tvrd.

Muškarac me više nije dodirivao, samo je drkao, sve glasnije i brže a ja sam se nabijala na lepi, veliki kurac u mojim ustima, prvi put u mojim ustima, konačno u mojim ustima.

Shvatila sam da će muškarac svršiti jer je počeo da dahće baš glasno i nekontrolisano. Gospodar je rekao samo „Možeš po njoj za pet glava“ i sledećeg trenutka sam osetila topli mlaz sperme kako mi pada na rame i rukav košulje, praćen muklim stenjanjem.

I samo sam još jače gutala meso svog gospodina.

„To je petsto dinara onda“, rekao je on da potvrdi dogovor. Čula sam kako muškarac pruža novac a zatim kako se udaljava mrmljajući nešto sebi u bradu.

Gospodar me je blago uhvatio za kosu i zaustavio. Otvorila sam oči a on je izvadio svoj tvrdi ud iz mojih usta i vratio ga u pantalone.

„Hajdemo“, rekao je smešeći se dok mi je pomagao da se pridignem iz čučnja, svesna da su mi kuglice ispale iz pičke. Znala sam da za ovo moram da budem kažnjena. Pocrvenela od stida, sagla sam se i podigla ih sa zemlje. Pogledala sam ga a on se smešio.

* * *

Najviše sam se plašila bičevanja, do večeras. A onda, ponovo u njegovom stanu, šaputala sam da mora da me kazni, molila ga da me kazni.

Pitao je kako želim, a znao je šta ću reći. Naravno da je znao.

Smela sam da legnem. I smela sam da stavim prste u pičkicu. Koliko udaraca, pitao je. Deset, rekla sam. Hvala, gospodine, rekla sam i stavila prste u pičkicu. Deset će biti dovoljno.

„Da se ne bih, nedajbože zaneo, ti ćeš brojati udarce naglas, zar ne?“, pitao je.

„Da, gospodine“, rekla sam, gurajući prste u sebe i nudeći mu svoje grudi da ih kazni. Najviše sam se plašila bičevanja, do večeras.

„Jedan“, rekla sam glasno.

Autor: Fenris

Kristina

„Znaš kako izgledaš?“

„…kako?“, pitala je malo promuklim glasom.

„Kao drolja“, rekao sam polako. „Izgledaš kao najveća kurvetina na svetu.“

Čuo sam je kako diše sve dublje. Bila je znojava a konopac joj je klizao po vlažnoj koži.

„Kosa ti se sva rasula po jastuku, kao da si se jebala celu noć“, nastavio sam mirno, „usne su ti stalno ispućene“, dotakoh joj prstom usne a ona se trgnu, „kao da ne mogu bez kurca. Bradavice su ti kao kamen.“ Prstom sam sišao niz njen vrat i grudi i ovlaš, u prolazu dokačio levu bradavicu. Zastenjala je.

„Imaš te kurvinjske mrežaste čarape na sebi, a pričao sam ti kako su te svi u radnji gledali dok smo ih kupovali.“

„…jesi“, prostenjala je, postiđeno.

„Pička ti je sva mokra, droljice, usmine su ti se otvorile, iz tebe curi. Znaš da si ostavila fleku na čaršavu?“

„…izvini… izvini, mnogo sam napaljena“, rekla je još tiše.

„A guza“, rekao sam, „sad ćemo da vidimo kakva je ona.“

Uhvatio sam prstima kraj velikog dilda koji joj je bio uguran u anus i pažljivo povukao prema sebi. Jako je zajecala dok je velika stvar, oblikovana baš kao pravi kurac – samo mnogo veća od onoga što sam na dnevnom nivou premetao po rukama – sa sve neravninama i „venama“ na crnoj plastičnoj površini izlazila iz nje.

„Znaš kako si se otvorila“, rekao sam pomalo zadivljeno. „Znaš kako ti je guza sad otvorena, kako traži da ponovo nešto uđe u nju.“

Nije ništa odgovorila, ali sam video kako joj lice postaje sve rumenije. Polako, ali bez stajanja sam ugurao dva prsta u nju, sve do korena. Trgnula se i jako zastenjala.

„Osećaš? Osećaš kako ti se guza otvorila? Kako si raširena kao prava analna drolja?“

Ona je u odgovor samo stenjala i tako vezana se uvijala na posteljini. Bilo mi je jasno da je ovde manje u pitanju bol, a više nova senzacija u njenom anusu gde su posle hladne plastike ušla dva topla prsta.

„Čuješ šta te pitam?“, povisio sam malo ton.

„…čujem“, zastenjala je, „jesam… ja sam analna drolja… jesam…“

Izvadio sam prste iz nje i stavio joj ih na usne. Refleksno je pokušala da okrene glavu ali sam je drugom rukom uhvatio za kosu.

„Otvori usta!“, prošaputao sam joj tik uz uho a ona se trznula.

„Otvori usta“, ponovio sam i pritisnuo prstima njene usne. „Hoću da mi poližeš prste, da ih skroz očistiš.“

Okrenula je glavu i promucala da neće, da joj se gadi. A ja sam je nežno poljubio u prostor između uha, vilice i vrata. Rekao sam joj da mi je obećala da će biti moja analna drolja, pitao je da li se seća toga.

Klimnula je glavom, postiđeno je potvrdila šapatom.

„ja… jesam tvoja analna drolja… samo…“

Ponovo sam je poljubio i ovog puta još tiše rekao da se seti koliko ću na nju biti ponosan. Poljubio sam je u usta, jako, uvukao joj jezik duboko. Uzvraćala je, strasno i kada sam se odmicao pridizala se sa kreveta, polazila za mnom, zubima mi držala usnu.

Naravno, bila je vezana, nije mogla da me prati. Stavio sam joj ruku na lice i nežno je pritisnuo natrag na krevet.

„Znaš da si moja?“, pitao sam.

Klimala je glavom.

„…tvoja sam.“

Stavio sam joj prste na donju usnu i sada je polako, ali odlučno otvorila usta i sama ih uvukla unutra.

Polako sam ih gurao unutra dok ih je ona sporo, senzualno oblizivala, njen jezik mokar, sočan, topao.

Sisala ih je i lizala a onda se gušila kada sam prste gurao još dublje, sve do grkljana.

„Ti si moja drolja“, rekao sam. „I ponosim se tobom.“

Prste sam zamenio kurcem, kleknuvši nad njene grudi, trljajući ga prvo o njene bradavice, pa o vrat i lice, zavlačeći ga u kosu i na kraju u usta. Držao sam je za kosu i pomagao joj da se nabije na njega ustima, da ga zarije sebi u grlo. Postajao mi je još tvrđi od njenog krkljanja i kašljanja. Opisivao sam joj kako je sve umazanija od pljuvačke i mojih sokova svaki put kada bih ga izvadio iz njenih usta.

Posle sam joj raširio noge i ušao u nju. Pička joj je bila toliko mokra i topla da sam pomislio da ću odmah svršiti.

„Kako si ovako mokra, kurvice?“, pitao sam je, polako hvatajući tempo koji će mi garantovati bar nekoliko minuta akcije. „Pa rekla si mi da te je muž jebao noćas. Zar ti to nije bilo dosta? Zar kurvi nije dosta jednom dnevno?“

„…nije“, stenjala je, hvatajući dah, vezana, znojava, kose rasute po krevetu, bradavica uspravljenih i tvrdih. „znaš da nije… znaš da sa njim nikad… da sa njim nikad nisam svršila…“

Nastavio sam da je jebem, jače, hvatajući joj bradavicu između prstiju, stežući je jako, do bola.

„…znaš… znaš… da mislim na tebe dok to radim sa njim… znaš to…“

Morao sam da ga izvadim. Morao sam malo da se smirim, da je malo pomazim kurcem po klitorisu, da je gledam kako se uvija.

„A zašto, kurvice?“, pitao sam je. „Zašto nisi nikada svršila? Zašto misliš na mene dok te doktor jebe? Pa nije meni toliko veliki.“

„znaš…“, ponavljala je. „znaš koliko mi dublje ulaziš… znaš koliko te jače osećam… znaš sve… znaš da sam tvoja…“

Vrisnula je kada sam ga ugurao u njen anus, iako je ulazio lako u podmazani i rašireni otvor. Počeo sam da se zabijam snažno, bez stajanja, do pola, zatim dublje, zatim sve do korena, šireći je jako, bezobzirno, dok sam prstima mrvio njen klitoris. Pitao sam je da li je boli ali ona je samo odgovarala „da, da, da, da, da“ i na kraju svršila cičeći i propinjući se na krevetu kao da pokušava da me zbaci.

Čim sam onda klekao pored njene glave i uzeo je za kosu, sama je ustima potražila moj kurac i uzela ga duboko. Navlačio sam je jako na njega, ulazeći joj svaki put glavćem u grlo a ona se i dalje sama nabijala, grcajući, dok su joj niz obraze jurile suze i razmazivale ono malo maskare koja je izdržala poslednjih sat vremena znoja i pljuvačke svuda po našim licima i telima. Svršio sam joj po licu i kosi, jako, obilno, umazao je svu, isprskao jastuk i njene ruke, vezane iznad glave.

Onda sam joj dvadesetak minuta šaputao kako je prelepa tako vezana i nemoćna, kako je prelepa tako umazana spermom, razmazane šminke, kako izgleda kao najrpljavija porno drolja. Tek kad sam je odvezao i kada mi je legla na grudi malo se rasplakala i puno me ljubila govoreći mi koliko me voli.

* * *

Pošto ja baš i ne idem na mesta gde izlaze doktori i njihova bratija (i žene) upoznali smo se na jedinom mestu gde smo mogli da se upoznamo, na nekoj stupidnoj humanitarnoj žurci na kojoj sam ja puštao muziku. Drugarica koja je sve organizovala nije imala vremena da ujuri nekog propisnog didžeja pa sam ja bio tek prihvatljiva aproksimacija.

Kao i svaki lenjivac koji radi pro bono, nisam u to veče uložio baš sto posto svih svojih kreativnih napora, birao sam pesme od po petnaest minuta da bih imao vremena da se muvam po masi, da šaljem poruke svojoj devojci – u tom momentu na seminaru čak u Tel Avivu – da se grebem za sokove (piva nije bilo, humanitarna žurka nije tražila sponzorstvo ni od jedne pivare), da prepadam neke klinke koje su duvale pitanjima mogu li da dobijem šat… U tom muvanju kroz humanitarnu masu u kojoj je bilo i političara i naučnika i javnih radnika, a bogami i murije, dupetom me je gurnula visoka žena na visokim štiklama, u tesnim pantalonama, sa lepim, skupim minđušama.

„Izvinite“, rekao sam i spremio se da produžim dalje jer je u pitanju bila gospođa od četrdesetak godina koja je imala tamne naočari na licu. Možda je ona ovde da nađe sparing partnera za kres na brzaka, rezonovao sam, ali te pijane šeme sa gospođama koje samopoštovanje traže na ovakvim mestima su obično depresivnije od moje regularne skoro-pa-bračne svakodnevnice.

„Izvinite vi“, nagnula se ka meni i promuklo nasmejala, „ovaj što pušta muziku toliko nema ukusa da ja na ovo naprosto ne umem da igram“.

Pazi sad kurca, rekoh sebi. Pazi kurca.

* * *

Nisam ja neki častan čovek, to ne. Prevario sam svoju devojku bar dva puta. Ako se jedino seks sa penetracijom računa u prevare. Ako penetracija nije nužan uslov onda… pa, onda računam da sam je prevario bar još tri puta.

Nisam ja častan čovek. Ali sam lenj. Meni moja devojka odgovara. Znam kako misli, znam šta želi, znam šta pred njom smem da slažem, znam šta ne smem da kažem. Znam čak i da joj je smešno kad prdnem mada to ni u ludilu ne bi priznala.

Znam takođe da me nikada nije prevarila. A ja sam nju bar dva puta (bar pet puta). Znam da joj seks sa mnom ne znači ništa, baš kao što meni seks sa njom ne znači ništa. Poslednjih godinu-dve radije drkam nego što se trudim oko romantične atmosfere u kući.

Sa Kristinom sam svoju devojku prevario… prestao sam da brojim u stvari. Prestao sam da brojim koliko smo se puta jebali za osam meseci. Prestao sam da brojim koliko puta sam Kristinu uhvatio za kosu i jako je navukao na svoj kurac, koliko sam puta osećao kako se grči i trudi da proguta sve kad joj svršavam u usta, koliko je puta pičkom stezala moj kurac i stenjala kao da je klinka od petnaest godina kojoj prvi put ulazi.

Kristina je prva žena koju sam jebao u guzu. Moja devojka je svojevremeno i na to pristala ali se osećala jako čudno dok sam joj mazao anus i sve vreme mi objašnjavala koliko joj je to čudno i sve vreme mi objašnjavala da ona hoće ali da se brine i da je meni ipak malo veliki za nju i da se plaši da će je boleti i da ona hoće i na kraju kada sam pokušao da joj ga uguram u stisnuti anus meni se spustio i to veče nismo više pokušavali nikakav seks, samo smo gledali televiziju (u stvari ja sam gledao Edija Marfija, a ona je šamarala fejsbuk na telefonu ili već nešto što žene rade po internetu).

Kristina je prva žena koju sam jebao u guzu, žena koja mi je objasnila da je boli kada je muž tu jebe, žena koja je prvo nosila dildo u guzi sat vremena, dok smo se šetali po parku, ja u patikama, ona na visokim štiklama, a onda prvo primala moj kurac još pola sata u druge rupice, pre nego što sam joj izvadio dildo iz guze i ugurao joj ga tamo. Vrištala je, jeste, ali mi je govorila da ne stajem, da je božanstveno, da me voli.

I svršila je, kad i ja u nju.

I posle još jednom jer je bila toliko napaljena da sam se spustio među njene noge i jezikom i prstima radio svašta po njenoj pički i anusu a ona me je stisnula butinama dok je svršavala pa nisam mogao da čujem da li ponovo vrišti.

* * *

Dobra stvar u našim šetnjama po parku je što nije bilo sumnjivo to što sam je držao ispod ruke. Nikada nismo naleteli ni na koga poznatog, uključujući njenog muža ili nekog od roditelja drugara njenih klinaca, ali i da jesmo, izgovor je bio toliko prirodan i uverljiv da me je malo bilo i sramota. Osećao sam se kao da igram poker sa obeleženim kartama.

Tako smo išli parkom a ja joj pričao o nekim japanskim filmovima koje sam gledao i njoj je uvek bilo smešno u kakve sam detalje ulazio. Pitao sam je da li gleda filmove sa mužem i odmah se postideo glupog, najglupljeg mogućeg pitanja. Nisam baš tako mislio, pokušao sam odmah da objasnim ali ona me je samo stisnula za nadlakticu i rekla da zna šta sam hteo i da ne, ne „gleda“ sa njim filmove, ali da bi sa mnom pogledala neki.

I onda smo jedno veče gledali film kod mene. Bila je to ruska krimi-komedija i trajala je oko sto minuta ali u ovoj verziji skoro tri sata jer sam ja svaki čas zaustavljao da joj opišem scene, da joj objasnim kakve izraze lica prave glumci, da joj objasnim zašto se neartikulisano smejem.

To veče se nismo ni jebali, ona se smejala do promuklosti i popila skoro ceu flašu vina i onda spavala sa glavom u mom krilu a posle smo se istuširali i stisli jedno uz drugo i ona mi je šaputala nešto što pola nisam razumeo a pola se ne usuđujem da se setim pa smo spavali, pa malo pričali, pa se ljubili. Jebali smo se tek ujutro, kada je već trebalo da zovem taksi za nju, okrenuo sam je i ušao u nju otpozadi i vukao je za kosu, jako iz sve snage udarao po guzi i govorio joj da mi kaže čija je i šta je iako sam ja, naravno, znao odgovore.

* * *

Jednom smo bili zajedno i u Budimpešti, ona je mužu rekla da ide sa drugaricom na Divčibare i da će se vratiti sutra, pa smo proveli dan blejeći po dvorištima crkava (bila je nedelja) i na obali Dunava, a posle smo pola večeri utrošili u seks šopu gde je kupila svaki par čarapa i kurvinjskih cipela koji se meni dopao. Onda ih je u hotelu probala jedne po jedne i morao sam za svaku kombinaciju da joj opišem detaljno kako izgleda. A ona je trljala pičku, stalno, pa stezala bradavice, sve napaljenija od mojih opisa, pa na kraju na sve četiri dopuzala do mene držeći u zubima ogrlicu sa povocem koju smo kupili na istom mestu, šapatom me zamolila da je uzmem, da vežem svoju robinju i da je rasturim.

* * *

Jednom smo i u njenom stanu imali foto-sesiju. Muž je bio sa decom izvan grada a ona mi je rekla da ima malo temperaturu ali da nije htela da kaže mužu. I meni je devojka bila na putu i onda sam bio kod Kristine dva dana, kuvao joj čajeve i merio joj temperaturu i slikao je, slikao je, slikao je. Imala je brdo kurvinjskog veša, rekla je da njen muž to voli. Ali rekla mi je i koje je talno komade kupila prošle nedelje kada je bila sa drugaricom u šopingu, kupila ih samo zbog mene.

Vezao sam je njenim sopstvenim čarapama to veče, a ona je klečala, sa svojim prljavim gaćicama u ustima, hrpom crne čipke koja se osećala na ženske sokove, klečala sa malo povišenom temperaturom i rukama vezanim na leđima njenim sopstvenim čarapama, klečala u drugim čarapama, na visokim štiklama, sa velikim dildom u guzi, pokorna, potpuno poslušna. A ja sam joj stavio kaiš oko vrata i gurao kurac u usta pored zgužvanih gaćica i stezao joj grlo kaišem dok me je gutala.

Posle je imala štipaljke na bradavicama, to je jako bolelo, sudeći po njenim jecajima, ali kada je prošlo jedno petnaest minuta šapatom je priznala da je osećaj fantastičan. Još posle je dobila i kaiš po bradavicama jer je sama tražila da je šibam. Još posle se sama nabijala na mene, ruku vezanih i dalje na leđima, razvaljene guze koja mi je kurac gutala i muzla tako da nikada nisam mogao dugo da izdržim.

Kristina je imala dvoje dece i bila ubeđena da joj je pička preširoka da bih ja u njoj mogao da uživam iako je rađala na carski rez i iako je bila uža i vrelija od moje devojke.

Kristina je imala dvoje dece i muža sa kojim nikada nije svršavala iako sam siguran da nisam imao veći kurac od njega. Jednom je rekla da sam veći ali rekao sam joj da me ne laže i da ne može da zna kad ni jednom od nas nije videla kurac. Rekla je da zna kakav je osećaj, rekla je da zna šta oseća.

I svršavala je. Ponekad i samo od jebanja u guzu. Jednom je svršila i od jebanja u grlo, ali tu sam je prvo duže od sat vremena šapatom i dodirima pripremao u restoranu u kome smo ručali pa sam je onda, čim smo ušli u njen stan do koga sam je otpratio, uredno i uslužno je držeći pod ruku i noseći njen štap u drugoj ruci, naterao da klekne i, ne skidajući joj ni mantil ni tamne naočari, ugurao joj ga u usta. Posle mi je rekla da je doživela orgazam čim joj je ušao u grlo, čim je osetila moje prste u kosi i glavić kako je grubo otvara.

* * *

Bilo mi je žao što nikada neće videti svoje slike. Umela je da pozira. Možda zato što je tokom godina razvila osećaj za svoje telo, za to kako koji njegov deo pozicionira u prostoru. Na kraju krajeva i hodala je izuzetno elegantno, sasvim sigurna na visokim štiklama koje je uvek nosila, štap više dekoracija nego neophodna alatka. Valjda je imala toliko vremena da se bavi osluškivanjem svog tela, da se bavi plivanjem i hodanjem, sama, bez pomoći, da ga je sada bolje osećala nego što sam ja ikada osećao svoje.

Bila je fantastična na slikama.

I bila je fantastična u prirodi. Jako duhovita, jako inteligentna. Na kraju krajeva, završila je prirodno-matematički fakultet u roku iako je oslepela već na prvoj godini. I udala se kasnije, za osam godina starijeg lekara. I rodila mu dvoje dece. I magistrirala. I bila autor ne znam ni ja koliko radova za ne znam ni ja koliko magazina i simpozijuma i instituta.

Nikada je ne bih upoznao da nije glupo, namerno glupo igrala uz muziku koju sam puštao to veče, rešen da odtezgarim koliko se mora i odem kući da drkam na klinke koje su cimale jedan džok u krugu. Nikad je ne bih upoznao da me nije u prolazu udarila dupetom i rekla da didžej ima najgori ukus koji se uopšte može imati u muzici a da to i dalje podrazumeva korišćenje ušiju da se čuje to što pušta.

Nikad je ne bih poljubio da me ona nije poljubila dve nedelje kasnije, pri našem trećem susretu. A pričali smo telefonom nekoliko puta u međuvremenu. Nekoliko puta po nekoliko sati.

Nikada je ne bih jebao da mi nije rekla da želi da je vežem, glasom koji je drhtao.

Nikada mi nije rekla da želi da je davim za vreme seksa, ali to sam i sam provalio jer mi je povremeno pred orgazam uzimala ruku u svoju (kada ne bi bila vezana) i stavljala šaku na svoj vrat. Kasnije sam počeo da upotrebljavam kaiš i da je do orgazma dovodim kombinacijom jebanja i gušenja.

Nikada nije svršila sa svojim mužem.

Baš kao ni moja devojka sa mnom, pretpostavljam.

Jebali smo se osam meseci pre nego što mi je Kristina u suzama rekla da ne možemo više ovo da radimo, da joj je žao muža, da on verovatno sumnja u nešto ali ne želi ni sam da poveruje.

Nisam je poljubio tog dana, ali sam je mirno gledao kako izlazi iz kafića, kako sigurno ide ka taksiju štapom ispipavajući put ispred sebe, kako ulazi i seda u njega, visoka, u tesnim pantalonama, na štiklama. Nisam menjao izraz lica, posmatrajući taksi kako odlazi i njeno lice koje se okretalo prema meni iako me ona nikada nije videla.

I još uvek imam isti, potpuno isti izraz lica.

Autor: Fenris

Napolju, daleko od svih

Izašla je napolje da pozove muža i pita ga jesu li deca u krevetu i jesu li zaspala, ali i da se malo skloni iz galame i dima. Proslava je bila bučna i što je veče više odmicalo, sve znojavija. Tri tekile koje je popila su takođe radile svoj posao pa je sada stajala pored klupe i zamišljeno pušila, sama sa sobom, puštajući alkohol da se primiri u njenom krvotoku. Onda je primetila da joj on prilazi.

Flertovali su celo veče, to da. Nije bilo prvi put da se vide, ne, ali jeste bilo prvi put u atmosferi natopljenoj znojem i pićem, glasnom muzikom i ljudskim smehom i dovikivanjem i u takvoj atmosferi otišli su dalje od uobičajenih dugih pogleda i poneke dvosmislene rečenice koje su inače razmenjivali.

Flertovala je sa njim večeras, jeste. Jer je pila tekilu. Jer je bio visok, jer je delovao kao da se oseća udobno u svom telu. Jer ju je gledao, snažno, ali iz pogleda nije mogla da sazna šta tačno vidi, šta tačno želi. Šta tačno misli. Flertovala je sa njim jer ju je malo palilo kada bi se u nekom momentu razgovora sa nekim drugim on okrenuo prema njoj, pogledao je u oči, pa se onda nasmešio – kao da nešto zna – i skrenuo pogled natrag ka svom sagovorniku.

Flertovala je jer je znala da će doći kući kada muž već bude bio u krevetu, da će svi u kući spavati, da će moći da pusti vodu u kupatilu i imati vremena da se igra sa njom… sa nevaljalicom koja je bila mokra iako je celo veče sve bio samo bezazleni flert… imaće vremena da je mazi, da je nežno rastvori, da polako ulazi prstima u nju, da vodom iz tuša nadraži klitoris… Imaće vremena da zatvori oči i zamisli ga golog, kako je ljubi, kako joj podiže jednu nogu, kako ulazi u nju… Imaće vremena da sebe polako dovede do tačke kada će morati da stavi prst u usta i ugrize ga da ne bi nekontrolisanim jecajima razbudila celu kuću.

I onda… flertovala je… zabacivala kosu i gledala ga, ispijala svoja pića polako, senzualno, sisala cigaretu jače nego što bi to inače radila i duvala dim na gore, pućeći usne.

Prišao joj je uz osmeh i oboje su pomalo izveštačeno komentarisali kako je unutra vruće, kako je noć lepa, kako je toplo i prijatno i kako bi proslava bila mnogo ugodnija da je organizovana na otvorenom. Ona ga je posmatrala, prebacujući kosu sa ramena na rame, ljubopitljivo ga gledajući u oči, smešeći se. Bila je naslonjena na klupu i vlažna. I znala je da će večeras jako gurati prste u sebe i zamišljati miris parfema koji je sada osećala.

Posegla je da upali još jednu cigaretu, kada ju je uhvatio za ručni zglob. Srce joj je preskočilo, ne od iznenađenja. Ne, nije mogla da se iznenadi, nije imala pravo da se iznenadi, naravno da nije. Izazivala ga je, jako. Nije imala pravo da se zapanji.

Ali nije imala pravo ni da mu se prepusti. Bila je dovoljno zrela da zna dokle smeju da idu fantazije a na kojoj tački ih valja okrenuti nazad, vratiti u skrivene unutarnje predele. Bila je udata, bila je majka. I on je bio oženjen.

Ali kada ju je privukao sebi, kada je usnama dotakao njen vrat, kada ju je jednom rukom prihvatio kosu i povukao joj glavu unazad, ona je tako jako zastenjala da se sama sebe postidela. Bio je vreo, njegov jezik na njenom vratu, usne kojima ju je opekao, zubi kojima ju je stegao, a ona je zatvorila oči i stenjala.

Samo nekoliko sekundi. Onda se prenula.

„Nemoj“, prošaputala je kao da će neko iz zgrade moći da ih čuje pored glasne muzike i sveopšte galame.

„Moram“, zarežao je, ne prestajući da jezikom prelazi njenim vratom, linijom njenog uha, ne prestajući da joj vrelim dahom tera kožu na leđima u ježenje.

„Nemoj“, ponovila je, sada tonom skoro očajanja, „nemoj, molim te, hoću da ostanem verna svom mužu“, a njegove ruke su je privlačile njemu, pritiskale uz njegovo telo. Bio je tvrd, vruć, mirisao na opor parfem i samo malo na znoj.

„Znaš da moram“, rekao je. „Znaš koliko me pališ sve vreme. Znala si, kada si izašla, znala si šta će se desiti.“
Sa tim rečima, povukao joj je bluzu na stranu, pomerio grudnjak, sklopio usne oko njene bradavice i počeo da sisa, jako.

Zastenjala je od bola i od osećaja koji joj je protresao celo telo, kao udar struje. Dole, u stomaku, i dole, niže, ispod stomaka, sve joj se grčilo dok ju je sisao, jako, držeći je uz sebe, ne dajući joj da se otrgne.

A ona je želela da ga odgurne od sebe, rukama stegla njegove mišice, ali kao da nije imala snage, gurala je, ali nedovoljno, nedovoljno jako. Držao ju je, uz sebe, pritiskajući njen pubis uz svoj, prosipajući joj pljuvačku po dojkama, jezikom joj ukrućujući bradavice. Onda ju je opet sisao a ona je opet stenjala, glasno.

„Znaš da neću biti nežan“, rekao je onda, pogledavši je u oči. Smešio se. Ali samo malo.

Ona je samo odmahnula glavom, pomalo uplašeno, pomalo bespomoćno, pomalo zbunjeno. I pomalo željno. Samo malo. Nije želela da prevari muža. Nije večeras planirala ovo, ne, ništa od ovoga.

„Nemoj“, još jednom je rekla, a on ju je okrenuo, nestrpljivo. Refleksno, uhvatila se rukama za naslon klupe.
Zaista nije bio nežan. Zastenjala je od straha kada joj je gotovo pokidao dugmad sa farmerki otkopčavajući ih. Zajedno sa gaćicama spustio ih je do njenih kolena.

„Nemoj, nemoj“, ponavljala je uspaničeno. „Nemoj!“ Bespomoćno.

Ne možemo ovde, pomislila je.

„Neko će naići, neko će nas videti, nemoj, molim te…“ stenjala je a onda je čula kako otkopčava svoje pantalone. Onda je osetila kako nešto tvrdo kao kamen prodire u nju i zaboravila reči koje je htela sledeće da upotrebi.

Disala je duboko, šumno, teško, hvatajući vazduh otvorenim ustima, pokušavajući samo da ne vrisne, da ne oda svima u krugu od dvesta metara koliko je lako uklizao u nju, koliko se njena nevaljala, nezasita pička jako stezala, koliko je jako pokušavala da ga uvuče duboko, da ga ne pusti.

Jebao ju je jako, ulazeći duboko, vraćajući ga sve do glavića pa se ponovo zarivajući u nju do kraja. Znao je kako ga je gledala celo veče, kako je prolazila prstima kroz kosu i postavljala usne na ivicu čaše i onda je morao znati i kako joj treba kurac, kako joj treba da je rukama jako stegne za kukove i navuče na sebe svaki put kada bi se unutra zario.

Nagnuo se i osetila je usne na svom uhu, osetila kako je vlažno ljubi, gurajući joj pritom kurac duboko, sve do korena. Slušala je njegov dah kako je glasan, kao kod neke životinje, osećala kako je prlji, kako je dovodi do ludila.

„Znaš“, šaputao je direktno u njeno uho. „Znaš koliko sam te želeo… znaš“.

Okrenula se prema njemu a on joj je jezikom uleteo u usta. Nabijala se sada sama, mrveći ga kukovima, svesna da su svega nekoliko desetina metara daleko od zgrade prepune ljudi koji ih poznaju, ljudi koji znaju i njihove supružnike, ljudi sa mobilnim telefonima i kamerama na njima. Trebalo je da ga odgurne, da prekine ovo, trebalo je da stane, da se obuče, da popravi kosu, da se okrene i ode.

Trebalo je. Ali se nabijala još jače, stenjala još teže kada ju je grubo presavio preko klupe, jako povukao za kosu i navlačio na sebe.

„Znaš da si moja“, čula ga je da šapuće, teško, između uzdaha. „znaš da si moja mesecima.“

„Znam“, zajecala je. Vukao ju je za kosu, jako i ulazio u nju još jače a ona je osećala samo slast, samo jaku vatru dole, u stomaku.

Izvadio ga je iz nje pre nego što je mogla da svrši ali je samo nekoliko trenutaka kasnije svoju pljuvačku razmazao prstima po njenom anusu.

Počeo je da ga gura unutra a njeno stenjanje pređe u glasne bolne jecaje.

„Ne… ne….“, zajecala je, „boli…“

„Znam“, rekao je, disao joj u uho, jako, glasno, vlažno, vruće. „Znam da boli, lepoto.“

I nije prestajao da gura, da je otvara, jako, bolno.

Nije prestajao, gurao je polako, ali bez stajanja, svaki put malo dublje, šireći je, bolno, sporo, govoreći joj da je njegova. Nekoliko desetaka metara dalje svirala je muzika, ljudi su pili, svađali se, smejali se. A on ju je jebao u guzu, sve brže, sve jače.

* * *

Žena mu je bila na putu. Tako su završili u njegovom stanu, znojavi, još uvek željni. Jako, jako željni.

Nije svršila tamo, pored klupice. Bila je tesna, toliko tesna da joj je šaputao da ga izluđuje, da je mogao samo kratko, samo kratko da je jebe. Kada više nije mogao, ona se spustila dole, čučnula, farmerki i gaćica spuštenih do članaka, balansirajući na visokim potpeticama čizama je čučala i uzela njegov ud u usta.

Jako ga je stezala rukom onako tvrdog, sisala mu glavić, pa se nabijala žestoko, do kraja, dok joj ne bi uleteo u grlo i naterao je da se malo zagrcne. Jako ga je drkala i lizala odozdo jezikom po onom osetljivom mestu ispod glavića i gledala ga pravo u oči dok je, sve glasnije stenjući svršavao izbacujući jake mlazeve sperme po njenom licu, po njenoj kosi.

Nije svršila. A on je to znao.

Nije je ništa pitao, ali je znao. I išli su taksijem, sedeći na zadnjem sedištu, držeći se za ruke, da, baš kao ljubavnici, kao neko dvoje klinaca koji ne mogu da dočekaju da ostanu sami.

I njegov stan je bio dovoljno daleko da sa držanja za ruke u taksiju pređu na ljubljenje. Sisali su jedno drugom jezike i pili pljuvačku i bilo ih je briga da li ih vozač gleda u retrvizoru i kada su stigli, samo su nastavili. Prvo klečeći na podu u sobi, dok ju je skidao, sada sporije, manje grubo.

Onda na krevetu na koji ju je odneo u naručju. Gde ju je tako potpuno golu ljubio svuda. U rame. U vrh brade i koren vrata. U pazuho. Gde joj je bradavice milovao prstima navlaženim pljuvačkom dok se nisu ponovo ukrutile do bola.

Gde joj je poljupcima ispratio liniju struka i spustio se niz butine, ostavio mokar trag na listu noge, usisao nožne prste u usta, milovao ih jezikom.

Gde joj je raširio noge i sporo, tako izluđujuće sporo kružio jezikom oko klitorisa, usnama stezao natekle usmine. Pa onda sisao klitoris, prstima pažljivo širio mokru, jako mokru, stalno mokru ribicu.

Stenjala je, uzdisala, jako, sada nije morala da se plaši da će neko čuti, sada je smela da bude glasna, a on je bio pažljiv, tako da je sa svakim pokretom jezika i prstiju odvede nekoliko koraka bliže ivici, ali da je nikada ne gurne preko.

Gubila je kontrolu nad sobom, uvijala se na krevetu, gurala mu prste u kosu, navlačila na sebe, gubila je kontrolu nad disanjem, nad glasom, koji je sad prelazio u krike uživanja.

„Svršiću“, zajecala je nemoćno kada je ponovo usisao klitoris u usta i ne puštajući ga, krenuo da ga šamara jezikom.

A on joj je na tu reč samo nežno, jako nežno ugurao prst u mokri, potpuno mokri anus.

* * *

Naravno da jedan orgazam nije mogao da joj bude dovoljan. Naravno da mu je sisala kurac, gledajući ga u oči, jako, pohotno, terajući ga da se ukruti od dodira, od vlažnosti, od topline, od njenog pogleda i guste, razbacane kose koja joj je padala preko lica a koju je on skupljao rukama, povlačio unazad, da je poljubi kada joj kurac ispadne iz usta…

Naravno da je sela na njega kada je već bio tvrd kao kamen. Naravno da se nabijala kukovima, jako, glasno, bezobrazno jecajući, dok joj je on otpozadi rukama prelazio sa tvrdih bradavica, sve do klitorisa i natrag.

Naravno da je on ponovo hteo da je ima na kolenima i rukama, u toj kurvinjskoj pozi ulazio joj je najjače, vukao je za kosu a ona je, nakon što je ponovo svršila, svesna da će biti promukla ujutro i muža morati da laže i da je pijana pevala na proslavi, tražila, sama tražila da joj ga opet stavi u guzu.

Sada je imao čime da je namaže. Sada je ušao lakše. I bilo je lepše. I trajalo duže. I svršila je, još jednom. Sa njegovim tvrdim kurcem u anusu, sa njegovim rukama u kosi, rukama koje su je vukle, koje je nisu puštale. I molila ga je da ne izlazi, da je jebe u guzu, jako, da je tako raširenu, razvaljenu jebe jako dok i sam ne svrši.

I osećala je kako joj izbacuje vruće seme unutra dok je stenjao. I samo se na kraju malaksalo spustila na krevet, osećajući njegovu težinu na svom telu, kako je prekriva. Toplo. Prijatno. Nije želela da izađe iz nje, ne još. I ležali su tako, dugo, dišući kao jedno i šapućući.

Autor: Fenris

Poslednji prvi put

Sišla sam iz autobusa, samo malo nesigurna na visokim štiklama. Potražila sam ga pogledom.

Juče sam od njega dobila poruku. Stigla je dok sam sedela sa mužem, čitala knjigu, a on je gledao televiziju. Kada sam videla od koga je, srce je počelo da mi lupa kao ludo, lice mi je postalo vruće a dole… dole sam procurela, odmah, pre nego što sam i videla šta je pisalo u poruci. Kao neka klinka. Kao neka kurvica.

Pokušavala sam da ostanem mirna dok sam je čitala, iako su mi ruke drhtale, pokušavala sam da se ničim ne odam pred mužem. Toliko dugo sam održavala tajnu vezu sa drugim muškarcem, samo poruke i zajednička maštanja, samo skriveno kucanje, meko, što mekše, da me ukućani ne čuju, da se ne zapitaju kome to pišem poruku, zašto sam tako crvena u licu kada ustajem od kompjutera ili odlažem telefon, zašto odlazim u kupatilo, zašto se tako dugo tuširam, toliko dugo sam živela u paralelnoj stvarnosti, tamo gde sam mogla da budem drolja i da se time ponosim, da je sada sudar te stvarnosti sa stvarnom stvarnošću bio šok od koga mi se utroba uvrtala, pogled maglio a ribica nekontrolisano vlažila.

U našem dopisivanju, mesecima sam bila njegova drolja, mesecima mi je radio sve šta je hteo, prljave stvari, stvari od kojih sam se osećala poniženo i degradirano a stalno sam htela još. Nikada nije bio grub, nikada nije učinio da se postidim svega što mi je radio u našim fantazijama, nikada se nisam postidela onoga što sam bila za njega. Samo za njega.

I želela sam još, stalno. I to mu jasno stavljala do znanja. Od toga da neću nikada varati svog muža, preko toga da sam ga sanjala, da sam sanjala kako me jebe čovek koga nikada nisam fizički srela, do toga da sam mu pisala poruke u kojima sam mu govorila koliko ga želim prošlo je nekoliko meseci. Za to vreme bila sam sve više drolja, njegova drolja, koje znala šta treba da kaže da njen gospodar bude zadovoljan, koja je poslušno sebi radila stvari po njegovom nalogu. Nikada nije bio grub. Uvek je bio strpljiv, uvek je bio pažljiv i kada sam se plašila umeo je da me umiri.

Poruka koju mi je poslao, koju sam čitala crveneći pred mužem, trudeći se da se ničim, ni uzdahom ni spuštanjem ruke na helanke između nogu, ne otkrijem, poruka mi je govorila ono što sam najviše želela i čega sam se najviše plašila.

Sutradan. U Beogradu. Čekaće me na stanici.

Možda ćemo samo popiti kafu, prošetati i pričati, pomislila sam silazeći iz autobusa. Uvek mi je govorio da će mi uraditi samo stvari koje sama želim. Uvek me je tako umirivao, da mi nikada ništa neće uraditi silom, da ću ja biti ona koja kontroliše sve. Verovala sam mu. I onda – možda ćemo samo popiti kafu i prošetati po Kalemegdanu, pomislila sam, tražeći ga pogledom, malo nesigurna na visokim štiklama. Znala sam koliko ih voli, nosila sam ih uz crne samostojeće čarape i crnu haljinu. Tražila sam ga pogledom a onda je srce počelo jako da mi udara kada sam videla visokog muškarca kako mi prilazi.

Nagnuo se prema meni, uz osmeh, osetila sam miris parfema i zatvorila oči. Nisam očekivala da me poljubi čim se sretnemo, ovako, u javnosti, nisam znala šta da kažem, samo sam zažmurila.

Ali on nije ni dotakao moje usne. Umesto toga osetila sam njegovu ruku na vratu a onda zvuk metala, hladnoću.
Otvorila sam oči. On se smešio, držeći tanak lanac u ruci.

„Hajdemo“, rekao je i poveo me na povocu, nasred autobuske stanice u Beogradu, pred desetinama ljudi koji su gledali kako visoki muškarac vodi iza sebe svoju drolju, u crnim čarapama, na visokim štiklama, u crnoj haljini.

* * *

Gledala sam u zemlju, ispred sebe, koračajući kao u snu. Ovo se nije događalo, nije moglo da bude istina. U glavi mi se vrtelo, noge su mi se tresle, morala sam da pazim na svaki korak u mojim visokim štiklama.

A on me je vodio, kao kučku na povocu, hodajući odmereno, ne prebrzo da njegova kurvica ne bi pala sa visokih potpetica, ali odlučno, vodeći me uzbrdo, prema centru. Nisam progovorila ni reč. Samo sam gledala u zemlju, lica vrelog od navale krvi, očiju zamućenih od suza. Bila sam njegova. Toliko sam puta tokom svih ovih meseci napisala ove reči, toliko ih puta ponovila gurajući prste u sebe, trudeći se da ne vrisnem jer bi muž znao da mu je žena kurvica koja misli na drugog muškarca pod tušem, toliko sam ih puta nemo oblikovala usnama ležeći na jastuku, dok je suprug spavao pored mene. A sada, ovoga trenutka sam tek shvatala koliko su te reči teške. Koliko opasne. Koliko sam nemoćna pred njim.

Rekao je da mi neće raditi ništa što ne budem sama želela. A onda mi je bez pitanja stavio metalnu pseću ogrlicu i za nju zakačio fini, tanki lanac i prošetao me kao kučku ulicama Beograda tog popodneva. Tada sam shvatila šta znači biti njegova. Nisam rekla ništa. Radio mi je ono što je hteo.

Čula sam kako se ljudi okreću za nama, za ženom na štiklama u lepoj crnoj haljini i crnim čarapama sa šavom. Čula sam kako neki muškarci dobacuju. I čula sam njega kako im je rekao da gledaju svoja posla. Posle toga nisu više dobacivali a ja sam hodala, za nijansu sigurnije. Mislim da sam čak u tom trenutku osetila i malo ponosa. Svi su me gledali. Svi, ceo Beograd me je gledao, kako sam kurva, kako sam njegova kurva. A ja sam hodala, sigurno, na visokim štiklama, na lancu, drolja, samo za njega.

* * *

Zastali smo u jednom pasažu. Bilo mi je malo lakše sada kada nismo bili svima na ulici pred očima. Bilo je senovito i zaklonjeno, samo nekoliko muškaraca je stajalo sa druge strane. Bilo mi je malo lakše. Stavio mi je prst ispod brade i nežno mi podigao glavu na gore tako da su nam se oči srele. Smešio se.

„Jesi li dobro?“, pitao je.

Nisam znala šta da kažem, sve se u meni sudaralo, i strah i stid i ponos… i želja. Rekao je da mi neće uraditi ništa što ne želim sama. A vodio me je ulicama Beograda kao kučku.

„Jesi li mokra?“, pitao je.

Stidela sam se. Tako sam se stidela.

„jesam“, klimnula sam i tiho rekla, a onda se setila i brzo se ispravila, „jesam gospodine. mokra sam.“

Nasmešio se, ponovo.

„Jesi li dobro?“

Klimnula sam, sada malo uverljivije.

„jesam… gospodine.“ Gledala sam u muškarce na drugom kraju pasaža. Videla sam da sa zanimanjem gledaju u par u kome je muškarac ženu držao na lancu. Nisu mogli da čuju šta govorimo. Ali su gledali u nas.

„Da li si obukla gaćice?“, pitao je odmah zatim. Krv mi je jurnula u lice. Kako sam mogla da budem tako glupa? Mesecima, mesecima mi je naređivao da izlazim iz kuće bez gaćica, da odlazim na posao ili u prodavnicu ili u kupovinu ili u posetu prijateljima bez gaćica, njegova mokra kurva koju svi mogu da namirišu. A danas sam ih obukla. Jer… išla sam na put…

Posramljeno sam klimnula glavom. On se opet nasmešio.

„Hajde… skini ih“, rekao je jednostavno.

Pogledala sam ga, zbunjeno. Onda uplašeno. Onda postiđeno. Nije ništa više rekao. Držao je lanac kojim sam bila vezana, stojao ispred mene i čekao.

Podigla sam haljinu, brzo, koliko sam brzo mogla rukama koje su se tresle. Brzo sam sljuštila tangicu niz butine, skoro pocepala svoje lepe crne čarape noktima dok sam je vukla na dole, brzo sam iskoračila iz njih, samo da ne vide, samo da ne vide šta radim, samo da ne vide, mislila sam, a čula sam ih kako se smeju, znala da vide.
Predala sam mu gaćice i stala mirno, postiđena.

„I grudnjak“, rekao je. Bez podizanja tona. Bez nervoze ili nestrpljenja.

Otkopčala sam grudnjak, ovo je išlo teže i sporije, ali sam ga na kraju skinula i predala mu. On mi je raširio dekolte haljine, da bude jasno da ispod nje više nema ničega.

Zatim je pomirisao moje gaćice, gledajući me u oči a onda ih samo bacio na zemlju i poveo me dalje niz pasaž.

* * *

Uveo me je u seks šop, stisnut između starih dorćolskih građevina. Devojka unutra je imala crnu paž frizuru i crni karmin i pirsing iznad usne. Pozdravila ga je, a meni je ljubazno klimnula glavom, kao da je najnormalnija stvar na svetu da joj u lokal ulazi žena na lancu, žena na visokim štiklama, sa bradavicama toliko ukrućenim od hodanja bez grudnjaka da gotovo cepaju materijal haljine.

Njih dvoje su ćaskali a ja sam stojala, poslušno. Bila sam mokra. Mokra od pomisli šta mi radi a da ja ni jednim gestom nisam protestovala. Mokra od pomisli kako su me gledali muškarci u pasažu, šta su mi govorili dok smo se provlačili između njih, od pomisli kako je moj gospodar samo rekao „momci, ovo je za gledanje, ne za pipanje“, a oni mu spontano aplaudirali. Bila sam mokra, bez gaćica, mokra, uplašena, postiđena. Napaljena. Nisam znala šta će mi još raditi danas.

Uveo me je u kabinu i naredio mi da skinem sve sa sebe, i haljinu i čarape. Devojka je ušla da ih uzme od mene a ja sam se postidela kada sam videla kako zagleda moje telo. Rekla mi je da imam lepu guzu i da joj se javim kada budem htela da je ukrasim tetovažom. Rekla je da ona ima četiri. I četiri pirsinga.

Drhtala sam, potpuno gola, pitajući se hoće li me jebati ovde, u kabini seks šopa. U radnji nije bilo drugih klijenata u ovom trenutku, ali šta ako uđu? Šta ako me bude jebao u kabini a ja ne budem mogla da se uzdržim od vrištanja? Šta ako svi čuju kako vrišti jedna dobra supruga, cenjena radnica i brižna majka dok je kao najprljaviju kurvu jebe njen gospodar u kabini?

Devojka je ponovo ušla u kabinu, videla na mom licu paniku i brigu i nasmešila mi se, ohrabrujuće.

„Ne brini dušo, sad ćemo te srediti, bićeš vrhunska kurva, pomerićeš mozak celom gradu.“

Sa tim rečima pomazila me je po kosi i otvorila koferče sa kozmetikom.

* * *

„Pomerićeš mozak i njemu“, rekla je zadovoljno i pustila me da se pogledam u ogledalo.

Izgledala sam kao drolja, zaista. Jako, jako našminkana drolja, sa pojačanim obrvama i naglašenim rumenilom, sa tamnim karminom i mnogo pudera. Pocrvenela sam u licu, gledajući ispred sebe, u ogledalu, kurvetinu koja je stajala gola i našminkana kao za snimanje porno filma, ali crvenilo se nije videlo.

Onda je došla odeća. Lepa, svetla satenska bluza sa velikim dekolteom ispod koje su se moje gole grudi nazirale na jakom svetlu. U ovome očekuje da idem ulicom, pomislila sam šokirano. Svi će videti moje bradavice… Svi će videti.

Suknja je takođe bila lepa, tamna i kratka – mada ne prekratka – jako pripijena uz moju guzu, uzana, pratila je liniju mojih butina.

Na moje iznenađenje, čarape koje mi je zatim pružila bile su unihop. Znala sam da on voli samostojeće čarape i čarape sa halterima. Ali ove su bile unihop. Veoma lepe, crne, sa čipkastim ornamentima na listovima, likra u njima se presijavala na svetlu kabine. Obukla sam ih na golo telo i osetila grč uzbuđenja u utrobi. Nisam imala gaćice i znala sam da će se na čarapama odmah pojaviti sramna fleka moje napaljenosti.

Moje cipele su bile spakovane u kožnu torbu zajedno sa ostatkom moje originalne garderobe (osim gaćica i grudnjaka… njih je sa prezirom bacio na zemlju još dok smo bili napolju), a devojka je zatim donela jedne prelepe, crne, lakovane cipele, baš onakve kakve nose skupe prostitutke i žene u porno fimovima. Imale su platformu napred, tanke, fantastično tanke i izvijene štikle od desetak santimetara i uske kaiševe koji se vezuju oko zgloba. Kroz glavu mi je proletelo da takve cipele žena nosi i u krevetu, tokom seksa, jer se ne skidaju lako. Ušla sam u njih. Bile su, uprkos vrtoglavom visokim potpeticama, udobne i u njima sam se osećala moćno, viša nego inače, isturene guze, ispravljenih leđa, grudi izbačenih unapred, da ih svi vide, bože, da svi vide kako su gole, kako su mi bradavice tvrde, željne…

Izvela me je iz kabine a njegov pogled odobravanja ispunio me je istovremeno stidom i jakim ponosom. Znala sam da sam sada drolja oblikovana po njegovim željama, po njegovim uputstvima, znala sam da je odeću on odabrao za mene, da je on želeo da me ovakvu gledaju prolaznici na ulici, da svi znaju da sam njegova kurvica i od toga sam drhtala.

„Dopada ti se odeća?“, pitao je. A ja sam klimnula glavom, gotovo nesposobna da govorim.

„divna je….“, prošaputala sam na kraju. „divna je, gospodine, hvala Vam…“

„Kako se osećaš sada u njoj? Da li osećaš šta si i čija si?“

Još više sam se postidela. Znala sam šta treba da kažem. Ali devojka je bila tu i gledala me sa odobravanjem. A niže u radnji dvojica klinaca su prelistavali katalog sa porno filmovima.

„da…“, prošaputala sam, a onda pročistila grlo. „osećam… znam… kurva sam… samo tvoja kurva“

Obojica klinaca su kao po komandi pogledali u mene a devojka me je nežno sa odobravanjem pomilovala po kosi.

„Baš je poslušna“, rekla je raspoloženo.

„Jeste“, rekao je. „Poslušna je. I zaslužila je nagradu, zar ne?“

„Da, da, zaslužila je nagradu“, oduševila se devojka. „A kakvu?“, pitala je zatim.

„Pa, mislio sam da je na povocu provedem sve do restorana gde sam nam rezervisao sto za večeru i da je ponudim na upotrebu prvom muškarcu koji skupi hrabrost da me za to pita…“

Video je kako su mi se oči raširile od straha na ove njegove reči, i uz osmeh nastavio:

„…ali sada mislim da bi mi bilo žao ovih cipela. Droljice, šta kažeš na to da za sada lanac ostane u torbi?“

Brzo sam klimnula glavom, možda i prebrzo.

„da, gospodine, hvala, hvala Vam, gospodine.“

„I da do restorana odemo taksijem, da te poštedimo pešačenja u tim lepim cipelama?“

„da, gospodine…“, rekla sam. „hvala Vam, divni ste.“

„Oh, pa jesam, verovatno jesam, možda i više nego što zaslužuješ, droljice. Ali hajde da odmah smislimo kompenzaciju za to. Poštedeo sam te hodanja, ali evo šta ćeš zauzvrat dobiti“, gestom me je pozvao da mu priđem i ja sam poslušno došetala do njega, svesna da me dva klinca gledaju otvorenih usta, kako sam visoka, kako mi se grudi slobodno pomeraju ispod bluze, kako mi bradavice probijaju njen materijal, kako sam našminkana i obučena kao porno glumica. On me je obgrlio rumom oko struka i onjušio sa zadovoljstvom. U radnju su ušli i neki mladić i devojka.

„Okreni se“, rekao je „i nasloni se na pult.“

Učinila sam to, postiđeno, svesna da mi spušta ruku na guzu, da me mazi lagano, senzualno, pred svima, da im pokazuje da sam njegova, eksplicitno, bez potrebe da se objašnjava. Istovremeno mi je to i prijalo, osećala sam se zaštićeno, željeno, paženo.

Zadigao mi je suknjicu rukom, pomazio glatki materijal čarapa koji mi se zategao preko guze, pa ga onda uhvatio sa obe ruke i jako povukao.

Čarape su se cepale uz glasan zvuk a ja sam mislila da ću propasti u zemlju od stida.

„Tako“, rekao je. „Pristup tvojim rupicama mora da bude sve vreme slobodan, znaš to?“

Zažmurila sam i jedva čujno odgovorila: „da, gospodaru….“ a onda pocrvenela još više. Zar je moguće, pomislila sam, zar je moguće da tako lako, tako prirodno ulazim u ulogu njegove drolje, u ulogu robinje koja misli samo na gospodara, samo na njegovo zadovoljstvo? Kako je on to od mene napravio? Ja nikada nisam bila neka slaba, uplašena ženica, nikada nisam izigravala nezaštićenu devojčicu, nikada nisam sebe videla kao nečije vlasništvo. Svi muškarci u mom životu su znali da ne mogu da kontrolišu moj život, ponašanje, postupke, svi su znali da sam svoja, svi, svi moji mladići, svi, i moj muž.

A sada sam bila njegova. Bila sam drolja opijena time kako je gospodar kontroliše, samo rečima, samo mislima, samo gestovima i izrazima lica, opijena snagom koju je samo u naznakama pokazivao, bez pretnji, bez prisile, opijena kako me je dobro video, spolja i iznutra, kako je pronalazio u meni stvari koje sam od same sebe krila što sam bolje mogla, kako je prepoznavao sve ono čega sam se plašila i onda ga – ne znam ni sama kako – transformisao u nešto zbog čega su mi kolena klecala, u glavi mi se vrtelo a pička curila od napaljenosti.

Osetila sam dodir metala na usnama i čula njegov šapat:

„Dobro ga pokvasi, droljice moja.“

Ne otvarajući oči u usta sam primila nešto oblo, izduženo i ledeno. Kvasila sam ga pljuvačkom i milovala jezikom, gotovo oduzeta, od straha, od uzbuđenja, od pomisli da svi gledaju u mene dok me gospodar kontroliše.

Izvadio je metalni umetak iz mojih usta a ja sam videla kako se presijava od moje pljuvačke. Na njemu nije bilo ni traga karmina, tako sam dobro i jako našminkana bila.

Ponovo me je naslonio na pult i onda mi umetak, koji je na kraju imao proširenje, ugurao u anus.

„Tako, lepoto“, rekao je zadovoljno. „Sad idemo na večeru.“

* * *

Osećaj hodanja, osećaj hodanja ulicom, udaranja štiklama o asfalt, trljanja materijala čarapa jedne o drugu, osećaj trenja mojih bolno ukrućenih bradavica o saten, osećaj pripijanja suknje uz moje obline, pogledi muškaraca i žena koji su me odmeravali od glave do pete, koji su me probijali, kidali, osećaj da sam jebana u guzu sa svakim korakom, da me jebe gospodar koji je bezbrižno hodao pored mene, ponosan na svoju kurvu, osećaj je bio toliko jak da mi se činilo da sam u nekom snu. Da ovo ne mogu zaista biti ja. Da ta kurva koja vlaži kao luda i kojoj je u mislima samo kurac, samo njegov kurac, koji joj treba da ga proguta, da ga stegne, da se na njega navuče, da ta kurva ne mogu biti ja. Da je to bila neka druga žena u mom telu, u mojoj glavi, neka druga žena koju je pronašao u meni, probudio, naterao da počne da diše, da hoda, da provocira sve koji bi u nju pogledali.

Pozvao je taksi telefonom a onda se okrenuo prema meni.

„Droljice, originalni plan je bio da idemo peške do restorana, kako bi ceo grad mogao da uživa posmatrajući te. Ali dogovorili smo se da idemo taksijem, da bi tebi bilo lakše.“

„Znam, gospodine“, rekoh pokorno. „Hvala Vam, gospodine.“

„Ali ti sigurno shvataš da ja nemam nameru da plaćam taksi svojoj drolji?“

Nisam bila sigurna šta želi da kaže. Samo sam ga gledala, upitno.

„Jasno ti je“, rekao je, osmehujući se, tako nežno, tako zaštitnički, „da ne nameravam da se bacam u trošak koji ionako nismo planirali a koji sad dolazi kao posledica toga što smo se odlučili da ti priuštimo više udobnosti. Tako da će tvoj zadatak sada biti da nam obezbediš besplatnu taksi-vožnju. Jasno?“

Od njegovih reči ponovo mi je jurnula krv u lice. Grlo mi se stezalo ali sam se naterala da klimnem.

„jasno… jasno… gospodine… jasno, ali ja…“

Znala sam da ne želi da čuje nikakvo ‘ali’, da je robinja, robinja koja sam dobrovoljno pristala da budem, da je ta robinja svog gospodara trebalo da sluša bez pogovora. Ali strah, strah koji je u meni sada rastao i uvrtao mi utrobu – iako nije sprečio pičkicu da pulsira, da vlaži, tu gladnu bestidnu kurvinjsku pičkicu koja je želela, jako želela – taj strah mi je šaputao da stanem, da odbijem.

Ali nisam imala prilike da objasnim šta me plaši jer mi je on odmah upao u reč:

„Da bude još jasnije: nije ti dopušteno ni da pipneš taksistu niti da on spusti ruku na tebe. Nije ti dopušteno da na bilo koji način sugerišeš da ćeš se sa njim jebati ili mu pušiti. Ti si moja drolja. On sme da te gleda i da drka, kao i svi ostali. Samo ja smem da te dodirujem.“

* * *

Restoran je bio prelep, na dva nivoa, ukrašen slikama u ulju i teškim crvenim draperijama, sa tihom muzikom i veoma ljubaznim osobljem. Odveli su nas u separe na galeriji, gde smo bili praktično skriveni od pogleda. Konobarica, lepa visoka plavuša nam je dala menije i rekla da je pozovemo kada se odlučimo za obrok, pitajući nas pritom i šta bismo popili. Ja sam tražila vermut, on samo vodu.

Seli smo i on je otvorio meni. Pitao me je šta bih da jedem ali ja nisam mogla da mislim na to. Zamolila sam ga da mi izabere hranu a on je zadovoljno klimnuo. Znao je da mi je u glavi haos, da jedva kontrolišem disanje, da mi srce lupa. Znao je da sam mokra, mokra kao najveća kurva na svetu.

Jer tako sam se i ponašala u taksiju. Baš tako, baš onako kako je želeo od mene. Sela sam napred, pored taksiste, sredovečnog muškarca sa brčićima, objasnila kuda da vozi i napomenula da ne mora da žuri. Pogledao me je malo iznenađeno ali ja sam se osmehivala i gledala ga veoma sugestivno. Pričali smo nešto neobavezno, ja i vozač, dok se lagano kretao kroz veče koje je padalo na Beograd a ja sam otezala u govoru, naginjala glavu prema njemu, rukom otvarala bluzu da bolje vidi moje ukrućene bradavice. Ne znam kako, ali sve mi je to bilo lako, sve mi je dolazilo prirodno, iako se nikada nisam ponašala ovako razvratno, nikad ranije u flertovanju nisam prelazila neke granice pristojnosti, čak i onda kada sam se trudila da me muškarci požele. Sada, pak, sada sam bila prava drolja, napaljena kurvetina koja je sve ovo radila kao da joj je to svakodnevna zabava, žena koja uživa u nervoznim pogledima vozača što ne zna da li da se okrene prema njoj, da li da je posmatra u retrovizoru, da li će njen saputnik na zadnjem sedištu reagovati ako nešto kaže ili je otvorenije pogleda.

Kada sam zadigla i suknju, kada je, i protiv svoje volje spustio pogled i video iscepani unihop, rupu u crnom materijalu, između mojih nogu, kroz koju su bestidno virile mokre, rastvorene usmine i glatki pubis, zamalo je izgubio kontrolu nad vozilom. Stegao je volan jače, pokušavao da se natera da gleda pred sebe, da održava nekakav privid normalnog razgovora, dok je drolja pored njega prstima mazila vlažnu ribicu i pričala sa njim sporim, maznim rečenicama. Kada sam ugurala jedan prst unutra a onda ga olizala, bezobrazno se smejući, pogledao me je tako bespomoćno, tako željno da sam znala da je moj zadatak izvršen.

Naravno da nismo platili vožnju. Naravno da je, kada smo stigli pred restoran taksista na moje nestašno pitanje „Možemo li da smatramo da je u redu?“ samo klimnuo glavom i bez reči nas gledao kako izlazimo iz kola. Znala sam da mu je ukrućen, znala sam da će se parkirati na prvom slobodnom mestu ulicu ili dve dalje i izdrkati u maramicu. Znala sam i bila ponosna i tražila pogledom oči svog gospodara a onda bila još ponosnija videći u njima odobravanje.

I bila sam mokra, mokra, kurvinjski mokra dok je on listao jelovnik. Nije mi se jelo, nisam bila gladna, mislila sam samo na kurac, samo na to kako mi treba, samo na to kako ću svršiti čim uđe u mene. A on je listao jelovnik.

Onda se nagnuo prema meni i šapnuo:

„Otkopčaj mi pantalone i izvadi ga.“

Poslušala sam ga istog trenutka. Istog trenutka sam posegla za njegovim šlicem, nervozno vukla rajsferšlus na dole, pokušavala da se izborim sa materijalom bokserica. Bilo je to ludilo, znala sam, ali sam ja u tom ludilu bila već satima. Mesecima.

Gladila sam mu i mazila divni ukrućeni ud dok je on i dalje bez žurbe pregledao meni. Onda su se začuli koraci na stepenicama, to je morala biti konobarica sa našim pićima, a ja sam uplašeno povukla ruku. Uhvatio me je za zglob i nežno mi vratio šaku na svoj kurac. Pogledao me je i nije morao ništa da kaže. Nastavila sam da mu ga mazim i lagano drkam, a on je samo spustio jelovnik preko svog krila dok je konobarica spuštala čaše na sto, otvarala njegovu vodu, sipala, pitala da li smo odlučili šta ćemo jesti.

Pričao je sa njom tako opušteno, tako prirodno, objašnjavajući da se premišlja oko nekoliko varijanti, raspitujući se o artičokama, o krem supi od povrća, ona mu je ljubazno odgovarala i savetovala ga, a sve vreme, sve vreme kurac mu je bio tvrd u mojoj ruci, sve vreme sam ga stezala, drkala, obožavala.

Na kraju ju je zamolio da nas još malo sačeka, bio je zaista neodlučan, a ona se složila da siđe u parter i da će doći kada je pozovemo.

Čim je krenula da silazi niz stepenice, on je sklonio jelovnik, uhvatio me za kosu i povukao me na dole. Nije bio grub, samo je bio neumoljiv. Znala sam šta želi i za mene je u tom trenutku to bila volja kojoj se pokoravam bez pitanja, bez razmišljanja.

Jer želela sam ga, tako jako sam ga želela. Tako je dobrog ukusa bio, tako je gladak i vruć bio kada je prošao između mojih usana, tako su mu jaja bila nabrekla i puna kada sam ih zalila pljuvačkom, gutajući njegovo meso.

Nabijala sam se na kurac, jako, širila vilice što sam više mogla. On je samo tiho, zadovoljno uzdisao i hrabrio me blago mi pritiskajući potiljak na dole. Pušila sam mu tvrdi kurac u restoranu usred Beograda, te tople, lepe večeri, osećajući kako mi tvrdi glavić prodire u grlo, gušeći me, paleći me do ludila. Trudila sam se da se ništa ne čuje jer mislim da bih umrla od sramote da je neko privučen zvucima razvratnog felacija pošao uz stepenice ka nama, ali iz grla su mi ipak izlazili neartikulisani glasovi svaki put kada bi me nabio jače, svaki put kada bih se od njegovog mesa zagrcnula.

„Kurvice“, čula sam ga kako šapuće, „potrudi se malo, ješćemo tek nakon što ti svršim u usta. A gladan sam. Potrudi se.“

Zbog ovih reči počela sam da se nabijam još žešće, još brže, a on me je i sam, držeći me za kosu podsticao, navlačio. Celo telo mi se treslo dok sam ovo radila, od napaljenosti kakvu nikada nisam osetila. Pokreti koje sam činila glavom i vratom i gornjim delom tela prenosili su se i dole, pička mi se stezala a od ritmičkog pomeranja i umetak u guzi me je sve jače cepao.

„Dobro, ja sam odlučio šta ću da jedem“, iznenada je rekao i posegao rukom iznad moje glave, povlačeći pantljiku kojom se pozivao konobar. „Pa ti vidi koliko će ti još trebati da završiš posao, lepa moja.“

Pomisao da imam još svega nekoliko desetaka sekundi, da će me u protivnom konobarica uhvatiti kako gutam kurčinu svog gospodara, da će onda ceo restoran znati, da će me svi gledati, možda fotografisati telefonima, sve to me je nateralo da ga uzmem još dublje, još jače i posle svega nekoliko pokreta osetila sam grčenje njegovog uda a velika količina sperme je pokuljala u moje grlo i usta.

Gutala sam što sam bolje mogla, ali bilo je previše semena, previše i kada je konobarica zaista došla uz stepenice nekoliko sekundi kasnije mogla je da vidi zajapurenu, zadihanu ženu koja postiđeno briše spermu sa usana, sa brade i vrata, ženu, malo raščupanu i mokru, i muškarca koji se zadovoljno smeši.

* * *

Jeli smo. Pili smo belo vino i jeli artičoke i plave patlidžane u nekom divnom sosu i male, lepe bruskete. I išla sam u vece da piškim i jedva se uzdržala da sebe ne dovedem do jakog svršavanja dok sam brisala poludelu ribicu. I jeli smo salatu od avokada i salatu sa mocarelom i na kraju pili slatko dezertno vino i jeli fondat od gorke čokolade, sa belom čokoladom i sladoledom, a mene je utroba bolela, od želje, od potrebe da ga imam, da me ima, da mu se dam, potpuno, sasvim, odmah.

Ali on se uopše nije žurio.

Bolelo me je onda još više, dok smo hodali niz ulicu, rekao je da možemo da popijemo još jedno piće pre nego što odemo do njegovog stana a ja sam pristala, pristajala sam na sve, samo da ga dobijem, iako me je bolelo, umetak u guzi me je kidao sa svakim korakom, a ribica je od njega bila sva otečena, bolna…

Nisam želela još jedno piće, želela sam njega i on je to znao, video je to u mojim očima, ali se nije žurio. Pili smo u klubu, stajali smo uz šank, nismo pričali jer je muzika bila jako glasna a oko nas su ljudi igrali, gurali se. Muškarci su me gledali, proždirali očima, prilazili mi i obraćali mi se a ja sam ih sve uz osmeh odbijala. Da nije bio uz mene tada, da nije bio uz mene, mislim da bi me jebali, ne jedan, ne dvojica, mislim da bih se dala trojici, da me odvedu u prolaz iza kluba, da me prislone uz zid, da me jebu kako god hoće… Ali da nije bio uz mene, da me nije obukao ovako, da me nije vodio po gradu na povocu i poklonio mi najviše štikle koje sam ikada obula, da mi nije pocepao lepe čarape koje mi je navukao i ugurao mi metalni umetak u guzu, ja nikada ne bih bila ovde. Nikada. Pila sam piće, vrtela kukovima u ritmu muzike, osmehivala se muškarcima i vlažila, ludački vlažila, čekajući.

A on me je onda samo uhvatio za zglob ruke i kao neko dete – ženu obučenu kao porno-drolju, na visokim štiklama, bez gaćica – poveo iz kluba, vadeći telefon da ponovo pozove taksi.

* * *

Čim je zatvorio vrata stana za nama počeo je da me ljubi, jako, žestoko, strastveno, oduzimajući mi dah, stežući me, privlačeći me jako uz sebe, da ga osetim, celog.

„Onda? Šta sada, lepoto?“, pitao je nedužno se smeškajući. „Šta ćemo sada da radimo?“

„Jebi me“, rekla sam odmah. „Jebi me, molim te, jebi me kao kurvu, jebi me, radi mi šta hoćeš, samo me jebi odmah, molim te.“

„Pa naravno da ću te jebati“, rekao je uz još jedan osmeh. „Šta si ti?“

„Kurva“, odgovorila sam kao iz topa, „samo tvoja kurva.“

* * *

Ne, nije me jebao odmah. Ne, prvo je odeću sa mene bukvalno pokidao. Bluzu je iscepao a suknju strgao jednim pokretom, čarape još više otvorio među mojim nogama. Onda me je položio na krevet, bez reči, samo me intenzivno gledajući, pa mi je vezao ruke iznad glave, za krevetsku dasku, crnim, debelim konopcem stezao mi je zglobove, sve dok nije bio zadovoljan, znajući da ne mogu da se sama oslobodim. Nisam se plašila. Nisam se plašila jer je to bio on, jer me je gledao nežno, uprkos grubom konopcu koji mi se usecao u podlaktice, uprkos tome što je svoju odeću onda skidao brzim, nervoznim pokretima, što mu je kurac bio preteće ukrućen, što je kleknuo na krevet, opkoračivši me butinama, što mi je opet svoj ud ugurao u usta.

Nisam se plašila, uživala sam. Jebao me je u usta i grlo, ali polako, nežno, pažljivo, svaki put ga gurajući samo malo dublje, bez žurbe, tako da ga dobro nakvasim pljuvačkom, ali da se ne zagrcnem. Onda ga je vadio pa se saginjao do mene i vlažno me, vrelo ljubio.

„Mogu da ti radim šta hoću?“, pitao je šapatom a ja sam potvrđivala.

„Radi mi šta god hoćeš. Tvoja sam.“

Dugo i sporo, jako sporo me je ljubio po licu, po vratu, po ramenima, razmazivao svoju i moju pljuvačku niz moju bradu, po grudima, dirao mi bradavice, lizao ih, nežno ih ljubio, uzimao u usta, jednu pa drugu, sporo, beskrajno sporo, terajući ih da se ukrute tako jako, tako opsceno da su me bolele. Onda je uz osmeh stavio štipaljke, velike, drvene štipaljke za veš, na jednu i drugu bradavicu. Stenjala sam od bola.

„Znam, lepoto“, šaputao je i milovao me po licu, nežno, beskrajno nežno. „Znam“

„Boli me“, cvilela sam dok su mi niz obraze tekle suze.

„Znam da te boli lepoto. Ali znaš kako si lepa tako u suzama? I znaš kako si jaka jer te boli a ne tražiš da ih skinem? Znaš kako se ponosim tobom? I svime što si danas uradila, svime što si izdržala. Znao sam da ćeš biti najbolja.“

Ponovo se nagnuo nad mene i ja sam se pridigla koliko sam mogla onako vezana i ljubila ga, žestoko, kurvinjski, gurajući mu jezik u usta, dajući mu svoj dah, želeći da mu pokažem koliko ga volim, koliko sam njegova. Samo njegova.

Boleo me je, ali sve više sam se navikavala na bol a on me je mazio, sporo, tako nežno kako me nikada niko nije mazio i pored bola osećala sam ogromno zadovoljstvo, neku slatku, vrelu težinu u grudima, neku slast u stegnutim bradavicama od koje mi se i utroba grčila.

A on se spustio niz mjoj trbuh i lizao me dole, još sporije i nežnije, jezikom kupio moje sokove i ulazio između usmina oteklih od krvi. I sisao mi klitoris, jako, uvlačio ga duboko, sve dok ne bih nekontrolisanim kricima pokazala da sam na sekundu od svršavanja. Onda bi stao i puštao me da se smirim pa ponovo počinjao, sada još sporije i nežnije.

Lagano, što je lakše mogao, izvukao je i umetak iz guze a ja sam stenjala od bola. Šaputao mi je divne, nežne stvari.

„Znaš kako si se otvorila? Znaš kako me izazivaš?“ pitao je. Osećala sam njegov jezik na preponama, na osetljivom klitorisu, na razvaljenom anusu.

Onda je podigao moje noge visoko gore, i dalje u prelepim crnim čarapama i onim divnim kurvinjskim cipelama i čim je ugurao svoj tvrdi kurac u mene ja sam svršila. A on me je jebao, jako, žestoko, bez kočnica, bez priprema jer kakve pripreme su uopšte potrebne drolji koja je celog dana vlažila, koja ga je tolko meseci čekala, želela, sanjala? Zabijao se u mene dok sam jecala kao porno kurvica, dok sam trzajima vukla konopac, jebao me sve žešće i jače, baš onako kako se jebu iskusne drolje raširenih, pohotnih pičaka.

Govorila sam mu opscene, prljave stvari a on je zastajao samo da mi tvrdim kurcem malo pomazi klitoris, da se sagne i poljubi me, pa bi pljunuo na kurac, vraćao ga unutra i nastavio sa žestokim jebanjem. Stezao mi je vrat šakom, jako ali pažljivo, gušio me i dovodio do ludila. Kada sam počela ponovo da duboko udišem vazduh, kada sam ponovo počela da gubim kontrolu, da se bližim orgazmu, izašao je, namestio me malo bolje i onda ponovo pokvasio kurac pljuvačkom pa mi ga polako, ali bez zastajanja ugurao u guzu.

Toliko sam se plašila da će me boleti, toliko sam se plašila, a sada je ulazio u mene snažno, žestoko, bez milosti a moje celo telo je reagovalo. Sve me je bolelo i ništa me nije bolelo, bila sam vezana ali potpuno slobodna, možda prvi put, možda zaista prvi put, sve me je bolelo i sve mi je prijalo, baš sve. I kada je skinuo štipaljke sa bradavica a krv u njih jurnula, terajući bol da me još više izdigne ka vrhuncu, i kada mi je prstima stisnuo klitoris i kada se zabo do kraja u mene, prislanjajući mi muda uz guzu, cepajući me kurcem, sve mi je to prijalo i svršila sam vrišteći, grčeći se, bacakajući se celim telom, vezana a slobodna.

Na kraju mi je svršio po licu, po kosi, vratu i grudima, isprskao me jakim mlazevima, teško stenjući, a ja sam lizala i ljubila nabrekli, mokri kurac koji me je tako jako cepao, ljubila ga i lizala, ponosna što čujem koliko je uz mene uživao, što vidim koliko je sperme samo za mene čuvao.

Na kraju, na kraju me je odvezao iako nisam to tražila, ali mi je rekao da ne želi da mi ostanu ožiljci. Na kraju me je ljubio, dugo, onako umazanu, onako poprskanu spermom, kao najprljaviju kurvu koju muškarac izjebe i ponizi svršavajući joj po licu, na kraju me je ljubio, dugo a ja sam zaspala dok me je mazio po kosi i šaputao mi na uho, dok mi se njegova sperma sušila na koži a vino koje smo popili mi sklapalo oči. Znala sam da ćemo ponovo voditi ljubav za sat ili dva.
Da će me imati cele noći. Da ćemo se tuširati zajedno. Samo nisam znala šta će biti sutra ali sam znala da će sve biti dobro.

Autor: Fenris

Kaća

Kaća nije bila lepa. Nije bila lepa ni pre heroina.

Kaća je bila visoka i imala je velike sise. I dugu kosu. Farbala se u plavo celog života, ili barem od četrnaeste godine. Tada je to bilo jer su neke kul ribe bile plavuše. Pevačica Transvision Vamp i pevačica Plasmaticsa, recimo. Obe su se zvale Wendy, što je Kaću iz nekog razloga upućivalo na zaključak da tu postoji neka veza. Ofarbala se u plavo, kad je imala četrnaest godina i postala pankerka, ne zbog nekog dečka iz škole – oba pankera u njenoj školi su bili balave, bubuljičave žrtve puberteta – nego jer je želela da bude kul, kao bilo koja od dve Wendy.

U tridesetosmoj godini, pak, Kaćina kosa je bila plava zato što su se sa bilo kojom tamnijom bojom njene mnoge sede veoma brzo primećivale.

Kaća nije bila lepa ni kao klinka, ali je bila visoka i imala je velike sise. Kada je postala i plavuša, to je bilo dovoljno da interesovanje za nju preraste iz bezobraznog dobacivanja u školskom dvorištu i štipanja za dupe u školskom hodniku sve do konkretnih predloga starijih momaka koji su već znali kako se koristi kondom i već nekoliko puta ostavljali alkohol, da joj pomognu da skine mrak.

Kaća nije bila lepa, ali je znala da to nije mnogo bitno. Znala je kako je vide muškarci i da to nema veze sa razdaljinom između njenih očiju i dužinom nosa.

Izgubila je nevinost na raspustu između osmog razreda i prve godine srednje, sa tipom za koga su svi u kraju pričali da ima jako veliki kurac. Bilo je bolno i neobično. Bilo je i dobro i loše. Nije bio grub, ali nije bio ni nežan. Bio je pažljiv ali ne i zaista emotivan.

Krvarila je i drugi put kada se sa njim jebala i posle toga više nisu imali seks. Nije često na njega mislila kasnije.
Kaću su njene koleginice mrzele. Znala je da se često žale mušterijama na to kako se prema njima ponaša kao da je direktorka iako je samo zamenik poslovođe, pozicija koja u firmi nije ni postojala pre nego što su je izmislili za nju. Znala je kako prevrću očima kada im je objašnjavala šta nisu uradile dobro, znala je šta pričaju iza njenih leđa o tome kako se jebe sa direktorom.

Kaća je nosila tešku zlatnu ogrlicu oko vrata i brilijantski prsten na domalom prstu, to je bio jedini nakit koga je ikada nosila. Nije nosila minđuše, nije imala drugo prstenje. Burmu je davno prodala da bi kupila heroin.
Imala je četiri dečka pre nego što je prvi put probala dop. Računajući i onog prvog sa velikim, sa kojim je bila samo nedelju dana i cela njihova veza stala je u tri i po sata seksa tokom kog je on svršio četiri puta, ona ni jednom, a čaršave je posle morala da baci i da slaže majku da su se iscepali u mašini za veš. Majka joj nije verovala, ali četrnaestogodišnjakinje imaju još uvek dosta kredita u očima svojih roditelja.

Imala je četiri dečka pre nego što je pošmrkala prvu smeđu crtu. Imala je šesnaest godina, bila sa četiri dečka, imala je šesnaest godina i plavu blajhanu kosu, velike sise, Crass i Conflict prišivače na školskom rancu, sedam minđuša u levom uhu i volela je seks, iako nikada ni sa jednim svojim momkom nije svršila.

Nije zapravo bila sigurna kako treba da izgleda orgazam sa muškarcem, ali je znala da voli seks i da joj je ponekada lepo. U jednog od svojih momaka je baš bila zaljubljena i sa njim joj je bilo najlepše. I najduže je trajalo, on je teško svršavao a njoj je nekoliko puta osećaj bio kao da će svršiti onako kada masturbira kod kuće, uz Dilana Doga, slušajući New Order i Velvete.

Prvi put kada je imala orgazam sa muškarcem bilo je toliko jako i neobično da se posle danima stidela mlađe sebe koja nije shvatala šta znači uživati u seksu, koja nije razumela šta znači osećati se istovremeno i kao najjača na svetu i kao potpuno nemoćna. Imala je dvadeset godina i bila je jako zaljubljena. Imala je i plavu kosu i velike sise i bila visoka i mada se više nije oblačila kao pankerka, osećala se drugačije od njenih drugarica iz škole i sa fakulteta, iz ulice. Bila je jako zaljubljena u njega.

Ostavila je heroin zbog njega, ionako je to radila samo rekreativno, vikendima. Ostavila je heroin zbog njega. Uzimala ga je možda jednom u mesec dana, najčešće možda na tri nedelje, obično kada bi on otišao kod roditelja u posetu preko vikenda a ona ostajala da uči.

Ostavila je heroin zbog bebe, potpuno, godinu dana kasnije.

Nije bila lepa. Sa tridesetosam godina je bila samo pametna. Ili bar malo pametnija nego kad je imala dvadeset. Nije nosila nakit, sem zlatnog lanca oko vrata, koji je dobila od pokojne strine za osamnaesti rođendan i brilijantskog prstena koji je dobila od svog sadašnjeg ljubavnika. Nije se ni šminkala kao njene koleginice. Nije bila lepa. Ali imala je jake, pune usne kojima nije bio potreban jarki karmin. Imala je sive, pametne oči koje nisu odavale nikakvu emociju, nikada, nikome. Ne posle svega. Nisu im bile potrebne maskare i ajlajneri. Nosila je samo korektor, mnogo korektora i puder, u najneutralnijoj nijansi koju je imala, da crne kolutove ispod očiju učini diskretnijim i da ožiljke na licu sakrije što bolje može. Kaća nije radila direktno sa mušterijama, ali jeste dolazila u kontakt sa njima i znala je da mora da bude pristojna, uvek, sa svakim. Bila je pristojna i sa svojim koleginicama, uvek. Nikada nije podigla glas, nikada ni jednu nije uvredila, ne namerno. Ali su je mrzele jer im je naređivala šta da rade iako je poslednja od svih došla u firmu. Direktorova kurva, govorile su.

A ona je nastavljala da bude pristojna. Prvih meseci na poslu nosila je štikle i stroge komplete. Posle je prešla na pantalone i udobnu obuću. Direktorova kurva, zamenica poslovođe se oblačila manje skupo, manje napadno od većine koleginica na nižim položajima.

Mogla je da bira smenu u kojoj će raditi. Direktorova kurva je imala privilegije i izvan toga što je za nju izmišljeno nepostojeće radno mesto. Mogla je da bira smenu u kojoj će raditi, a nikada je nije birala, prateći jednostavno raspored koji je važio i za ostale. Radila je i uveče, ponekad i noću, i ni jedna koleginica joj se zbog toga nije zahvalila. Naprotiv, u smenama u kojima je bilo manje posla i manje klijenata, manje prisutnih zaposlenih mogla je jače i bolje da oseti atmosferu, mogla je lakše da okusi kako je preziru, kako klimaju jedne drugima iza leđa, kako se došaptavaju kada se udalji a zaćute ili promene temu kada im priđe.

Direktorova kurva. Na kraju dana bi se spremila kao i svaka druga zaposlena, ponela kući namirnice, vodu, potrepštine, došla u stan na Konjarniku, upalila televizor da pravi nekakav šum, vezala kosu gumicom i upalila plinski šporet.

Jela bi brokoli i heljdu. Ili bi spremala pilav sa sojom. Ili čorbu od sočiva. Nije jela meso. Otkada je izašla iz zatvora nije jela meso.

Kaća nije bila lepa, ali je imala velike sise i dobru liniju za nekog ko se porodio sa dvadesetjednom godinom i proveo sedam godina u zatvoru. Klinci na Konjarniku su gledali u nju dok je prolazila ispred zgrada, ponekad, naročito uveče kada nije mogla da im vidi lica su joj i dobacivali, bezobrazno. Nije se nikada obazirala na to. Nikada nije zastala. Nikada nije pogledala prema njima. Nikada nije promenila izraz lica.

Televizor je pravio šum, ona bi jela, ćuteći. Nije puštala muziku. Nije više slušala muziku. Godinama. Ponekad je mislila na Transvision Vamp i Plasmatics i New Order i Joy Division i Disciplinu Kičme i pevala njihove pesme u glavi. Ponekad je mislila na na Velvete i to kako ju je njihova gitarska lava prekrivala kao neko toplo, zaštitnički nastrojeno ćebe. Ali sada je za to bio dovoljan i nasumični zvuk sa televizora. Grand šou. Ili RTS-ov drugi dnevnik, Slagalica, Beogradska hronika, Turci na Prvoj, Italijani na Studiju B, bilo šta što je pravilo dovoljno buke da ne čuje svoje žvakanje dok gleda u prazno. U zatvoru su slušali samo Cecu, uvek samo Cecu. Možda su slušali i nešto drugo, ali pamtila je samo Cecu, opet i opet i opet. Jednom su im u zatvorsku biblioteku doveli nekakav rok bend, bio je neki državni praznik i zatvor ih je častio nastupom rok benda usred zatvorske biblioteke. Nije bilo kao u Braći Bluz, svirali su obrade Riblje Čorbe, jako loše, i Partibrejkersa, jako tiho, jer im je rečeno da na ovom odeljenju ima slučajeva koji se lako uznemire i sve je delovalo kao parodija rok koncerta a Kaća je u sebi pokušavala da nađe trag uzbuđenja koje je nekada osećala na stihove 1000 godina. Sutra je ponovo bila Ceca, na vokmenu starom deset godina i pištavim zvučnicima koji su na njega bili priključeni. I sutra. I sutra. I sutra.

Posle bi se tuširala, pa uređivala nokte. Nije nosila nakit, sem lanca i prstena ali je imala duge, veoma lepo doterane nokte. Posle bi čitala. Njen papagaj bi onda mogao da leti po stanu i da joj dolazi na rame i gricka uho i cvrkuće svakojake gluposti. Od nje nije naučio da priča, ona nije pričala kada je bila sama, a bila je stalno sama. Pokupio je poneku frazu sa televizije, izgleda.

Kaća nije bila lepa, ali njen muž joj je mnogo puta govorio da je lepa. Seks među njima nije u stvari bio tako dobar, shvatila je posle određenog vremena. Ona je sebe počela da razume mnogo bolje. On je ostao isti. Jebali su se. I svršavala bi, ne uvek, ali dovoljno često. Ali to je sada bilo jer je bolje znala sebe, ne jer ju je on bolje znao. On je uvek radio isto. Ljubio ju je po vratu i šaputao stvari od kojih pola nije razumela. I balavio joj po sisama i dugo lizao bradavice. Nikada se nije spustio niže od toga, ali je bio taman dovoljne veličine da joj prija njegov ulazak, da ga oseti kako se kreće, da mu dođe kukovima u susret, da svrši, ne uvek, ali dovoljno često.

Kaća nije bila lepa, ali je imala velike sise. Još veće kada je zatrudnela.

Zubi joj se nisu kvarili u trudnoći. U trudnoći nije uzimala heroin. Ni jednom ga nije uzela za dvadeset meseci. Kada ga je ponovo uzela bila je toliko prestravljena da će otrovati bebu da je prestala da je doji. Lena je mnogo, mnogo plakala, ali ona je mužu objasnila da je vreme, da je vreme, da ona nema više mleka, da ne može više da se muči, da je vreme. I prestala je da doji.

Heroin je bio sranje. Radila je mnogo bolje pre braka. Mnogo bolje. Bio je sranje.

Bio je sranje ali je ipak bio stvarniji od drugih stvari koje je tih dana imala. Bio je stvarniji od njenog muža, od seksa koji više nisu imali. Drkala je ponekad, u kupatilu, pod tušem. Drkala je, ne misleći ni na koga posebno. Bio je stvarniji od njenih studija, koje su nekako sa brakom i detetom izbledele u jedan apstraktan, nedodirljiv koncept, iako su i njenim i njegovim roditeljima uredno objašnjavali da ona sprema ispite. Bio je stvarniji od njenih drugarica, jer se više nije družila sa starom džanki ekipom a novu nije ni tražila. Heroin je bio sranje, prodavao joj ga je klinac iz ulaza do njihovog, ali je bio stvarniji od njene frizure, od njenih sada pristojnih minđuša – po jedne u svakom uhu – od njihovih dugova za struju i grejanje, od muževljevog posla za koji nije primao platu po nekoliko meseci. Bio je stvarniji i od Lene. Bio je stvarniji od svega, svake nedelje sve više. Prestala je da drka. Počeli su da joj se kvare zubi.

Kaća bi uveče čitala, onda bi se ponovo tuširala, onda bi otišla u krevet. Ponekad bi masturbirala a onda bi spavala.

Samo dva komada nakita. Zlatni lanac je dobila od pokojne strine za osamnaesti rođendan. U to vreme više nije bila pankerka, bar se nije više tako oblačila. Ali još uvek joj je ideja o nošenju masivnog zlatnog nakita bila sasvim pogrešna. A njena strina je rekla da njeno zlato mora da nosi zlato. Jer joj se slaže uz oči i uz kosu i jer onda – namignula je – muškarci neće da je gledaju samo u sise. Njena strina nije imala dece, jednom je bila trudna, rodila mrtvo dete i nikada više nije ostala u drugom stanju. Ona je bila strinino zlato.

I nikada nije prodala lanac koji je dobila od strine. Ni kada je prodala sve drugo. Svoje minđuše, svoje prstenje, svoju garderobu, svoju obuću, muževljevu garderobu i alat iz kola, stočiće iz dnevne sobe, muževljeve kožne cipele, rezervnu bateriju za kupatilo, haljinu u kojoj se udala, štipaljku za kosu sa lažnim biserima, periku od prave kose koju je ukrala iz kola sa parkinga, rapidografe koje je ukrala iz radnje u kraju, novčanik koji je ukrala iz muževljeve jakne i u kome nije bilo para, ali koji je bio od prave kože… Nikada nije prodala poklon koji je dobila od strine, zlato za zlato, ni kada je pušila kurac klincima po haustorima da bi završila sledeću šemu, ni kada je pustila da je jebu trojica u parku, bez zaštite, sva trojica otpozadi dok se držala za klupu. Nije osećala ništa, jer je bilo hladno i jer je samo mislila na šemu kasnije te noći.

Nije ostala trudna, nije dobila ni HIV, čak ni hepatitis. Ni grip, ni jedne zime od tri koliko je bila na igli. Heroin ju je čuvao, smeđi anđeo otupelosti je lenjo plutao nad njom dok je palila cigaretu i sklapala oči svaki put na nekoliko sekundi duže. Gubila je zube i kilograme. I sise su joj se smanjile. Nije imala seks sa mužem duže od dve godine. Nije drkala duže od dve i po.

Brilijantski prsten je dobila od svog sadašnjeg ljubavnika. Nosila ga je jer je to bio jedini način da malo prikrije prezir koji je osećala. Prema njemu. Prema sebi nije mogla da oseća više prezira ni da je htela.

Direktor je bio prvi muškarac koji ju je jebao po izlasku iz zatvora. Direktor je bio stariji od nje, oženjen, velikog kurca, potentan. Bio je najgori ljubavnik u njenom životu jer je mislio da je to što mu je veliki i što mu se brzo ponovo diže dovoljno. Nije to bilo toliko bitno jer se Kaća sa njim jebala samo zbog posla. Zbog statusa i napredovanja. Zbog radnog mesta smišljenog samo za nju i mogućnosti da sama bira smene u kojima će raditi.

Direktor je bio prvi muškarac koji ju je jebao po izlasku iz zatvora. Dao joj je prsten i pričao nešto o tome da je ona drugačija od svih žena koje je upoznao, da je on već godinama na ivici razvoda, da je ona nešto promenila u njegovom životu. To je tako trajalo, a ona ga ionako nije slušala. Jebao ju je. Radila je.

Nije koristio nikakvu zaštitu, prezirao je kondome, kako joj je rekao, a štitio se tako što je uvek pazio sa kim ima posla. Šta ako droljica ponekad zatrudni?, postavio je sam pitanje naglas. On uvek plati abortus, objasnio je zadovoljan što zna tačan odgovor, on uvek plati abortus, diskretan i bezbedan.

Testirala se na HIV nakon što ju je jebao tri puta i nakon što je znala da će za nju biti izmišljeno radno mesto kakvo želi. Znala je da je idiot. Znala je kakvu sreću on ima da njegova najnovija kurva, zamenica poslovođe, da njegova nova sisata kurva nikada nije pokupila HIV ili Hep sa igle. Nikad nije koristio zaštitu.

Kaća je masturbirala u krevetu, pre spavanja, ponekad. Ujutro je volela da duže spava ali i kada nije išla na posao ustajala je rano. Pila je sok od jabuke ili od narandže. Šetala je, po nekoliko kilometara. Ujutro je bilo najbolje jer na Konjarniku onda nije tolika gužva. Onda je čitala, uz upaljen ali prigušen televizor, peglala veš ili spremala obrok za uveče, bez mesa. Uvek bez mesa.

Muž ju je ostavio i odveo dete posle tri godine, kada u stanu nije bilo više skoro ničega. Osećala je da treba da skoči, da pojuri za njim i otme mu ćerku ali je samo bez izraza na licu gledala u njega, ležeći na krevetu, gledala u vrata nakon što je izašao, bez izraza na licu, bez pokreta dok joj cigareta nije izgorela prste.

Jebali su je u njenom stanu te večeri, dvojica

Pa sutra još jedan.

Ništa nije osećala.

Šema.

Pa sledeća.

Pa sledeća.

Još mesec dana, još tri meseca, još pola godine. Ničeg više nije bilo da se proda. Sem njenog tela, koje je i samo kopnelo. Sise su joj visile sve tužnije, koža se zarozala tamo gde je izgubila masnoću ispod nje, tamo gde je izgubila elastičnost i mekoću. Zubi su se lomili i ispadali. Oči su upadale sve dublje. Farbala se u plavo i dalje, ali sve ređe, imala je veliki crni izrastak, velike crne kolutove ispod očiju.

I rupe na podlakticama, i između nožnih prstiju i na listovima.

Jebala se za pare, ali para je bilo sve manje, sve manje njih je htelo da plati da jebe Kaću. Nikada nije bila lepa. Sada više nije imala ni sise. Ni ono drugo što ih je njoj privlačilo. Imala je samo prazan stan, bez struje. Muža i ćerku, kod njegovih roditelja. Zvala je da pita kako je Lena kada bi joj neko pozajmio telefon.

Kaća je čitala i na poslu, kada nije imala puno posla. Proučavala je pravo i zakone i psihologiju. Počela je još u zatvoru. Pre zatvora, pre deteta, pre braka, studirala je književnost jer je želela da nauči šta dolazi iz najdubljih dubina ljudskog duha. Sada je čitala pravo i psihologiju jer je želela da zna kako se vlada ljudima. Kako da pobedi. Kako da pobedi u meču koji je predala još pre više od decenije.

Direktor je tražio da ona opsluži i neke njegove poslovne prijatelje. Ona je bila direktorova kurva, kako su govorile njene koleginice, ne direktorova ljubavnica, kako je to on ponekad njoj govorio. Bila je njegova kurva, jasno, i on je od nje tražio da se pojebe i sa nekim njegovim poslovnim prijateljima. Jer, ipak, on nije bio njen ljubavnik. Njihov odnos bio je poslovni, na kraju krajeva. I mada on to nikad anije tako predstavio, tražio je od nje da se jebe sa njegovim poslovnim prijateljima.

Prvi put posle jedne večere na koju ga je pratila. Sa jednim.

Posle toga sa trojicom. Oni nisu želeli da idu jedan po jedan.

Kaća je imala velike sise i duge noge. Bila je plava i imala pametne sive oči. Imala je duge prste sa negovanim noktima i pune, čulne usne. Na štiklama je izgledala još viša, a karmin boje mesa i samo malo maskare su bili dovoljni. Bila je dovoljno dobra za njegove poslovne partnere.

Bila je direktorova kurva. Poslušna, pokorna kurva koja se s njim jebala kada je on mogao da odvoji koji sat u iznajmljenom stanu, koja je s njim išla na službene puteve i jebala se s njim u hotelu, koja se na kraju jebala sa muškarcima koje je on doveo. Makar su oni koristili zaštitu. Ne bi pristala inače. Objasnila mu je da njega voli i da njemu veruje. Njemu je to imponovalo. Stezao joj je vrat šakom to veče, gušio je dok je ulazio u nju, pitao je da mu kaže čija je.

Nikada nije svršila sa njim. Uprkos velikom kurcu, uprkos snazi koji je imao, uprkos mačo pristupu jebanju. Nikada nije bila ni dovoljno vlažna sa njim i bolelo ju je kada je ulazio. On je mislio da je to zbog veličine a ona mu nije objašnjavala. Godilo mu je. Ionako je brzo svršavao. I posle mu se brzo ponovo dizao, ponositom alfa mužjaku.

Nikada nije ni mislila na njega kada bi došla kući sa posla. Čitala je pravne udžbenike, psihološku literaturu, Prusta koga nikada nije dočekala na fakultetu, Flobera, Bajrona, pa onda i Blejka. Čitala ga je u originalu jer je tako bilo ispravno i jer se tako terala da nauči engleski.

Nije mu bila ljubavnica. Bila mu je kurva.

U zatvor je otišla jer je izbola Ciganina nožem. Nije ga izbola iz rasističkih pobuda, Kaća nikada nije bila rasista. Ona je bila pankerka, anarhisti nisu verovali u premoć jedne rase nad drugom. Nije bila više pankerka kada ga je ubola nožem u butinu, nije bila anarhistkinja kada ga je ubola u stomak. Ni drugi ni treći put kada ga je ubola u ruku kojom je pokušao da se zaštiti. Nije ni znala kako ju je jako udario bokserom policu, od čega će zauvek kasnije nositi plitak ožiljak, zapravo nije ni osetila taj udarac.

Pretio joj je, ali njoj su pretili svi. Svima je dugovala novac. Svima je nudila da je jebu, da im popuši, da im izdrka samo da je još malo sačekaju. Ali on je pretio njenom detetu. Rekao je da zna gde joj ćerka živi, da zna u koji vrtić ide. Dugovala mu je novac, kao i svima. Pušila mu je, kao i svima. Ali on je pretio njenom detetu. Ubola ga je nožem a on ju je udario bokserom u lice, ali samo jednom posle toga je pokušavao da se rukom zaštiti od novih uboda, urlao od straha, na sav glas se drao da umire.

Kaća nije nikada bila lepa, a heroin ju je pretvorio u nakazu.

Zatvor, metadon, batine koje je dobila nekoliko puta dok nije shvatila kako da se ponaša a onda još nekoliko puta jer je testirala granice do kojih može da ide, to je od nje napravilo odraslu ženu. Sedam godina. Ceca i Ceca i Ceca i ponovo Ceca i cigarete i marihuana, i švercovana pornografija i knjige koje je uzimala iz biblioteke i pisanje pisama drugima u zatvoru koji nisu umeli sami da napišu poruke svojoj porodici, ponekad gratis, uglavnom za pare ili cigarete.

Direktor je posle svega bio ljubomoran jer su njegovi poslovni prijatelji listom pričali da se ona sa njima jebala kao štuka. Da je bila kao prava kurva iz pornića. Rekli su da joj je faca malo džukačka, ali da ima prave, velike sise i da se jebe kao da snima pornić, da se nabija na kurac sama, da jeca i zabacuje kosu, da ih gleda u oči kada im guta kurčine, da ih moli da svrše po njenom licu.

Direktor je bio ljubomoran iako mu je ona rekla da jedino sa njim nešto oseća. Jebao ju je žešće, grublje posle toga, stezao je za gušu i lupao joj šamare. Pitao je da li sada oseća a ona je potvrđivala.

Nije ništa osećala za njega, nije ni mislila na njega kada nije bila na poslu. Jebao ju je a ona je radila svoj posao, na svom izmišljenom radnom mestu, trudila se da je generalni zapazi, primala platu, kupovala knjige, spremala pismo bivšem mužu, razgovarala sa jednim, drugim, trećim advokatom. Svi su joj govorili koliko su male šanse, ali svaki od njih je i primetio da je, s obzirom na heroin i zatvor ona primer gotovo idealne reintegracije u društvo. Možda i ima šanse, klimali bi sumnjičavo.

Lenu nije videla više od deset godina. I sebi je obećala da će je, kada je bude ponovo videla, to biti kao majka, prava majka. Zlatni lanac koji je nosila oko vrata je bio za Lenu. Ne da ga nosi, još ne. Možda i nikada. Ali biće njen. Jednom.

Kaća nije bila lepa, nikada.

Ali on, on joj je govorio da je lepa. I pre nego što ju je video. Govorio joj je da ima lep duh. I nakon što mu je ispričala sve, kako je pokušala da ubije čoveka, kako je pokušala da ubije prazninu heroinom. Kako je lagala muža i zapostavila ćerku, kako je prodavala stvari iz kuće, krala iz parkiranih automobila, kako se jebala u parku i pljuvala spermu po ulazima.

Nije mu sve od jednom ispričala, to ni sama ne bi mogla da izdrži. Govorila mu je po malo. Prvo preko poruka, dok se još nisu videli. Onda uživo, kada su se našli na piću. Onda u njenom stanu. On nije imao svoj stan, jer se nalazio usred razvoda i živeo sa ženom koja ga je tužila. Ali je dolazio u njen stan, kada nije čitala i kada nije spavala i kada nije masturbirala. Pričala mu je sve. A on joj je pričao o tome kako je danas u vojsci i kako se sve menjalo tokom dvadeset godina raspada i potonuća države za državom. Nije čak imao ni čin, civilno lice u vojsci, nesvršeni inženjer, sa naočarima i malo dužom kosom.

I on je bio panker kao klinac, samo što za razliku od nje nikada nije o sebi prestao da misli tako.

Dolazio je u njen stan i ponekad spremao hranu – ni on nije jeo meso.

Prvo su se ljubili, dugo. Imala je nove zube, prvih godinu dana je većina njene plate odlazila na zubara. Ljubili su se, dugo.

Vodili su ljubav tek posle četiri meseca. Kada je ona osetila da je spremna, osetio je i on. Nisu se dogovarali, samo su sa ljubljenja prešli na sve ostalo, skidali odeću i bacali je na pod, ujedali se i vukli za kosu.

Nije bio grub kao direktor. Ali je bio mnogo strastveniji. Sve je trajalo mnogo duže, bilo mnogo intenzivnije, stezao ju je jače, tako da su joj ostajale i masnice na koži, vukao za kosu onako kako direktoru nikada ne bi dopustila. Nije bio grub, samo je bio jači, jači od direktora. Samo je umeo da je učini da se prepusti. Samo je umeo da učini da se oseća slabom, a da u tome uživa, da se oseti jakom a da to ne mora da pokaže.

Ljubio ju je svuda. To nikada niko nije pre radio. Dirao ju je svuda, ulazio prstima i jezikom u sve njene rupice. Mislila je da nikada neće ništa osetiti, ali osećala je. Bilo je stvarnije. Stvarnije od direktora. Stvarnije od direktorovih poslovnih prijatelja. Od rada po smenama i šaputanja koleginica iza njenih leđa. Od Granda i Studija B. Bilo je stvarnije od heroina i zatvora bar na nekoliko sati, na jednu noć, na dve noći i vikend, na poruke na njenom telefonu.

Nisu koristili zaštitu, verovala mu je a i on je njoj. Nije znala zašto veruju jedno drugom, ona je bila kurva, bivša narkomanka, bivša osuđenica, koja se kurvala sa direktorom za pare i imao je samo njenu reč da ne nosi neku bolest sa sobom. On je bio preljubnik i pre nego što je upoznao nju, civilno lice u vojsci, nesvršeni inženjer koji ju je jebao bolje nego iko ikad i ko je sa njom ležao celu noć i ko nije jeo meso i ko joj je govorio smešne stvari između jebanja i grickao joj vrat i rame i igrao se njenom kosom i koji ju je lizao dole dok mu se ne bi ponovo digao (sporije nego direktoru, da) i od čega je ona stenjala mnogo drugačije nego sa direktorovim poslovnim prijateljima, nešto između dubokog uzdisaja i bolnog krika. Verovala mu je jer je bio stvarniji, mada u stvarnost nije bilo razloga da se veruje. Ne bi pristala na kondom sa njim, rekla mu je posle njihovog prvog seksa, nikada. Nikada ne bi pristala da ih razdvaja ta ružna guma.

Tokom njihovog drugog seksa, sat i po kasnije svršili su zajedno. Bio je iza nje, držao je za kukove i ulazio u nju jako, do kraja a ona je glasno disala i okretala se da ga pogleda u oči. Nije više bila bez izraza na licu, a on ju je hvatao sa kosu i privlačio sebi i govorio joj da je lepa i da je droljica i da je voli, iako je znao sve, znao je i za heroin i za zatvor i za direktora i za direktorove poslovne prijatelje. Nije stajao, ubadao ju je sve jače, sve dublje dok ona nije počela nekontrolisano da stenje i da ga lomi kukovima, kada je i on samo pustio da se desi i napunio je spermom. Od njegove ejakulacije ona je još jače svršavala i kasnije su tempirali orgazme tako da ih dosegnu zajedno.

Ionako je već bila trudna. Direktor nikada nije koristio zaštitu, zašto bi kada je uvek mogao da plati abortus, diskretan i bezbedan?

Bila je trudna, a direktor to nije znao.

Njemu je rekla a on joj je ipak rekao da je voli. I svršavao u nju. Ponovo. I ponovo. I prstima ulazio u njenu guzu i vaginu dok ju je lizao. I stavljao joj noge na svoja ramena i gledao je u oči dok je prodirao. I govorio joj da hoće da umre ovako.

Ona ga je stezala i osećala se slabo i jako istovremeno.

Kaća nije bila lepa ali se uz njega osećala lepom. Nosila je dete drugog muškarca u sebi, dok je gledala u oči svog muškarca, pitajući se kako njeno dete danas izgleda i hoće li ga ikada videti.

Zarila mu je nokte u butine i grebala ga, jako, jer je glavićem doticao grlić njene materice, jer je izlazio skoro do kraja iz nje, pa se jako zarivao nazad tako da su mu jaja šamarala njen anus sa svakim ulaskom. Svršiću, rekla mu je, ako tako nastaviš. A on je nastavio. Nije svršio sa njom, njoj je došlo jako brzo, jako eksplozivno, izgrebala ga je svog a on je izašao iz nje i stavio joj ga između sisa, njenih velikih sisa i jebao je tamo, naređujući joj da mu liže glavić.
Poslušno je sledila njegove komande, a on joj je ruke podigao iznad glave, ukrstio, vezao njenim čarapama za krevetsku dasku i tako jebao u sise, pa onda u usta. Svršio joj je po licu posle nekoliko minuta a ona mu je dugo, nežno lizala i sisala kurac koji se opuštao u njenim ustima. Odvezao ju je, malo posle, a ona je zaspala na njegovom ramenu.

Autor: Fenris

Nenin bivši

Nena mi je rekla da se lepo obučem za ovu priliku. „Moramo da izgledamo kao opasne ribe“, rekla je, „hoću da odlepe obojica, da im krene voda na usta.“

Kada mi je otvorila vrata taksija da uđem, videla sam da je sopstvena uputstva shvatila ozbiljno.

„Kako te je muž pustio tako obučenu iz kuće?“, pitala sam je iznenađeno. Umesto da mi odgovori, ona je kritički odmeravala moju garderobu. Videla sam da pomalo nezadovoljno odmahuje glavom.

„Moglo je to i kraće“, rekla je pokazujući na moju haljinu. Malo sam pocrvenela, kada je povukla donji deo na gore da proveri kakve čarape imam. Barem je zadovoljno klimnula videvši da nije u pitanju unihop već lepe samodržeće crne čarape ukrašene čipkom.

To, naravno nije trebalo da ima nikakve veze. Dogovor je bio da samo idemo na piće i možda večeru sa nekim njenim bivšim i njegovim prijateljem. Samo piće. Možda večera. Nikakve dalje akcije, nikakva virenja pod haljinu od njihove strane ili išta bezobraznije od pristojnog razgovora preko čaše, svako na svojoj strani stola.

Tako je i počelo, zaista. Sedeli smo svako na svojoj strani stola, u separeu, Nena i ja doterane, našminkane, u kratkim haljinama, na visokim štiklama, njih dvojica u skupim odelima, bez kravata, u tamnim košuljama i italijanskim cipelama. Ja sam pila vermut, a ona kampari, popila je dva pre nego što smo uopšte počeli da razgovaramo o večeri i smejala se sve glasnije, zabacujući svoju dugu plavu kosu unazad, pokazujući muškarcima velikodušno svoj duboki dekolte. Već sam rekla kako me je čudilo da je pored živog muža mogla ovakva da izađe iz kuće. Haljina joj je bila kraća od moje – jedva joj je pokrivala guzu, a kada je sela i prekrstila noge čipkasti ukrasni njenih belih mrežastih čarapa su se jasno videli. Nosila je i crvene cipele sa štiklom od desetak santimetara, što je na njenu visinu bilo zaista mnogo. Ljudi su se na ulici za njom okretali kao po komandi kada smo od taksija hodale do ulaza u restoran, jedna žena je i gotovo zgađeno sebi u bradu prošaputala da smo „kurvetine“. Ja sam u poređenju sa Nenom bila obučena nešto zatvorenije – tamna, lepa haljina na bretele, sivi šal prebačen preko ramena, lepe crne čarape i elegantne cipele sa visokim štiklama – ali ja sam ionako sitnije građe od nje, vitka i posle dva porođaja, duge tamne kose, sa naočarima. Ona je visoka i ima velike grudi koje voli da ističe, pa ih je i večeras tako spakovala u grudnjak da su pogledi dvojice muškaraca od preko puta stola svakih nekoliko trenutaka završavali niže nego što bi bilo pristojno.

Iako je bila ovako obučena, Nena je, dok smo se dogovarale za večeras, insistirala da ćemo samo da popijemo piće i možda večeramo sa ovim tipovima. Nena je volela da je muškarci gledaju, ali nije varala svog muža. A ja sam ionako išla sa njom samo da joj čuvam strah jer je njen bivši rekao da je u gradu sa prijateljem.

Ono što mi nije bilo jasno je od kada joj je ovaj bivši. Nisam se sećala da ga je ranije pominjala. A iz njenog ponašanja bilo mi je jasno da je među njima bilo jakih emocija koje se nisu sasvim ugasile. Da jesu, verovatno ne bi ni pristala na njegov poziv na piće (i možda večeru). Da jesu, verovatno joj ne bi ni trebala drugarica da sedi pored nje, ispija vermut i merka njegovog prijatelja. Nije loše izgledao mada su obojica za moj ukus previše jasno emitovali svest o tome koliko su platili svoje sakoe i satove, koliko su im cipele nove a frizure pažljivo oblikovane da deluju nehajno razbarušene. Bili su naših godina, u ranim četrdesetim i bilo je jasno da oni večeras nisu došli samo na piće i (možda) večeru.

Naravno, ponašali su se opušteno i bezbrižno, ali videlo se kako nas gutaju očima, videlo se kako razmenjuju brze poglede i osmehe pune razumevanja kad god bi se Nena nagla napred, kad god bih ja povukla haljinu malo niže, i kao malo stidljivo spustila pogled jer sam svesna da muškarcima pokazujem više nego što je pristojno.

Sve je to za nas dve bio deo igre. Nena je želela da ih izludimo. Želela je samo piće i večeru, ali i da njih dvojica od tog stola, posle pića ili večere, ustanu sa ukrućenim kurčevima i oznojenim mudima. Tako je rekla, to su bile njene reči.

Zašto, pitala sam, mada mi je njen plan delovao smešno, malo bezobrazno. Ne bih tako nešto radila sama, ali Nena ima poseban dar da i tako detinjaste ideje zazvuče neodoljivo zabavno. Zašto, pitala sam, ko ti je on?

Ma, to mi je bivši, rekla je i dodala da je među njima bilo svačega. Nije rekla čega to „svačega“ je bilo, ali je rekla da je sad na redu da ona malo muči njega.

Zato smo se ovako obukle. Zato je ona oblizivala usne posle svakog gutljaja kamparija, sklanjala kosu sa lica i gledala svog bivšeg tako drsko da sam mogla da se opkladim da crvenilo njegovog lica ima manje veze sa viskijem koji je ispijao, a više sa njenim agresivnim flertovanjem.

Pristale smo i da večeramo, naravno, kada su oni ponudili. Nena je naručila i treći kampari a ja sam pored vermuta uzela i sok od borovnice. Pila sam sporije od nje ali i mene je polako hvatalo. Znala sam da smo ovde da njih dvojicu maksimalo nadražimo, pokažemo im što više sebe i sugerišemo još više, pre nego što se uljudno oprostimo, sednemo u taksi i krenemo svojim porodicama. Ali priznajem da sam i zamišljala njegovog prijatelja golog. Priznajem. Sedeo je preko puta mene i gledao me, intenzivno, tamnim očima. Imao je jake vilice i široka ramena. Ni ja nisam imala ni najmanju nameru da prevarim muža, ali priznajem… priznajem da je izgledao dobro. Pomalo nadmeno, kao i Nenin bivši, pomalo bahat ali istovremeno i šarmantan na onaj način koji mnogo više vrišti „divalj seks za jednu noć“ nego što šapuće „stabilna veza za ceo život“.

Nije bilo važno, od maštanja nije bilo nikakve štete a njegov pogled mi je prijao. Ja sam, iz pristojnosti prema Neni, njenog bivšeg (koji je sve manje delovao kao bivši, sve više kao neko čije vreme upravo traje) gledala samo ovlaš, ali sam njegovog prijatelja mogla da snimam na miru, da mu se osmehnem nekoliko puta, pa skrenem pogled u stranu ili podignem čašu sa pićem. Znala sam sve te trikove i bilo mi je malo i smešno kako oni i dalje pale, kako mogu da predvidim svaku njegovu reakciju. Bila sam i malo mokra.

Pre nego što je hrana stigla, Nena i ja samo se izvinile i otišle do toaleta.

„Ja sam skroz ovlažila“, rekla je, crvena u licu. „A ovaj moj je mislim na rubu živaca. Da nisi ti tu, mislim da bi me sad zgrabio za kosu, odvukao u kola i silovao.“

„Pa, zar moraš baš toliko da ga pališ?“, pitala sam je. „On zna da si udata?“

„Zna on sve, mačko“, rekla je. „Zna da sam udata, zna da imam klince, zna da volim svog muža, zna…“

Popravljala je karmin, a rečenica je ostala nedovršena da visi ispred ogledala.

„Ako sve to zna“, rekla sam, „onda zna da može samo da gleda a ne i da pipa. Kao i ovaj njegov drugar. Ako im to nije jasno, biće im žao što plaćaju večeru. Meni se baš prijeo losos.“

„Problem je, draga moja“, rekla je Nena, sada popravljajući maskaru, „što sam ja već popila tri čaše onoga, a videla si kakvo su vino naručili.“ Onda se okrenula prema meni. „Ti si ovde da me paziš, znaš? Ti si ovde da obezbediš da ne uradim nešto što bi bilo jako, jako loše.“

Uhvatila me je za ruku. „Obećaj“, rekla je sad tiše, malo promuklo. „Obećaj mi!“

Pogledala sam je malo iznenađeno. Nisam znala tačno šta bih odgovorila, pa sam se nasmešila i pomazila je po kosi.

„Ne brini, zlato moje, čuvaće tebe drugarica. Idemo sad tamo da ih ložimo još malo, dok im ne popucaju kapilari od pritiska, da jedemo ribu i pijemo im vino a posle zovemo taksi i svaka svom mužiću.“

„Važi, lepoto“, rekla je i poljubila me, nežno.

„Mada će meni trebati jedno jako dugo tuširanje pre nego što legnem pored svog muža“, dodala je šapatom dok smo prilazile stolu a muškarci u restoranu se okretali za zvukom naših potpetica na mermernom podu.

* * *

Sat vremena kasnije obe smo zvale svoje muževe da vidimo šta klinci rade i da im kažemo da ćemo se zadržati još malo. Nenu nisam mogla da čujem, šaputala je u telefon a i bila je već prilično pripita. Moj muž nije imao zamerki, rekao mi je da klinci spavaju, da on sve drži pod kontrolom i da će da ode u krevet ako se ja vratim kasno.

Sad je već bilo očigledno da ćemo se vratiti kasno jer su muškarci uspeli da nas ubede da ponesemo dve već otvorene flaše vina iz restorana i da se odvezemo izvan grada. Nenin bivši (ili „bivši“?) je tamo koristio vikendicu nekog svog poznanika i tvrdio da nema boljeg mesta da se vino dovrši od njegove mansarde, da ćemo slušati zrikavce i popušiti malo trave (ja sam odmah rekla da to neću raditi, Nena se vragolasto osmehivala) i da ćemo onda nas dve da taksijem stignemo kući začas.

Ja na ovo nisam htela da pristanem i upućivala sam Neni uznemirene poglede dok su je muškarci ubeđivali da nije red da vino propadne i da će nam svežiji vazduh napolju pomoći da se rastreznimo i popijemo ga do kraja kako dolikuje. Ona mi je uzvraćala poglede, ali kod nje sam u očima mogla da pročitam samo da je pijana, da je dole mokra, da ne zna šta radi i da računa na mene da pritisnem kočnice kada bude bio apsolutno poslednji trenutak.

Na kraju sam pristala kada sam videla da muškarci zovu taksi iako su imali iznajmljeni auto parkiran ispred restorana. Ako su bili dovoljno pribrani da znaju kada su popili previše da bi vozili – pa još pred ženama koje su ih celo veče izazivale – računala sam da su dovoljno pribrani i da se finale večeri na vikendici okonča sa malo flerta i prijateljski.

* * *

Noć je bila prijatna. Svežiji vazduh mi jeste malo razbistrio glavu, ali mi je i dalje bilo toplo. Prijalo je sedenje na plastičnim stolicama, ispijanje vina, slušanje orkestra zrikavaca. Muškarci su i dalje bili dovoljno pristojni, barem ovaj moj, koji je sedeo na uljudnom rastojanju i merkao mi noge, podižući svoju (plastičnu) čašu.

Nenin bivši je bio manje uzdržan, najviše zato jer ga je ona sve bezobraznije palila. U kolima mi je šapnula da hoće da ga natera da poludi, da mu padne mrak na oči i da ćemo baš onda zvati taksi da dođe po nas. I zbilja se trudila. Sedeli su jedno pored drugog na plastičnom dvosedu, a ona se pribijala uz njega, šaputala mu nešto na uho, pa bi se onda, kada bi on pružio ruku da je obgrli, ona odvajala od njega, dosipala vino, vadila telefon da proveri ima li neku poruku od muža. Ponašala se drsko, bezobrazno, ponavljajući mu nekoliko puta da joj je muž, videvši kako se obukla za izlazak sa drugaricom večeras rekao da će je čekati budan i spreman.

Posle pola sata, njih dvoje su otišli iza kuće, da joj on pokaže vinski podrum koji je vlasnik napravio, i mali vinograd gde je gajio sopstveno grožđe. Možemo da otvorimo i jednu domaćinovu flašu, rekao je, neće se ljutiti, poznajemo se.

Nena mu je rekla da je dovoljno popila za večeras, ali se tako smeškala da se činilo da mu neće mnogo napora trebati da je ubedi. Pitala sam se koliko ćemo još ostati ovde. Bilo je prijatno, zaista, i veče je, posle svega, bilo zaista uspelo. Muškarci su na kraju bili pristojni i odolevali su provokacijama junački, pokazujući istovremeno da nisu imuni na naše ženske kvalitete. Pomislila sam da će i meni jedno dugo tuširanje biti potrebno da se smirim pred odlazak u krevet. Pogledala sam prema „svom“ muškarcu, ali on se udaljavao prema ivici šume, pričajući mobilnim telefonom sa nekim.

Tišinu su nekoliko minuta prekidali samo zrikavci – i poneka žabica se javljala iz obližnjeg šumarka – a ja sam ispraznila svoju čašu i navukla šal preko golih ramena. Ipak je bila noć i jeste bilo svežije, pogotovo sada kad nisam više dolivala alkohol u sebe i kada nisam ni sa kim razgovarala. Ustala sam i rešila da uđem u kuću, da piškim i malo se ugrejem.

Kada sam izašla iz toaleta, krenula sam na pogrešnu stranu, umesto ka mansardi, skrenula sam prema suprotnom kraju kuće. Posle nekoliko koraka sam shvatila grešku ali sam se setila da vikendica ima ulaz i sa te strane i da je, na kraju, svejedno. Malo je glupo, rekoh sebi, da se šetam kroz tuđu kuću, ali niko se neće ljutiti…

Posle nekoliko koraka, čula sam ženske jecaje. Ukopala sam se u mestu.

Svetlost je dopirala kroz odškrinuta vrata sobe na spratu. I znala sam šta čujem.

Ali nisam znala šta da uradim. Stajala sam, nepomično, osluškujući, pitajući se jesam li zaista nešto čula ili su se na kraju alkohol i sugestivna atmosfera udružili i učinili svoje. Za trenutak sam pomislila da mi se samo pričinilo i prekorila sebe zbog prljave mašte, ali tada sam ponovo čula prigušen jecaj.

I dalje sam stajala nepomično. I dalje nisam znala šta da uradim.

Nena me je povela sa sobom da je čuvam. Da je pripazim. Da je sprečim da pređe granicu.

Nena me je povela sa sobom da osiguram da bivši ostane bivši.

A ja sam se napila i vlažila gledajući prijatelja njenog bivšeg i pustila je da padne. Bilo je dovoljno da je izgubim iz vidokruga na samo nekoliko minuta i moja drugarica se predala. A obećala sam joj.

Okrenula sam se da izađem iz kuće. Stidela sam se i bilo mi je neprijatno i, na kraju krajeva, ona je bila odrasla žena, odgovorna za sopstvene postupke. Nisam ja mogla biti njena savest i njena samokontrola. Pa i ja sam pila. I ja sam bila malo napaljena.

Napravila sam nekoliko koraka ka izlazu. Vratiću se na mansardu, sešću tamo i ćaskati sa njegovim prijateljem. Popiću još samo jednu čašu vina. Sačekaćemo da Nena i njen bivši završe. Pričaćemo o horoskopu i sazvežđima. Onda će njih dvoje doći, glupo se osmehujući, on će misliti da je osvojio nju a ona da je osvojila njega. Posle će plakati u taksiju. Posle će plakati pod tušem. Posle će mi slati poruke.

Ponovo sam se ukopala u mestu. Ne, nisam mogla to da uradim. Ne, ja sam bila njena drugarica. Ne, obećala sam joj. Ako sada pustim da padne, možda će pasti zauvek. Muž, deca, imovina i porodica. Obe smo ih imale, a ona je sad bila na putu da ih sve izgubi. Sve.

Okrenula sam se i na prstima popela uz stepenice. Odlučnost u koju sam sebe ubeđivala – znajući da činim pravu stvar – sam ipak mnogo manje osećala. Tiho, ne dišući sam prišla vratima. Bilo me je sramota da ih prekidam. Ali bila mi je to dužnost.

Svetlo u sobi je bilo blještavo i trebalo mi je nekoliko trenutaka da shvatim šta ispred sebe vidim.

Bila je raščupana i uplakana. I molila ga je. Molila ga da stane.

A on ju je držao za kosu. Nije skinuo ništa od odeće sa sebe, samo je raskopčao pantalone i izvadio kurac i jaja i sada stajao ispred nje i pokušavao da je natera da ga uzme u usta.

„Nemoj… nemoj, molim te… znaš da neću, znaš da nikad nisam htela…“

„Ne laži, kurvetino, uvek si htela, samo nikad nisi smela“, odgovorio joj je tiho, preteći. „E, večeras si prešla sve granice i sad nema nazad“.

Jako ju je cimnuo za kosu a ona opet zastenja. Pokušala je da okrene glavu ali on joj nadlanicom udari glasan šamar.

„Dosta smo se igrali“, prošištao je. „Otvaraj ta kurvinjska usta!“

Pogledala ga je, molećivo, a suze su nad maskarom počele da odnose sigurnu pobedu:

„Nemoj… molim te, nemoj… zašto posle svega hoćeš da pokvariš ono što smo imali? Molim te.“

Povukao ju je prema sebi jako i rukom joj otvorio usta. Zario joj je kurac unutra.

„Ništa mi nismo imali, droljo. Samo smo se igrali. A ako već ne znaš kad u igri preteruješ, onda ćemo večeras da igramo po drugim pravilima“.

I dalje ga je gledala molećivo a on ju je sada malo slabije, ali i dalje neumoljivo povukao za kosu.

„Hajde, puši taj kurac droljice, inače ćeš da dobiješ još šamara!“

Plačući, ona uhvati njegov kurac kod korena i poslušno poče da mu puši.

Stajala sam, potpuno paralisana. Ovo je bilo toliko izvan mog dotadašnjeg iskustva da nisam uspevala da shvatim šta bi trebalo da uradim. Da uđem i prekinem ih? Hoće li se on postideti i stati? Da izađem i uljudno čekam na mansardi? Da pozovem policiju?

Nisam ništa uradila, samo sam gledala kako moja drugarica puši veliki kurac svog bivšeg, kako klečeći, raščupana i uplakana guta njegovo meso, kako mu oblizuje nabrekla, obrijana jaja. Slušala sam kako joj on naređuje da ga uzme dublje. Slušala sam kako šapuće „Do kraja. Do kraja kurvice.“ Slušala sam kako se ona guši kada joj je došao do grla, kako kašlje i pljuje i ostavlja tragove sluzi po njegovim crnim pantalonama.

Nisam ništa uradila. Mislim da nisam ni disala. Samo sam gledala, kako je on podiže na noge a zatim baca na krevet. Gledala sam kako joj cepa haljinu. Slušala kako ona uspaničeno viče „nemoj! ne ovako!!“. Videla kako njene sopstvene gaćice on kida sa njenog tela, kako ih gužva u lopticu i zatim joj ih gura u usta. Kako se namešta iza nje na krevetu.

Jedna cipela joj je ležala na podu pored kreveta, drugu je još imala na sebi. Bio je na njoj, iza nje, čvrsto je držeći za ruke savijene na njenim leđima i zabijajući svoj kurac u nju grubo, nemilosrdno, brekćući poput životinje. Jednom rukom joj je stiskao nežne zglobove pribijene jedan iz drugi, drugom je šamarao po guzi, jako, bez milosti.

„Voliš ovako, droljice? Voliš ovako? Mužić te ne kara ovako, a? Mužić te nikada ne jebe ovako dobro? Jel’ tako?“

Ona je samo prigušeno stenjala u tkaninu u svojim ustima, sve dok je nije povukao za kosu i, ne skidajući je sa svog kurca, ispravio.

„Čuješ šta te pitam, droljo? Da li te je nekada neko jebao ovako?“

Izvadio joj je gaćice iz usta a ona ga je pogledala, preko ramena, uplašena, uplakana, crna po obrazima od šminke, crvena po bradi od razmazanog karmina.

„Niko nikad“, rekla je. „Samo ti.“

U tom trenutku sam osetila miris muškog parfema a ruka mi se spustila preko usta.

Druga ruka me je ščepala za podlaktice i povukla unatrag.

Nekoliko puta sam zamalo pala dok me je vukao niz hodnik, u drugu sobu, dok sam se otimala i pokušavala da oslobodim usta. Bio je mnogo jači. Otvorio je leđima vrata i uvukao me u još jednu spavaću sobu.

„A ti droljice“, prošaputao mi je na uho, „voliš samo da gledaš? Ili i tebi treba jedno dobro jebanje večeras?“

Pokušala sam da se otrgnem i udarim ga laktom ali nije me puštao.

„Za razliku od tvoje kurve drugarice koja je rekla da će je muž čekati sa uperenim kurcem, možda je tebi ovo jedina šansa večeras da se ogrebeš za malo seksa. Možda će tvoj muž već čvrsto da spava kad stigneš. A tebi će biti krivo.“

Sa tim rečima sklonio je ruku sa mojih usta i spustio je dole, među moje butine. Vrisnula sam iz sveg glasa, ali to njega kao da uopšte nije potreslo. Podigao mi je haljinu i pomerio gaćice u stranu.

„Pa, da, ti si sva mokra“, rekao je zadovoljno, gurajući prste u mene. „Kurva jedna, kurva druga, lepo mi je čovek rekao da se kurva uvek druži sa kurvama“.

Ponovo sam vrisnula i pokušala da se otmem, a on me je, na moje iznenađenje pustio i gurnuo ka krevetu.

„Ti si svesna da ovde u krugu od par kilometara nema ko da te čuje?“, pitao je otkopčavajući kaiš na pantalonama. „Svesna si da si gledala drugaricu kako se jebe sa svojim ljubavnikom i da nisi ništa rekla, da si ih uhodila i vlažila kao najveća kurvetina a da se sad praviš kao da nisi celo veče samo maštala o mom kurcu?“

Suze su mi zamaglile pogled, tako da sam videla samo siluetu koja mi prilazi. Pribila sam ruke uz grudi, jedino sam tako mogla da se zaštitim. Nisam ponovo vrisnula jer me je obuzela neka strašna slabost.

„Nisam kurva“, jedva sam čujno promucala. „Nemoj… imam decu.“

* * *

Nije bio grub kao Nenin bivši. Nije me ni jednom ošamario. Nije ni morao. Ja se nisam branila. Nisam se branila.

NIje bilo nikog da me čuje.

I nije bilo nikog da me vidi. Nikog da vidi kako sam vlažna bila. Nikog da vidi kako sam mu pušila, jako se nabijajući na njegovu kurčinu ustima i grlom, plačući i cureći u gaćice jer me je nazivao najpogrdnijim, najprljavijim imenima.

Nije bilo nikog da mu kaže da je u pravu što me naziva kurvetinom. Da svaki put kada me povuče za kosu i gurne mi kurac duboko a ja se zagrcnem i popljujem ga po pantalonama, ja dodatno ovlažim.

Nije ni moralo da mu se govori, mogao je i sam da oseti da se moj otpor lomi, da me je osvojio, silom.

I ne samo silom. Znao je. Znao je da sam mu se sama predala. Još u restoranu. Još na mansardi kada sam ga gledala u prepone i zamišljala koliki mu je.

I bio mu je veliki, veći nego mom muži. I tvrd kao kamen, moćan i debeo u mojim ustima. I on je brijao muda a ja sam ih mazila prstima i grebala noktima i posipala mu kurčinu i jaja pljuvačkom.

Sa kreveta me je povukao na pod – na kome je bio čupavi beli tepih – i jako mi raširio noge. Postavio se iznad mene, smakao mi bretele haljine i izvukao moje sisice napolje. Za trenutak je zastao i pogledao me pravo u oči. Pomislila sam na svog muža i uzvratila mu pogled, jako. Jako. Znao je. Znao je od početka. Stisnuo mi je bradavicu, jako. Nisam volela da mi diraju grudi, ni mužu to nisam davala, a sada sam zastenjala od bola, zastenjala od napaljenosti, zastenjala, ne skrećući pogled, ni jednog trenutka.

Pomerio mi je gaćice u stranu, podigao noge na svoja ramena i zario se u mene.

Jako sam stenjala. Jako sam stenjala dok me je jebao, ližući crni najlon mojih čarapa, probijajući me snažno svojim velikim kurcem. Nije bio nežan. Nije bio čak ni strastven onako kako sam ja to zamišljala. Bio je samo… snažan, čak grub, kao da me jebe po kazni, iz osvete.

Jako sam stenjala. Jako. I zarivala mu nokte u mišice i grebala ga. Mrzela sam ga u tom trenutku. I mrzela sebe što tako jako stenjem, što mi se mišići dole tako snažno grče oko njegovog kurca.

„Voliš ovako, droljice?“, pitao je samozadovoljno, nadmeno. „Voliš da te rasturaju ovako?“

„Jebi me“, prostenjala sam. „Rasturi mi tu pičku koju si želeo celo veče. Razvali me!“

Užasan osećaj stida koji su u meni ove reči izazivale još dok sam ih izgovarala nije me sprečavao da još jače, još kurvinjskije jecam kada je on ubrzao prodiranje u mene. Uživala sam na njegovom velikom kurcu, uživala, na silu ili zato što sam i ja sama to htela, to u tom trenutku nije bilo važno.

Zastao je i ostao u meni, okrenuvši se prema vratima u trenutku kada su se na njima pojavili Nena i njen bivši. Ona je bila sva iscepana i raščupana, a oko vrata joj je bio kaiš, na kome ju je on vodio kao na povocu.

„Čuli smo da i ovde ima neka žurka“, rekao je njen muškarac. „Pa došli da proverimo.“

„Vidim, kume“, rekao je moj jebač, „da si ti tvoju lepo ukrotio.“

„Čvrsta ruka uvek donosi rezultate“, reče ovaj. „Daj malo sad da probam tvoju.“

Muškarac istog trenutka izađe iz mene.

„Da se menjamo? Može, kume, ako nisi ljubomoran da mi ova tvoja malo popuši.“

„Kakva te ljubomora spopala?“, iznenadi se ovaj. „Kurve su imovina, a imovina se stiče, koristi i na kraju rashoduje. Samo nemoj da je polomiš“, dodao je predajući mu kaiš u ruku. „Trebaće možda jednom ponovo kad dođemo.“

Nena je ćutke stajala, iscepane haljine, velikih sisa izbačenih iz grudnjaka, u čarapama, bez gaćica i kada je muškarac povukao kaiš na dole, poslušno je kleknula ispred njega i uzela mu kurac u usta.

Ja sam pokušala da se odbranim, da se otrgnem, ali njen bivši me je grubo uhvatio za kosu i povukao u klečeći položaj.

Sada smo obe klečale ispred muškaraca i gutale im nabrekle kurčine. Ukus Nenine pičke koji sam osećala u ustima terao me je da ponovo zaplačem. Ali sam od njega bila još više pijana, nije mi bilo potrebno vino, ne više.

Muškarci su nas sve grublje tretirali, kao da su bili sve bešnji što su drolje postake poslušne, što se više ne otimaju. Ovo im je, uostalm dokazivalo da su bili u pravu cele večeri, da zaista imaju posla sa kurvetinama koje nisu ni morali da hrane lososom i napijaju vinom. Mogli su odmah da ih jebu.

Onda su nas postavili jednu pored druge, na podu, na sve četiri. Pričali su među sobom o tome kako krvinjski obe izgledamo dok u stajali iza nas i drkali. Onda su klekli i istovremeno ušli u nas. Jebali su nas i šamarali po guzovima, čupali za kosu i vređali. Nena je sve vreme stenjala kao najprljavija drolja i a mene su i njeni jecaji dodatno palili. Bila sam svesna koliko sam nisko pala, nabijajući se sama, snažno, na kurčinu njenog ljubavnka, uživajući što čujem kurac drugog muškarca kako šljapka u njenoj raširenoj pički.

Onda su obojica izvadili udove iz nas pa počeli da guraju svako svojoj drolji u guzu. Ja sam vrištala od bola, ali nisam molila njenog bivšeg da stane jer još nisam bila svršila a želela sam, tako sam želela. Slušala sam nju kako na svako pitanje jebača koji joj je velikim kurcem razvaljivao guzu odgovara samo nekontrolisanim „da da da da“, videla je kako se i sama nabija na njega.

Pružila sam ruku između svjih nogu, uhvatila njenog bivšeg za testise, vukla ga ka sebi da se zarije u mene jako, do kraja, da me otvori, bez obzira na bol, da mi da sve. On me je čvrsto stegao za kukove i probio, zarivši se u mene sve do korena. Bio je debeo, tvrd kao kamen, raširio me silom, ušao u mene tako duboko da mi je u utrobi sve kuvalo. Dirala sam prstima klitoris, gurala ih u rastvorenu pičku i na kraju svršila tako glasno, tako kurvinjski da je Nena svršila odmah za mnom, sigurna sam, podstaknuta mojim orgazmom.

Muškarci su sada znali da će njihove dve kurve morati da im vrate dug i smejući se snimali nas telefonima dok smo klečale na podu pred njima i pušile im kurčeve. Nas dve smo gutale sopstvenu sramotu sa tvrdog muškog mesa, masirale im jaja, sisale ih, pokorno, ponizno. Poprskali su nas po licima, prvo onaj „moj“ pa onda Nenin grubi ljubavnik, isprskali su nas po licima i kosi, kao najprljavije porno drolje, naredili nam da se oblizujemo pred kamerom telefona. Kada nam je onaj „moj“ naredio da se poljubimo, da spermu jedna drugoj predamo jezicima, ja sam pošla da ustanem i udaljim se, ali Nena me je zgrabila i jako, vlažno poljubila.

***

Taksi smo na kraju zvale same i platile same. Njih dvojica su nas bukvalno izbacili iz kuće, onako umazane i znojave. Nena je drhtala od poniženja i stida, pokušavajući da od taksiste sakrije svoju golotinju jedva prekrivenu haljinom u ritama.

Dok smo sedele u taksiju i ćutale, na telefon joj je stigla slika, pa još jedna, pa još jedna. Gledale smo same sebe kako ližemo kurčeve, kako otvorenih usta čekamo gejzir sperme, kako se ljubimo, umazane i ponižene i poslušne i zadovoljne.

‘Dolazimo idućeg meseca ponovo, droljice’, pisalo je u poslednjoj poruci. ‘Muževima ćete reći da idete na seminare u Beograd, pa ćemo imati ceo vikend za zabavu. Ne pravite se mnogo pametne jer ove slike bi mnogo zabavile klince na internetu.’

Pogledala sam Nenu, zabrinuto, a ona je plakala. „Izvini“, prošaputala je a ja sam je zagrlila.

Autor: Fenris

Gutljaj šardonea 2

Izraz na njegovom licu je bio gotovo dovoljna nagrada. Gotovo da večeras nije ništa više ni morala da uradi. Gledao ju je kroz polutovorena vrata, menjajući boje, od blede do tamnocrvene, dok su zaprepašćenje, panika i bes rikošetirali njegovim crtama.

„Dobro veče“, rekla mu je glasno, uz osmeh. A on je još više pocrveneo.

„Šta radiš ovde?“ prošištao je kroz zube, ne otvarajući vrata dalje od procepa.

„Po dogovoru, gospodine“, objasnila je veselo, „Zakazali smo razgovor i potpisivanje ugovora za večeras kod vas. Mi svojim klijentima uvek izlazimo u susret. Najvažnije nam je da budete zadovoljni.“

On se nervozno osvrnuo oko sebe a onda besno prošaputao:

„Žena mi je tu, budalo… ne možemo ovde.“

„Mogu li da uđem?“, upitala je glasno, nevinim tonom.

U tom trenutku iza njega se pojavila ženska silueta.

„Ko je to?“, upitala je visoka pedesetogodišnjakinja prijatnog, otmenog izgleda.

„Dobro veče, gospođo, moje poštovanje“, srdačno ju je pozdravila, „Vaš suprug me je zamolio da večeras dođem do vas da mu još jednom detaljno objasnim uslove ugovora, elemente paketa, povoljnosti plaćanja, uslove isplate i druge detalje. Sve sam mu ja to već prezentirala, imali smo i prekjuče sastanak ali“, nasmešila se zaverenički, „znate kakvi su muškarci, prave se da su samostalni u odlučivanju a…“

„… a ništa ne mogu bez mamice. Razumem vas, gospođo“, klimala je glavom starija žena. „Izvolite, unutra, izvolite“, dodala je brzo i prekorila svog muža: „Šta si se ti udrvenio tu? Što ne puštaš ženu da uđe? Jesi li opet zakazao sastanak pa zaboravio na njega?“

Videla je kako na njegovom licu zbunjenost i panika vode užurban dijalog. Verovatno se nadao da će uspeti da je otera sa vrata. Pre nego što žena nešto posumnja. Pre nego što i primeti. Da je snagom volje natera da se okrene i ode i sačeka da je on pozove, da dogovori neki zgodniji trenutak. Možda sutradan u nekom hotelu. Možda već sutra ujutro u njegovim kolima, na nekom parkingu.

Ali nije mu dala luksuz izbora. Ne više. Ušetala se osmehujući se njegovoj ženi, gazeći visokim stileto štiklama skupi turski tepih koji je ležao u predsoblju.

„Možda je u stvari i zaista bolje da ste i vi tu“, rekla je poslovno, „ipak on u ovo ulaže pare koje su zajedničke, mi uvek volimo da je i drugi supružnik upućen u detalje ugovora i paketa, znate kako – i u braku važi ono o čistom računu i dugoj ljubavi.“

Žena se osmehnula pomalo kiselo.

„Dušo, ne znam koliko ste vi u braku, ali posle određenog vremena račun i ljubav se nađu na potpuno suprotnim stranama stola.“

Uveli su je u dnevnu sobu, ukusno nameštenu i osvetljenu sa nekoliko manjih izvora svetla. Supruga ju je uputila da sedne na fotelju a sa staklenog stočića ispred nje je sklonila knjigu i nekoliko magazina.

„Evo, ja se nadam da ćete imati dovoljno prostora“, rekla je a ona je zahvalno klimnula glavom, paleći laptop.

„Hoćete kafu?“

„Nemojte da se deranžirate, kasno je“, rekla je koketno. „A mislim da mi je gospodin obećao i da ćemo večeras posao konačno završiti, dokumenta svečano potpisati i sve onda zaliti kako je red. Pominjao je, čini mi se, neko posebno vino koje se otvara samo u određenim prilikama.“

„Ma, nemojte“, rekla je žena pomalo sumnjičavo. „Pa, to mi i liči na njega. Jedino me čudi da nije odabrao neko veče kada ja nisam kod kuće, da može slobodnije da priča o detaljima ugovora i povoljnostima plaćanja…“

„Ah, nemojte, gospođo“, smešila se ona, prekrštajući noge. „On je sam predložio da večeras to ovde obavimo baš da biste vi bili tu. Vaš suprug je, ako se ne ljutite da kažem, savršen džentlmen, ne bi on nikom dao da vam ga ukradu.“

Pogledala je prema njemu i u sebi se smejala njegovoj zbunjenosti. Stajao je naspram nje, ispred troseda koji je stajao sa druge strane stočića, ne znajući šta da kaže, šta da uradi, da li da sedne ili da pobegne.

„Gospođo“, uzdahnula je supruga, „ako se vi ne ljutite, ja ne bih da pričamo o tome. A ti“, okrenula se mužu, „šta stojiš tu ko drvena Marija, iznesi sad to tvoje posebno vino, pokaži se sad, džentlmenu vajni, kad si umeo da ženu dovlačiš čak ovamo da ti daje ličnu prezentaciju.“

On je smrknuto otišao do šanka u kuhinji i petljao po kredencu tražeći čaše. Delovalo je kao da mu se ni malo ne mili pomisao da sedne na trosed, pa su mu pokreti bili naglašeno spori i neodlučni.

Kada je na kraju doneo flašu vina i samo dve čaše, ona se tobož jako iznenadila.

„A gospođa ne pije? Pa, molim vas, samo malo… ako je to vino zaista posebno, meni će biti neprijatno da ga samo nas dvoje pijemo.“

Njegov izraz lica postao je još namrgođeniji, ali nije ništa uspevao da kaže. Streljao ju je očima, ali mu je u pomoć priskočila sama supruga.

„Nemojte, dušo, da brinete, popila sam ja sa njim svoja posebna vina, pre mnogo godina. Samo vi sedite s njim, ja ću tamo, preko, sad će moja serija, a vi radite svoj posao. On ionako verovatno više voli da ne znam baš sve detalje o tome kako on troši pare.“

Sa tim rečima, žena se okrenula i otišla niz prostoriju, smestivši se zatim udobno u fotelju ispred televizora, naglašeno im okrenuvši leđa, kao da je htela da pokaže da je već prebolela silna flertovanja svog muža sa mlađim ženama.

Pogledala ga je pravo u oči kada je seo naspram nje, na trosed a osmeh joj je postao samo malo oštriji. Izvukla je štipaljku iz kose i rastresla je trzajem glave. Pustila je da padne niz vrat i preko jednog ramena. Povukla je suknju na gore, prekrštajući napadno noge. Ponovo se nasmešila videvši da on ne može da se uzdrži, da mu pogled po automatizmu odlazi na dole, na sjajni materijal čarapa, na čipkastu ivicu i žabicu haltera.

„Pa, da počnemo“, rekla je veselo.

* * *

Ovakvu prezentaciju držala je toliko puta da je mogla da govori bez ikakvog razmišljanja, menjajući slajdove i verglajući detalje iz ponude. No, njegova pažnja definitivno nije bila usredsređena na projekcije i procente.

Sedela je naspram njega, govoreći o potencijalnom prihodu tokom desetogodišnjeg perioda i povlačila sa svakom izgovorenom rečju suknju po nekoliko santimetara na više. On nije govorio ništa. Nije klimao glavom. Nije komentarisao. Samo je pobelelim rukama jako stezao ivice troseda. I blenuo.

A ona je širila butine, bestidno, pokazujući mu svoju golotinju. Nije imala gaćice, naravno da ih ni večeras nije obukla. A jutros je pubis bila za svaki slučaj ponovo obrijala, da bude gladak, sjajan, da ga zaslepi.

Pričala je o udelima i između rečenica oblizivala usne, drsko ga gledajući u oči. Iz drugog kraja sobe se čuo dijalog na turskom i melodramatična muzika a ona je objašnjavajući dinamiku plaćanja nežno olizala svoja dva prsta i njima raširila usmine.

Gledala ga je kako se znoji, nepokretan, sleđen na trosedu, gledala ga je kako zuri u njenu raširenu, mokru pičku, kako prati ulazak njenih prstiju unutra, kako steže vilice u naporu da ostane miran. Jebala se u pičku, lagano, nežno, onako kako nije ni pomislio da je jebe pre dva dana, jebala se u pičku, prkosno mu se smejući u lice, dok je njegova žena svega nekoliko metara dalje gledala svoju seriju i odsutno komentarisala apsurdne odluke glavne glumice.

„Ovo je vama sve jasno?“, pitala je naglo.

Trgao se kad mu se tako direktno obratila posle nekoliko minuta u kojima je sedeo kao hipnotisan jednoličnim iznošenjem podataka što ih je čuo već toliko puta. Nesklad između prezentacije ugovora i razvratnog prizora žene koja je masturbirala naspram njega pričajući istovremeno poslovnim tonom kao da ga je potpuno izbezumio. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da uopšte shvati da mora nešto da joj odgovori.

Mucao je pokušavajući da sklopi pitanje koje bi njegovoj ženi, okrenutoj leđima zvučalo razumno. Nije mu išlo od ruke.

Ona otpi malo vina slobodnom rukom, slušajući njegovo pitanje.

„Da, razumem“, rekla je. „Sad ćete da vidite, jednostavno je to.“

Počela je da objašnjava stvar koju je pre tri minuta već detaljno objasnila, istovremeno izvadivši dva mokra prsta iz pičke. Prislonila ih je na njegove usne a onda svoje lepljive sokove širokim pokretima razmazala po njegovom licu.

Nije se ni pomerio. Nije ni disao dok je to radila. A ona se smešila sve raskalašnije. Ponovo je zavukla dva prsta u mokru pičku i onda mu ih gurnula u usta. Pogledala ga je oštro a on je poslušno, i dalje se ne pomerajući iz svoje poze, i dalje stežući ivicu troseda, sisao njene prste, jezikom sakupljao i gutao njene sokove.

Izula je jednu cipelu i ispružila nogu pored stočića. Stopalom je pritisnula njegovo međunožje, a njegovim telom prođe jak grč. Osećala je pod prstima njegovu tvrdoću i lagano je gnječila, dok joj je on, sleđen na svom mestu, i dalje sisao prste i gledao je, sada uplašeno, molećivo. Možda i malo zadivljeno.

Nastavila je da priča. Bila je zaista dobra u svom poslu, znala je to. Mogla je ove prezentacije da održi i u sred noći, i bez slajdova. Pričala je, koncentrišući se na to kako mu je lice bilo sve crvenije, kako su mu na čelu iskakale debele vene, kako se trudio da se ne oda nikakvim zvukom kada mu je prste gurala sve do grla.

„Je li vama to vrućina?“, upitala je u jednom trenutku, ne vadeći prste iz njegovih usta. „Baš ste se oznojili. Znam, ipak se radi o ulaganju u budućnost“, nasmejala se koketno. „Uzmite malo vina, rashladite se.“

On se nije ni mrdnuo, kao da su njeni prsti u njegovim ustima bili oružje koje je svakog trenutka moglo opaliti. Uzela je drugom rukom čašu sa stočića i prinela je njegovim usnama. Prstima mu je glavu povukla na gore a vilicu na dole i preko njih sipala vino iz čaše u njegova usta, sve uz zvuke sentimentalne turske muzike i negodovanja supruge koja nije odobravala vezu između dvoje mladih u seriji.

Šardone, jer šta je drugo mogao da iznese, je curio niz njegovu bradu, kapao mu po košulji, slio se na pantalone, a on je sedeo, nepomično i gutao vino koje mu je sipala u usta.

Ispraznila je čašu i odložila je na stočić a onda iznenađeno ciknula:

„Oh, izvinite, ja sam kriva! Baš sam nespretna!“

Supruga je reagovala na ovaj signal za uzbunu jednim zabrinutim poluokretom i pitanjem šta se desilo, ali nju je odmah umirila.

„Ne brinite gospođo, nije tepih stradao, samo je gospodinu malo vina umesto u želucu završilo na pantalonama i košulji. Izgleda da je konačno doneo odluku da potpišemo ugovor.“ Nasmešila mu se. „Pa, čestitam, gospodine. Namučili ste me, ali vidim da se isplatilo na kraju.“

Njegovo jedva čujno, nevoljno „Hvala“ je odmah ispratila akcijom. Gurnula mu je olovku u ruku i on je mehanički potpisao sve primerke.

„Dajte da vam pomognem da to sredite“, zacvrkutala je, veselo, povukavši ga sa troseda prema kuhinjskim elementima. „Ipak sam i ja malo kriva, ovo je ipak skuplji paket od onoga što smo prvo pričali.“ Uhvatila je kuhinjsku krpu u ruku.

„Ali mi je drago da sam vas ubedila da vam se on mnogo više isplati na duži rok. Čim ste vi unapred pomenuli vino znala sam da ću ili uspeti da vas napijem ili da ste spremni da mi date više nego što se na prvi pogled moglo očekivati.“ Uredno se zakikotala na svoju sopstvenu provokaciju.

On nije odgovarao niti se usuđivao da se pokrene. Gledao je čas u nju, razrogačenih očiju, čas u potiljak svoje žene čija se serija neumitno bližila kraju tek jedne od svojih stotinak epizoda.

A kada mu je spustila šaku na prepone samo se naslonio na šank, stegao ga šakama i molećivo je gledao u oči.

„Sad ću ja to da sredim, ne brinite“, rekla je i preko krpe mu stisnula ukrućeni kurac. „Sreća da je belo vino, od njega ne ostaju takve fleke kao od crnog. Crno je skoro kao krv. Belo je skoro kao voda. Ja od njega ne mogu ni da se napijem.“

Dok je pričala, on je odmahivao glavom, pokušavajući da joj stavi do znanja da prekine, ali se nije usudio da ispusti niti jedan glas, ni da je dotakne.

Stezala mu je kurac, grubo, nestrpljivo, povlačila ga gore-dole, gledajući muškarca drsko, pravo u oči.

„Evo, skoro smo gotovi“, rekla je, a on je sklopio oči, dok mu se telo propinjalo, potpuno van njegove kontrole.

Osećala je njegove grčeve dok se praznio u veš, dok je punio lanene pantalone spermom. Osećala je po tome kako se uvijao da svršava bolno, nevoljno. Osećala je njegov stid kada je otvorio oči i gledao je posramljeno, poniženo i… i dalje malo zadivljeno. Osećala je kako mu se telo opušta dok mu je cedla poslednje kapi sperme u pantalone.

Bacila je krpu na pod i odsečnim koracima, lupajući štiklama otišla do stočića. Zaklopila je laptop, teatralno ispila svoju čašu vina i pokupila potpisane papire sa troseda.

„Gospođo, bilo mi je zadovoljstvo!“, dobacila je polazeći ka vratima. Žena se ljubazno oprostila od nje, ne odvajajući pogled od na propast osuđene romanse na ekranu preko puta. On je i dalje samo glupo stajao pored šanka, kao da nema snage da se pomeri.

Izašla je u noć, osećajući kako joj sokovi cure niz butine i natapaju čipku na vrhu čarapa.

* * *

Prva poruka joj je stigla na telefon još dok je bila u taksiju.

Dok je stigla do kuće, izula se, mahnula mužu i proverila decu, dok je skinula sa sebe suknju i blejzer, čarape i pojas za haltere, dok je raspustila kosu i pripremila kremice za posle tuširanja, dobila je još sedam poruka od njega.

Počitala ih je sve u kupatilu pre nego što je ušla pod tuš, njegove poruke očaja, očajne žudnje i kajanja, njegove poruke izvinjenja i požude. Poruke u kojim joj je govorio da je želi više nego što je ikoga želeo u životu. Poruke da ne može bez nje. Da mu je potrebna. Da će joj dati sve.

Ušla je pod tuš i pustila vodu. Ribicu je skoro pokidala prstima, zakopavajući ih unutra, mazeći je, jebući je, kao da je ona kriva, kao da i nju malo želi da kazni. Svršila je grizući prst da ne bi vrištala, a posle se dugo tuširala, dok sva topla voda nije otišla niz slivnik, dugo mazala kremom, dugo češljala pre nego što se tiho uvukla u krevet pored muža koji je odavno spavao. Telefon je isključila, do jutra. Samo do jutra.

Autor: Fenris

Gutljaj šardonea

Napomena:

Unapred se izvinjavam na aroganciji jer sam siguran da je većina ljudi koji će ovo čitati zrela i dovoljno pametna da joj nikakva pojašnjenja nisu potrebna. No, kako će ovo bez sumnje čitati i osobe koje su mlade ili nisu mnogo iskusne ili još uvek sazrevaju, možda je potrebno da naglasim:

Sve što će pročitati u ovoj priči je fantazija, namenjena pre svega osobama dovoljno zrelim da razumeju fantazije i razlikuju ih od realnosti. Ovu priču ne treba shvatati ni kao uputstvo kako da postupate u određenim životnim situacijama, ni kao priručnik iz ženske psihologije, jer ona nije ni jedno ni drugo i nanećete i sebi i drugima dosta jada ako je tako budete primenjivali.

Takođe, priča je gruba i pomalo okrutna. Neko to voli, neko ne voli. Setite se kojoj od ove dve grupe pripadate pa uskladite očekivanja.

* * *

Nasmešio joj se i pružio ruku preko stola.

„Eto, konačno ste dobili moj potpis.Trudili ste se oko njega, pošteno.“

Prihvatila je ruku i uzvratila osmeh. Zaista se trudila, nekoliko meseci. Sastajala se sa njim i pričala telefonom, pisala mu mejlove i uvek nudila da mu dodatno razjasni uslove ugovora. On je sve vreme bio ljubazan, ali kao da mu je stalno bilo potrebno još više uveravanja da čini pravu stvar. Sada je konačno mogla da se prepusti navali profesionalnog ponosa. Isplatilo se i što je pristala da ga sačeka u kancelariji posle radnog vremena, da javi mužu da se on i klinci sami snađu oko ručka, da bude poslednja od svih zaposlenih koja je ostala u prostorijama, tihim i, sem njene kancelarije, bez svetla.

On je iz svoje kožne tašne izvadio bocu.

„Ovo sam spremio jer sam unapred znao da ćete me na kraju ipak ubediti“, rekao je namigujući. „Znam da na poslu ne pijete, ali ovo je jedan jako prefinjen šardone a uostalom radno vreme vam je odavno prošlo. I treba da se zalije vaš uspeh.“

„I vaš“, rekla je uz osmeh. „Na početku ste bili ubeđeni da pokušavam da vas prevarim i nateram vas da potpišete nešto što vam uopšte nije potrebno, ali sada ipak znate šta tim potpisom dobijate.“

„Znam“, klimnuo je. „Sad konačno znam“.

Okrenula se da potraži čaše u kabinetu. Želela je da ode kući što pre, mužu i deci, da se izuje i pusti kosu, ali klijenta je trebalo ispoštovati do kraja. Uostalom jeste bio šarmantan i mada ju je mesecima držao na ivici stalno se premišljajući i tražeči dodatne informacije i pojašnjenja, to je činio uz mnogo duha i očigledne svesti da je to što njih dvoje vezuje jedan ritual izgradnje poverenja, gotovo intiman proces upoznavanja i učenja zajedničkog jezika, ne samo prosta poslovna transakcija.

Sagla se da dohvati čaše a onda je osetila njegove ruke na kukovima i nekontrolisano se trgla od iznenađenja i straha. On ju je čvršće uhvatio.

„Samo pažljivo, nećemo da padnete sa tih visokih potpetica“, rekao je tiho, dobro se zabavljajući.

„Šta vam je?!“, uzviknula je zapanjeno, pokušavajući da se izmigolji. „ne mogu da verujem šta vam pada na pamet!!!“

„Hajde, hajde“, rekao je gotovo pomirljivo, ali je njene ruke nisu puštale. „Nemojte sad da izvodite predstavu. Oboje dobro znamo da za moj potpis na ovom ugovoru dobijam više nego što u njemu piše. Inače ga ne bih ni potpisao. Mislite da me je stvarno briga za ovaj vaš paket?“

„Gospodine“, rekla je, cepteći od besa, pokušavajući da se smiri. „Ne znam šta ste umislili i kako vas nije sramota da to insinuirate! Odmah da ste me pustili, ovog sekunda!!!!!!!“

Nije je pustio. Samo ju je povukao prema sebi, pribio joj telo uz svoje. Pribio joj usne uz njeno uho.

„Kurvice.“, rekao je, sada već pretećim šapatom. „Ne pretvaraj se da si finija nego što jesi. Oboje znamo kako si me gledala svih ovih meseci. Oboje znamo kako si mi se osmehivala, kako si prekrštala noge predamnom da vidim da nosiš haltere a da ne nosiš gaćice. Oboje vidimo da si se danas, za ovaj sastanak obukla kao da si krenula na posao u bordel.“ Jako ju je protresao i nastavio još dubljim, grubljim tonom. „Pogledaj se, droljo. Suknja ti je toliko kratka da svi mogu da ti vide pičku čim pirne vetrić. Pogledaj kolike su ti štikle, pa porno glumice bi se plašile da u njima hodaju.“ Onda joj je jednom rukom naglo zadigao suknju a dva njegova prsta se grubo zariše između njenih usmina. „I opet ne nosiš gaćice, kurvetino“, dodao je pobednički, kao da ovo otkriće bez ostatka dokazuje ispravnost njegovih postupaka.

„Da si me odmah pustio, idiote“, vrisnula je.

Nije bila kurva, nije bila to što je o njoj govorio. Bila je dobra žena, dobra majka, dobar profesionalac.

Nije bila kurva.

Ali jeste nosila kratke suknje, jeste nosila lepe čarape i visoke štikle. Znala je da muškarci gledaju u njene noge i dopadalo joj se da se okreću za njom na ulici. Ponekad su i nepristojno dobacivali od čega je crvenela i ubrzavala korak, plašeći se da verbalno zlostavljanje ne pređe u nešto konkretnije. Ali je ponekada onda kod kuće masturbirala, zamišljajući da su ti što dobacuju sa reči prešli na dela. I stidela se same sebe. I nikada nikome nije o tome pričala. I nikada nikome nije rekla da ponekada na posao ide bez gaćica. Da poneki važan sastanak sa klijentom ili poslovnim partnerom lakše prođe jer je pored nervoze (šta ako je otkriju? umrla bi od stida. umrla bi. umrla.), dobijala i moć, opojnu moć. Znala je da oni osećaju. Da ne znaju, ali osećaju. Da žena pred njima ima tajnu. Da joj tajna daje moć. Moć nad njima. Svakog puta.

„Da si me odmah pustio! Odmah!“, otimala se, ali on ju je držao čvrsto. Izvila se telom i pokušala da mu udari šamar. Uhvatio ju je za ruku, a onda je grubo, bez milost savio tako da je vrisnula od bola.

„Kurvice, opominjem te. Fizičko nasilje nije ispravan tretman klijenta kome si svim tim tvojim kurvinjskim gestovima i razvratnim osmehivanjima obećala nešto sasvim drugo.“

„Pusti me! Pusti me! Vrištaću!“, zajecala je od bola jer joj je on snažno uvrtao ruku. A on ju je pustio.

I odmah joj udario takvu šamarčinu da su joj šnale odletele na obe strane a duga kosa joj se rasula po licu.

Uhvatio ju je ponovo i gurnuo prema stolu.

„Ovo ti je samo avans. Ako budeš vrištala, stići će i ostale rate, a dobićeš i kamatu, droljo. Nemoj da misliš da sam ja gadljiv na to da mi ga popušiš okrvavljenim usnama.“ Pritisnuo ju je rukama tako da nije mogla da se pridigne od stola. „Uz to, zgrada je prazna, pa nisi ti slučajno meni zakazala sastanak posle radnog vremena.“
Lagao je. Lagao je. On je insistirao da mu je najudobnije da se sastanu predveče. Ona je samo pristala jer je htela da učini klijentu.

„Sve si planirala, droljice, obećavala mi pogledom, oblačenjem, kurvinjskim osmesima, obećavala, samo da ti potpišem ugovor, a sada kada treba da ispuniš obećanja, sad bi da se izvučeš? Pa na šta ti ja ličim?“
Dok je govorio, skidao je svoju kravatu. Osetila je kako joj svileni materijal omotava oko zglobova. Ruke joj je povukao na leđa i tu ih čvrsto vezao. Osećala je kako joj lice bridi. Suze su kuljale niz vruću kožu obraza.
„Nemojte…. nemojte, molim vas… nemojte… udata sam… imam decu… molim vas….“

„Nisam primetio da te sve to sprečava u tome da se oblačiš kao kurva i da mi se pokazuješ svaki put kada smo se sastajali.“ Jako je stegao čvorove. „Slušaj me, kurvice. Obukla si se da budeš jebana, ponašala si se kao da ne možeš da dočekaš da budeš jebana. I bićeš jebana. Shvati to.“

„Molim vas…. molim vas“, plakala je.

„Znam,“ potvrdio je. „Molila si ti mene očima i gestovima sve ove mesece, molila si me da te pojebem, video sam to. Pretpostavljam da muž slabo jebe kad mu se žena oblači kao kurva i tako otvoreno nabacuje klijentima. Onda to znači da ja sad ovde delam iz altruističkih pobuda.“ Nasmejao se. „Shvati, dakle. Bićeš jebana. A samo od tebe zavisi da li će nam to iskustvo oboma biti lepo ili će lepo biti samo meni. Ja načelno nemam primedbi da samo ja uživam u ovome, ali malo će mi sujetu povrediti ako pomislim da si me sve ove mesece ložila samo zbog ugovora a ne jer si i zamišljala kako li ja to jebem. Dakle, možeš sebi da olakšaš i budeš dobra i onda će se i tebi dopasti ovo što ćemo raditi. A možeš i da se i dalje praviš da si dobra supruga i majka, samo onda očekuj da ću te tretirati ne samo kao kurvu nego i kao lažljivu kurvu.“

Uhvatio ju je za kosu i snažno povukao unatrag.

„Dakle?“ Okrenuo joj je glavu prema sebi. „Šta će biti?“.

Pljunula mu je u lice. On ju je grubo gurnuo natrag na sto.

„Dobro. Onda znamo ko će pobediti u prvoj rundi.“

Čula ga je kako raskopčava kaiš a koža je zašištala kao zmija kada ga je jednim pokretom izvukao iz pantalona.

Zadigao joj je suknju i rukom pomilovao njenu zadnjicu.

„Imaš lepu guzu. Belu i nežnu“, rekao je sa ljubavlju.

Vrisnula je jako, nekontrolisao kada je kaiš pao na njenu kožu. Pa ponovo. Pa ponovo.

Pa ponovo.

Svaki udarac kaišem bio je jači od prethodnog, udarajući u mesto koje je već bolelo, pojačavajući, obogaćujući bol, dajući mu crveno usijanu oštrinu.

„Sad više nije tako bela“, rekao je podsmešljivo, malo zadihan.

Ponovo ju je uhvatio za kosu i odigao joj glavu sa stola.

„Oh, plačemo? Boli nas?“

Nije odgovarala.

„Pitam da li te boli, droljice.“, rekao je sada već iritiranim glasom.

„…puši kurac…“ prostenjala je. „…manijače…“

„A, dobro, vidim da je onda već vreme za drugu rundu“, rekao je zadovoljno.

Dobila je još pet udaraca po zadnjici. Svakom je prethodio oštar zamah kroz vazduh, preteći fijuk koji se završavao krešendom bola. Vrištala je, sada ju je već i grlo bolelo, izvijala se da izbegne udarce, ali on ju je drugom rukom čvrsto držao pribijenu za sto.

Ponovo je stao. Zadihan.

„Dakle.. boli?“, pitao je podsmešljivo.

A ona je plakala, ridala, i dalje na štiklama, i dalje potpuno obučena, ruku vezanih na leđima, prebačena preko ploče sopstvenog kancelarijskog stola.

„…boli… boli… nemojte više… molim vas…“, mucala je jedva razumljivo.

„Ah, sad smo opet na ‘vi’?“ iznenadio se on. „Ko bi rekao da tradicionalne metode vaspitanja pale i kod odraslih drolja… A šta me to moliš, droljice? Da čujem!“

Pokušavala je da smiri disanje. Pokušavala je da smiri misli. Trebalo je da mu odgovori. Da mu nešto odgovori. Ali u mislima joj je bio samo užareni bol, samo ogromno poniženje. Pokšavala je da smiri disanje, da udahne dovoljno duboko da joj se misli smire.

„… molim vas… nemojte više…“

„Šta me moliš?“, pitao je. „Ne razumem. Budi razgovetnija.“

Ponovo je duboko udahnula.

„molim vas…. nemojte više da me bičujete… molim vas…“

„Aha, to?“, tobož se iznenadio. „Sigurno misliš ‘molim vas, gospodine’, zar ne?“

Nije ništa odgovorila jer joj nije bilo jasno šta ju je pitao. Kaiš bez opomene ponovo poleti i spusti se na njenu guzu. Vrisnula je.

„Dakle?“, pitao je, nestrpljivo.

„ne više… nemojte više… molim vas…“, ponavljala je grozničavo, a onda dodala „gospodine.“

„E, pa lepo. Drago mi je da smo konačno utvrdili ko je ovde gospodin. Još samo da utvrdimo ko je ovde kurva pa da radimo.“ Čula ga je kako omotava kaiš oko šake. „Dakle? Ko je ovde kurva?“

Nije. Nije bila. Nije bila to što je govorio. Nije bila to što je govorio.

Nije varala svog muža. Više ne.

Nije se jebala ni sa jednim klijentom. Samo je vlažila prateći njihove poglede koji su se peli uz njene noge i upinjali da se zavuku pod suknju. Samo je mazila vlažnu pičku u kupatilu, uveče, misleći na značajne izraze lica koje su joj upućivali, na dvosmislice i aluzije koje su uzalud pred njom ispaljivali, na to kako je jednom od njih mogla jasno da vidi erekciju ispod štofa pantalona i samo mu se još raskalašnije smejala i naglašenije prekrštala noge.

Nije bila kurva.

Šamar ju je podsetio da mu duguje odgovor.

„Da čujemo, dakle. Naša publika gori od želje da sazna!“

„nemojte…“, šaputala je, „nemojte to da mi radite… molim vas…“

Ponovo joj je udario šamar.

„Mnogo brzo zaboravljaš, kurvice. To je zato što sam suviše popustljiv prema tebi.“

Još jednom je zamahnuo kaišem. U trenutku kada je udarac pao na njenu kožu vrisnula je „Gospodine!!!“

„A, vidiš, sećaš se ipak. Dobro, onda, da čujemo. Šta si ti?“

Suze su nezaustavljivo jurile a nju prekri talas užasnog samosažaljenja. Grlo joj se steglo, a pogled potpuno zamaglio. Nije bilo izlaza.

Nije bilo.

„ja sam kurva…“, prošaputala je, grcajući u suzama. „Gospodine“, dodala je.

„Pa, naravno da jesi“, klimnuo je glavom, nežno, sa razumevanjem. „Naravno da jesi“.

* * *

Držao ju je za kosu. I dalje je bila prevaljena preko ploče stola, a on je stajao ispred nje, držao je za kosu i gurao joj svoj ukrućeni kurac u usta. Radio je to grubo, bez milosti, jebući svoju bespomoćnu žrtvu dubokim, jakim pokretima, uvlačeći joj kurac sve do grla. Ona se gušila njegovim mesom, grcala svaki put kada bi joj debeli glavić ušao u ždrelo. Nije bio mnogo veliki, imala je veće pre njega, ali nije bio ni pažljiv, posvećujući se samo svom zadovoljstvu. Kada bi ga izvadio, niz bradu joj je curela pljuvačka, zajedno sa njegovim sokovima. Bila je sva umazana a po crnim tragovima na njegovoj koži znala je i da joj je šminka razmazana od plakanja.

„Da li te pali ovo, kurvice?“, pitao je, izvadivši ga na trenutak.

Borila se da dođe do daha.

Uhvatio ju je za bradu i povukao glavu na gore.

„Pitam te da li te pali da ovako budeš jebana u ta kurvinjska usta, droljo!“

Gledala ga je u oči.

„da…“, rekla je jedva čujno, sklapajući kapke od ogromnog stida.

* * *

„Nismo vino ni stigli da otvorimo“, setio se u jednom trenutku veselo. „Eto kad muškarcu kurva zavrti mozak svojim ponašanjem.“

Obišao je sto i vratio se sa bocom.

„Ovo je zaista dobar šardone, droljo. Suviše dobar za kurvu kao što si ti. Ali šta ću kad se osećam velikodušno… Imaš dobra usta, droljice. Dobro ga gutaš.“

„hvala… gospodine“, šapnula je gušeći se od sramote. Svom mužu nikada nije tako gutala. Svom mužu nikada nije dala da je veže i izjebe u usta kao najprljaviju drolju.

„Sviđa mi se što učiš manire polako, kurvice. Možda nešto i bude od tebe.“

Otvorio je bocu.

„Ali, zaista, ovakvo vino se ne troši na jeftine drolje poput tebe. Hajde da prvo vidimo da li ga zaslužuješ.“

Prišao joj je.

„Otvori usta!“

Poslušala ga je, gledajući ga u oči. Stavio joj je ukrućeni ud unutra. Refleksno, sklopila je usne oko njega.

„Ne, droljo, otvori ih što više možeš.“

Poslušala je, ne prestajući da ga gleda u oči.

Sipao je vino preko svog uda a ona je laptala jezikom.

„Ne gutaj!“, podviknuo je. „Samo napuni usta vinom i zatvori ih.“

Vino je bilo hladno u njenim ustima. Gledala ga je, nemo, čekajući dalja naređenja.

„Sada ćemo droljice da vidimo, jesi li ono što tvrdiš da jesi, ta neka poštena supruga i dobra majka, ili si ono što ja znam da jesi, razvratna kurvetina koja najviše uživa kada je najviše ponižavaju.“

Skinuo je pantalone i ostao samo u košulji. Kurac mu je stajao jako ukrućen ispred njenog lica.

„Ne smeš da progutaš, da li ti je to jasno?“

Klimnula je glavom, jako, naglašeno.

„I ne smeš da prospeš ni kap. Da li ti je to jasno?“

Ponovo je klimnula glavom, osećajući krv kako joj juri u lice. Ponovo će je bičevati, shvatila je. Ponovo će je bićevati i kada više ne bude mogla da izdrži bol, kada bude vrisnula i prosula vino po podu, tik ispred stolice na kojoj je svakog dana sedela, onda će je on kazniti. A šta će biti kazna ako je šibanje kaišem bila samo kušnja?

Zašao joj je iza leđa. Nije više mogla da ga vidi, nije mogla da vidi šta radi, kako uzima kaiš. Noge su joj drhtale od straha, koža se ježila. Bradavice su joj bile ukrućene, tvrde kao kamen i upirale u čvrstu podlogu stola.

Osetila je kako joj širi noge. A onda nešto mekano, vlažno na svom klitorisu.

Dodir njegovog jezika ju je toliko iznenadio da je zamalo otvorila usta da krikne i prosula šardone. Nije mogla da ga vidi ali je shvatila da kleči na podu između njenih nogu. Da joj jezikom sporo, beskrajno nežno miluje klitoris. Da joj rastvara usmine prstima. Da onda jezikom ulazi i unutra, polako, sve sporije.

„Droljice“, čula ga je kako prigušeno šapuće. „Vlažna si. I ukusna si.“

Noge su joj se sada tresle još jače. Disala je na nos, šumno. On je radio jezikom i prstima, bez žurbe, sporo, odvajajući se od njene vlažne pičke samo da je pomiluje po butinama, da je poljubi na ono mesto gde se materijal čarapa sretao sa najnežnijim delovima njene kože. Onda je ponovo podizao glavu, usisavao njen klitoris u usta.

Sada je stenjala, muklo, boreći se da ne otvori usta, da ne proguta fatalni gutljaj vina. A on nije stajao. Nije ubrzavao. Ali nije stajao.

Vrisnula je kada je sa dva prsta do kraja ušao u nju. Ne zato što je bolelo. Nije bolelo. Bila je toliko mokra, otvorena, toliko je bila mekana da nije moglo da boli. Vrisnula je, mada je nije bolelo. Vino se prosulo. Po podu, ispred njenog radnog stola. Tik do stolice na kojoj je svakog dana sedela, prekrštajući noge, bez gaćica, stežući butine, misleći na klijente koji su je gledali sa sramnom požudom u očima, na klince koji su joj dobacivali kada bi prolazila pored parkića.

Vrisnula je i prosula vino.

A on nije stao. Gurao je prste u nju, sada su već tri ulazila u otvorenu pičku a jedan joj je gurao u anus, sporo ali neumoljivo. Nije stao. Lizao ju je onako kako je maštala, kako joj je dugo trebalo. Nije stao. A ona je prosula vino.

* * *

Nije je odvezao. Sipao joj je još vina u usta, prislanjajući joj svoj nabrekli kurac na donju usnu, a ona je laptala kao kuja, gutala. Vrtelo joj se u glavi.

Ušao je u nju otpozadi, grubo a ona je glasno stenjala i mešala kukovima, nabijala se na kurac, nemoćna pred ovim muškarcem koji ju je uzeo, koji ju je vezao, napio, koji ju je uzimao kako je hteo.

Šamarao ju je po guzi, sada skoro nežno, terajući je da ubrzava tempo. Pa je vadio kurac iz nje i trljao ga o njenu kožu vrelu od udaraca, zavlačio ga između, trljao o njenu brazdu. Ona je mešala kukovima, jako.

„Moli me. Hajde.“

„molim te… molim te… jebi me… jebi tu kurvinjsku pičkicu… jebi me… jebi svoju kurvicu…“

Čula ga je kako duboko, glasno diše, kako gubi dah od ovih njenih reči. Stidela se sebe. Stidela se svoje slabosti.

Ali jeste ga želela. Nije ovo govorila samo jer se plašila kazne. Jeste ga želela.

Tog trenutka ništa više nije želela nego da ponovo oseti njegov kurac u sebi.

Stidela se.

Stidela se svoje slabosti.

Uvlačio joj ga je, jako. Gurao sve do kraja, udarajući o grlić njene materice. Dovodio je do ludila, nabijajući se snažno po nekoliko puta, pa izlazeći iz nje sasvim, pa onda ponovo zarivajući ud do kraja u nju.

* * *

„jebi me…“, ponavljala je. „jebi me!“

„Jebi me!“

„JEBI ME!!!“

Sada je gotovo vrištala svaki put kada bi on izvadio kurac iz nje, svaki put kada bi stao da dođe do daha. Osećala je po tome kako bi mu kurac nabrekao da mu je dolazilo da svrši nekoliko puta. I svaki put se ona izvila napred, izmakla, tako da je ispadao iz vlažne, razvaljene pičke. Svaki put je okretala glavu prema njemu, koliko je onako vezana mogla i tražila njegov pogled. „Jebi me!“, vrištala je.

„Tebi nikad nije dosta, kurvice“, rekao je u jednom trenutku.

A ona ga je gledala u oči, ležeći na stolu, izvijenog vrata, neudobno okrenute glave i ponovila „Jebi me!“

Stidela se. Ali ne slabosti. Nije ona bila slaba. Nije bila.

* * *

Raskopčao se, a košulja, nebeskoplava i skupa Dior košulja bila je sva u flekama znoja. Jebao ju je, pljujući na svoj kurac, zabijajući se u nju jako, skoro osvetnički, a njoj nikako nije bilo dosta.

Onda je izašao iz nje. Onda je osetila kako je hvata za kosu i povlači je na gore. Oko vrata joj se stegla hladna koža kaiša.

Napravio je omču, provukavši remen kroz kopču i sada je stezao kaiš oko njenog grla.

„Ne boj se“, čula ga je kako šapuće.

„ne bojim se…“, prošaputala je dok joj je grlo sve jače stezao.

Pljunuo je na njenu brazdu. Osetila je kako glavićem razmazuje pljuvačku a onda i kako ga gura u njen anus. Stenjala je od bola, ali joj je kaiš stezao grlo, pa je to bio tihi, jedva čujni ropac.

Nije se bojala. Ne više.

Bolelo je dok je ulazio ali ona nije bila slaba. Bol je nije plašio. „jebi me…“, prošištala je a njegova ruka je valjda refleksno još jače stegla kaiš.

Jebao ju je u guzu a ona je krkljala i vrištala, promuklo, jedva uzimajući vazduh dok su joj pred očima igrala svetla i spuštao se sve gušći mrak. Kada je osetila kako joj nešto hladno i tvrdo ulazi u pičku, kako prodire duboko, šireći je sve jače, počela je da svršava. Bila je nabijena na njegov kurac, bila je nabijena na grlić flaše, bila je skoro udavljena. Nije ništa mogla da vidi ispred sebe. Nije mogla da čuje ni njegovo dahtanje dok se praznio u njen anus, jer je čula samo muziku sopstvene krvi u ušima. Svršavala je, jako. Jače, mnogo jače od njega.

* * *

Izašli su zajedno. Nije pristala da je odbaci kolima do kuće. Uzela je taksi. I taksiju je popravljala šminku, koliko je to bilo moguće. Njen muž ionako ništa neče primetiti.

Sutradan je došla na posao ranije. Prepisala je njegovu adresu na službeni koverat i pozvala kurira. Dok ga je čekala, uzela je njegov ugovor i iscepala ga polako, metodično na sitne parčiće. Stavila ih je u koverat i pre nego što ga je zatvorila, rukom napisala poruku.

„Nije gotovo. Ne znaš šta si dobio ovim potpisom. Još uvek ne znaš. Ali saznaćeš. Spremi se za još jedan poslovni razgovor, da čuješ nove detalje ugovora. Sutra uveče. Tvoj stan. Baš me briga šta ćeš da kažeš svojoj ženi. A ako ne znaš šta ćeš da joj kažeš, mogu i ja da joj kažem. Spremi flašu vina. I kaiš. Spremi se.“

Kurir je došao i preuzeo pošiljku.

Gledala ga je kako odlazi. Nije se stidela. Više se nije stidela svoje snage.

Autor: Fenris

Tricikl za Ivana

Duško je hodao duž Rua Augusta, gledajući u daljinu, prema Trijumfalnoj kapiji, koja je svakim korakom postajala sve veća i veća. Znao je da je izgrađena u čast obnove grada, nakon što je Lisabon strašno stradao u zemljotresu 1755., i da je građena više od sto godina. I ovako iz daljine, delovala je monumentalno, zastrašujuće, ni nalik na one koje video u Parizu ili Rimu. Lagano koračajući, uživao je u ulici i svemu onom što je nudila – brojne kafanice, čiji su stolovi bili prepuni živopisnog sveta, koji je ovde, u najzapadnijem gradu Evrope, Atlantskoj kapiji, živeo neki svoj život, potpuno odvojen od strahota Drugog svetskog rata. Muškarci su ležerno hodali, ćaskali, ispijali svoja pića, i tek bi poneko pomenuo aktuelne događaje. Žene su bile sređene, namirisane, graciozne, svesne svoje lepote koja je plenila svakog ko bi ih video, a naravno da tako nešto nije moglo da promakne i njemu, koji je bio poznat po zanimanju za žene. Gledajući ih, u trenutku se namrštio pošto se setio da mu je rečeno da neće imati vremena za upoznavanje ’’prirodnih lepota’’ Lisabona. Setio se razgovora sa Džonijem, koji je pre samo pet dana vodio sa njim u Rimu, u baru hotela Ambasadori…
’’Osoba kojoj ćeš podnositi sve svoje izveštaje u Lisabonu je major Ludoviko fon Kastrof.’’, rekao mu je Džoni. ’’ On je šef Abvera u Lisabonu, koji je jedan od najznačajnijih obaveštajnih centara u Evropi. Budi pažljiv sa njim, veoma je inteligentan i opasan čovek. Austrijanac je, ali je rođen u Trstu. Kad budeš došao u Lisabon, javićeš mu se iz govornice, na broj koji ću ti dati i tražićeš Karla Šmita. Reći ćeš mu da ti je rođak iz Štutgarta rekao da mu se javiš. On će ti reći da pozoveš za deset minuta a onda će ti dati mesto sastanka. Na tom mestu će te čekati ženska osoba, koja će ti namignuti i krenuti, a ti ćeš krenuti za njom, sve dok ne dođete do kola. Ništa nemoj da pričaš, već je samo prati. – Da li je zgodna?- Haha…nepopravljiv si. Verujem da jeste, ali ti tamo ne ideš da juriš žene, nećeš ni imati vremena za to…’’
Dok se tako prisećao razgovora i uputstava koje je dobio od Džonija, već se približio Kapiji. Kada je pozvao broj koji je dobio, rečeno mu je mesto sastanka i svi detalji – trebao je da prođe kroz Kapiju i izađe na Praca do Comercio, gde će ga čekati njegov kontakt. I zaista, bila je tamo. Duško je bio potpuno oduševljen izgledom svoje veze. Visoka, skladno građena, sa crnom, valovitom kosom, povijenom na krajevima, koja joj je padala do ramena. Po figuri malo ga je podsetila na Simon Simon, čuvenu glumicu sa kojom se ludo zabavljao u Parizu pre rata. Nakon što mu je namignula, krenula je niz ulicu, a Duško je, na pristojnom odstojanju, išao za njom. Kada je stigla do jednog Opela, stala je, otvorila zadnja vrata i ušla u kola, ostavljajući vrata otvorena. Prišao je kolima i ušao u njih. Sedeli su bez reči, dok je vozač vozio u pravcu Eštorila. Kad su prošli Kazino, vozač mu je rekao da su blizu i da sedne na pod kola, pošto je kuća vrlo verovatno pod prismotrom. Dok je skučen sedeo na podu, gledao je krišom u njene duge, vitke noge. Uhvatila je njegov pogled i diskretno se nasmešila. Sigurno je bila upozorena na njegove afinitete prema ženama i da će vrlo verovatno probati da joj se udvara. Međutim, nije bilo vremena za to, pošto su kola ubrzo prošla kroz visoku kapiju, koja se odmah iza njih zatvorila. Duško je izašao iz kola, protežući se i razgledajući kuću. Stil kojim je kuća bila izgrađena je pokazivao uticaj koji je mavarska okupacija Portugala ostavila. Uveli su ga u kuću, sproveli do radne sobe. Kada je uveden unutra, na nogama ga je dočekao visoki, zgodni muškarac, crne kose. Prišao mu je sa osmehom. ’’Ja sam fon Kastrof. Drago mi je…’’
Po okončanom sastanku, vozač ga je odvezao do hotela Aviz, jednog od najluksuznijih u Lisabonu, koji se nalazio u Rua Bramkamp. U narednim danima, Duško se dosađivao. Šetao je okolinom, uživao u fantastičnoj hrani i bogatoj ponudi vinskog podruma, kojom je hotel raspolagao, pomalo flertovao sa nekim ženama u hotelu, ali ne preduzimajući nikakve korake. Naređeno mu je da ne sme da uradi ništa što bi ga eventualno moglo kompromitovati. Jedna ženska osoba mu je posebno privukla pažnju. Mlada, vitka, zanosna plavuša, koja je stalno bila u pratnji jedne starije žene (njene majke, kako je kasnije saznao). Kad god bi se sreli, bilo u holu hotela, restoranu, kazinu, uvek bi mu se nasmešila. Kaže se da je dokon um, Đavolje igralište, a Duškov um je u tom trenutku bio ceo zabavni park. Uvek je uživao u blizini žena i voleo ih je, pa je sve češće počeo da razmišlja o tome da preduzme nešto, nadajući se da Abver ništa neće saznati. Jedne večeri, kada definitvno više nije bio spreman da još jedno veče provede sam, rešio je da ako situacija iskrsne, da je iskoristi. U smokingu, nakon večere, ušao je u kazino. Ubrzo ju je video, ali mu se u trenutku učinilo kako su svi njegovi planovi pali u vodu. Naime, nalazila se u društvu poznatog bolivijskog milionera, Patina, a Duško je znao, da uprkos bogatstvu njegove porodice, nije ni blizu Patinu. Nakon što je malo uvećao svoj konto igrajući rulet, pokupio je dobitak i razočaran se uputio ka liftu. Pomerio se u stranu da pusti neke ljude da izađu, a onda je ušao u njega, doživevši potpuno iznenađenje! Ona je bila unutra. Operateru u liftu je umesto sprata samo rekao ’’soba 25.’’ Kada je ušao u sobu, vrata je ostavio otključana i pravo ušao u kupatilo da se istušira. Kada je izašao iz kupatila, ogrnut peškirom, ona se nalazila na njegovom krevetu, samo u svilenom negližeu, pijuckajući viski sa sodom.
’’Dobro veče.’’, izgovorio je Duško. Ona je samo klimnula glavom, u znak odgovora. Duško je i sebi natočio piće, prišao krevetu i seo na njega. ’’Popričajmo prvo malo. Ne znaš ni kako se zovem.’’, rekla je. ’’Ilena Fodor.’’ Pogledala ga je malo iznenađeno, a on je, kao da joj čita misli, samo rekao uz lagani smešak ’’Momci na recepciji su veoma predusretljivi.’’ – ’’Da, jesu, Duško Popove.’’ Primio ju je za ruku i nežno je poljubio, a ona je odovorila tako što ga je ovlaš poljubila u obraz, dodirujući ga grudima po ruci. Od tog dodira se stresao. Činilo se kao da je prošla čitava večnost od kada je poslednji put bio sa ženom. One večeri iz hotela Ambasadori su se činile tako dalekim… Bila mu je potrebna žena. Bila mu je potrebna ona, koja se već nalazila na njegovom krevetu. Uzeo joj je čašu iz ruke i zajedno sa svojom je spustio na noćni stočić. Nekoliko trenutaka su se gledali, a zatim je Duško preuzeo stvari u svoje ruke. Lagano joj se primakao, stavljajući ruku na njeno desno rame. Pomazio joj je vrat, ne prekidajući pogled, a zatim je prošao rukom kroz njenu gustu kosu. Kada mu je ruka došla do njenog potiljka, nežno, gotovo bez ikakvo napora, privukao ju je sebi i poljubio. Ilena je uzvratila poljubac, položivši svoj desni dlan na njegovu levu butinu. Sedeli su tako na krevetu par minuta, ljubeći se, da bi ga zatim Ilena gurnula na krevet i zajahala ga. Izvukla je jezik iz Duškovih usta i počela da ga ljubi po vratu, grudima, spuštajući se ka stomaku. Kada je stigla do pupka, podigla je glavu, pogledala ga na tren u oči, a zatim je odvezala peškir koji mu je bio vezan oko struka i nonšalantno ga spustila pored kreveta. Uzela je njegovu muškost u ruke i lagano počela da ga trlja. Dušku nije puno bilo potrebno da postigne maksimalnu čvrstinu, što je Ilena dočekala sa diskretnim smeškom a zatim ga uzela u usta. Uvukla je glavić u usta, sisajući ga i mjackajući, držeći dlanove na njegovim butinama. Sve što je Duško iz svoje pozicije mogao da vidi je bio slap plave kose koji prekriva njegovo međunožje. Ali je zato itekako osećao sve ono što mu je Ilona radila. U tom trenutku, njegov kurac se već nalazio celom dužinom u njenim ustima, a desnom rukom je mazila njegova napeta jaja, koja su očajnički vapila za pražnjenjem. Ilena je toga bila svesna, pa je ubrzo prekinula sa pušenjem, skinula sa sebe negliže i jednim potezom se nasadila na Duškovo koplje. Stavila je svoje dlanove na Duškove grudi, i dok ju je on držao za zadnjicu, otpočela svoj čarobni ples. Uvijala se u struku kao one plesačice trbušnog plesa, koje je Duško onomad imao prilike da upozna, lomeći Duškovu karu i dovodeći ga do ludila. A Duško…Duško je bio u stanju ekstaze… Uživao je u njenim veštinama, gutajući očima, a onda i usnama njene prpošne dojke, sa tvrdim bradavicama. Potpuno ga je očarala glatkoća i mekoća njene baršunaste kože. Dok je on tako uživao, i Ilena je počela da se približava vrhuncu, što je i Dušku postalo jasno, kad je osetio sokove koji su polako izlazili iz njene pice i cureli po njemu. Čvrsto ju je uhvatio za guzu, privukao sebi i u brzom ritmu počeo da je tuca odozdo. Ilena je konačno počela da gubi svu onu smirenost sa lica, koju je imala cele večeri, i blagi grč, koji je bio najava nastupajućeg orgazma, joj se pojavio na licu. To ritmičko tucanje Ilenine uske, vlažne pičkice je za Duška bilo previše i ne želeći da se suzdržava, počeo je da svršava u Ilenu. Kada je osetila prve mlazove sperme, koji su joj punili picu, i Ilena je došla do ivice. Zgrčivši se, vrisnula je kratko i osetila je kako se val užitka širi njenim telom. Ostala je tako da leži na njemu par minuta, a zatim je ustala i dok ju je Duško pomalo zbunjeno gledao, počela da se oblači. Duško je otvorio usta da nešto kaže, ali ga je ona prekinula…
’’Major te pozdravlja i prenosi svoje nade da ćeš sada moći da se u potpunosti skoncentrišeš na ono zbog čega si ovde.’’ Gledajući je kako bosa, sa sandalama u rukama izlazi iz sobe, Duško se setio reči Juana Mategjua, člana XX Komiteta, koji mu je jednom prilikom rekao da uprkos svom urođenom talentu za obaveštajni posao, ima još dosta toga da nauči. ’’Da, definitvno imam još da učim…’’, pomislio je Duško, dajući sebi reč da više nikad neće sebi dozvoliti da ispadne ovako naivan.

Autor: fenrir